Filimon - dokaz hrišćanstva u praksi

PRAKTIKUJ ono što propovedaš! Kako je to snažno Isus podvukao osudivši religiozne vođe svog vremena (Matej, 23. glava). Ali šta je bilo sa učiteljima u prvoj hrišćanskoj skupštini? Da li su praktikovali ono što su propovedali? Da su to činili očigledno je iz biblijske knjige Filimonu.

Pismo Filimonu nije upućeno skupštini, već određenoj osobi i u njemu se radi o jednoj privatnoj stvari. Da je to pismo bilo privatnog karaktera potvrđuje još i činjenica da ga je Pavle napisao svojeručno, a ne da je upotrebio sekretara.

Iz kog razloga je napisao Pavle to lično pismo Filimonu? Iz ovog: Pavle je poslao nazad Filimonu njegovog roba Onisima. Onisim je pobegao, možda je čak i ukrao novac Filimonu da bi platio putne troškove do Rima. Nekako je Onisim došao u kontakt sa Pavlom u Rimu, slušao njegovo propovedanje i postao hrišćanin. Kao takav postao je veoma koristan služeći Pavlu i apostol ga je prilično zavoleo. Ali Pavle nije hteo da zadrži Onisima, uz njegovo odobrenje — ali ne više sada kao roba, već kao voljenog brata u Gospodu.

Da je Onisim bio sada vredan i pouzdani brat očigledno je iz toga što ga je Pavle zajedno sa njegovim saputnikom Tihikom preporučio u pismima upućenim skupštinama u Efesu i Koloseji (Efescima 6:21, 22; Kološanima 4:7-9). U oba ta pisma Pavle savetuje robovima da slušaju svoje gospodare (Efescima 6:5-7; Kološanima 3:22, 23), Dakle, Pavle je postupio saglasno svom savetu time što je Onisima poslao nazad. Poštovao je tuđu svojinu i živeo je po svom savetu u vezi podložnosti prema postojećim državnim uređenjima (Rimljanima 13:1-7; 1. Korinćanima 7:20-24).

Pavle je, takođe, primerom pokazao da i za njega važi savet koji je dao u vezi poniznosti, ljubaznosti i ljubazne brige o drugima (Efescima 4:1-3; Filipljanima 2:3, 4; Kološanima 3:12-14). Pavle nije upotrebio svoj apostolski autoritet da bi prisilio Filimona da oprosti Onisimu i primi ga kao brata, već je ponizno apelovao na njega na osnovu hrišćanske ljubavi njihovog ličnog prijateljstva (Filimonu 8, 9, 17). Kakav je to divan primer za hrišćanske nadglednike danas!

 Filimon je bio dužan Pavlu, jer je preko Pavla upoznao dobru vest i bio oslobođen od okova paganstva. Pa ipak, zakonski je mogao da zlostavlja Onisima ili postupa okrutno sa njim. A sigurno je imao razloga da bude ljut na njega. Pavle nije samo ohrabrio Filimona da pokaže ljubaznost, spremnost na oproštaj i milost, već je i sam apostol bio spreman na to. „Ako ti je (Onisim) pak naneo kakvu štetu ili ti što duguje“ pisao je Pavle, „to upiši na moj račun . . . ja ću platiti“ (Filimonu 18, 19, dr Čarnić).

Kao što je očigledno iz knjige Filimonu, svakako su prvi, pisci i učitelji hrišćanstva živeli po hrišćanskim načelima. Oni su praktikovali ono što su propovedali.