Uvid u vesti

„Postupati pravedno“

Jedan članak koji je nedavno bio objavljen u dnevnom listu „Sun of Gainesville, Florida„ uporedio je moral takozvane većine sa Jehovinim svedocima i njihovom shvatanju morala. „Časopis Jehovinih svedoka Kula stražara, piše ovaj list, „donosi obaveštenje odnosno potvrdu, principa koji su već odavno utvrđeni. Prekršioc tih principa koji odbija da se odnosi sa ljubavlju prema drugima ima izgleda da bude isključen iz zajednice, . . . Disciplina može vređati neke Amerikance ali je sasvim ispravno za Jehovine svedoke da sprovedu svoja pravila. To je jedna dobrovoljna organizacija, i izlazak iz nje je jednostavan za svakoga ko hoće da je napusti“.

Ovaj dnevnik nasuprot tome prikazuje težnje takozvane religiozne većine koja je politički orijentisana i pokušava da nametne svoju doktrinu, ne samo svojim članovima, već pokušava da svoja shvatanja aktivira kao nacionalno usmerenje. Prema gledištu ovoga lista „postupak religiozne većine za to nije ustavan — ova većina greši dok Jehovini svedoci pravilno postupaju“.

Isus Hrist je dao primer time što je svoje učenje o moralu držao izvan političke arene. Na primer kada je jedna veća religiozna grupa u njegovom vremenu pokušala njega da postavi kao političkog vladara koji će poboljšati tadašnje političko stanje, on nije hteo da ima nikakve veze sa tim. „Isus znajući da oni treba uskoro da dođu i uhvate ga i načine kraljem, sklonio se u brda“ (Jov. 6:15, NS; uporedi sa Lukom 12:13, 14).

Nagomilavanje atomskog oružja „legitimno“?

U svom godišnjem pismu katoličkim vojnim sveštenicima, kapelanima, Njujorški kardinal Terens Kuk piše povodom moralnosti nagomilavanja atomskog oružja. O ovome piše u časopisu „Nacionalni katolički izveštač“ da je kardinal rekao: „Strategija nuklearnog zastrašivanja može biti moralno prihvatljiva ako jedna nacija pokušava iskreno da pronađe mudriju alternativu . . . Crkva je tradicionalno poučavala i nastavlja sa poučavanjem da jedna vlada ima pravo i obavezu da zaštiti svoje građane od nepravedne agresije. To znači da je u pravu da razvije i održava sistem naoružanja koji će sprečiti i zastrašiti drugu naciju od napada.“

Kuk je takođe rekao da je dužnost svih nacija da uklone nuklearno naoružanje u potpunosti, „ali crkva ukazuje da to treba biti učinjeno postepeno i mudro, uz podršku svih nacija. . . . Pod nikakvim izgovorom, opominje kardinal, „jedna nacija ne bi smela da zarati.“ Kako bi se praktičnim načinom objasnio efekat na katoličko stado ovakvom tradicionalnom racionalizacijom? Istorijski podaci otkrivaju da je desetine miliona rimokatolika i njihovih verskih pastira dalo svoju punu podršku Nemačkoj vojnoj mašineriji sa kojom su započeta dva svetska rata.

„Zlo u našem veku“

U Francuskom magazinu L’Express objavljen je intervju sa britanskim piscem knjige „Zemaljske sile“, koja je postala bestseler. „Ova knjiga opisuje ispoljavanje zla, njegovu pojavu u našem veku kao i nesposobnost sveta da se bori protiv njega“, objašnjava pisac Antoni Burges. „Političari ga podstiču, umetnici se prave da ga ne vide, čak ga i velikani crkve, kao što je papa tolerišu. Takav je izgled našeg sveta posle I svetskog rata.“

Pisac primećuje da je zlo od tada postalo drugačije: „Ni jedan istoričar kad je pisao o teškim periodima ljudske istorije nije upotrebio izraz ’eksplozija zla’ — već samo zastranjivanje u nameri da se „stvori bolji svet“. Međutim, „mi sada“, nastavlja dalje Burges, „počinjemo da verujemo u jednu natprirodnu silu sa kojom se čovek sjedinio da bi razarao, ili kojoj je dozvolio da preuzme kontrolu nad njim.“

Tačno prema Biblijskom proročanstvu ta „natprirodna sila“ proizvela je na Zemlji, zlo, napisao je Burges. Događaji od 1914. g. potvrđuju ispunjenje Biblijskih proročanstava i objašnjavaju „da će onaj koji se zove đavo i sotona, koji vara sav svet, sići na zemlju u besu, jer zna da mu je ostalo malo vremena“ (Otk. 12:7—12, NS).