Duh hrišćanske službe
Duh hrišćanske službe
„Budite vatreni duhom. Robujte za Jehovu“ — RIMLJANIMA 12:11, NS.
1. Kako može neko da dokaže da je sluga?
POSTOJI samo jedan način na koji neko može da dokaže da je hrišćanski sluga, naime, svojim delima. To nam potvrđuje i samo značenje grčke reči za slugu, di·aʹko·nos. U jednom izvoru piše: „Di·aʹko·nos odnosi se na slugu. u njegovoj delatnosti kod posla . . . Reč se odnosi na nekog ko izvršava nečije zapovesti, naročito one od gospodara“ (Studije o rečniku grčkog Novog zaveta, od Keneta S. Vuesta). Pisac ovde ističe da biti sluga ne znači okupirati neki položaj toliko, koliko biti aktivan u izvršavanju nečega.
2. Koji je dokaz bio da su Timotije i Pavle bili prave sluge Božje?
2 Apostol Pavle je, na primer, rekao za Timotija: „Ali vi znate dokaz njegove prokušanosti, da je sa mnom, kao dete s ocem, robovao na unapređenju dobre vesti“ (Filipljanima 2:22, NS). Timotije je vredno radio u službi. Ko je god video njegov nesebičan rad nije mogao da posumnja da je on bio pravi Božji sluga. Pavle je, takođe pisao hrišćanima u Korint: „Vi ste naše pismo (preporuka), upisano u našim srcima, koje poznaju i čitaju svi ljudi. Očigledno je da ste vi pismo Hristovo, napisano preko nas kao slugu, upisano ne mastilom već duhom Boga živoga“ (2. Korinćanima 3:2, 3, NS). Ko bi mogao da posumnja da je Pavle bio Božji sluga kada bi video tu oduševljenu skupštinu i znao da je Bog osnovao pomoću Pavlove službe?
3. Opiši duh pravog hrišćanskog sluge.
3 Ali biti sluga nije samo površna stvar. Treba da razvijemo duh hrišćanske službe. Timotije je ’robovao’ zajedno sa Pavlom. Apostol je sam rekao: „Teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ (1. Korinćanima 9:16, NS). Još je pisao: „Mi ničim ne dajemo nikakvog povoda za spoticanje, da se ne bi našoj službi prigovaralo. Već preporučujemo same sebe u svemu kao Božje sluge; postojanošću u mnogome, u nevoljama, u nuždama, u poteškoćama.“ Da, Pavle je ispoljio predanje, revnost, hitnost i spremnost da podnese sve što je potrebno, čak i ’gubitak svega’ da bi kao hrišćanin izvršio svoju službu (2. Korinćanima 6:3—10, NS; Filipljanima 3:8). Sve prave hrišćanske sluge treba da imaju sličan duh (Luka 9:23, 24).
4. Kako može neko da bude sluga ako provodi većinu vremena ispunjavajući ostale obaveze?
4 Kao u vreme apostola, tako su i danas neke sluge sa porodicom; a ima i zaposlenih žena. Drugi su učenici u školi. Kako oni mogu reći da su sluge? Oni ispunjavaju svoje druge obaveze i čak se opuštaju u razumnoj meri. Ali njihova služba nije za njih manje važna od tih drugih stvari. Niti je samo ubacuju, najbolje koliko mogu između njihovih aktivnosti posvećenih relaksaciji, a niti ne provode svakog meseca samo malo vremena u toj službi samo kao neku vrstu kretanja. Oni ’traže najpre carstvo i pravdu njegovu“ (Matej 6:33).
5. Na koji se divan način može ispoljiti duh hrišćanske službe?
5 Oni koji ispoljavaju takav duh jesu prave hrišćanske sluge, čak i kada imaju porodične obaveze ili druge svetske obaveze. Ali neki su u stanju da ispolje duh službe na naročito nagrađujući način. Na koji? Obavljajući pionirsku službu (punovremeno delo propovedanja) za ograničeni vremenski period kao pomoćni pioniri ili za duže vreme. Možda su čak u mogućnosti da rade u jednoj od podružnica Udruženja Kule stražare ili da učestvuju u misionarskoj službi i službi putujućih nadglednika koji posećuju i izgrađuju različite skupštine.
