Ljubav, „savršena veza jedinstva“

„A svrh svega toga obucite se u ljubav, koja je savršena veza jedinstva“ - Kološanima 3:11, NS.

1. Zašto je izazovna danas ta zapovest iz Kološanima 3:14?

 USRED mržnjom ispunjenog, razjedinjenog sveta zaista je izazovna zapovest koja dolazi danas za Jehovine svedoke iz Božje napisane reči u Kološanima 3:14. Ta zapovest izgleda da je skoro nemoguća, jer glasi: „A svrh svega toga obucite se u ljubav, koja je savršena sveza jedinstva“. Upravo ista ta inspirisana zapovest sprovodi se na Božju slavu.

2. Šta izgleda da je kod sekti hrišćanstva sveza koja ujedinjuje i čiji deo postaje na taj način hrišćanstvo?

² Neosporivo je da ne postoji ljubav u hrišćanstvu, jer je ono podeljeno na stotinu religioznih sekti i denominacija, koje se međusobno sukobljavaju i imaju različita religiozna verovanja i običaje. Vredno je zapaziti da ono što izgleda služi kao sveza za ujedinjenje crkvenih sistema hrišćanstva jesu njihova mržnja i otpor prema hrišćanskoj skupštini Jehovinog predanog, krštenog naroda, njegovih današnjih svedoka (Isaija 43:10, 12). Time što ispoljavaju takvu mržnju i takav otpor, religiozne organizacije, hrišćanstva čini sebe nerazdvojnima od sveta koji je pod vrhovnom vlašću sotone, đavola „boga ovoga sveta“ (2. Korinćanima 4:4). Upravo je tako kao što je rekao osnivač hrišćanstva da će biti. Kada je držao poslednji govor svojim vernim apostolima, posle odlaska izdajnika Jude Iskariotskog, Isus je rekao: „Ovo vam zapovedam, da ljubite jedan drugoga. Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kada biste bili deo ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali pošto niste deo ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi“ (Jovan 15:17—19, NS).

3. Koje se pitanje pojavljuje u vezi mete za mržnju sveta?

³ S obzirom na Isusove reči, logično se pojavljuje pitanje: koju religioznu zajednicu danas mrzi hrišćanstvo i ovaj svet i gledaju na nju neprijateljski? Ljudska istorija, naročito od I svetskog rata, pomaže svakom poštenom čitaocu da očevidno prepozna tu zajednicu.

4. Na koga se odnosi Pavlova zapovest iz Kološanima 3:14 i ko je zajednički duhovni Otac takvima?

⁴ Na osnovu uvodnih reči u pismu apostola Pavla Kološanima znaju Jehovini svedoci danas da se direktno odnosi na njih njegova zapovest „Obucite se u ljubav, koja je savršena sveza jedinstva.“ Tamo čitamo: „Pavle apostol Hrista Isusa voljom Božjom i naš brat Timotej — svetima i vernoj braći u zajednici sa Hristom u Kolosi: da imate nezasluženu dobrotu i mir od Boga Oca našega“ (Kološanima 1:1, 2, NS). A sada: ko je bio zajednički nebeski Otac tih hrišćana iz prvog veka u gradu Kolosi (Mala Azija)? To je bio Otac njihovog duhovnog vođe, Isusa Hrista, a njegov Otac je Bog koji je ’najviši nad svom Zemljom’ i ’čije je ime Jehova’ (Psalam 83:18).

5. Koga moraju da obožavaju oni kojima Pavle upućuje svoje nismo i kako je to prikazano u slučaju Isusa i apostola Jovana?

⁵ Otuda oni kojima Pavle upućuje pismo moraju da budu obožavaoci Jehove Boga, kao što je sam Isus Hrist! Na godi iskušenja Isus je odbio kada mu je đavo ponudio ceo svet samo ako mu se pokloni i obožava ga. Isus je smesta odbio kušača i citirao inspirisanu zapovest: „Obožavaj Jehovu, Boga svoga, i njemu jedinome prinosi svetu službu“ (Matej 4:8—11, NS; Luka 4:8; 5. Mojsijeva 6:4, 5, 13). Ako hoće da podržavaju Isusa, njegovi učenici moraju da obožavaju istog Boga Jehovu, koga je Isus uvek obožavao (Jovan 20:17). Kada je apostol Jovan u znak obožavanja pao pred anđela koji mu je posredovao Otkrivenje, anđeo je postupio kao Isus i rekao: „Obožavaj Boga; davanje svedočanstva o Isusu jeste ono što inspiriše na prorokovanje“ (Otkrivenje 19:10; 1:1, NS).

