Služi Jehovi radosnim srcem
Služi Jehovi radosnim srcem
„Služite Jehovi u veselju. Pred lice mu dođite s radosnim klicanjem“ (Psalam 100:2, NS)
1, 2. Koja su suprotna gledišta na život ovde citirana?
’UPROPASTILA sam svoj život i sada je prekasno da ga promenim . . . Kada se sama šetam, razmišljam o svom životu u prošlosti i nisam srećna sa načinom na koji sam ga vodila.’ Tako je rekla starija žena koja je stekla slavu kao glumica i naizgled imala dobre razloge da bude srećna. Ali te reči očigledno nisu potekle iz zaista radosnog srca.
2 Suprotno tome, uzmi u obzir izvesnog čoveka koji se borio više od trideset i sedam godina protiv paralize. Naizgled, takva osoba ima malo razloga da bude radosna. Ali on govori o sreći i kaže da je našao nešto što ’čini život zaista nagrađujućim i sadržajnijim’.
3. a) Koja nas lična iskustva mogu navesti da se pitamo da li bilo koji čovek može da ima pravu radost? b) Kako se može definisati radost?
3 Većina od nas nije morala da trpi dugu, bolnu borbu protiv nemoći. Niti smo postali u svetu slavni kao zabavljači, verovatno smo obični ljudi koji moraju da se suočavaju sa svakodnevnim brigama i životnim tegobama. Naša iskustva dokazuju da je ’čovek, rođen od žene, kratkog veka i zasićen uzbuđenjima’ i bez sumnje se slažemo da ’čitavo stvarstvo uzdiše i da se nalazi u bolu’ (Jov 14:1, NS; Rimljanima 8:22). Iz tog razloga možda se s pravom pitamo da li postoji neko na zemlji ko može da ima pravu radost — to ’osećanje velikog ushićenja ili sreće prouzrokovano nečim što je dobro ili što zadovoljava’. Šta ti misliš? Da li se radost zaista može postići?
Da li možeš da nađeš radost?
4. Ko među milionima oseća pravu radost?
4 Milioni osećaju radost. Pravedni nebeski anđeli radosno ’izvršavaju Božju reč’ (Psalam 103:20). Stalno služe Jehovi Bogu s pravom radošću. Pri osnivanju Zemlje, ’radosno su uzvikivale te jutarnje zvezde’ (Jov 38:4—7)! Sigurno je imao radost u mislima verni anđeo koji je najavio Isusovo rođenje, jer je objavljivao ’dobru vest velike radosti’ (Luka 2:8—14).
5. Kakvo je bilo iskustvo Božjeg jedinorođenog sina u pogledu radosti?
5 A šta je sa ’jedinorođenim Božjim sinom’ (Jovan 3:18)? Pre nego što je postao čovek Isus Hrist je bio Jehovin ’predradnik’ na nebu. Da li je ta služba bila radosna? Da, zaista je bila, jer čitamo: „Postao sam taj koga je on (Jehova) iz dana u dan naročito voleo, dok sam se ja radovao pred njim svo vreme“ (Priče Sol. 8:22—31, NS). Dok je bio na Zemlji kao čovek Isus se veselio što je mogao da izvršava volju Božju (Psalam 40:6—8; Jevr. 10:5—10). Štaviše, „za radost koja mu je predstojala podneo je mučenički stub, ne mareći za sramotu i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevr. 12:2, NS). Isus Hrist, kao ’srećni i jedini vlastodržac’, koji će uskoro izvršiti božansku osudu koja se odnosi na Zemlju, sada zaista služi Jehovi radosnim srcem (1. Tim. 6:13—16; 2. Sol. 1:6—10).
