Biblija – da li je zaista od Boga?

JEDNO je sigurno: da bi prihvatio neku knjigu da je od Boga, moralo bi da bude sve istinito i tačno što u njoj piše. Narodi i mesta na koja se osvrće trebalo bi da su zaista postojali. Zar se ne bi s time složio? Kako Biblija odgovara u tom pogledu?

Uzmimo jedan primer. Biblija identifikuje Pontija Pilata kao namesnika Judeje za vreme zemaljske službe Isusa Hrista (Luka 2:1, 2). Ali da li je Pilat zaista živeo i ako da, da li je zaista bio vladar Judeje?

Dugo vremena nisu postojali nikakvi podaci koji bi to potvrdili. Zatim su, 1961. arheolozi došli do značajnog otkrića u Cezariji. Otkrili su ispisani kamen koji je prvobitno bio deo hrama u čast cara Tiberija. Latinski natpis glasi: „Pontije Pilat, prefekt Judeje, posvetio je narodu Cezarije hram u čast Tiberija.” Na taj način bila je potvrđena istorijska tačnost Biblije! Postoje još mnogi drugi primeri koji pokazuju da je Biblija tačna i pouzdana u istorijskom i geografskom pogledu.

„Ali, trenutak“, možda bi rekao, „činjenica da je Biblija tačna još uvek nije dokaz da potiče od Boga!„ Tačno. Tačnost Biblije ne dokazuje sama po sebi božansku inspiraciju. Međutim, Biblija sadrži dokaze koji potvrđuju da je daleko više nego samo istorijska knjiga. Tako su mnogi iskreni istraživači Biblije došli do ubeđenja da je Biblija zaista od Boga. Zaslužuješ da vidiš šta ih je dovelo do tog ubeđenja. Da ispitamo pet različitih vrsta dokaza.

Unutrašnja harmonija

Zamisli, da je 40 ljudi bilo zamoljeno da napišu delove neke knjige. Biografije su im bile različite. Neki su bili veoma, neobrazovani, dok su drugi bili ponizni ratari ili pastiri. Dalje, nisu se svi međusobno poznavali. U stvari, većina njih živela je u različito vreme u istoriji i na različitim mestima. Šta misliš, koje bi šanse bile da svi njihovi zapisi budu harmonični do najmanjih sitnica? „To je nemoguće“, možda ćeš da kažeš. Upravo se pod takvim okolnostima sprovodilo pisanje Biblije.

A sada razmotrimo samo jedan primer kako su pisci harmonično davali doslednu sliku o Jehovi Bogu. Kada čitaš Bibliju, primećuješ da njeni različiti delovi pružaju harmonični opis o Jehovi Bogu, kako njegovoj osobi tako i ličnosti. On je vanvremenski, beskrajan (Psalam 90:2; Avakum 1:12; Otkrivenje 10:6; 15:3). Nevidljiv je za ljudske oči (2. Mojsijeva 33:20; Jovan 1:18; 1. Timotijeva 1:17). Kada su dobili vizije o njegovoj prisutnosti, biblijski pisci su opisali veliko dostojanstvo i veličanstvo, kao i spokojstvo, red i lepotu (2. Mojsijeva 24:9-11; Jezekilj 1:26-28; Otkrivenje 4:1-3). U čitavoj Bibliji uvek se iznova ukazuje da su Božje glavne osobine ljubav, mudrost, pravda i moć.

Sigurno je unutrašnja harmonija Biblije, uprkos mnogim piscima, ukazivanje da ona potiče od višeg izvora nego što je čovek.

Naučna tačnost

A sada razmotrimo jedan ili dva biblijska komentara u vezi pitanja koja se tiču nauke. Zašto su važni? Iz više razloga: (1) slažu se sa naučnim činjenicama; (2) odražavaju znanje više od onoga koje su posedovali ljudi u vreme pisanja Biblije; i (3) ne sadrže uopšte pogrešna gledišta koja su vlada u ono vreme.

Možda si čuo da u Bibliji piše da naša Zemlja visi ni na čemu i da je okrugla (Jov 26:7; Isaija 40:22). „Zašto je to tako značajno?„ možda se pitaš. Imaj na umu da se ti biblijski komentari slažu sa dokazanom naučnom činjenicom i da su suprotni antičkim mitovima u vezi oblika Zemlje i načina podupiranja. Pa, sve do pre nekoliko stotina godina verovala je većina ljudi, čak i oni koji su se bavili naukom, da je Zemlja pljosnata! Zato je izvanredno da su biblijski pisci znali za te činjenice o Zemlji hiljadama godina ranije i bez savremenih naučnih instrumenata.

