Zdravo vođstvo za današnje mlade

„Poslušaj, sine moj, i prihvati reči moje. . . . Poučiću te putu mudrosti“ (Pr. Sol. 4:10, 11, NS).

1, 2. a) Koja se pitanja upućuju omladincima? b) Gde se mogu naći pouzdani odgovori?

 DA LI si kao mlada osoba zabrinuta za svoju budućnost? Zar ne izgleda svet ponekad zastrašujuće? Da li bi hteo da znaš kako da izađeš na kraj sa životnim problemima i gde možeš naći pouzdano vođstvo i zdravu mudrost.

² Takvu pomoć možeš naći u jednoj staroj knjizi koja pruža ’mladiću znanje i sposobnost razmišljanja’. Koja je to knjiga? To je knjiga PRIČE SOLOMUNOVE iz Biblije. Ako si mlad, trebalo bi da čitaš tu knjigu iz Biblije, jer ti može pomoći da budeš srećan i uspešan. Ako si odrastao, recimo, roditelj, ta ti knjiga može pomoći da uvidiš kako najbolje možeš pomoći svojoj deci ili mladim prijateljima. Prvih devet glava u Pričama Solomunovima pružaju savete kao kad savetuje ljubazan otac svog sina. Otac kaže: „Poslušaj, sine moj, i prihvati reči moje. . . . Poučiću te putu mudrosti“ (Pr. Sol. 1:1—4; 4:10, 11).

3. Kakva obaveštenja pruža knjiga Priče Solomunove, koja su vredna za mlade?

³ Ne želi, naravno, svako takvu pomoć. Neki više vole da rade kako oni hoće. Ne žele savete — čak ni od Boga. U Pričama Solomunovima piše: „Mudar će slušati i prihvatiće više pouke“ (Pr. Sol. 1:5, NS). Ta knjiga pokazuje kako se može postići srećniji život. U njoj se razmatra moralni zakon. Ona pokazuje da ispravno življenje dovodi do srećnih rezultata. Može ti pomoći da donosiš mudre odluke. Pokazuje da će ti mudrost i znanje pričinjavati zadovoljstvo i da držanje po strani od izazivača nereda može da ti spase život. Knjiga Priče Solomunove pruža večne smernice i za vas mlade i za starije.

Mudrost i znanje

4, 5. a) Kako se može doći do mudrosti? b) Zašto mnogi neće slušati? c) Šta je po tvom mišljenju mudar pravac? Zašto?

⁴ Bog koji je stvorio sve stvari jeste, takođe, izvorište mudrosti. On želi da se zna njegov put mudrosti. Objavio ga je ’na svakoj ulici’ tako da svako može da čuje. Ali većina ne želi da sluša. Mnogi ne vole izvorište odakle ta mudrost dolazi. U Pričama Solomunovim stoji napisano: „Strah Jehovin početak je mudrosti.“ I: „Strah Jehovin početak je znanja. Ali samo ludi preziru mudrost i karanje“ (Pr. Sol. 1:20, NS; 9:10, NS; 1:7, NS).

⁵ Mnogi ne žele da slušaju Boga. Njima se dopada kako stvari stoje, dok ’strah Jehovin znači mrzeti zlo’ (Pr. Sol. 8:13). Ako bi se bojali Jehove, ne bi radili ono što im se dopada. Mudar je pravac poučiti se njegovim putevima i načelima i slušati ih iznad svega ostalog. Ako to činiš, nećeš raditi one stvari zbog kojih bi se stideo, osećao povređenim, bio tužan ili mogao čak da izgubiš život.

6. Šta moraš da radiš da bi stekao mudrost?

