Ljubav kao „sveza jedinstva“ dokazuje da je ’savršena’
Ljubav kao „sveza jedinstva“ dokazuje da je ’savršena’
1. Na koji način možemo Jehovu da uporedimo sa kovačem i na koji način duguje svaka porodica ime njemu?
NAJVEĆI kovač u univerzumu, svemogući Jehova Bog, može da skuje ’svezu jedinstva’ koja će zauvek biti čvrsta. Porodične veze, čak i one na Zemlji, mogu biti veoma jake; i za Jehovu Boga se kaže da je ’Otac kome svaka porodica na nebu i na Zemlji duguje svoje ime’ (Efescima 3:14, 15). Od sveopšteg potopa u danima patrijarha Noja svaka ljudska porodica potiče od tog vernog čoveka koga je Bog priznao da je dostojan da bude sačuvan sa svojom porodicom za vreme te sveopšte poplave. Zbog te činjenice svaka ljudska porodica danas na Zemlji duguje Noju svoje ’ime ’, to jest što je živa da nosi ime. U prošlosti je Jehova Bog bio odgovoran za davanje određenih imena pojedincima na Zemlji, ali nije direktno davao imena ljudskim porodicama. Pa ipak oni duguju svoje ime njemu, jer ne bi nikada mogli da dođu u postojanje kao porodica sa imenom ako to ne bi bili od njega, kao univerzalnog Životodavca (1. Mojsijeva 5:1, 2, 32).
2. Kako je buntovnik protiv Božje porodice postao otac Jedne porodice i koje pitanje je prikladno da postavi sebi svari od nas?
2 Ljudi su se oteli od univerzalne porodice nebeskog Oca. Na to ih je naveo nadljudski buntovnik koji se pobunio protiv anđeoske porodice Božje na nebu, buntovnik koji je dobio ime sotona, đavo. Kada je sakupljao u nebu sledbenike na svoju stranu postao je tako reći otac, ali Isus Hrist, istaknuti verni član Jehovine univerzalne porodice, rekao je svojim protivnicima jevrejskog porekla: „Kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja od Boga izišao i došao: Vi potičete od oca đavola i hoćete da činite želje svoga oca koji je bio ubica ljudski od početka, i u istini se nije učvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori laž, od svoga govori, pošto je laža i otac laži“ (Jovan 8:2, 44, dr Čarnić). U tom pogledu svako može danas da se pita: ko je moj ’otac’ po tom merilu?
3. Kako se situacija u kojoj se sotona nalazi od I svetskog rata razlikuje od vremena pre toga i koja molitva naročito treba da bude uslišena u korist svih pobornika Božje organizacije?
3 Kada se pobunio sotona, đavo, bio je izbačen iz univerzalne porodice Jehove Boga i tako su kasnije demoni bili pod njegovim očinstvom. U vrtu Edenskom pokazao se čovečanstvu kao kušač i posle toga mu je bilo dozvoljeno da prohodi Zemlju i obilazi je da bi širio zlo i otpor protiv istine (Jov. 1:7, 2:2). Ala sada, od prorečenog ’rata’ nakon rođenja Božjeg Carstva u nebu koji je usledio po završetku ’određenih vremena naroda’ 1914, sotona, đavo, i njegovi demoni bili su zbačeni sa neba na Zemlju i nisu imali više neposredan dodir sa nebeskim anđelima. Više nikada neće imati pristupe u anđelska nebesa Otuda možemo dobro da razumemo gnev koji sotona ima protiv Jehovine univerzalne organizacije i njenih lojalnih članova (Otkrivenje 12:1—12; Luka 21:24). Zato je upravo sada vreme da bude uslišena ljubazna molitva apostola Pavla, zapisana u Kološanima 1:2, u korist lojalnih pobornika Jehovine organizacije sada na Zemlji. Ta molitva glasi: „Da imate nezasluženu dobrotu i mir od Boga Oca našega“ (NS). Ta molitva za mir među njima ne može biti ostvareno ako nema jedinstva unutar njihovih redova. Mir iziskuje međunarodnu harmoniju unutar vidljive organizacije Boga koji daje mir, da, koheziju između članova organizacije.
4. Za čega se zahvaljuju Jehovi njegovi svedoci i u čemu treba i dalje da hodaju?
4 Za jedinstvo organizacije iz čega proističe mir po kojem se razlikuje danas organizacija Jehovinih svedoka od svih ostalih organizacija širom sveta, mogu da rade ono što je bilo rečeno članovima skupštine u Kolosi, naime, da ’zahvaljuju Ocu koji ih je učinio podobnima da učestvuju u nasledstvu svetih u svetlosti’ (Kološanima 1:12, NS). Treba i dalje da hodimo u sve većoj svetlosti i moramo naročito da se trudimo u ovim ’poslednjim danima’ starog poretka da ostanemo ’podobni’ za dalje prosvećivanje i za sve no što će biti naše nasledstvo u novom poretku (2. Timotijeva 3:1).
