„Bog svake utehe“ je uz nas
„Bog svake utehe“ je uz nas
„Blagosloven da je . . . Bog svake utehe, koji nas teši u svim našim nevoljama“ (2. Korinćanima 1:3, 4, NS)
1, 2. Šta je apostol Pavle rekao u 2. Korinćanima 1:3-7 o utehi u vreme nevolja?
JEHOVA je „Bog svake utehe“. Apostol Pavle je to znao iz vlastitog iskustva. Zato, da bi ohrabrio svoju hrišćansku braću i sestre, napisao je ove ohrabrujuće reči:
2 „Blagosloven da je . . . Otac srdačnog milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svim našim nevoljama . . . Ako smo u nevolji, to je za našu utehu i spasenje; ili ako se tešimo, to je za vašu utehu koja deluje tako da podnosite iste patnje koje i mi podnosimo. I tako je nepokolebljiva naša nada za vas znajući da vi učestvujete. kako u patnjama tako i u utehi“ (2. Korinćanima 1:3-7, NS).
3. (a) Zašto je Pavle znao da je Jehova „Bog svake utehe“? (b) Na kojoj osnovi mogu da se ohrabre i uteše braća i sestre u veri da podnesu nevolju?
3 Da, Pavle je znao da je Jehova „Bog svake utehe“. Iskusio je kako ga je tešio njegov nebeski Otac i u srdačnom milosrđu s njim postupao, naročito kada je patio ’pravde radi’ (Uporedi sa Matejom 5:10). Zato je apostol mogao druge da teši i hrabri da izdrže nevolju. Svojim primerom vere i pouzdanja u Jehovu, hrišćanski Jehovini svedoci koji su podneli nevolje sigurno pružaju ohrabrenje koje podstiče ostalu braću i sestre u veri da ostanu verni Bogu. Pavle je bio primer u podnošenju patnji.
Izveštaj o vernom podnošenju
4, 5. (a) Kada je pisao apostol Pavle 2. Korinćanima? (b) U kom pogledu je Pavle bio jednak korintskim ’nadapostolima’, a u kom je nadmašio?
4 Pavle je pisao oko 55. n.e. svoje drugo inspirisano pismo hrišćanima u gradu Korintu. Tamo su mu se protivile osobe, koje je sarkastično nazvao „nadapostolima„ (2. Korinćanima 11:5, 12-14, ST). Hrabro je branio svoj položaj apostola, ne sebe radi, već ’Boga radi’, da bi spasao skupštinu koja je pripadala Jehovi (2. Korinćanima 12:11; 5:12, 13). Apostol je pokazao da je po poreklu bio jednak svojim protivnicima i zatim je još ukazao da ih je kao sluga Hristov nadmašio u radu, patnjama, putovanjima, opasnostima i tegobama koje je izdržao. Pisao je:
5 „Jesu li (njegovi protivnici) sluge Hristove? Sad govorim potpuno lud: Ja sam još više! Više sam se trudio, više bio u tamnicama. Preko mjere sam bio ubijen. Često sam bio u smrtnoj pogibli. Od Židova sam primio pet puta trideset i devet udaraca. Triput sam bio šiban, jedanput kamenovan, triput brodolom doživio, jednu noć i jedan dan proveo na dubokom moru. Bio sam na čestim putovanjima i pogiblima od rijeka, u pogiblima od razbojnika:, u pogiblima od sunarodnjaka, u pogiblima od pagana, u pogiblima u gradu, u pogiblima u pustinji, u pogiblima na moru, u pogiblima od lažne braće, u trudu i muci, u čestom nespavanju, u gladi i žeđi, u zimi i golotinji“ (2. Korinćanima 11:21-27, ST).
6. (a) Gde nalazimo neke podatke iz Pavlovog hrišćanskog života pre nego što je pisao 2. Korinćanima? (b) Kako ćemo imati koristi ako razmišljamo o Pavlovom izveštaju o vernom podnošenju?
6 U biblijskoj knjizi Dela apostolska (9:3 do otprilike 20:4), spominju se prethodni podaci i Pavlov život od vremena otkako je postao hrišćanin pa do pisanja 2. Korinćanima. A sada da razmislimo o njegovom izveštaju o vernom podnošenju. To će nas, bez sumnje, ohrabriti da izdržimo nevolju sa uverenjem da je uz nas „Bog svake utehe“.