6. Nakon kojeg postupka hrišćanstva postala je zapovest u Otkrivenju 18:4, 5 još hitnija i ko je postupio po toj zapovesti i sa kojim rezultatom?

⁶ Nakon što je Vavilon veliki, svetsko carstvo krive religije, osramotilo Boga u  I svetskom ratu, božanska zapovest zapisana u Otkrivenju 18:4, 5 postala je još hitnija nego decembra 1880. kada je izašao časopis Kula stražara ili još ranije. Ta zapovest glasi: „Iziđite iz nje, narode moj, ako ne želite da učestvujete u njenim gresima i ako ne želite da primite deo njenih zala. Jer njeni gresi dopreše do neba i Bog se seti njenih nepravednih dela“. a U poslušnosti prema toj zapovesti oni koji su želeli da budu ’narod ’ Jehove Boga izašli su iz Vavilona velikog i sakupili se u ime hrišćanskog jedinstva da razviju ljubav koja je ’savršena sveza jedinstva’. Ozbiljno su uzeli k srcu reči apostola iz 1. Korinćanima 14:33: „Bog nije Bod nereda, nego mira“ (NS). I tako dok gledamo danas više od četrdeset i tri hiljade skupština Jehovinih svedoka, prisiljeni smo da se izrazimo rečima iz Psalma 133:

 „Kako je lepo i prijatno kada braća žive zajedno u jedinstvu! Kao dobro ulje na glavi koje se sleva na bradu, bradu Aronovu, koje se sleva na skut od haljina njegovih. Kao rosa na Hermonu koja silazi na gore Sionske. Jer je Jehova zapovedio da bude blagoslov i čak život do nedoglednih vremena“ (Psalam 133:1—3, NS).

7. Ko ima danas obavezu da sačuva to jedinstvo i zbog čega je Boga sačuvao svoje svedoke u Prvom svetskom ratu?

⁷ Kao što je skupština u Kolosi u prvom veku naše takozvane hrišćanske ere imala obavezu, tako i danas imaju obavezu Jehovini svedoci da sačuvaju to izvrsno jedinstvo usred ovog razjedinjenog sveta. Naročito je tako od kraja ’određenih vremena naroda’ u ratnoj 1914. godini (Luka 21:24); Prvi svetski rat ugrozio je samu egzistenciju Jehovinih svedoka kao istinske hrišćanske organizacije. Ali radi propovedanja ’ove dobre vesti o carstvu po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima’ Svemogući Bog nije dozvolio zajedničkim neprijateljima u hrišćanstvu i paganstvu da istrebe sa Zemlje sve njegove pomazane svedoke (Matej 24:14; Marko 13:10). U prvoj posleratnoj 1919. godini Jehova Bog ih je oslobodio od njihovih ograničenja i poslao ih da propovedaju među svim narodima.

8. Kako sotona i dalje pokušava da razori hrišćansko jedinstvo pošto to nije uspeo spoljnim sredstvima?

⁸ Sotoni, đavolu nije uspelo da uništi Jehovine svedoke spoljnim sredstvima i posrednicima i zato sada nastoji da razori njihovu jedinstvenu strukturu na lukav način time što potkopava iznutra, unutar organizacije. Zbog toga je bilo prorečeno u Otkrivenju 12:17 sledeće „I zmaj se razgnevi na ženu i ode da vodi rat protiv ostalih do njenog semena, koji drže Božje zapovesti i čuvaju delo svedočenja za Isusa“ (NS).

Ličnost za koju se treba interesovati

9. Koje zaraze treba da se čuvaju Jehovini svedoci i šta piše u 91. psalmu u vezi toga?

⁹ Mržnja kojom je zaražen zao svet se širi upravo kao što je Isus Hrist prorekao u svom proročanstvu o ’svršetku poretka’. On je rekao: „I pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge; i zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. A ko istraje  do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:3, 11—13, dr Čarnić). Duh mržnje je veoma zarazan, pa članovi vidljive organizacije Jehove Boga moraju da paze da ne budu zaraženi od toga. Na to kako možemo da se čuvamo od toga ukazuje nam inspirisani psalmista. On kaže „Koji žive u zaklonu višnjega, u sjenu svemogućega počiva. Govori Gospodu (Jehovi): ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kojega se uzdam. Nećeš se bojati strahote noćne, strijele, koja leti danju, pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori. Pašće pored tebe tisuća i deset tisuća s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći“ (Psalam 91:1, 2, 5—8).