⁶ Dok je mudrost svima dostupna, moraš da se ispružiš da bi je stekao. Treba da je želiš, da radiš za nju i sakupljaš je. To zahteva vreme i napore. Valjalo bi da se pitaš: ’Šta zaista radim sa mojim životom? Šta su moji ciljevi? Da li trošim dobar deo vremena na bespotrebne stvari ili da li koristim vreme koje mi stoji na raspolaganju u toku moje mladosti da kopam za znanjem i mudrosti?’ Mudrost je vrednija od dragulja i ’sve ostale stvari koje nas oduševljavaju nisu njoj ravne’ (Pr. Sol. 8:1, 5, 6, 11). Da li tragaš za njom kao što bi tragao za srebrom ili sakrivenim blagom? U Pr. Sol. stoji napisano: „Ako je tražiš kao srebro i tragaš za njom kao za sakrivenim blagom — tada ćeš shvatiti strah Jehovin i naći ćeš samo Božje znanje. Jer Jehova daje mudrost iz njegovih usta dolaze znanje i razboritost.“ Da li se tako trudiš kod učenja Božje reči? (Pr. Sol. 2:4—6, NS).

7. a) Šta možeš učiniti da bi lakše proučavao i učio? b) Zašto je to vredno truda?

⁷ Možda misliš: ’Ali ja ne volim da proučavam — dosadno mi je kad čitam!’ Što  više čitaš, to će ti biti lakše da čitaš. Što više učiš, to će ti biti lakše da učiš. Povezivaćeš nove informacije sa onima koje već znaš i razumećeš ih bolje. Dok se trudiš, Bog će te blagosloviti. Pošto se tvoje znanje i razumevanje uvećavaju, osetićeš veliku radost kod učenja i ono što naučiš iz Božje reči poslužiće ti kao zaštita u današnjem svetu. To nisu samo reči koje lepo zvuče ili želje. To su činjenice, istine, kao što stoji napisano u Pričama Solomunovima: „Kada ti mudrost uđe u srce i znanje postane prijatno duši tvojoj, sposobnost razmišljanja će paziti na tebe i razboritost će te čuvati; da te izbavi od zlog puta, od čoveka koji govori izopačene stvari, od onih koji ostavljaju staze čestitosti, te hode putevima tame“ (Pr. Sol. 2:10—13, NS).

Kriminal se ne isplati

8, 9. Koji se problemi, učestali u današnjim gradovima, obrađuju u Pričama Solomunovim i koji nam važan savet u tom pogledu daje ta knjiga?

⁸ U ovoj knjizi (Pričama Solomunovim) obrađuju se problemi i iskušenja koji su učestali kod mladih, ne samo u vreme pisanja Biblije, već i danas. U današnjim gradovima su na dnevnom redu kriminal, nasilje, i tu deluju bande mladih i ljudi koji pljačkaju mlade. Koje se opomene nalaze u toj staroj knjizi, a koje će ti pomoći da se zaštitiš od takvih problema?

⁹ Ta knjiga upozorava nas da ne zapadnemo u pogrešno društvo. U njoj piše: „Sine moj, ako grešnici hoće da te zavedu, ne pristaj. Ako govore: ’Pođi sa nama. . . . Da nađemo svakakva dragocena blaga. Da napunimo kuće svoje plenom. Bacaćeš s nama svoj žreb, svi ćemo zajedno imati jednu kesu.’ Sine moj, ne idi s njima na put, povuci nogu s njihove staze. Jer na zlo trče nogama svojima i stalno se žure da prolivaju krv“ (Pr. Sol. 1:10—16, NS).

10. Šta piše u Pr. Sol. o stazi zlih ljudi i zašto je to važno?

¹⁰ Dođeš li u kontakt sa kriminalcima, treba da bežiš od njih. Solomun je pisao: „Ne zavidi zlim ljudima i nemoj žudeti da budeš sa njima. Jer im srce stalno razmišlja o tlačenju, a usne govore stalno o nesreći“ (Pr. Sol. 24:1, 2, NS). Zapamti: kriminal se ne isplati. Čak i ako te čovek ne uhvati na nedelu, Bog te vidi. Kako li je ludo da izgubiš večni život za samo mali nepošteno stečeni dobitak! Priče Solomunove savetuju i mladim i starijim osobama: „Ne kroči na stazu zlih ljudi i ne hodi ravno putem rđavih ljudi. Izbegavaj ga i ne hodi po njemu tamo-amo; kloni ga se i zaobiđi. . . . Udalji svoju nogu od zla“ (Pr. Sol. 4:14, 15, 27, NS).

