„Sveto mesto“ uništeno — šta to znači danas?

„UNIŠTENE SVE CRKVENE ZGRADE I HRAMOVI ŠIROM ZEMLJE U IZLIVU ANTIRELIGIOZNOG NASILJA!”

KAKO bi bili zgranuti mnogi ljudi kada bi takvi naslovi bili objavljeni u novinama! Ali to nije samo mogućnost; već neminovnost!

Kako to može biti? Biblijska proročanstva jasno pokazuju da će se to veoma brzo dogoditi iz zemlje u zemlju. Na primer, u proročanstvu iz Mateja 24. glave spominje se pustošenje ’svetog mesta’. Dok se to proročanstvo u malom obimu ispunilo u prvom veku naše ere, ispuniće se u daleko većem obimu u našim danima.

To je proročanstvo bilo najpre dato za Jerusalim i njegov veličanstveni hram koji su Jevreji upotrebljavali u svom obožavanju. Kada je jednom prilikom Isus Hrist razgovarao sa svojim učenicima, rekao je za zgrade hrama: „Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: ovde sigurno neće ostati ni kamen na kamenu koji neće biti srušen“ (Matej 24:2, NS).

Zašto je trebalo da Bog donese takvu strašnu osudu protiv „svetog“ hrama u prvom veku i religioznog sistema koji je on predstavljao? Zato što su Jevreji postali otpadnici. Napustili su Božje zakone koje su dobili preko Mojsija. Dalje, odbacili su Božje predstavnike koje je Bog poslao da ih opomenu, čak su prolili njihovu krv. Zato je Isus rekao: „Jerusalime, Jerusalime, što ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani . . . Evo, vaša će kuća biti prepuštena vama“ (Mat. 23:37, 38, NS).

’Bežite u brda’

Isus je onima koji su iskreno obožavali Boga uputio ove reči: „Zato, kada vidite da na svetom mestu stoji odvratna stvar koja prouzrokuje pustoš, o kojoj je prorok Danilo govorio (neka čitalac upotrebi sposobnost razlučivanja), tada neka beže u gore oni koji budu u Judeji. Ko bude na krovu, neka ne silazi da uzme dobra iz kuće; a ko bude na polju, neka se ne vraća u kuću da uzme ogrtač. Jao, trudnicama i dojiljama u te dane!“ (Mat. 24:15—19, NS).

Zašto je Isus podsticao svoje sledbenike da se tako žure i ’beže u brda’? Isus je izjavio: „Tada će biti velika nevolja kakva nije bila od početka sveta, ne, niti će je ikada biti. Zaista, kad ti dani ne bi bili skraćeni, ne bi se nijedno telo spasilo; ali zbog izabranih skratiće se oni dani“ (Mat. 24:21, 22, NS).

Ali šta je Isus mislio kada je govorio o ’odvratnoj stvari koja prouzrokuje pustoš stojeći na svetom mestu’? Šta je mislio kada je govorio o ’velikoj nevolji’ i o ’telu’ koje bi se spasilo? Zašto će se nevolja skratiti ’zbog izabranih’?

Ispunjenje u prvom veku

Šta se ispostavilo da je bilo stvarno ispunjenje tog proročanstva u prvom veku? Zapazi, najpre hitnu opomenu da beže u gore ,kada vide da na svetom mestu stoji odvratna stvar koja prouzrokuje pustoš!

 Šta je bila ta odvratna stvar koja je pustošila? Istorija nam govori šta je u stvari prouzrokovalo uništenje Jerusalima, bilo je to Rimsko Carstvo. Kada bude ta vojska prvi put opkolila Jerusalim, trebalo je to da bude signal za osobu sa ’sposobnošću razlučivanja’ da ode sa tog područja. I to se dogodilo 66. godine. Rimske vojske su pod generalom Cestiusom Galusom opkolili Jerusalim i čak napale zid od hrama, potkopavši ga. Lako su mogle da zauzmu čitavi grad. Dakle, rimske vojske su stajale na ’svetom mestu’ (Uporedi sa Matejom 4:5; 27:53). Čak su i otpali Jevreji smatrali Jerusalim i njegovo područje ’svetim’. Za Jevreje je bilo odvratno prisustvo te vojske na ’svetom mestu’.

A onda, iz nekih za istoričare nejasnih razloga, general Galus je povukao svoju vojsku i odstupio od opsedanja. To je bio znak ili signal koji je Isus prorekao. Došlo je vreme za bekstvo njegovih sledbenika, ’izabranika’. Shvativši hitnost vremena, brzo su napustili Jerusalim i čitavu Judeju, upravo kao što je Isus dao direktive. Istoričar Euzebije izjavljuje da su prešli reku Jordan i došli blizu Pele u brdovitom kraju Galada.

Jerusalim opustošen

Nekoliko godina kasnije, naime, 70. godine vratile su se u Judeju rimske vojske pod generalom Titusom i opkolile Jerusalim. Ali su u to vreme vi ’izabrani’, svi hrišćani, bili izvan ’svetog mesta’. Zato, kada su Rimljani u to vreme opkolili Jerusalim, niko nije više imao priliku da pobegne na sigurno mesto (Luka 19:43, 44).

Nakon kratkog opsedanja od četiri meseca i dvadeset i pet dana, porušile su rimske vojske grad i hram. Istoričar Josif, koji je bio očevidac tog događaja, procenjuje da je bilo oko 1 100 000 mrtvih i 97 000 zarobljenih. Cifre su bile visoke zato što neverni Jevreji nisu poslušali Isusovo upozorenje da beže. Oni su postupili upravo suprotno tom upozorenju. Za vreme verskog praznika nagrnuli su u Jerusalim i bili svi u klopki kada su Rimljani iznenada opkolili grad.

Činjenica da ’izabrani’ hrišćani već dugo nisu bili u Jerusalimu značila je da Bog nije morao da se brine za njihovu bezbednost. Oni su već umakli tom uništenju. Bog je mogao da dopusti Rimljanima da uđu u Jerusalim i prvo izvrše njegov sud protiv tog grada. Dakle, zbog izabranih hrišćana koji su već bili izvan Jerusalima završili su se brže ti dani nevolje, tako što su bili ’skraćeni’. Na taj način je bilo moguće da preživi ’telo’, naime, 97 000.

’Velika nevolja’ 70. godine bila je najstrašnija nesreća koja se ikada sručila na Jerusalim. Dovela je do potpunog razaranja grada, kojeg su Jevreji izgradili, njegovog hrama i religioznog sistema usredsređenog oko hrama.

Ali kakve veze ima taj događaj iz drevne istorije sa nama koji živimo u ovom dvadesetom veku? Prilično velike.