Pitanja čitalaca

◼ Koliko je razumno da daš dete da živi kod svetskih rođaka zato što mu oni mogu pružiti veće materijalne udobnosti?

Pismo pokazuje da roditelji imaju prednost i odgovornost da vode brigu o svojoj deci, što znači da im pružaju i potrebnu duhovnu brigu. Bilo bi kratkovidno za hrišćanskog muža i ženu da zanemaruju od Boga im dani zadatak. Samo zato što bi dete imalo veće materijalne udobnosti ako živi kod nehrišćanskih rođaka.

 U nekim zemljama dosta je proširen običaj da se dete šalje da živi kod rođaka na duže vreme. Često to rade roditelji koji žive u zabačenim krajevima gde su ograničene mogućnosti školovanja. Šalju dete kod rođaka u grad (ili internat) da bi dete dobilo bolje obrazovanje ili došlo u dodir sa naprednijim životnim stilom. Obično se očekuje od deteta da obavlja kućne poslove ili da se na neki drugi način oduži rođacima što su ga prihvatili u njihov dom.

Smatra se da je takav dogovor od materijalne koristi, ali one nisu toliko velike koliko izgledaju. Iskustva su često pokazala da nije povoljno kada se dete otrgne iz porodične sredine i primora da živi kod rođaka odvojeno od svojih roditelja. Često je slučaj da se sa detetom ne postupa isto tako kao sa drugom decom u toj kući, već ga smatraju kućnim slugom i diskriminišu ga. Kao što možeš da zamisliš, u detetu se pojavljuje razočarenje i potajna mržnja kada, s razlogom ili bez razloga, oseća da se sa njim postupa nepravedno (Uporedi sa 1. Mojsijevom 27:30—41). Iz toga proizlaze emocionalna uzbuđenja i osećanja nesrećnosti i mogu ometati njegovo učenje mada pohađa dobru školu. Da li ono ima zaista koristi od toga? Obično dolazi do maloletničkih prestupa kada je dete lišeno redovne discipline od strane ljubaznih roditelja.

Saveti iz Božje reči pomažu da se spreče takve žalosne posledice. Biblija u suštini pobuđuje roditelje da vode računa o svojoj deci. Naravno, Jehova Bog shvata da mogu nastati ekstremne situacije u kojoj moraju drugi umesto roditelja da se brinu o deci. a Zato je savetovao svojim slugama da pomognu deci bez očeva i siročadi čija su oba roditelja umrla (5. Mojsijeva 14:28, 29; 16:9—14; 24:17—21; 26:12, 13; Psalam 10:14; Jakov 1:27) Ali u Bibliji se prvenstveno naglašava da treba roditelji da se brinu za materijalne, duhovne i emocionalne potrebe svoje dece. (Uporedi sa 1. Timotejevom 5:8).

Bog je savetovao roditeljima u vezi njegovih reči: „Pouči u njima sinove tvoje tako što govoriš o njima dok sediš u svojoj kući i dok ideš putem i kada ležeš i ustaješ“ (5. Moj. 11:18, 19, NS). Da li bi to roditelji mogli da rade ako bi dobrovoljno poslali decu kod svetskih rođaka na duži period? Ne, roditelji treba da budu sa svojom decom da ih redovno ukoravaju i pruže roditeljsku pouku kao i toplu sredinu koja je potrebna mladim osobama (Efescima 6:4; Priče Solomunove 6:20). Jasno je da se ne bi unapredila trajna (čak večna) dobrobit hrišćanskog deteta ako bi ga roditelji poslali radi svetskog školovanja da živi kod svetskih rođaka na račun duhovne pouke u njegovom vlastitom domu. Hrišćani širom zemlje znaju da je u ovom poretku težak zadatak podići mladog čoveka da služi Jehovi i to zahteva stalni roditeljski nadzor. Izgledi na uspeh svakako bi se smanjili ako bi dete bilo odvojeno od hrišćanskog doma samo zbog materijalnih koristi.

U tom pogledu razmisli o Isusovom primeru, koji je odrastao u zabačenom gradu Nazaretu u Galileji. Poslušni Bogu, Josif i Marija ostavili su Isusa kod sebe u Nazaretu, gde je ’napredovao u mudrosti i fizičkom rastu i milosti kod Boga i ljudi’ (Luka 2:41—52).

Sadašnji poredak udara naglasak na obrazovanje i materijalni uspeh. Čuje se da svetski roditelji govore: ’Neću da moj sin odraste i bude nečiji sluga.’ Čak i hrišćanski roditelji mogu da budu zaraženi sličnim gledištem o obrazovanju i materijalnim koristima. Ali za roditelje koji se uzdaju u Jehovinu mudrost najvažnije je da njihova deca postave ’dobar temelj za budućnost da bi čvrsto zgrabila pravi život’ (1. Tim. 6:9, 19).

◼ Isus je rekao čoveku koga je izlečio: „Ne greši više da se ne dogodi još nešto gore.” Da li je mislio da se možemo razboleti zato što smo sagrešili?

Ne, svaka bolest nije obavezno posledica određenog greha.

U 5. glavi Jevanđelja po Jovanu čitamo da je Isus izlečio čoveka koji je bio mnogo godina bolestan. Kasnije je Isus video čoveka u području hrama i rekao: „Vidiš, ozdravio si. Ne greši više da ti se ne dogodi još nešto gore“ (Jovan 5:14, NS).

Svi smo mi nasledili, greh i nesavršenost od Adama (Rimljanima 5:12). Dokaz za to je da se ponekad ’prirodno’ razbolimo. Očigledno je čovek koga je Isus ozdravio bio bolestan usled nasleđene nesavršenosti. Božjom milosti Hrist je izlečio čoveka i pokazao mu put spasenja. Trebalo je sada da sledi Spasitelja. Ako bi taj čovek ponovo namerno grešio, snašlo bi ga nešto još gore od bolesti; bio bi kriv zbog greha protiv duha i time zaslužio večno uništenje (Matej 12:31, 32).

[Fusnota]