 Evo drugog primera. U vreme kada je Mojsije živeo bio je običaj u Egiptu da sa upotrebi ljudski ili životinjski izmet kao sredstvo za lečenje nekih bolesti. Štaviše, Mojsije je odrastao u Egiptu i ’bio poučen u svoj premudrosti egipatskoj’ (Dela apostolska 7:22). Ali komentari koje je napisao u 5. Mojsijevoj 23:12, 13, uopšte ne sadrže pogrešno, da, u stvari štetno medicinsko gledište Egipćana. Po tim rečima, Izraelci u staro vreme morali su da smatraju nečistim ljudski izmet i morali su da ga pokopaju daleko od nastanjenih područja i izvora vode. Kao što znaš, to je u skladu sa savremenim medicinskim znanjem.

Zar ti primeri ne predstavljaju dalji dokaz da obaveštenja koja su zapisali pisci Biblije potiču od višeg izvora nego što su oni bili?

Otvorenost

Otvorenost biblijskih pisaca isto pokazuje da Biblija potiče od Boga. Zašto? Zato što je suprotno prirodi svakog čoveka da prizna svoje greške, naročito pismeno. U tome se Biblija razlikuje od ostalih starih knjiga. Ali još više od toga, otvorenost njenih pisaca osigurava nam njihovo poštenje u svakom pogledu. Pa prema tome, oni verovatno ne bi otkrili svoje slabosti, a zatim postavili lažne tvrdnje o drugim stvarima. Zar ne bi to bilo nepovoljno obaveštenje o njima kada bi nameravali da nešto falsifikuju? Dakle, otvorenost biblijskih pisaca dodaje još težini njihove tvrdnje da ih je Bog vodio u onome što su napisali (2. Timotijeva 3:16).

Razmisli o Mojsiju kao primeru takve otvorenosti. Iako je bio vođa izraelskog naroda, posrednik Zavetnog zakona, prorok i sudija, on nije uveo Izraelce u Obećanu zemlju. Zašto ne? Po 4. Mojsijevoj 20:1-3, Mojsije je načinio tešku grešku. Pročitaj sam kako je Mojsije ’namerno postupio’ i ’počeo brzo da govori svojim usnama’ propustivši da veliča Božje ime. Ko je napisao izveštaj u Bibliji, u 4. Mojsijevoj knjizi? Mojsije koji je otvoreno podneo trajan izveštaj o svojim vlastitim propustima (5. Mojsijeva 32:50-52; Psalam 106:32, 33).

Razmotrimo sada mane apostola Isusa Hrista. Ponekad su sporo razumevali (Matej 16:5-12), bili maloverni (Matej 17:18-20) i naginjali da budu ugledni (Matej 18:1-6; 20:20-28). Pa čak su napustili i Isusa one noći kada je bio uhapšen (Matej 26:56)! Da li si zapazio da je sve te mane zapisao Matej, jedan od 12 apostola?

Zar se ne slažeš da je otvorenost biblijskih pisaca dalji dokaz da je Biblija nešto više nego samo knjiga koja potiče od ljudi i da očigledno ’ne sadrži reč čovečiju, već reč Božju’ (2. Solunjanima 2:13)?

Očuvanje

Očuvanje pisma takođe ukazuje da Biblija zaista potiče od Boga. Razmotri ova dva razloga:

(1) Pošto su pisci Biblije prvobitno pisali na materijalu koji se haba, mnogo puta u toku vekova morala su Pisma biti prepisivana rukom da bi se očuvala za buduće generacije. Zašto je to tako značajno? Ne samo zato što je postojao rizik da ljudi slučajno pogreše već što se namerno nastojalo  da se pokvari tekst. Pa ipak je Biblija došla do nas sa iznenađujućom tačnošću, kako to potvrđuje otkriće starih biblijskih rukopisa. a

(2) Još više začuđuje očuvanje Biblije kada uzmeš u obzir da je preživela vatrena protivljenja. Bilo je vremena kada su pape i koncili zabranjivali čitanje Biblije pod pretnjom kazne ekskomunikacije. Mnogi ljubitelji Biblije bili su spaljeni na lomači. Ali Biblija je preživela sva ta protivljenja i postala svetski bestseler.