Jehovu stavi na prvo mesto

11. Koje ćeš blagoslove primiti ako hodaš u čistoći i postupaš po Jehovinoj volji?

¹¹ Zlo postupanje stoji u jakoj suprotnosti sa mudrim postupanjem. U Pričama Solomunovim piše da je Jehova ’štit’ onima koji hode u čistoći i da će ’čuvati put svojih lojalnih’ (Pr. Sol. 2:7, 8). On stavlja u izgled večni život onima koji čine ono što je pravo. „Jer će čestiti nastavati zemlju i besprekorni će ostati na njoj“ (Pr. Sol. 2:21, NS). Ako staviš Jehovu na prvo mesto, bićeš bogato blagosloven. „Odaj Jehovi čast  svojim dragocenostima i prvinama svega svojeg prirasta. I tvoji će ambari biti prepuni i tvoje će se kace prelivati novim vinom“ (Pr. Sol. 3:9, 10, NS).

12. Kakve primere imamo o mladim ljudima koji su stavili Jehovu na prvo mesto i koje nagrade oni uživaju?

¹² To zaista čine danas mnogi mladi. Oni stavljaju Jehovu na prvo mesto u svom životu. Troše svoju mladost u punovremenoj službi, radeći kao pioniri ili služeći u Betelima gde se štampaju Biblije i knjige koje pomažu drugima da saznaju nešto o Bogu. Pitaj ih da li ih je Jehova blagoslovio. Od srca će ti reći da je to Bog veoma obilno učinio i da su u duhovnom pogledu daleko bogatiji od svojih vršnjaka koji su sebi za cilj postavili materijalno bogatstvo (Pr. Sol. 10:9; 15:16).

Moralna iskušenja

13, 14. a) Koju je drugu želju iskoristio sotona? b) Da li je taj problem danas ozbiljan u tvojoj okolini?

¹³ Oni koji prave ekonomsku propagandu upotrebljavaju seks da bi bolje prodavali svoje produkte. Sotona je upotrebljavao i upotrebljava nedozvoljeni seks da bi iskušao Božje sluge. Na primer: hiljade je Izraelaca, koji su proveli toliko godina u pustinji i najzad se približili Obećanoj zemlji, zapalo u blud i izgubilo svoje živote (4. Moj. 25:1—9).

¹⁴ Osobe koje ne žele da upozore mlade na tu opasnost zatvaraju oči pred stanjem koje vlada danas u svetu. Pornografski časopisi, prljavi filmovi, seks-prodavnice, pornografija i prostitucija su prisutni po ulicama. U prvih nekoliko glava Priča Solomunovih nalaze se snažne opomene protiv takvih nemoralnih iskušenja.

15. Kakve se opomene u vezi nemorala nalaze u Pričama Solomunovim?

¹⁵ U njima se govori o nemoralnoj ženi koja dovodi u iskušenje neiskusne mladiće. Tamo čitamo: „Jer usne tuđe žene kaplju kao saće i nepce joj je glađe od ulja. Ali su posledice od nje gorke kao pelen; oštre kao dvosekli mač. Njene noge silaze k smrti . . . Neka je put tvoj daleko od njenog i ne približavaj se ulazu njene kuće, da drugima ne bi dao svoje dostojanstvo i okrutnima svoje godine“ (Pr. Sol. 5:3—14, NS; 2:16—19; 6:27—29, 32).

16. Šta se može desiti nekome ko ne beži odmah od nemoralnih predloga?

¹⁶ Tu se takođe govori i o ’neisku snom’ mladiću, koji u ’želji srca’ sluša prepredena i sugestivna nagovaranja i bestidno gubi svaku kontrolu. „Zavede ga svojim glatkim usnama. Sasvim iznenada pođe za njom, kao što vo ide na klanje . . . i nije znao da se tu radi o njegovoj duši.“ On nije bio jedini koji je napustio Jehovinu milost i sišao do smrti, jer je „mnoge smrtno ranila“ (Pr. Sol. 7:6—27, NS).