6. Gde možeš danas naći radost?
6 Da li onda možeš ti danas naći radost? Da, ranije spomenuti čovek koji je telesno onesposobljen ukazuje na to, govoreći: „Utvrdio sam da je tačno da se najveća sreća nalazi u služenju Bogu. Ono čini život zaista nagrađujućim i sadržajnim. Moja bolest (paraliza) nije me lišila prednosti i blagoslova koji proizilaze iz služenja Tvorcu.“ Pravu su radost našli oni koji su svesrdno predani Jehovi Bogu. A zašto i ne bi? Oni objavljuju ’dobru vest’ od ’srećnog Boga’ — ohrabrujuću poruku o beskrajnom životu usred divnih blagoslova pod vladavinom ’nebeskog carstva’ (Matej 24:14; 1. Tim. 1:11; Mat. 5:3). Dakle, imaju razloga da ’služe Jehovi u veselju’ i da mu ’dođu pred lice s radosnim klicanjem’ (Ps. 100:2, NS).
7, 8. a) Zašto nisu laka srca osobe predane Jehovi, uprkos svojoj radosti? b) Zašto životne tegobe ne savlađuju Jehovin narod?
7 To ne znači da će osoba predana Bogu uvek biti laka srca. U nesavršenom ljudskom društvu Jehovin narod doživljava ponekad izvesne žalosti (Rimljanima 5:12). Kada je Isav, na primer, uzeo za žene Hetejke, ’one postadoše izvor ogorčenja (njegovim bogobojaznim roditeljima) Isaku i Rebeki’ (1. Moj. 26:34, 35, NS). Štaviše, sotona, đavo pokušava direktnim progonstvom i indirektnim ’lukavim delima’ da pokvari dragoceni odnos hrišćana sa Jehovom (Efes. 6:11, The Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures). Dakle, oni koji ljube Boga mogu očekivati neke poteškoće na životnom putu. Ali te poteškoće ne savlađuju Jehovin narod. Oni crpe ’utehu iz Pisma’ i pouzdano se mole za Božji duh i pomoć pri razvijanju radosti, jednog od plodova duha (Rim. 15:4; Luka 11:13; Gal. 5:22, 23). Uprkos životnih nevolja, hrišćani imaju ’radost svetog duha’ (1. Sol. 1:6). Toj radosti doprinose naročito blagoslovi od Jehove.
8 Blagoslov Jehovin zaista obogaćuje (Pr. Sol. 10:22). Da li si ti, ako si hrišćanin, brojao svoje blagoslove? Trebalo bi da te učine ’radosnim u Jehovi’ (Ps. 32:11). Uzmi u obzir samo neke od svojih blagoslova i videćeš da imaš mnogo razloga da služiš Jehovi radosnim srcem.
Radosne prednosti bez premca
9. Šta znači poznavati Jehovu i kakve to ima veze sa radošću?
9 Poznavanje i služenje Jehovi jesu blagoslovi koji se ne daju ni sa čime uporediti. Bog je rekao preko proroka Jeremije: „Ako se ko hvali, neka se hvali samo zato što ima uvid i pozna i poznaje me da sam ja Jehova, koji tvori ljubaznu dobrotu, pravo i pravdu na zemlji“ (Jer. 9:24, NS). Prirodno je da nije dovoljno samo znati božansko ime. Poznavati Jehovu znači biti svestan njegovih osobina, postupaka, stavova i namera. Znači slušati ga, priznavati njegov autoritet i podvrći se njemu (1. Jov. 5:3). Ozbiljno proučavanje Biblije i razmišljanje o rečima i postupcima Božjeg sina, koji je apsolutno saglasan sa svojim Ocem, omogućava blizak, ličan odnos sa Bogom (Jov. 1:18; 14:9—11). Dakle, oni koji poznaju Jehovu zaista su radosni. U stvari, „čoveku koji je dobar pred njim dao je (Jehova) mudrost i znanje i radost“ (Prop. 2:26, NS).
10. Na koji se najznačajniji i najzadovoljniji način može upotrebiti ljudski život?
10 Neprocenjiva prednost prinošenja ’svete službe’ pravom Bogu jeste još jedan blagoslov koji uživaju Jehovini svedoci. Nijedan čovek ne bi mogao na još značajniji ili zadovoljniji način da upotrebi život. Sigurno je Zaharija (otac Jovana Krstitelja) to dobro izrazio kada je blagoslovio Jehovu za to što je dao svom narodu „prednost neustrašivog prinošenja svete službe njemu s lojalnošću i pravednošću u sve njihove dane„ (Luka 1:67—79; uporedi sa Rim. 12:1; Otk. 7:9, 13—15).
