Ko su danas Božje sluge?
Ko su danas Božje sluge?
„Poslasmo Timotija, svoga brata i Božjeg slugu u dobroj vesti o Hristu“ — 1. Solunjanima 3:1, 2, NS.
1, 2. a) Da li svi koji tvrde da su sluge Božje izvršavaju ispravno svoju službu (2. Korinćanima 11:13—15)? b) Zašto je važno danas razlikovati prave Božje sluge 2. Korinćanima 5:18)?
NEDAVNO su zaređene religiozne sluge u Srednjoj Americi pomogle da se organizuje revolucija u kojoj je bila oborena vlada. Na Dalekom istoku je zaređeni sluta postavio zasedu iz koje su bile ubijene dve osobe. Zaređene sluge organizovale su u južnoj Aziji bez-zemljišne nadničare u njihovoj borbi protiv „ugnjetavača“.
2 Da li su ti ljudi hrišćanske sluge iako tvrde da to jesu? Da li takve stvari treba da obavlja Božji sluga? To je važno pitanje pošto ljudi u velikoj meri preko delatnosti Božjih pravih slugu saznaju za Boga i stiču priliku za večni život (1. Korinćanima 3:5; Jovan 17:3). Treba da budemo u stanju da razlikujemo Božje prave sluge.
Ali kako to možemo? U tome nam može jedino Biblija pomoći.
„Sluga“ u Bibliji
3. a) Koja su neka od značenja grčke reči di·aʹko·nos? b) Koja je najuzvišenija služba?
3 Šta je sluga, pre svega, prema Bibliji? Na originalnom jeziku Hrišćanskih grčkih spisa glasila je reč za „slugu“ di·aʹko·nos. Mada postoje različita mišljenja o poreklu te reči, njeno je značenje dobro poznato. Ta reč znači u osnovi „sluga“. U jevanđeljima se di·aʹko·nos i slične reči često upotrebljavaju u vezi sa služenjem onih koji su se opružili da uzmu obrok (Luka 4:39; Jovan 2:5, 9). Međutim, u grčkom jeziku iz Isusovih dana ta je reč imala često uzvišenije značenje. U nebiblijskim dokumentima bila je ta reč upotrebljena u vezi sa religioznim činovnicima i u prvom prevodu Hebrejskih spisa na grčki jezik. bila je upotrebljena da označi dvorske činovnike i služinčad persijskog kralja Asvira (Jestira 1:10; 6:3, Septuaginta). Najuzvišenija služba koju može neko da vrši jeste naravno služba Svevišnjem Bogu, Jehovi.
4. Kako misli o sebi pravi Božji sluga?
4 Kako pravi sluga treba da misli o sebi pošto je velika prednost biti Božji sluga? Ne bi trebalo da bude ponosan ili samovažan. Svakako ne očekuje ni laskave titule kao što su „sveti oče“ ili „velečasni“ (Matej 23:8—12). Umesto toga, Isus je pokazao da treba da bude ponizan pravi hrišćanski sluga. Rekao je: „Ko hoće da bude veliki među vama, mora da vam bude sluga i ko hoće da bude prvi među vama, mora da vam bude rob“ (Matej 20:26, 27, NS).
5. Čije zapovesti slušaju Božje sluge i ko izvlači koristi iz njihove službe?
5 Sluga sluša zapovesti svoga gospodara. Međutim, ako to radi, njegov posao može da koristi nekom drugom. Ako gospodar ima, na primer, goste, onda sluga sluša svog gospodara time što se brine o potrebama gostiju. Hrišćanske sluge jesu ’Božje i Hristove sluge’ i slušaju zapovesti koje im je Bog dao preko svog Sina, Isusa Hrista (2. Korinćanima 6:4, 11:23). Ali posao koji obavljaju koristi drugim ljudima. Pavle je bio, na primer, sluga za ’ljude iz naroda’ (Efescima 3:1—7). Njegova je služba donela velike blagoslove onima koji su povoljno reagovali. I donela je čast Jehovi Bogu i Isusu Hristu, čije je zapovesti Pavle slušao.