10. Kako ćemo izbeći da posedujemo ličnost koja nas čini da izgledamo kao ljudi iz ovoga sveta i kako nas gleda Bog nasuprot mrtvom svetu?

¹⁰ Božanska zaštita nam je osigurana, ali mi moramo da se pridržavamo postavljenih uslova koji su vezani uz to. Ako izbegavamo duhovno smrtonosnu bliskost sa bolesnim svetom, nećemo se obući u ličnost koja će nas učiniti da izgledamo kao ljudi iz sveta. Nećemo se obući u mržnju sveta. Dijametralno suprotna mržnji jeste ljubav, ljubav prema Jehovi i njegovom Hristu i prema svojoj hrišćanskoj braći i sestrama. Ličnost koja ima tu osobinu jeste ličnost u koju nam inspirisani apostol Pavle kaže da treba da se obučemo, kao učenici Isusa Hrista. Ako to činimo, preporučićemo se drugima kao Božje sluge u ’ljubavi bez licemerstva’ (2. Korinćanima 6:4—10). Ta ljubav potiče od Boga i ako je posedujemo, to znači da smo stupili u odnos sa njim time što okrećemo leđa svetu toliko da srce i duša budu u skladu sa ljubavi. Bog smatra svet mrtvim i oni koji su deo sveta isto su mrtvi; nisu za njega sigurno živi. U Božjim očima živi smo mi, predani, kršteni učenici Isusa Hrista; da, živimo kao deo njegove organizacije u kojoj ljubav vlada. Zato nije preterana izjava koja se nalazi u 1. Jovanovoj 3:14. Ona glasi: „Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer volimo braću; ko ne voli ostaje u smrti“ (dr Čarnić).

11. U koje nas bratstvo prima ljubav?

¹¹ Dakle, vidimo da nas ljubav prima u bratstvo u kojem je Isus Hrist, Božji si.n, naš stariji brat. Ta hrišćanska osobina jeste haljina ili odelo, pomoću koje treba da pokažemo ili ispoljimo šta smo i to bez licemerstva. To je vrhunska odlika koju moramo da gajimo i primenjujemo, jer to zahteva od nas Božja reč.

12. Koje korake moramo preduzeti da bismo postigli ljubav i da li moramo posle toga ispuniti ono što uključuju ti koraci?

¹² Razumljivo je da postoje određeni koraci koje treba poslušni učenik da preduzme da bi postigao pravu vrstu ljubavi. Onima koji poseduju ranije određenu slavnu nagradu božanske prirode u nebu upućuju se sledeće reči iz 2. Petrove 1:5—8: „Zato baš što ulažete odgovarajuće tome sav svoj trud da pokažete vrlinu u svojoj veri, u vrlini znanje, a u znanju samosavladavanje, a u samosavladavanju istrajnost, a u istrajnosti pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav. Jer kada sve to imate i to se umnožava, sprečiće vas da budete nedelotvorni i besplodni za tačno poznanje Isusa Hrista.“ (NS). Nekoliko tih dodatnih osobina ne smeju biti ispuštene kada se postigne vrhunska osobina ljubavi. Ne, već vera, vrlina, znanje, samosavladavanje, istrajnost, pobožnost i bratoljublje moraju ostati integralni deo naše potpuno savršene ličnosti. Moraju da se množe zajedno sa ljubavlju. U tom slučaju oni koji imaju takve trajne karakteristike ličnosti dobiće nagradu iz Božjih ruku u od njega određeno vreme.

13. Kako Pavle proširuje te pripremne korake u Kološanima 3:12-14?

¹³ Kao proširenje onoga što treba da činimo sebi da bismo postigli prikladnu nagradu mogu se ovde s pravom spomenuti osobine za koje apostol Pavle kaže da ih moramo nositi kao izraz svoje ličnosti. Pre nego što ističe šta je savršena sveza jedinstva, Pavle kaže: „Prema tome, obucite se kao Božji izabrani, sveti i ljubljeni, u srdačnu sklonost samilosti, ljubaznost, poniznost, krotost, strpljivost, snoseći jedan drugoga i praštajući jedan drugome ako ko ima tužbu na koga, kao što je Jehova i vama,  spremno oprostio, tako opraštajte i vi. A Povrh svega toga, obucite se u ljubav, koja je savršena sveza jedinstva“ (Kološanima 3:12—14, KS).