17. Koliko ozbiljno treba shvatiti blud prema Jehovinom gledištu?

¹⁷ Iako su te opomene upućene mladićima, isto se tako odnose i na devojke. Bilo kako da misle ljudi o posledicama bluda, Jehovino je gledište sasvim jasno. Blud je put ka smrti. On te može sprečiti da uđeš u zemaljski raj koji će Bog ponovo uspostaviti. „Šta? Zar ne znate da nepravednici neće naslediti Božje kraljevstvo? Nemojte se zavesti: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni brakolomci, ni muškarci koji se drže za neprirodne radnje, ni muškarci koji leže kod muškaraca . . . neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Kor. 6:9, 10, NS; Efes. 5:5).

18. a) Da li je teret biblijski savet o seksualnom nemoralu? Zašto tako glasi tvoj odgovor? b) Koji se dobri saveti po pitanju toga nalaze u Pričama Solomunovim?

¹⁸ Niko ne bi trebao da misli da je teret primenjivati biblijske mudre savete o seksualnom moralu. Primena tih opomena znači manje razvoda, manje rasturenih domova, manje kriminala među decom, manje prostitucije, manje ispada ljubomore; ona će dovesti do srećnijih porodica, radosnijeg života. U Pr. Sol. preporučuje se divnim poetskim jezikom takvo mudro postupanje. Preporučuje se da ne tražiš zadovoljstvo na ulici, niti od nemoralne osobe ili od raznih osoba i tako napolje razlivaš izvore svoje. Preporučuje se da se raduješ sa svojim supružnikom, ako si u braku, a ne da zapadneš u zamku nemorala sa drugima. Bilo koji slabić može da podleže seksualnom nagonu, ali pravi hrišćanin suzdržava se od seksualnih  odnosa pre braka i tada, kada stupi u brak, uživa u tim odnosima samo sa svojim bračnim partnerom (Pr. Sol. 5:15—23).

Rad i ponos

19. Koji se savet u vezi rada nalazi u Pričama Solomunovim?

¹⁹ Priče Solomunove pomažu i u drugim slučajevima. One preporučuju nešto što baš ne oduševljava mnoge mlade — postati marljiv radnik. Ta preporuka može da se primeni u školi, na poslu ili u punovremenoj hrišćanskoj službi. Savet glasi: „Idi k mravu, ... posmatraj njegove puteve i budi mudar.“ Hrišćanin će kao vredan mrav da obavlja pošteno svoj dnevni posao bez obzira na to da li ga šef posmatra ili ne (Pr. Sol. 6:6—11; Ef. 6:5; Titu 2:9, 10; Jevr. 6:10—12).

20. a) Šta još mrzi Jehova? b) Kako bi primenio taj savet u svom životu?

²⁰ Takođe je važno da ne budeš ni ohol a ni izazivač nereda. „Šest je stvari koje Jehova mrzi; a sedam je odvratno njegovoj duši: ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolivaju nevinu krv, srce koje kuje štetne planove, noge koje žurno trče na zlo, lažan svedok koji širi laži i čovek koji zameće svađe meću braćom“ (Pr. Sol. 6:16—19, NS).

Tvoja porodica

21. Šta se savetuje u vezi roditelja u Pričama Solomunovim i zašto je to važno?

²¹ Nemoj da previdiš pomoć koju dobijaš od svoje porodice. U Pričama Solomunovim stoji napisano: „Sine moj, čuvaj zapovesti svoga oca i ne napuštaj zakon majke svoje. . . . Vodiće te kada hodaš; čuvaće te kada ležeš; pozabaviće se sa tobom kada ustaneš“ (Pr. Sol. 6:20—22, NS). To je naročito istina ako su ti roditelji Božje sluge. Pa i ako nisu vernici, videli su mnogo šta što ti nisi video i svojim smernicama mogu ti pomoći da izbegneš dobar deo nevolja.