6. Koji su neki važeći razlozi zašto svaki Jehovin svedok treba da bude pionir ako mu je to moguće?
6 Zašto su mnogi Jehovini svedoci u pionirskoj službi, kada bi mogli udobnije da žive ako bi proveli malo manje vremena u službi Bogu? Zato što žele da hvale Jehovu i kažu drugima o njegovim namerama. Takođe znaju da „svet prolazi i želja njegova ali onaj koji tvori volju Božju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17, NS). Pošto iskreno veruju u to i u Božja obećanja, trude se da provedu što je moguće više vremena u objavljivanju dobre vesti drugima, tako da bi oni koji bi prihvatili tu vest isto vršili volju Božju i dobili večni život. Štaviše, oni znaju da živimo u vreme kada ’ će se ova dobra vest o carstvu propovedati po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj’ (Matej 24:14). Takođe se sećaju da je Isus rekao svojim sledbenicima: „Žetva je velika, a radnika malo. Zato molite gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju“ (Matej 9:37, 38, NS). Shvataju da je danas ta molitva još prikladnija nego u Isusovo vreme. Ali kako mogu da iskreno izgovaraju tu molitvu ako se ustručavaju da učestvuju u hrišćanskoj službi onoliko koliko mogu?
7. Koje bi pitanje trebalo sebi da postavi svaki hrišćanski sluga?
7 Zaista, svaki hrišćanski sluga treba u molitvi da razmisli da li može da bude pionir ili ne. Jedan bračni par iz Južne Afrike koji je u pionirskoj službi već petnaest godina rekao je: „Zašto smo u pionirskoj službi? Da li bismo ikada mogli da se opravdamo pred Jehovom da nismo bili pioniri?“ Valjalo bi da mnogi koji nisu pioniri postave sebi lično pitanje: ’Mogu li zaista da opravdam pred Jehovom činjenicu da nisam pionir?’
Upotrebljavajući svoje darove
8. Kako mogu mnogi mladi ljudi, kao Timotije, da budu u stanju da stupe u pionirsku službu?
8 Timotije je imao naročiti duhovni dar koji je mogao dobro upotrebiti u svojoj službi (2. Timotijeva 1:6). Mi danas ne dobijamo naročite duhovne darove, ali imamo druge darove i često nam ti darovi omogućuju da stupimo u pionirsku službu. Na primer, mladi ljudi koji su završili školu imaju darove: Poseduju obrazovanje. Takođe su mladi, kao što je i Timotije bio. Imaju zdravlje i snagu, a takođe imaju svežinu i otvorenost. Možda imaju najveći dar od svih darova, naime, vreme. Uopšteno govoreći, nisu opterećeni mnogim odgovornostima. Dakle, mladost je izvanredno vreme za pionirsku službu. (Prop. 12:1).
9. Koje darove mogu da imaju stariji ljudi i druge osobe, koji im omogućuju da stupe u pionirsku službu?
9 Starije osobe imaju takođe darove. Bračni par koji je u penziji i čija su deca već odrasla imaju možda takođe vremena za pionirsku službu. Često su u finansijskom pogledu osigurani, stekli su vredna iskustva u životu i imaju dugogodišnje iskustvo u vernoj službe (Priče Solomunove 16:31). Svi bi oni mogli da budu dobro upotrebljeni u pionirskoj službi. Takođe i drugi mogu da imaju darove. Neke domaćice imaju sposobnost da organizuju, tako mogu da obavljaju svoje porodične odgovornosti i istovremeno budu u pionirskoj službi. Neki porodični muževi sa sličnim darom mogu isto da budu pioniri i brinu se za porodicu u duhovnom i materijalnom pogledu. Imaš li dar govora, učenja ili možda umeš dobro da izlaziš na kraj sa ljudima? Pomisli samo u koliko većem obimu možeš takve darove da upotrebiš u pionirskoj službi.
10. a) Zašto se neki ustručavaju da budu pioniri i kako je taj problem rešio jedan mladi bračni par? b) Kako može pionirska služba da koristi nekome ko smatra propovedanje teškim?