’Više se trudio i više bio u tamnicama’
7. (a) Šta je Pavle mislio kada je kazao da se ’više trudio’? (b) Kako je apostol izvršavao službu po njegovim rečima upućenim starešinama iz Efeske skupštine? (v) Šta je podstaklo Pavla da energično radi za dobru vest i interese Carstva?
7 Više sam se trudio: kao objavitelj ’dobre vesti’, Pavle je radio napornije od svojih protivnika (2. Korinćanima 11:23, Today’s English Version). On je, naravno, bio u propovedničkoj službi duže vreme i često delovao na veoma tvrdom području. Na primer, u Efesu, gradu poznatom po obožavanju paganske boginje Artemide, bio je Pavle žrtva ispada rulje i naprezao se u službi i za svoju braću i sestre u veri; ponekad su ti napori parali srca. Ali njegov rad je urodio duhovnim plodom. S pravom je kasnije mogao da kaže starešinama Efeske skupštine: „Kako ništa korisno nisam propustio da vam kažem i da vas poučim javno i idući od kuće do kuće, dajući temeljno svedočanstvo Jevrejima i Grcima o pokajanju prema Bogu i veri u našega Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 20:17, 20, 21, 31, NS; 19:1-41). Dakle, pre nego što su te starešine postali hrišćani, apostola Pavle ih je poučavao u osnovnim istinama hrišćanstva propovedajući „od kuće do kuće“. Dejstvo Jehovine reči i njegovog svetog duha na Pavlovo srce podstaklo je Pavla da radi energično na širenju dobre vesti i unapređivanju interesa Carstva (Isaija 61:1, 2; Rimljanima 10:8-10). Apostol je ostavio izvanredan primer u toj snažnoj aktivnosti hrišćanima ovog veka.
8. (a) Zašto je mogao da kaže Pavle da je ’bio više u tamnici’ od ’nadapostola’? (b) U čemu su, bez sumnje, našli utehu Pavle i Sila dok su bili u tamnici u Filipima i šta su uradili kada su bili oslobođeni usled zemljotresa? (v) Koje ohrabrenje može da se crpi iz Pavlovog iskustva u tamnici u Filipima?
8 Više sam bio u tamnicama: Kliment iz Rima, pišući pred kraj prvog veka n.e., kaže da je Pavle bio u tamnici sedam puta. Pre nego što je napisao 2. Korinćanima bio je već više puta u tamnici nego „nadapostoli„. Izveštaj u Delima apostolskim govori o jednom takvom tamnovanju u makedonskom gradu Filipima. Očigledno su Pavle i Sila bili srećni što su patili ’pravde radi’, jer su se molili Bogu i hvalili ga pesmom dok su bili u tamnici. Našli su utehu u razmišljanju o Pismu i spoznaji da Bog čuje njihove molitve i odgovara na njih (Psalam 63:2; 119:52). Kada su bili. oslobođeni usled zemljotresa, nisu se odmah dali u begstvo, već su ’propovedali reč Jehovinu tamničaru i svima koji su bili u njegovoj kući’. Sa kojim rezultatom? Tamničar i njegovi ukućani postali su hrišćani (Dela apostolska 16:10-40)! Uistinu, taj izveštaj ohrabruje Jehovine svedoke koji se danas nalaze po zatvorima da prime progonstvo sa božanskom radošću, da budu stalno u molitvi, da razmišljaju o Božjoj reči i smelo govore o njoj (Dela apostolska 4:29-31)!
Nije se uplašio batina i smrtnih opasnosti
9. Na šta ukazuju reči ’preko mere bijen’?
9 Preko mere sam bio bijen: Pavle je dobio strašno mnogo batina; po njegovoj izjavi bio je često i ’na vratima smrti’ (st. 23, Novi zavet dvadesetog veka). To ukazuje da su udarci bili tako jaki da je praktično bio izubijan, prebijen na smrt.
10. (a) Kako je Pavle iskusio ’smrtne pogibli’? (b) Šta je očigledno podržavalo apostola kad je bio na ’vratima smrti’?