Suprotno od onih koji nisu ujedinjeni

14. Kakve su osobe bili članovi hrišćanske skupštine pre nego što su počeli da postupaju po uputstvima apostola?

¹⁴ Ta uputstva apostola ukazuju na to kakve osobe treba da budu članovi hrišćanske skupštine. Ranije su bili deo neljubaznog bezbožnog sveta sa svim njegovim đavolskim osobinama. Kakve su ličnosti oni onda imali? Apostol Pavle ističe to u 1. Korinćanima 6:9—11, gde kaže: „Ili zar ne znate da nepravedni neće naslediti carstva Božjeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni pederasti, ni kradljivci, . . . neće naslediti carstva Božjeg. I neki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda (našega) Isusa Hrista i Duhom Boga našega“ (dr Čarnić).

15. Zašto svetske osobe nemaju trajnu ’svezu jedinstva’?

¹⁵ Bilo bi teš1so svetskim osobama koje su gore opisane da imaju nešto od nesebičnih, čistih svojstava koja bi im poslužila kao neraskidiva, savršena veza. Zacelo, oni nemaju ’savršenu svezu jedinstva’. Dakle, ljudsko društvo napolju, u starom svetu nije povezano. Za kratko mogu da ih zbliže stvari od zajedničkog ličnog interesa. Ali vremenom, kada prestanu da postoje zajednički lični interesi, ne zanimaju se više jedan za drugoga. Raskidaju se veze koje su ih spajale. I tako, na kraju podnose jedni druge kao sugrađane u zajednici.

16. Na šta se vraćaju svetske osobe kada su bez ciljeva koji ih privremeno ujedinjuju i zašto?

¹⁶ Nacionalizam! Patriotizam! Religiozno sektaštvo! Rasizam! Takve stvari koje uzbuđuju osećanja probudiće u učesnicima osećaj dužnosti i obaveze kada se grozničavo raspale. Ali nakon svega;, ljudi ostaju one iste osobe kod kojih dolazi na prvo mesto lično ja. Dakle, kada prestane dužnost, kada su slobodni da povlađuju sebi ono što im se lično sviđa ili ne sviđa, odaće se da su iste stare osobe koje sebi služe, Mada osobe koje se povinuju svetu mogu biti hvaljene do nebesa i mogu biti proglašena da zaslužuju nebeske počasti i slavljene zbog istaknute svetske službe ili nepokolebive posvećenosti nekom svetskom cilju, ipak se po biblijskim merilima ne mogu smatrati dostojnima mesta u nebeskom Carstvu Jehove Boga da vladaju sa Hristom.

17. Šta iziskuje Božje carstvo od strane onih koji ga najpre traže i šta im pomaže u tom pogledu?

¹⁷ Božje Carstvo nije u partnerstvu sa ovim svetom i njegovim privrednicima. Uprkos strašnom neuspehu sveta pod sotonom da ujedini svoje privrženike, Božje Carstvo pod Hristom iziskuje ujedinjeno delovanje pravednih krštenih hrišćana koji ga najpre traže. To Carstvo je proizvod Božje ljubavi. Sam duh te nebeske vladavine jeste ljubav, pre svega, ljubav prema Bogu i mržnja prema Božjem glavnom neprijatelju, sotoni, i svetu čiji je sotona ’bog’. Uprkos svim pokušajima od strane sotone da razori tu ljubav koja potiče od Jehove Boga, nebeskog Oca, ta ljubav i dalje funkcioniše kao ’savršena sveza jedinstva’ za sve one koji prianjaju uz njegovu vidljivu zemaljsku organizaciju, da, za čitavu porodicu Božju, kako u nebu tako i na Zemlji.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

□ Kako su pravi hrišćani ujedinjeni nasuprot hrišćanstvu?

□ Kako pokušava sotona da razori naše hrišćansko jedinstvo?

□ Kako možemo da se ’obučemo u ljubav’ uprkos svetskoj mržnji?

□ Kako ljubav može više da nas veže nego veze spajanja u svetu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 19. strani]

Hrišćani su deo ljubaznog bratstva u kojem je Isus Hrist stariji brat