10 Neki su se ustručavali da stupe u pionirsku službu, jer nisu bili sigurni da li će moći finansijski da izađu na kraj. Dvoje verenika je zajedno razgovaralo o tom strahu. „Uvideli smo da tako nemamo poverenja u Jehovinu sposobnost snabdevanja svojih slugu“, zaključili su. „Nakon što smo razmotrili Matej 6:25—33, gde je Isus učio da će nam se sve potrebe dodati ako najpre tražimo carstvo, postavili smo sebi cilj da budemo opšti pioniri.“ Venčali su se kratko nakon toga, napustili dobro plaćena radna mesta i postali pioniri. Drugi smatraju da je teško samo delo propovedanja. Da li i ti tako misliš? Ako da, pionirska služba ti može pomoći. U stvari, provesti neko vreme u pionirskoj službi jeste najbolji način da se neko oslobodi u službi od kuće do kuće. Jedan sluga koji je bio pomoćni pionir rekao je: „Tu je bio još jedan blagoslov. Postao sam sve slobodniji u službi od vrata do vrata. Umesto da sam se plašio kod svakih vrata, počeo sam da se radujem kada sam mogao da razgovaram sa ljudima“ (Vidi Filipljanima 4:13).
Pionirska služba — stvar porodice
11. Kako je Timotije bio blagosloven u odgoju koji je.dobio od ’ranog detinjstva’?
11 Timotije je bio progresivno, od ’ranog detinjstva’ pripreman za službu (2. Timotijeva 3:14, 15). Njegova majka i baka imale su očigledno duh hrišćanske službe i usadile su taj duh u njega. Kada je Pavle došao u Listru, Timotija nije moglo ništa da spreči da se pridruži Pavlu u punovremenoj propovedničkoj delatnosti (Dela apostolska 16:1—5).
12. Kako su mnogi roditelji pokazali da imaju duh hrišćanske službe?
12 Mnogi su hrišćani danas srećni što su njihovi roditelji pokazali sličan duh. Sluga iz Gane, Alisa rekla je: „Skoro svi svedoci koji su odsedali u našem domu bili su punovremeni propovednici. . . . Kakva li je prednost bila za mene da rastem u takvom teokratskom domu! Moj je otac usadio u svu svoju decu želju za punovremenom propovedničkom službom, ukazujući na primere braće i sestara koji izvršavaju tu službu. Bilo je sasvim logično da sam se po završetku škole prijavila kao opšti pionir.“ Mladi sluga iz Sjedinjenih Država, Ed rekao je: „Mislim da mi je mnogo pomoglo to što su moji roditelji bili dvanaest godina misionari u Južnoj Americi, a pre toga služili kao pioniri. Uvek su mi iznosili radosti i prednosti pionirske službe, kao i blagoslove koje Jehova izliva na pionire. . . . To bi trebalo da čine svi roditelji, jer mi je to svakako pomoglo. Oni mogu da ohrabre mlade da služe Jehovi čitavom dušom i što god više mogu.”
13. Kako se pionirima pomaže da savladaju poteškoće?
13 Pionirska služba može da uključi žrtve, ali prave sluge spremne su da se žrtvuju iz ljubavi prema Jehovi. Pored toga, nagrade su velike. Bračni par iz Sjedinjenih Država, Majkl i Tereza, izrazili su to na ovaj način: „Ako želiš da ojačaš duhovno, tada je na mestu da budeš u pionirskoj službi. Postaješ zavisniji od Jehove a manje zavisan od sebe. Iako smo imali finansijskih problema za vreme pionirske službe, Jehova se uvek pobrinuo za naše potrebe. To je najbezbednije mesto, gde se možeš nalaziti.“
14, 15. a) Kako mogu ponekad p roditelji pioniri da podnose žrtve? b) Koje primere za to nalazimo u Bibliji? c) Kako mogu danas roditelji da pokažu duh hrišćanske službe?