Najveći religiozni sluga
6. a) Ko je bio najveći religiozni sluga? b) Čija je naređenja slušao i u čiju je korist služio?
6 Ali šta treba, u stvari, da radi sluga? Na to pitanje možemo odgovoriti ako razmotrimo delatnosti Isusa Hrista, najvećeg religioznog sluge koji je ikada živeo na zemlji. Isus je rekao: „Sin čovečiji nije došao da mu služe, već da služi i da svoju dušu kao otkup u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28, NS). Čija je naređenja kao sluga slušao Isus? Kome je služio? I kako? Isus je slušao naređenja svog nebeskog Oca (Jovan 8:28). I na početku je služio samo Jevrejima (Rimljanima 15:8). Ali je konačno njegova služba koristila svim ljudima pravednog srca (Jovan 3:16).
7. a) Šta je Isus radio kao sluga (Marko 1:38)? b) Šta Isus nije radio?
7 Šta je Isus radio kao sluga? Kao prvo, izbegavao je da se meša u politiku. Najmanje je bio dva puta u prilici da zauzme politički stav, ali je on to odbio (Marko 12:13—17; Jovan 6:15). Zašto? Zato što je njegova služba bila iznad političkih ciljeva i blagodati koje je pružila, uključujući i večni život, bile su daleko veće od onih koje su nudile politički programi. Uostalom Božji sluga ne može da bude i sluga ovog sveta (Matej 6:24). Dakle, Isus nije postao’deo ovoga sveta’ (Jovan 17:14; Jakov 4:4). Isus je, prema tome, propovedao i poučavao. Javno je objavljivao Božje ime. Propovedao je da je Božje carstvo jedina nada za čovečanstvo. Poučio je svoje učenike Božjim visokim moralnim merilima i obučavao ih je kako da ga slede u službi. Na kraju je došao do vrhunca svoje službe time što je žrtvovao svoj život za čovečanstvo (Matej 4:17; 5:27—32; 20:28; Jovan 17:3—6).
8. Zašto prave savremene Božje sluge bliže ispituju Isusovu službu?
8 Isus je ostavio primer svima da ’idu njegovim stopama’ (1. Petrova 2:21). Samo oni koji danas tačno podražavaju službu Isusa Hrista mogu pošteno da kažu da su sluge Božje. Ako ispitamo delatnost hrišćanskih slugu u godinama nakon Isusove smrti, videćemo šta ta služba uključuje.
Hrišćanske sluge
9. Kako su i Isus i Pavle bili osposobljeni da postanu sluge?
9 Najpre, kako je Božji sluga u ono vreme ispunio uslove da bude sluga? Većina slugu u hrišćanstvu danas prima diplome sa bogoslovnih seminara ili učilišta, koje potvrđuju njihov statue. To su njihove kvalifikacije. Isus, međutim, nije imao takvo svedočanstvo. Bio je kvalifikovani sluga zato što ga je Bog pomazao za taj položaj (Luka 4:18, 19). Slično je i apostol Pavle rekao: „Naša odgovarajuća sposobnost dolazi od Boga, koji nas je uistinu odgovarajuće osposobio da budemo sluge novog zaveta“ (2. Korinćanima 3:5, 6, NS). Dakle, Bog osposobljava svoje sluge. Kako?
10. Kako je Timotije dobio osnovnu obuku da postane sluga?
10 Uzmi u obzir primer Timotija, koji je bio ’Božji sluga u dobroj vesti o Hristu’ (1. Solunjanima 3:2). Pavle mu je pisao: „A ti ostani u onome što si naučio i bio ubeđen da veruješ, jer znaš od kojih si to naučio i jer od ranog detinjstva poznaješ sveta Pisma koja te mogu učiniti mudrim za spasenje po veri u vezi sa Isusom Hristom“ (2. Timotijeva 3:14, 15, NS; vidi takođe stavke 16 i 17).