22. a) Šta se može reći u vezi toga koliko je važno da ukazuješ poverenje roditeljima u tvom mladićkom ili devojačkom dobu? b) Šta saznaješ iz Jevrejima 12:11 i Priča Solomunovih

²² Nikako nemoj dozvoliti da se u mladićkim ili devojačkim godinama (prelazno doba u kojem se razvijaš iz deteta u odraslog) udaljiš od svojih roditelja, kao što je to slučaj sa mnogim mladima. Možda misliš da su tvoji roditelji staromodni ili nisu upućeni. Ali ti oni ipak mogu pomoći da sačuvaš ravnotežu u tom periodu previranja. Razgovaraj sa njima. Pokušaj da ih nateraš da saslušaju tvoje probleme. Oni ne žele da te sputaju ili ograniče na tvom životnom putu, već žele da ti pomognu da ti put postane lakši. Tačno je da mladi žele da postupaju onako kako se njima sviđa i često se ljute što ih se savetuje; ali ako su ponizni, smanjiće se doza njihove zajedljivosti. Ponizna osoba zna da pravi greške i ceni tuđa nastojanja da joj se pomogne. U Pričama Solomunovim stoji napisano: „Ukori (ispravi) mudroga i voleće te“ (Pr. Sol. 9:8, 9, NS; Jevr. 12:11; Pr. Sol. 4:10—13).

23. Koje su glavne tačke ove pouke što se tebe tiče?

²³ Dakle, božanska mudrost stoji na raspolaganju mladima danas. Čak i ako si neiskusan, možeš učiti i razumeti. Mudrost te poziva. Ona govori o ’prevashodnim stvarima’ i ’sve druge stvari koje nas oduševljavaju nisu njoj ravne’ (Pr. Sol. 8:6, 11). Da bi stekao znanje i razvio mudrost, moraš da studiraš i istražuješ, kao što bi tragao za izuzetnim blagom. „Ko nalazi mene (mudrost), naći će sigurno život i stiče blagonaklonost od Jehove“ (Pr. Sol. 8:35, NS).

Čitajući ovaj članak, možda ćeš poželeti da pročitaš poglavlja od 1 do 9 iz Priča Solomunovih, na kojima se on temelji.

Da li se sećaš ovih tačaka?

□ Koja se pomoć pruža današnjim mladima u Pričama Solomunovim?

□ Zašto mnogi, odbijaju tu pomoć?

□ Kako bi trebalo da utiče na naš život mogućnost sticanja mudrosti?

□ Na koje se iskušenje, koje je učestalo u današnjim gradovima, upozorava u Pričama Solomunovim?

□ Zašto nije teret biblijski savet u vezi seksualnog morala?

□ Koju pomoć mogu primiti mladi od svojih porodica?

[Pitanja za razmatranje]

4:10—13?

[Okvir na 21. strani]

ZNANJE MUDROST I RAZUMEVANJE

U knjizi Priče Solomunove napisano je mnogo toga o tim trima rečima. Kako se razlikuju jedna od druge?

ZNANJE: znači biti upoznat sa činjenicama, koje si možda saznao proučavanjem, zapažanjem ili ličnim iskustvom. Mudra osoba ’sakuplja znanje’ i ima rezervu odakle crpi (Pr. Sol. 10:14).

MUDROST: povezuje znanje sa zdravim rasuđivanjem. To je sposobnost da se uspešno primeni znanje, za rešavanje problema i izbegavanje opasnosti. Ona uključuje širinu znanja i dubinu razumevanja, a iz čega pak proizilazi zdravo i jasno rasuđivanje. Ako bi imao znanje, a ne bi znao kako da ga upotrebiš, onda bi ti nedostajala mudrost. „Mudrost je prevashodna“, jer bez nje znanje ima malu vrednost (Pr. Sol. 4:7, NS)

RAZUMEVANJE: sada shvataš razliku između znanja i mudrosti — možeš da ih razlikuješ ili prosuđuješ. Možda slediš neki pravac zato što je Bog tako zapovedio, ali ako razumeš razlog, dobru svrhu kojoj služi i koristi koje donosi taj pravac, tada tvoja rešenost postaje jača. U Pričama Solomunovim ne nalaze se samo praktične informacije koje će ti pomoći da razumeš koji je pravac ispravan, ili neispravan, nego i zašto je upravo on tačan.