Da upoznamo prve hrišćane

Pavle piše Korinćanima

VEĆINA nas voli da piše i prima pisma. To je dobar način na koji održavamo veze sa prijateljima i nama dragim osobama koje su daleko od nas. Naročito su zanimljiva pisma koja su pisali hrišćani u prvom veku. Iz tih pisama vidimo u kakvom su svetu oni živeli sa kakvim su pritiscima bili suočeni. Dobar način da upoznamo prve hrišćane jeste da čitamo ta pisma.

Na primer, dva pisma sačuvana u našim Biblijama, koja je apostol Pavle pisao hrišćanima u Korintu (Grčka), otkrivaju nam fascinirajući svet sa različitim ljudima i problemima. A naročito nam pomažu da bolje upoznamo apostola Pavla, istaknutog hrišćanina koji je razvio propovedanje ’dobre vesti’ u mnogim delovima Rimskog Carstva.

Pavle je stigao u Korint 50. godine, upravo sedamnaest godina nakon Isusove smrti. U to je vreme taj grad bio veoma aktivan. Imao je strategijski položaj i bio je svetski trgovački centar i privlačio je raznobojne ljude iz svih zemalja.

Takođe je bio svetski centar za sport. Tu su se održavale svake druge godine Istmijske igre, koje su bile po značaju odmah iza Olimpijskih igara. Grad je bio religiozan. Korint je bio naročito poznat po obožavanju grčke boginje Afrodite i nemoralu koji je bio povezan uz to obožavanje. U stvari, postupati ’na korintski način’ značilo je ’činiti kurvarluk’.

Pisma

Pavle je svojim propovedanjem u Korintu izazvao uobičajeno protivljenje od strane  krajnje konzervativnih Jevreja. Ali pošto je našao ljude koji su prihvatljiva srca ostao je tu. Posle godinu i po dana, kada je konačno napustio taj grad, ostavio je za sobom dobro utvrđenu hrišćansku skupštinu. Oko tri godine nakon toga pisao je Pavle pismo koje mi sada zovemo Prva Korinćanima.

Zašto je apostol napisao to pismo? Jedan je bio razlog zato što su mu Korinćani postavili neka pitanja na koja je trebalo odgovoriti. Ali bio je tu još važniji razlog: primio je uznemiravajuće vesti iz Korinta. Rascepi, lažne nauke, nečiste radnje, kao i ljudi uobraženi u sebe, ugrožavali su duhovno stanje te nove skupštine. Zato je Pavle napisao to snažno, a ipak toplo pismo da bi doveo stvari u red. Da li su Korinćani povoljno reagovali na to pismo? Donekle jesu. Nešto manje od godinu dana kasnije napisao je drugo pismo Korinćanima, gde ih je pohvalio za njihov bolji stav.

Pošto su ta pisma bila inspirisana, nisu zastarela. Još uvek važe načela koja su u njima navedena. Dakle, pažljivo čitaj ta pisma ako hoćeš da razumeš hrišćanska načela za brak, kako se organizuju sastanci za pravo obožavanje, načelo za pravo hrišćansko poglavarstvo i potrebu da budu svi ’ujedinjeni u istom umu i mislima’ (1. Korinćanima 1:10). Prvo pismo je, takođe, veoma čuveno po divnom opisu ljubavi i majstorskom objašnjenju i odbrani nade u vaskrsenje (1. Korinćanima, glave 13 i 15). Ali kao što smo već napomenuli, ta nam pisma pomažu da bolje upoznamo prve hrišćane.

Ljudi

Kakvi su ljudi bili hrišćani iz Korinta? Neki su bili jevrejskog porekla; među njima je bio i Krisp, koji je bio nastojnik jevrejske sinagoge kada je Pavle prvi put došao u Korint (Dela. ap. 18:8). Bilo je i nejevreja, od kojih su neki prethodno bili duboko zapali u ozloglašen korintski nemoral (1. Kor. 6:9—11).

Izgleda da su i neki robovi postali hrišćani. U skupštini je bilo nekih udovica i osoba koje nisu bile u braku, kao i osoba čiji supružnici nisu prihvatili dobru vest (1. Kor. 7:12—40). Drugim rečima, izgleda da se hrišćanska skupština u Korintu, ako ostavimo mesta za razlike u vremenu i kulturnoj prošlosti, nije uveliko razlikovala od mnogih današnjih skupština u velikim gradovima.

Međutim, vernici u Korintu bili su uglavnom novi u hrišćanskoj veri i to su pokazivali. Dozvolili su jednom čoveku da ostane sa njima u zajednici iako je održavao rodoskvrnilačke odnose sa svojom maćehom. Možda su mislili da hrišćanska sloboda dozvoljava takve stvari. Takođe nisu bili jedinstveni, već su se razdelili na male grupe i sledili ljude umesto Isusa Hrista. Neispravni stavovi se daju raspoznati i iz načina kako su slavili Spomen večeru Gospodnju; neki su se čak opijali tom prilikom! (1. Kor. glave 1, 5 i 11).

Osim toga, neki su hrišćanski vernici tužili svoju hrišćansku braću sudu. Drugi su pak možda pod uticajem grčke filozofije naučavali da nema vaskrsenja. A neki su bili ponosni, ’naduveni’, očigledno su smatrali da su u nečemu bolji od ostalih u skupštini (1. Kor. 4:18; 3:18; 6:1—15:12).