11. Ko je pomogao Timotiju da se osposobi za slugu?
11 Da li to znači da je Timotije čitao samo Bibliju i tako postao sluga? Ne. Prvo su ga druge sluge ’ubedile da veruje’, Koje su to sluge bile? Pošto je poznavao Pisma od ’ranog detinjstva’, sigurno je dobio bar osnovne pouke od svoje majke i bake; njegov otac očigledno nije bio vernik (2. Timotijeva 1:5). Pored toga, kada je Pavle prvi put sreo Timotija, dobio je od braće u Listri i Ikoniji dobar izveštaj o njemu. (Dela apostolska 16:2). Dakle, svoju je veru dalje razvijao time što se družio sa hrišćanskom braćom u tim skupštinama. U to su vreme još i razna istaknuta braća, a naročito vodeće telo hrišćanske skupštine u Jerusalimu, običavali da pišu pisma različitim skupštinama s namerom da ojačaju njihovu veru. Putujući nadglednici su, takođe, običavali da ih izgrađuju kod svojih poseta (Jevrejima 10:23; Dela apostolska 15:22—32; 1. Petrova 1:1).
12. Kada je postao Timotije sluga i kako je posle toga dalje napredovao?
12 Kada se Timotijeva vera dovoljno ojačala takvim proučavanjem i druženjem, navela ga je da se krsti u znak svog predanja Bogu i da provede ostatak svog života u službi Bogu (Matej 28:19, 20; Jevrejima 10:5—9). Logično je da je u tom momentu postao Božji sluga. Ali on nije tada prestao da napreduje. Njegova sposobnost služenja bila je. ojačana naročitim duhovnim darom i ličnom poukom i obukom apostola Pavla. Timotije je nastavio da napreduje time što je i dalje lično proučavao i družio se sa ostalim hrišćanima (1. Timotijeva 4:14; 2. Timotijeva 2:2). Dakle, Timotije je bio ’sluga dobre vesti’. Šta je kao takav radio?
13. Koje je odgovornosti imao Timotije kao sluga?
13 Imao je naročite dužnosti pošto je bio saputnik Pavlov. Timotije je kao starešina vredno radio na poučavanju i jačanju svoje hrišćanske braće. To je bio deo njegove službe (1. Timotijeva 4:6). Ali kao i kod Isusa, tako je i kod njega bio glavni deo službe propovedanje dobre vesti (Matej 4:23). Apostol Pavle je rekao Timotiju: „A ti budi trezan u svemu, podnosi nedaće, vrši delo jevanđelista izvrši svoju službu do kraja“ (2. Timotijeva 4:5, NS).
14. Kako se u Pismu ukazuje na odnos između vere i propovedničke službe?
14 Od kojih se osoba još očekivalo, osim Timotija i Pavla, da učestvuju u hrišćanskoj službi? Samo od starešina ili posebnih putujućih predstavnika? Ne. Apostol Pavle je ukazao na činjenicu da vera motiviše na propovedanje dobre vesti, a veru bi trebalo da imaju svi hrišćani. Rekao je: „Srcem se veruje za pravdu, a ustima se javno izjavljuje za spasenje“ (Rimljanima 10:10).
15, 16. Koje su osobe imale odgovornost da učestvuju u hrišćanskoj službi i zašto tako glasi tvoj odgovor?
15 Da li to znači da svi koji zaista poseduju hrišćansku. veru treba da budu hrišćanske sluge i učestvuju u propovedanju dobre vesti? Da. Pavle je uputio te reči čitavoj skupštini u Rimu, ne samo starešinama (Rimljanima 1:1, 7). Čitava skupština u Efesu trebalo je da ’obuje noge opremom za dobru vest mira’ (Efescima 6:15; 1:1). I svi oni koji su čuli pismo upućeno Jevrejima trebali su da ’čvrsto drže javno objavljivanje svoje nade, bez ikakvog kolebanja’ (Jevrejima 10:23). Seti se da su na dan Duhova svi, i muškarci i žene, javno objavljivali ’izvanrednosti Božje’ (Dela apostolska 2:1—21; 1:14).