11. Koja je prednost, odakle proističe radost, vezana za prinošenje ’svete službe’ Bogu?
11 Prednost nošenja Jehovinog imena kao njegovi svedoci jeste vezana za prednost prinošenja ’svete službe’ Bogu (Isa. 43:10—12). To bi trebalo u svakom slučaju da promiče radost, kao što je Jeremija rekao: „Tvoja reč posta ushićenje i radost srcu mome; tvoje se ime prizivalo na meni, o Jehova, Bože nad vojskama“ (Jer. 15:16, NS).
12. O kakvim suprotnostima ako razmišljamo možemo podići svoj duh kada smo obeshrabreni?
12 Ako služiš Bogu i ponekad se ipak osećaš obeshrabrenim, kratko razmišljanje o nekim suprotnostima može podići tvoj duh. Uzmimo u obzir, na primer, da se zli anđeli ’čuvaju u večnim okovima i dubokoj tami’ za Božji sud, a da su pravedni anđeli, koji su u Jehovinoj službi, više od svega radosni (Juda 6, NS). I kakva razlika postoji između Isusovog radosnog položaja n onog od sotone, đavola, koji se suočava sa večnim uništenjem (Otk. 20:10, 14)! Zatim takođe, Jehovina saosećajna briga i blagoslovi sigurno olakšavaju da se vidi ’razlika između pravednika i zloga, izmeću onoga koji služi Bogu i onoga koji mu ne služi’ (Mal. 3:17, 18). Međutim, razmotri sada još druge blagoslove koji pružaju dobre razloge da služiš Jehovi radosnim srcem.
Prava sloboda i duhovna svetlost
13, 14. Koju pravu slobodu i duhovnu svetlost uživaju Jehovine sluge u religioznom pogledu?
13 Oslobođenje iz ’Vavilona velikog’, svetskog carstva krive religije, sigurno je još jedan blagoslov koji promiče radost. Pravi su hrišćani srećni što neće ’učestvovati u njenim grehovima i primiti deo njenih nevolja’ (Otk. 18:2, 4). Jehovine sluge su još pored toga oslobođene od zastrašivanja i priča krive religije. „Upoznaćete istinu„, rekao je Isus, „i istina će vas osloboditi „ (Jov. 8:32, NS). Ta nam se prava sloboda čini još vrednijom kada razmišljamo o ropstvu onih u duhovnoj tami.
14 Na primer, obožavaoci Jehove, nasuprot mnogim pripadnicima krive religije, ne klanjaju se i ne mole pred kipovima koji ne mogu ni da govore, ni da vide, ni da čuju, mirišu, osećaju ili hodaju (Ps. 115:4—8). Niti se duhovno slobodni i prosvećeni Hrišćani plaše mrtvih, kao što se plaše mnogi stanovnici Zemlje. Kriva religiozna nauka o besmrtnosti ljudske duše pothranjuje taj strah da se preminuli mogu vratiti da obilaze i muče žive. Ali duhovno svetlo od Boga odstranilo je takva strahovanja, jer pravi hrišćani znaju da mrtvi ’nisu svesni ničega’ (Prop. 9:5, 10). Koliko je daleko bolje da se shvati da će dragi umrli vaskrsnuti zahvaljujući tome što ih se Bog seća (Jov. 5:28, 29; Dela ap. 24:15)! Sigurno mogu da se raduju Jehovini predani svedoci što ih je njihov nebeski Otac, kome služe u jedinstvu, otkrio svojim svetim duhom ’dubine Božje’ (1. Kor. 2:10). Da, on je dao svom narodu duhovnu svetlost i istinu koje proizvode radost (Ps. 43:3).
Radost pomaganja drugima
15, 16. a) Šta se dogodilo kada su Isusovi prvi učenici pustili da ’svetli njihovo svetlo’? b) Šta doživljavaju danas hrišćani kada prave učenike?