Ujedinjeni kao „jedno stado“
5. Odakle potiču danas Jehovini svedoci uprkos svim potencijalnim razjedinjujućim obeležJima i zašto je jedinstveno ’jedno stado’ od ’jednog pastira’?
5 Danas potiču Jehovini svedoci iz više porodica nego što je to bio slučaj kod hrišćana u prvom veku. Dakle, imajući to u vidu oni potiču od svih ljudskih rasa, imaju različitu boju kože i dolaze sa svih mogućih životnih puteva. Te uočljive okolnosti mogle bi delovati kao razjedinjujući faktor među Jehovinim svedocima. Ali nije tako! Oni shvataju da bez obzira na rasu, boju, jezik, narodnost i društveni položaj svi imaju zajednički izvor postojanja i svetlosti istine. Među Jehovinim svedocima u ovo kasno vreme nalazi se ostatak duhovno rođenih hrišćana, koji imaju nebesku nadu i ’veliko mnoštvo’ oni koje je izvorni pastir, Isus Hrist, nazvao svojim ’drugim ovcama’ (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:9—17; Matej 25:13—46). Pored svega toga, dugoročno predviđanje Isusa Hrista nije promašilo, iako je glasilo: „Oni će postati jedno stado, jedan pastir.“ Izvrsni pastir je pokazao svoju veštinu da sačuva sve svoje miroljubive, slične ovcama sledbenike kao ’jedno stado’ uprkos razlikama u nadi za budućnost. Oni svi ujedinjeno vole svoga jednog pastira’ koji je ljubazno žrtvovao svoj ljudski život za sve njih i oni su mu lojalni.
6. Zašto se ostatak sa nebeskom nadom nije uzdržao da objavi biblijske istine koje se odnose na ’druge ovce’?
6 Biblijska ’istina’ koju danas vole tako jako ove ovce ima mnogo toga da kaže o rajskoj nadi za ’veliko mnoštvo’ pastirovih ’drugih ovaca’, koje su u stalnom porastu. Dakle, kao ljubitelji cele ’istine’ Božje reči članovi duhovnog ostatka nisu zavidni i ne uskraćuju ništa korisno pripadnicima ’drugih ovaca’, već objavljuju ljubazno širom sveta tu veličanstvenu nadu u život na Zemlji. To naročito čine od godine 1935. Članovi ostatka znaju da žive u ’vremenu obnove svih stvari o kojima je Bog govorio kroz usta svojih proroka iz starih vremena’ (Dela apostolska 3:21). Za članove ostatka bilo je otkrivanje te istine deo njihovog ’nasledstva svetih u svetlosti’. Već od samog početka izdavanja časopisa Kule stražare, u julu 1879. bio je taj časopis Božji instrument za oživljavanje te divne nade u raj za otkupljeno čovečanstvo. Druge publikacije Udruženja Kule stražare Biblija i traktata sve su udružile da bi ojačale i potvrdile tu nadu koju danas ’veliko mnoštvo’ ’drugih ovaca’ prima sa velikim oduševljenjem. To ’veliko mnoštvo’ ljubazno ceni ostatak.
7. Koju su nadu, pored svoje vlastite, izložili 1935. članovi pomazanog ostatka i zašto su se izjasnili za krštenje onih sa drugom nadom?
7 Sve do proleća 1935. predani, kršteni Jehovini svedoci iskreno su verovali da im je data samo ’jedna nada’ o kojoj se govori u Efescima 4:4—6: „Jedno je telo i jedan je Duh, kao što ste i vi pozvani na jednu nadu svoga zvanja. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje. Jedan je Bog i Otac svih“ (dr Čarnić). Ali te značajne 1935. godine, na kongresu održanom u gradu Vašingtonu, bilo je identifikovano ’veliko mnoštvo’ opisano u Otkrivenju 7:9—17 kao grupa koja se sastoji iz ’drugih ovaca’ izvrsnog pastira, spomenutih u Jovanu 10:16. Članovi ostatka koji su se još uvek držali svoje punovažne ’nade’ mesto su se radovali što su napredovali u svetlosti razumevanja Svetog pisma i svesrdno su se založili da sakupljaju te ’druge ovce’. Nisu mislili da oni narušavaju ’jedno krštenje’ time što su se potopili u vodi, jer krštenje takvih ’drugih ovaca’ bilo je isto toliko simbol njihovog predanja Jehovi Bogu preko Hrista, koliko i krštenje pomazanog ostatka,. Ljubav u koju su se obukli sada se proširila. da zagrli te ljubazne druge ovce njegovog vlastitog Pastira.