10 Često je bio u smrtnoj pogibli: To se ne odnosi obavezno na određene batine. Ranije je rekao Pavle u istom pismu: „Mi uvijek i svuda na ovom tijelu nosimo smrtne patnje Isusove“ (2. Korinćanima 4:10, 11, NS). Apostol je rizikovao svoj život ili bio čak na ivici smrti u Damasku, Antiohiji pisidijskoj, Ikoniumu, Listri, Solunu i Vereji (Dela apostolska 9:23-25; 13:49-51, 14:1-6, 19, 20; 17:1, 5-9, 13, 14). U stvari, bio je izložen smrtonosnim igrama Rimljana, jer je spomenuo da se ’bori sa divljim zverima’ u Efesu (1. Korinćanima 15:32; uporedi sa Delima apostolskim 19:23-41; 2. Korinćanima 1:8-11). Budući da Je njegov život bio ugrožen, svakako js mogao apostol da kaže: „Svaki dan se suočavam sa smrću“ (1. Korinćanima 15:31, NS). Pomoć Jehovinog svetog duha i. Pavlova vera u dragocena Božja obećanja bez sumnje su podržavala apostola kada je bio tako često na ’vratima smrtnim’ (2. Korinćanima 1:20-22).
11. Koje vrste su bile batine koje je Pavle dobio od Jevreja?
11 Od Jevreja sam primio pet puta po trideset i devet udaraca: Pavle je naznačio da je pet puta pretrpeo batine ’pravde radi’, koje su mu naneli Jevreji, možda u svojim sinagogama (st. 24; Matej 10:17). Mojsijev zakon je određivao batine štapom ili šibom. Sudije bi određivale broj udaraca koji bi odgovarao krivici. Ali kazna je bila ograničena do 40 udaraca, što je bilo u granicama ljudskosti. Jevreji su smanjili na 39 udaraca tako da ne bi greškom prešli gornju zakonsku granicu (5. Mojsijeva 25:1-3). Takve batine su bile vrlo bolne. Ali „Bog svake utehe“ jačao je Pavla da podnese takva zlostavljanja sa vernom izdržljivošću.
12. (a) Na koje zlostavljanje je apostol očigledno mislio kada je rekao da je ’triput bio šiban’? (b) Uz čiju pomoć mogu da se izdrže batine ’pravde radi’?
12 Triput sam bio šiban: Očigledno je bio tri puta strašno šiban od rimskih oficira koji su nosili šibu (st. 25). Prvo su sa žrtve skinuli gornje haljine i potom je šibali. Pošto je Pavle bio rimski građanin po slovu Zakona je bi oslobođen od takvih batina. Međutim, to nije spasilo njega i Silu od ’mnogih udaraca’ koje su primili pre no što su bili zatvoreni u Filipima kao objavitelji dobre vesti (Dela ap. 16:19-24, 33, 35-40). Takve batine mogle su da budu sasvim brutalne, ali uz pomoć Božjeg duha Pavle je verno izdržao takve surove postupke ’pravde radi’. Mnogi današnji hrišćani, uz sličnu božansku podršku, čuvaju svoju čistoću prema Bogu uprkos fizičkom zlostavljanju, koje se može uporediti sa Pavlovim.
13. Gde je Pavle bio kamenovan i da li ga je to sprečilo da nastavi svoju službu?
13 Jedanput kamenovan: U Listri su fanatični Jevreji ’kamenovali Pavla i odvukli izvan grada misleći da je mrtav’. Naravno:, Jevreji su pribegavali kamenovanju da bi ubili žrtvu (Uporedi sa 3. Mojsijevom 20:2; Dela apostolska 7:58-60). Ali „kad ga opkoliše učenici njegovi, ustade i uđe u grad“ produživši sledećeg dana svoje misionarsko putovanje (Dela apostolska 14:19-22).
Brodolom i opasnost na moru
14. Koje brodolome je spomenuo Pavle i kako su oni uticali na njegova putovanja u cilju širenja dobre vesti?
14 Triput brodolom doživeo: U knjizi Dela apostolska spominje se samo jedan brodolom, koji se dogodio nakon što, je Pavle pisao Korinćanima. Dogodio se kada je Pavle bio na putu za Rim (Dela apostolska 27. glava). Međutim, Pavle je pre toga često putovao morskim brodovima i brodolomi nisu bili retkost za vreme obalskih plovidbi. Međutim kako se u Bibliji ne spominju detalji u vezi te tri plovidbe, očigledno je da rizične plovidbe Sredozemnim morem nisu navele Pavla da smanji svoja putovanja u cilju širenja dobre vesti.
15. (a) Šta je Pavle mislio kada je rekao ’jednu noć i jedan dan proveo sam na dubokom moru’? (b) Kako je „Bog svake utehe“ pomogao Pavlu u prethodnom slučaju i koje nam uverenje to pruža?