Nijedna druga knjiga u ljudskoj istoriji nije sačuvala svoju tačnost uprkos toga što su je uvek iznova prepisivali nesavršeni ljudi i vekovima gorko napadali neprijatelji. Zar to nije ubedljivi dokaz da Biblija sadrži ’reči Jehovine’ koje ’ostaju doveka’ (1. Petrova 1:24, 25)?

Proročanstva

Možda je ispunjenje mnogih njenih proročanstva najjači dokaz da Biblija potiče od Boga. Koji čovek može da prorekne budućnost sa nepromašivom tačnošću stotine, da, čak hiljade godina unapred? Ljudi imaju problema već sa prognozom vremena za samo više od nekoliko časova unapred!

„Ali kako znamo da su biblijska proročanstva bila stvarno napisana unapred?”, možda se pitaš. Da bi na to dobio odgovor, otvori knjigu Isaije 13:19, 20 i pročitaj Isaijino proročanstvo o uništenju starog Vavilona. Takođe je prorekao: „Neće u njemu (Vavilonu) živjeti niti će se ko naseliti od koljena do koljena.“ Vavilon je još uvek pust, bez stanovnika do današnjeg dana. Kako bi bilo moguće Isaiji da napiše to proročanstvo posle ispunjenja?

Štaviše, iako su Vavilon osvojili Medijanci i Persijanci 539. pre n.e., u to vreme se nije potpuno ispunilo Isaijino proročanstvo. U stvari, sve do. prvog veka n. e. živeli su ljudi u Vavilonu (1. Petrova 5:13). Izgleda da je Vavilon tek u četvrtom veku n. e. konačno bio bez stanovnika i tako je u to vreme došlo do potpunog ispunjenja Isaijinih reči. Nema sumnje da je Isaija napisao svoju knjigu pre tog vremena, jer čak Svici Mrtvog mora (rukopisi Biblije otkriveni tek 1947) sadrže prepis knjige Isaije, koji datira iz prvog ili drugog veka pre n.e.

Biblija sadrži mnoštvo drugih dugoročnih proročanstava koja su se ispunila. Još više od toga, proučavanjem Biblije otkrivaš da sadrži proročanstva koja se danas ispunjavaju (Pogledaj dodatni okvir.) Zar mogu postojati bilo koje sumnje da su biblijski pisci govorili od Boga?

Do kog zaključka si došao nakon što si ukratko pregledao dokaze? Zar Biblija ne zaslužuje u najmanju ruku da je ispitaš? Postoji razlog koji te prisiljava na to. Kao što smo zapazili u prethodnom članku, nikada nije u istoriji kao sada postojala veća potreba za pouzdanim vođstvom u ljudskim prilikama. Biblija sadrži načela koja ti mogu pomoći, ako ih primenjuješ, da izađeš na kraj sa ekonomskim poteškoćama, živiš u miru sa susedima i izgradiš srećan porodični život. A šta je sa opštim problemima koji su izvan ljudske kontrole? U Bibliji je zacrtano trajno rešenje koje će doneti u skoroj budućnosti Božja kraljevstvo pod Hristom.

Da li bi želeo da saznaš nešto više o tome? Zašto ne bi stupio u kontakt sa Jehovinim svedocima u svojoj okolini ili pisao izdavačima ovog časopisa? Imaš da postigneš što je vredno svega truda.

[Fusnota]

[Okvir na 6. strani]

Biblijska proročanstva koja vidimo da se ispunjavaju

1. Svetski ratovi (Otkrivenje 6:3, 4)

2. Ogromne nestašice hrane sa sve većim cenama hrane (Otkrivenje 6:5, 6; Matej 24:7).

3. Porast prestupa i kriminala (Matej 24:12; 2. Timotijeva 3:1-5)

4. Sve više zemljotresa (Luka 21:11)

5. Uništavanje zemlje, na primer, smrtonosnim zagađivanjem okoline (Otkrivenje 11:18)

6. Sveopšte propovedanje dobre vesti o Božjem carstvu, koje sprovode Jehovini svedoci (Matej 24:14).

[Slika na 5. strani]

Ljudi koji su bili na Mesecu ili kružili oko Zemlje mogu da posvedoče naučnu tačnost Biblije

[Slika na 5. strani]

Zašto je značajno da je Mojsije zapisao svoju tešku grešku?