8. Sa čijom ljubavi iz vremena starog Izraela može da se uporedi ljubav koja postoji između dve klase u ’jednom stadu’?
8 Uzajamna ljubav se razvila i produbila među svima onima koji su slični ovcama i pripadaju ’jednom stadu’ pod većim Davidom, Isusom Hristom. Ta ujedinjujuća sveza ljubavi odgovara onoj neraskidivoj, besmrtnoj ljubavi koju je imao pomazani, izabrani kralj David iz plemena Judina prema nesebično ljubaznom Jonatanu, sinu još tada vladajućeg kralja Saula (2. Samuilova 1:25—27). Kratko pre nego što su se konačno rastali jedan od drugoga ’zakle Jonatan Davida ljubavlju svojom k njemu;, jer ga ljubljaše kao svoju dušu’ (1. Samuilova 20:17). Kada je David saznao da je Jonatan poginuo sa svojim ocem u bici, osećao se prisiljen da otpeva žalopojku i vrhunac nje bile su sledeće reči: „Žao mi je za tobom, brate Jonatane, bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske“ (2. Samuilova 1:26). Njihova uzajamna ljubav bila je savršena sveza ljubavi. Jedino ih je smrt rastavila.
9. Ko je predočavao ’druge ovce’ i kako će biti konačno rastavljene te dve klase da se pri tome neće smanjiti uzajamna ljubav?
9 Jonatan je predočavao ’druge ovce’ u današnje vreme. Jednog dana koji leži u budućnosti, posle ’rata velikog dana Boga svedržitelja’ u Armagedonu, oprostiće se preživeli članovi Jonatanove klase od ostatka Davidove klase (Otkrivenje 16:14, 16). To će biti zato što će ljubazni ostatak biti odnet smrću, oni će biti tako reći ’udaljeni u oblacima da se sretnu sa Gospodom u vazduhu’ pomoću trenutnog vaskrsenja iz smrti u duhovno stanje (1. Solunjanima 4:17). I dalje će ljubiti ’druge ovce’ koje su ostavili na Zemlji. U stvari, tada će još snažnije izraziti svoju ljubav!
’Ljubav je među njima najveća’
10, 11. Zašto vera i nada nisu toliko velike kao ljubav prema izjavi u 1. Korinćanima 13:13?
10 To nas podseća na Pavlove reči na kraju svog veličanstvenog opisa ljubavi u 1. Korinćanima, 13. glavi: „A sada ostaje vjera, nad, ljubav, ovo troje, ali je ljubav najveća među njima“ (1. Korinćanima 13:13). Kako to? Razmotri najpre šta je rečeno u Jevrejima 11:1: „Vjera je zajamčeno očekivanje stvari kojima se nadamo, javno dokazivanje stvarnosti, iako ih ne vidimo“ (NS). Svakako, nada u takve stvari postoji samo dok se one ’vide’. Uzmi za primer Avrama. Imao je veru u Jehovu Boga i njegovu sposobnost da vaskrsne mrtve. Tako je s pouzdanjem čekao na ono što nije video pre svoje smrti. I Jehovini svedoci danas nadaju se, usled jake vere u njega, onome što još nisu videli i na to čekaju. Kada vremenom budu videli ono ’čemu su se nadali’, tada prestaje njihova vera i nada u vezi toga; one bivaju ispunjene. To se može videti iz onoga što Pavle dalje govori u Rimljanima 8:24, 25, gde čitamo
11 „Jer u toj smo nadi spaseni; nada, međutim, koja se vidi, nije nikakva nada, jer, nada li se još čovjek nečemu što vidi? Kada se mi, pak, nadamo onome što ne vidimo, očekujemo to i dalje s uzdržanjem“ (NS).
12. Na koji su način videli Jehovini svedoci ’obnovu svih stvari’, kao što je izjavljeno u Delima apostolskim 3:21, i koje će osobine vremenom prestati, a koja će osobina ostati?
12 Tako su Jehovini svedoci na Zemlji od posleratne godine 1919. videli ’obnovu svih stvari koje je Bog rekao kroz usta svetih proroka iz starih vremena’. Videli su kako se Jehovina vidljiva organizacija oporavlja od smrtonosnog udarca I svetskog rata i zatim ponovo izgrađuje. Ponovo se obožavanje Jehove Boga upražnjava u duhovnom raju ovde na Zemlji (Isaija, 35. glava). Svedoci su bili oslobođeni iz Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 18:1-4). Mnogo toga što je prorečeno u Otkrivenju, zadnjoj knjizi Biblije, ispunjeno je ili se ispunjava. Dakle, vera i nada zasnovana na takvoj biblijskoj veri služe svojoj svrsi i prestaće kada se jednom potpuno ispuni njihova svrha. A šta je sa ljubavi? Ona je ostala i ostaće. Dok se svet nalazi u stanju raspadanja i njegovi elementi treba da se istope usled jake vrućine, ’sveza jedinstva’ zasnovana na ljubavi od Boga neće se razrešiti. Ona još uvek deluje prema Bogu i njegovoj priznatoj organizaciji i između ostatka ’malog stada’ i dobrodošlog ’velikog mnoštva drugih ovaca’. Dokazuje da je savršena. Ljubav kao ’sveza’ jeste plod Božjeg duha.