16 Štaviše, kratko vreme pre nego što je uzašao u nebo, Isus je rekao svojim sledbenicima: „Zato idite i učinite ljude iz svih naroda učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i svetoga duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20, NS). Osobe iz svih naroda koje su na to pozitivno reagovale nisu trebale da budu samo slušači. Trebale su da budu učenici, što je značilo da su trebali i da obavljaju sve ono što je bilo s tim skopčano (Luka 10:1; 14:27, 33; Jovan 13:35; 15:8; Dela apostolska 1:8).
Božje sluge danas
17. Koji su neki važni faktori uključeni u hrišćansku službu (Matej 22:37—39)?
17 Do sada smo videli da pravi hrišćanski sluga izbegava politička angažovanja i drži se odvojeno od sveta. Ponizan je i drži se visokih moralnih merila kojima je Isus podučio svoje sledbenike. On je Božji sluga koji imitira Hrista. Ne bi trebalo, dakle, da sledi svoje vlastite ideje ili razvodnjava istinu da bi je drugi pre prihvatili. Ali njegovo delo služenja koristi ljudima, kako vernicima, tako i nevernicima (Matej 20:28; 26:39; 1. Petrova 4:8—10).
18. Koje su osobe danas Božje prave sluge i zašto tako glasi tvoj odgovor?
18 Kao kod Isusa i Timotija, tako je i kod današnjeg hrišćanina važan deo njegove službe propovedanja. Šta on propoveda? Spasenje se dobija još uvek na osnovu Isusove žrtve. I oni koji žele da se spasu, moraju još uvek da prizivaju Jehovino ime (Dela apostolska 4:12; Rimljanima 10:13). Štaviše, carstvo je još uvek jedina nada za propaćeno čovečanstvo. Zato je Isus prorekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS). Božje prave sluge ispunjavaju to proročanstvo i naučavaju te istine. A koje osobe vrše to delo koje je Bog dao? Samo Jehovini svedoci (Isaija 43:10-12).
19. Koji su različiti faktori uključeni ako neko hoće da postane danas Božji sluga?
19 Kako se neko osposobljava da bude sluga. Na isti način kao i Timotije: izgrađujući čvrstu veru u Božje namere, zasnovanu na proučavanju Biblije; jačajući tu veru u društvu sa drugim hrišćanima; podvrgavajući se krštenju u vodi u znak predanja Bogu, koje je neko učinio direktno u molitvi Bogu i odlučio se da od tog vremena služi Bogu; i prihvatajući vođstvo i upute od strane vodećeg tela hrišćanske skupštine (Jevrejima 10:23—25; Matej 24:45—47). Ko učestvuje u toj službi? Svi koji imaju iskrenu, aktivnu veru u Božje namere, zasnovanu na tačnom znanju. Ako učestvujemo u službi kao hrišćanski Jehovini svedoci dokazujemo istinitost te vere (Jakov 2:17).
20, 21. a) Zašto je dobro da je Bog danas podigao sluge s obzirom na koje propuste službe u hrišćanstvu? b) Koliko je proširena njihova služba?
20 Mnoge religiozne sluge hrišćanstva u ovim poslednjim danima propovedaju ’socijalno jevanđelje’ i mešaju se u politiku, kao i dovode u pitanje postojanje Boga i značaj Biblije. A laici u hrišćanstvu zanimaju se malo da deluju kao sluge. Stoga smo zahvalni Bogu da je podigao sluge koji drže njegovo ime pred čovečanstvom i pomažu iskrenim osobama da saznaju vitalne istine Božje reči, Biblije. Ima više od dva miliona takvih slugu po čitavom svetu i te sluge služe čovečanstvu uz Božju pomoć.
21 Ali kako može pojedinac da dokaže da se nalazi među njima? To će se opširnije obraditi u sledećem članku.
Šta nam govore sledeći stavci o hrišćanskoj službi?
□ 1. Timotijeva 4:6
□ 2. Timotijeva 4:5
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Da li to treba da rade Božje sluge?