Da li zvuči to kao da je bilo mnogo problema? Da, bilo je problema. Ali seti se, da je Pavle počeo da propoveda u Korintu samo pet godina ranije. Jehova Bog je, doduše, dodelio posebne darove duha da bi ojačao skupštinu, ali su se Korinćani više zanimali za dar jezika, dramatičan znak za nehrišćane, ali koji je od male vrednosti kod izgrađivanja skupštine. Pavle ih je stoga podstakao da razvijaju dar prorokovanja, što bi im više pomoglo da se duhovno ojačaju (1. Kor. 14:1—12).

 Poticaji većine hrišćana u Korintu nisu bili rđavi. Oni su poslali Pavlu pitanja, dakle, želeli su očigledno da znaju kako je ispravno da postupe. Pavle ih je, takođe, pohvalio: „U svemu me se sećate i držite predanja kako sam vam preneo“ (1. Kor. 11:2, NS). I kada je pisao stroge savete, izgleda da je većina spremno odgovorila na njih, jer je ’bila ožalošćena na božanski način’ (2. Kor. 7:11). Ali neki su nastavili da se suprotstavljaju Pavlovom autoritetu (2. Kor. 10:10; 11:4—6).

Dobri primeri

U knjigama se spominju razni pojedinci. Pavle spominje izvesnog Sostena, koji je verovatno bio istaknuti Jevrejin u Korintu pre nego što je postao hrišćanin (1. Kor. 1:1; Dela ap. 18:17). Članovi doma Hlojinog, takođe Korinćani, izvestili su Pavla o lošem stanju koje se razvilo u skupštini. Hrabro su činili ono što je pravo i time su nam ostavili dobar primer (1. Kor. 1:11). Ukućani Stefanovi, prvi hrišćani tamo, bili su zaposleni služeći svetima i tako ostavili dobar primer za gostoprimstvo. Pavle je Stefana, zajedno sa Fortunatom i Ahajikom, preporučio Korinćanima: „Takvim ljudima dajte priznanje“ (1. Kor. 16:18, 15, 17, NS).

Tu je bio i Apolo, koji je tečno i ubedljivo govorio. Pavle ga je zamolio da poseti Korint, ali on nije hteo da ga poseti u to vreme. Možda je imao druge obaveze ili nije hteo da još više potpiri sektaški duh koji se razvio u njegovo ime (1. Kor. 16:12). Verni Tit, koji će kasnije zastupati Pavla na Kritu, zastupao ga je sada u Korintu i doneo mu dobru vest o promeni njihovog stava (Titu 1:5; 2. Kor. 7:14, 15; 12:18). Takođe je tu bio i izvanredan mladić, Timotije. Pomagao je kod početnog dela jevanđelizacije u Korintu i Pavle se nadao da će se Timotije uskoro tamo vratiti (1. Kor. 4:17; 16:10). Da, hrišćanska je skupština, kako otkrivaju ta pisma, bila zaposlena i predstavljala organizaciju pravog naroda zainteresovanog da služi Bogu i drugima.

Apostol Pavle

Apostol Pavle je bio najzaposleniji od svih. Tu saznajemo da je propovedao Korinćanima ’u slabosti, strahu i drhtanju’, što pak pokazuje da se uveliko razlikovao od strogog fanatika kako mnogi misle da je bio (1. Kor. 2:3). Uprkos njihovih ozbiljnih problema, osećamo Pavlovu ljubav prema Korinćanima. Hvalio je kad god je mogao i izrazio radost kada je čuo da su dobro prihvatili njegov strog savet (1. Kor. 4:14; 11:2; 2. Kor. 7:8—13).

Naša srca kucaju za Pavla kada čitamo o tegobama koje je podnosio u službi — batine, duga putovanja, opasnosti, kao i ’trn u telu’, a verovatno je imao i teško obolele oči (2. Kor. 12:7—10; 11:21—27). „Pored tih stvari spoljne prirode“, kaže Pavle, „iz dana u dan saleće me briga za sve skupštine“ (2. Kor. 11:28, NS). Mnoge će hrišćanske starešine bez sumnje saosećati sa njegovim problemima.

Pavle se, međutim, nije žalio. Spomenuo je te stvari samo da bi odbranio svoj autoritet pred ’super finim apostolima’ (2. Kor. 12:11—13). Zaista je bio srećan što je podneo takve tegobe, jer je to bio dokaz da nije služio svojom vlastitom snagom, već Božjom (2. Kor. 12:9, 10). Dakle, daje nam dobar primer vere na delu.

Pavle je rekao Korinćanima: „Zato se, preklinjem vas, ugledajte na mene“ (1. Kor. 4:6, NS). Čak je i danas dobro da sledimo tu opomenu. Ali da bismo sledili Pavla moramo da ga znamo, što uključuje poznavanje njegovog vernog kursa, osećanja i stavova i predanja Bogu. To će nam uspeti ako čitamo dva pisma koja je pisao hrišćanima u Korintu. Zašto ne bi odmah započeo sa čitanjem tih pisama?