13. Zašto ljubav neće nikada umreti?
13 Bog je personifikacija ljubavi;, i pošto Bog nikada neće umreti, ni ljubav neće umreti. Ispravno je rečeno: „Bog je ljubav“.
14. Koja se istina može ponovo izjaviti što se tiče snage ljubavi koja ujedinjuje?
14 Što se tiče snage ljubavi koja ujedinjuje, može se ponoviti i proširiti inspirisana istina izjavljena u 1. Jovanovoj 4:8, 16. „Bog je ljubav i ko ostaje u ljubavi u zajednici sa Bogom ostaje i Bog ostare u zajednici sa njim“ (NS).
15. Šta je Boga navelo da stvori čoveka i zašto može čovek da ceni tu motornu snagu i da ispravno reaguje na nju?
15 Prema tome, kada je Bog stvorio prvo ljudsko stvorenje na Zemlji, stvori ga je iz ljubavi. U 1. Mojsijevoj 1:27 nalazimo izveštaj o tome: „,I stvori Bog čoveka u slici svojoj, u slici Božjoj stvori ga“ (NS). To nije značilo da je prvi čovek imao oblik tela kao Bog, već da je bio obdaren osobinama koje ima sam Bog; te osobine duše, duha i srca razlikuju ga od nižih oblika života na Zemlji. Iz tog razloga je nadareno ljudsko stvorenje moglo da ceni ljubav svog Tvorca prema sebi i moglo je na tu ljubav da reaguje ispravno kao sin prema ocu. Između njih je postojala porodična veza koja je bila ostvarena redovnim međusobnim saobraćanjem uprkos činjenici da je Otac bio nevidljiv za zemaljskog sina, jer nijedak čovek ne može da vidi Boga i ostane živ. Tu je činjenicu kasnije izjavio Bog Mojsiju: „Ne može čovek mene vidjeti i ostati živ“ (2. Mojsijeva 33:20). To se pravilo nije promenilo, jer je više od hiljadu i petsto godina kasnije pisao apostol Jovan svojoj hrišćanskoj braći i sestrama: „Boga niko nije video nikada; jednorodni sin, koji je u naručju očinom on ga javi“ (Jovan 1:18).
16. Čime su Jovan i ostali učenici odgovorili na Božju očinsku ljubav i kao kakva se pokazala ’sveza ljubavi’ u odnosu na pomazani ostatak i ’druge ovce’?
16 Kao duhovni rođeni Božji sin, apostol Jovan je bio u porodičnom odnosu sa Jehovom Bogom i njegovim sinom, ’jednorodnim sinom’, Isusom Hristom. Jovan i ostali hrišćani odgovorili su na tu Božju očinsku naklonost sa ljubavlju jednog deteta. Ta ljubav je bila sveza jedinstva između njih i njegovog nevidljivog nebeskog Oca. Ona je, takođe, učvrstila zajedno duhovno rođene kao duhovne sinove Božje i kao hrišćansku braću i sestre. Dok ispitujemo danas ’svezu jedinstva’, možemo videti da se dokazala kao ’savršena’, jer članovi pomazanog ostatka nerazdvojno prianjaju jedan uz drugoga kao obožavaoci. i svedoci Jehove Boga. Ta ih ljubav zadržava u Božjoj porodici i u hrišćanskom bratstvu. Vredno je zapaziti da i njihovi saradnici koji obožavaju Boga u njegovom hramu, članovi ’velikog mnoštva’ Hristovih ’drugih ovaca’, ispoljavaju istu neugasivu ljubav koja spaja tako savršeno Jehovine svedoke danas. Treba odlučno da delimo ubeđenje apostola Pavla da nas ’nikakvo stvarstvo neće moći da razdvoji od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu’ (Rimljanima 8:38, 39).
Kako odgovaraš na ova pitanja?
□ Na koji način duguje svaka porodica ime Bogu?
□ Kako bi trebalo da utiče ta činjenica na sve u hrišćanskoj skupštini?
□ Koja je Jonatan predočavao?
□ Zašto je ljubav veća od vere i nade?
□ Kako nas ljubav vezuje s Bogom?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Duboka ljubav između Davida i Jonatana predočavala je ljubav između pomazanika i ’drugih ovaca’