15 Jednu noć i jedan dan proveo sam na dubokom moru: Naravno, to ne znači da je apostol na čudnovati način proveo 24 časa pod vodom („u dubini morskoj“ po prevodu Daničić-Karadžić). Kao brodolomnik možda je proveo te rizične časove delimično u borbi plivajući u nemirnom moru i držeći se za neko drvo ili olupinu od broda koji su plivali po moru. Čak i ako je bio na splavu bilo je to užasno iskustvo (koje se ne spominje nigde drugde u Pismu) koje je zahtevalo od apostola hrabru izdržljivost dok nisu došli spasioci ili se dočepao kopna. Sigurno je Pavle ’zavikao ka Jehovi u nevolji i Bog ga je izveo iz nevolje’, (Uporedi sa Psalmom 107:23-31). Taj isti „Bog svake utehe“ može da usliši naše molitve (Uporedi sa 1. Jovanovom 5:13-15).
Naš Bog pruža neiscrpnu utehu
16, 17. Zašto se može reći da je neprocenjiva pomoć Jehovinog svetog duha kada patimo ’pravde radi’?
16 Zapazili smo neke izvore utehe koji su pomogli Pavlu da ostane veran Jehovi uprkos nevolji. Oni zaslužuju da budu istaknuti, jer će pomoći savremenim Jehovinim svedocima da izdrže patnje ’pravde radi’.
17 Pomoć Jehovinog svetog duha jeste neprocenjiva. Naročito za vreme nevolje treba da se molimo za duh, podvrgnemo njegovom vođstvu i ispoljimo njegov plod (Luka 11:13; Psalam 143:10; Galatima 5:22, 23). Jehovin duh, koji deluje na naše srce, čini nas svesnim njegove ljubavi i to utešno osiguranje pomoći će nam da izdržimo nevolju (Rimljanima 5:3—5; 8:35—39; 2. Solunjanima 3:5).
18. Kako može da nas teši vera u Božja dragocena obećanja dok smo u nevolji kao hrišćani?
18 Vera u Božja dragocena obećanja, kao što su izložena u Pismu, utešiće nas isto (Rimljanima 15;4). Seti se: ’za radosti koja mu je predstojala podneo je Isus mučenički stub’ (Jevrejima 12:1, 2). Čak i ako bismo trebali da stradamo do te tačke da bismo morali proći kroz „vrata smrti“, imamo divan izgled na vaskrsenje i beskrajan život u Božjem novom poretku, bilo da se mi nadamo nebeskom ili zemaljskom životu (Matej 10:28; Luka 23:43; Jovan 5:28, 29; 17:3; 1. Korinćanima 15:33; 2. Petrova 3:13), Koliko je onda ’trenutna i laka’ nevolja u odnosu na večnost koju imamo u izgledu (2. Korinćanima 4:16—18)?
19. Kako nam molitva donosi utehu usred nevolja?
19 Bog nam pruža duševni mir i snagu kao odgovor na naše molitve i to je isto veliki izvor uteha u nevolji (vidi Luku 22:32; Dela apostolska 4:23-31; Jakov 5:16—18). Isus je ozbiljno preklinjao i molio Boga, ’koji je mogao da ga izbavi od smrti i bio je uslišen zbog svog pobožnog straha’. Da, Jehova je poslao anđela da jača Isusa u vreme kušnje (Jevrejima 5:7; Luka 22:43). Sigurno je uteha za nas kada vidimo da Jehova uslišuje naše molitve.
20. Koje ćemo još druge strane Pavlovog života da osmotrimo u kojima je taj apostol nadmašio ’nadapostole’?
20 Ako ozbiljno nastojimo da verno izdržimo kao hrišćanski Jehovini svedoci, „Bog svake utehe“ biće uz nas kao što je bio i uz apostola Pavla. Dovde smo razmotrili rad i patnje. Ali kada se branio kao ’sluga Hristov’ pokazao je da je nadmašio ’nadapostole’ i u putovanjima, opasnostima i tegobama. Šta možemo da naučimo iz ovih iskustava?
Da li se sećaš ovih tačaka
□ Zašto je apostol Pavle znao da je Jehova „Bog svake utehe“?
□ Kako mogu mnogi hrišćani koji su izdržali nevolje da ohrabre ostalu braću i sestre da ostanu verni Jehovi?
□ Na kom delu je apostol ’više radio’?
□ Kako možemo da izvučemo koristi iz Pavlovog iskustva iz zatvora?
□ Na koje načine daje Jehova Bog neiscrpnu utehu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 8. strani]
Pavle je često bio u zatvoru, kao na primer, sa Silom u Filipima