14 Roditelji pionira takođe podnose žrtve. Možda im je teško da gledaju kako njihova deca „napuštaju gnezdo“ i služe kao pioniri u nekom drugom mestu, ili možda čak u stranoj zemlji. Takvi su roditelji nekako slični Ani i Elkani koji su poslali svog prvenca, Samuila, da služi Jehovi u šatoru od sastanka u Silu (1. Samuilova 1:1—3, 24—28). Ili možemo da ih uporedimo sa Jeftom, koji je dao svoju jedinu kćerku da služi Jehovi i tako žrtvovao izgled da dobije unučad (Sudije 11:36—40). Jehova sigurno ne zaboravlja i nagrađuje nesebičnost takvih roditelja.
15 Tu se može raditi čak i o finansijskim žrtvama. U nekim se zemljama roditelji oslanjaju na svoju decu da se brinu za njih pod stare dane. Međutim, roditelji koji imaju zaista duh hrišćanske službe neće u tom slučaju oklevati da ohrabre decu da stupe u pionirsku službu. Kada je mladi Ganac po imenu Dustis hteo da stupi u pionirsku službu, njegova je majka pristala na to i složila se da se osloni na Jehovu za pomoć. Kasnije je rekla svom sinu da ju je Jehova divno potpomagao kada je donela tu odluku. I na taj se način ’traži najpre Božje carstvo’ i Jehova ne napušta one koji to čine (Matej 6:33, 34).
16. Zašto bi trebalo ohrabriti one u punoj službi da nastave u njoj sve dok god im okolnosti dozvoljavaju?
16 Žalosno je da s vremena na vreme čujemo o roditeljima koji pokušavaju da nagovore decu da prestanu sa pionirskom službom — ne zato što oni trebaju njihovu pomoć, već zato što misle da su bila dovoljno dugo na dodeljenim im područjima i da je sada vreme da se vrate kući, imaju porodice i ’normalno’ žive. Ali ovo nisu normalna vremena i što se kraj više približava, to i život postaje sve manje normalan. Pioniri, članovi porodica u Betelu, putujuće sluge i misionari treba da budu ohrabreni da istraju (Titu 2:12).
Ispoljavajući duh službe
17. a) Kako koristi skupštinama delo pionira i drugih punovremenih slugu? b) Kako mogu svi da pokažu da imaju duh hrišćanske službe (Jevrejima 13:15, 16)?
17 Apostol Pavle je pisao: „(Bog) dade jedne kao apostole, druge kao proroke, jedne kao jevanđeliste, druge kao pastire i učitelje, da dovede svete u ispravno stanje za delo službe, za izgradnju tela Hristovog“ (Efescima 4:11, 12, NS). Danas ima putujućih slugu, pionira i misionara koji provode većinu vremena izvršavajući delo ’jevanđelizacije’, a ima i članova porodica u Betelu čije delo službe uključuje druge vrste služenja skupštinama. Ovi pomažu u izgradnji skupština (Uporedi sa Delima apostolskim 16:4, 5). Dakle, trebalo bi sve hrišćanske sluge da se zainteresuju za punu službu. Ako su u stanju da postanu pioniri, treba to da učine. Ako nisu u mogućnosti da služe kao pioniri, treba da ohrabre na to druge koji mogu (Rimljanima 12:11).
18. Zašto je danas toliko važna hrišćanska služba?
18 Vlada velika potreba za predanim Jehovinim svedocima sa takvim duhom. Hiljade se još uvek odazivaju na propovedanje dobre vesti, čak i na područjima gde se već godinama često svedoči. Činjenica da je hrišćanski sluga uzeo sebi vremena i posetio takve koji su pozitivno reagovali da bi im rekao Božje namere, pružila im je priliku da dobiju večni život (Rimljanima 10:13, 14; 1. Timotijeva 4:16). Koliko još mnogo čekaju da čuju tu vest? Bez obzira na to da li možemo da učestvujemo u pionirskoj službi ili ne, imajmo osećaj hitnosti i duh samopožrtvovanja. Budimo voljni da revno radimo u hrišćanskoj službi (Galatima 6:10).
Da li potpuno razumeš?
□ Šta znači imati duh hrišćanske službe?
□ Šta je ’površna’služba i šta nije ispravno u vezi nje?
□ Zašto bi trebalo da se zanimaju sve hrišćanske sluge za pionirsku službu?
□ Kako mogu da ispolje pionirski duh svi predani svedoci?
□ Zašto je danas važna hrišćanska služba?
[Pitanja za razmatranje]