15 Takođe je blagoslov razmišljati o duhovnom svetlu. Isus je rekao svojim učenicima: „Vi ste svetlo sveta. . . . Neka vaše svetlo svetli pred ljudima tako da vide vaša dobra dela i slave vašeg Oca na nebesima“ (Mat. 5:14—16, NS). Šta se dogodilo kada su prvi učenici pustili da svetli ’njihovo svetlo’ rečima i delima? Drugi su imali koristi od toga, ali je takva aktivnost pričinjavala radost i samim Hristovim sledbenicima (Luka 10:1, 17—20; Del. ap. 8:4—8). Ti koji su pravili učenike služili su svakako Jehovi radosnim srcem (Mat. 28:19, 20).
16 Hrišćani osećaju sličnu radost danas kada objavljuju vest o carstvu. Naročito su tu radost doživeli i još uvek doživljavaju u vezi sa osobama kojima pomažu da steknu poznanje Božje istine. Apostol Pavle je doživeo takvu radost, jer je rekao da su Filipljani kojima je pomogao bili njegova ’radost i kruna’ (Fil. 4:1). Apostol je u vezi onih kojima je pomogao u Solunu pisao: „Šta je naša nada ili radost ili kruna likovanja — zar to niste zaista vi? — pred našim Gospodom Isusom kod njegove prisutnosti? Vi ste svakako naša slava i radost“ (1. Sol. 2:19, 20, NS). Da, Pavle se, kao i hrišćani danas, radovao u onima kojima je duhovno pomogao. Da li se naprežeš u Jehovinoj službi i da li doživljavaš ti takvu radost?
17. Zašto Jehovinim svedocima pričinjava radost delo pravljenja učenika, uprkos ograničenim rezultatima na nekim područjima?
17 Uprkos ograničenim rezultatima koje danas postižu Jehovini svedoci na nekim područjima, raduju se oni znajući da se dopadaju svom Bogu i da ga hvale. To je tako i onda kada neki domaćini nisu baš srećni kada vide svedoke na svojim vratima. To ne obeshrabruje Jehovine sluge, jer shvataju da je služba Bogu najdivnija prednost koju iko može da ima ovde na Zemlji.
Čak i progonstvo donosi radosti
18. Zašto mogu hrišćani da budu radosni čak i kada ih drugi proganjaju?
18 Hrišćani služe Jehovi radosnim srcem čak i kada često podnose progonstva. Isus je proglasio srećnima one koji bivaju zbog njega proganjani, a apostol Petar je izjavio: „I dalje se radujte što ste učesnici u Hristovim patnjama, da bi se mogli radovati i veseliti i za vreme otkrivenja njegove slave. Ako vas sramote zbog imena Hristovog, srećni ste.“ Zašto? Petar odgovara: „Jer tada duh slave, da, duh Božji, počiva na vama“ (1. Pet. 4:13, 14, NS; Mat. 5:11, 12). Možda ti ne izgleda da si blagosloven ako te drugi proganjaju zato što si hrišćanin. Ali ako izdržiš takve patnje, imaš dokaze za Božji duh i priznanje, a to sigurno donosi radost.
19. Kako se izrazila jedna žrtva nacističkog progonstva?
19 Zato što imaju Božji sveti duh i snagu koji im Jehova daje progonjeni hrišćani mogu sačuvati radost i pod najtežim okolnostima (Fil. 4:13). Iz nacističkog koncentracionog logora za vreme drugog svetskog rata pisao je jedan na smrt nepravedno osuđeni mladi svedok svojim roditeljima: „Već je prošla ponoć. Još uvek mogu da se predomislim. Ah! Da li bih mogao biti ponovo srećan u svetu ako bih se odrekao Gospoda? Sigurno da ne bi! A sada sam uveren da napuštam u sreći i miru ovaj svet.” Da, progonjeni hrišćani služe Jehovi radosnim srcem.
Drugi razlozi za radost
20. Kako utiče na radost druženje sa braćom u veri?
20 Uprkos progonstvima koja moraju da podnose, Jehovini svedoci osećaju pravu radost u društvu svoje braće u veri. Kakvog li blagoslova! Koliko li je dobro imati pošteno, istinito, čestito društvo, koje je obuklo ’novu ličnost’, u ovom svetu punom nepoštenja, laži i zlih postupaka! (Kol. 3:8—11). Takođe je duboko zadovoljstvo znati da nečije vlastito ponašanje može da obraduje srce Jehovino (Pr. Sol. 27:11).
21. Na koje načine možemo radosno da podupiremo interese pravog obožavanja?
21 Takođe je blagoslov radosno podupirati interese pravog obožavanja, možda učestvovanjem u izgradnji, održavanju i izdržavanju mesta za hrišćanske sastanke (2. Moj. 36:1—7; 2. Car. 12:4—15). Zahvaljujući tim naporima osoba može da se raduje u srcu. A kako može neko da ceni potpuno blagoslove i radosti redovnog sastajanja sa Jehovinim narodom, kao i sarađivanja sa njim kod dela svedočenja koje je Bog dao? (Ps. 122:1; 1. Kor. 3:5—9).
22. Do čega dovodi vernost u izvršavanju pobožnih dela?
22 Vernost u izvršavanju pobožnih dela takođe dovodi do bogatog blagoslova — do izgleda na spasenje i radosnu budućnost u Božjem obećanom novom poretku (2. Pet. 3:11—13). Kakve li razlike između Jehovinih slugu koje su pune nade i osoba u svetu koje nemaju nadu i bez Boga su! (Efes. 2:11, 12). Sigurno danas može Jehovin narod sa Davidom da kaže Bogu: „Što se mene tiče, pouzdao sam se u tvoju ljubaznu dobrotu; neka mi se srce raduje u tvom spasenju“ (Ps. 13:5). Kada hrišćani nabroje svoje blagoslove, imaju sigurno mnogo razloga da služe Jehovi radosnim srcem.
Nastavi da ’služiš Jehovi u veselju’
23. Šta treba da radimo umesto da dozvolimo da sve veći pritisci zavladaju našim umom?
23 Mada Jehovini svedoci uživaju danas mnoge blagoslove, ne mogu umaći sve većim pritiscima koje na njih vrši ovaj stari poredak. Sa njima se moraju hrabro suočavati na poslu, u školi i bilo gde drugde i ti pritisci mogu biti obeshrabrujući. Ali umesto da dozvolimo da te neprijatne stvari zavladaju našim umom i stalno nam smetaju, mi smo mudri i skrećemo svoje misli na pozitivne, izgrađujuće stvari. Da, umesto da smo obeshrabreni ili žalosni, budimo ’revni za dobra dela’ i razmišljajmo o blagoslovima koje imamo kao Jehovine sluge (Titu 2:14). Tada ćemo biti raspoloženi kao kada bismo bili neprestano na gozbi. U Pr. Sol. 15:15 formulisano je to ovako: „Svi su dani potištenog rđavi; ali kome je srce dobro, na gozbi je neprestano.“
24. a) Kako može tvoj život da ima nagrađujući cilj? b) Koje se pitanje s pravom pojavljuje?
24 Moramo priznati da mnogi ljudi nisu srećni sa svojim životom. Ali ako ljubiš i slušaš Boga, revnosno istrajući u njegovoj službi, tvoj život ima nagrađujući cilj. Štaviše, uz Jehovinu pomoć možeš uspešno podneti životne probleme i pritiske. Dakle, budi odvažan i nastavi da ceniš blagoslove koje Bog izliva na tebe dok služiš Jehovi radosnim srcem (Ps. 100:2). Ali šta je neophodno da bi se i dalje radovao u obožavanju Jehove?
Da li se sećaš ovih tačaka?
□ Zašto ne savlađuju Jehovin narod životne tegobe?
□ Šta znači poznavati Jehovu i kakve to ima veze sa radošću?
□ U kom odnosu stoji pravljenje učenika sa radošću?
□ Kako možemo radosno da podupiremo pravo obožavanje?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 9. strani]
Oni koji uživaju u duhovnoj svetlosti od Jehove ne plaše se mrtvih. Umesto toga, nestrpljivo očekuju vaskrsenje osoba kojih se Bog seća