Gde ti stojiš u pitanju o Carstvu?

ŠTA znači ovde reč „pitanje“? Znači pitanje o kojem vode spor dva ili tri naroda ili grupe i koje treba da bude rešeno donošenjem autoritativne odluke ili dokaznim materijalom. Ovo je jedno sveopšte pitanje. U vezi je sa Božjim carstvom od njegovog pomazanog vladara Isusa Hrista. Od posleratne 1919, pre 63 godine, Jehovini svedoci u 205 zemalja ispunjavaju proročanstvo koje je izrekao taj pomazani vladar,

naime: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj (Matej 24:14, NJS).

Do čega je to dovelo? Do toga da su sve vladavine na Zemlji morale da se suoče sa tim pitanjem, volele one to ili ne. Sada jasno vidimo da to nisu volele. Danas živimo, tako reći u sutonu zemaljskih kraljevstava. Kao rezultat dva svetska rata, mnoga zemaljska kraljevstva bila su svrgnuta i zamenjena novim oblicima vladavina — republikom, socijalizmom ili drugim oblicima autoritativnih vladavina. Danas postoje bar 15 kraljevina koje još uvek vladaju, kao na primer, Udruženo Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Kraljevina Jordan, Kraljevina Nepal u Aziji, Kraljevina Tonga u južnom Pacifiku i Kraljevina Svazilend u Africi.

Uklanjanje ljudskih kraljevstava

Potpuno zamračenje preti svim ljudskim kraljevstvima, ne samo zato što su kraljevstva kao oblik vladavine u manjini, već zato što će svi oblici ljudskih vladavina biti uklonjeni da bi se prokrčio put za vladavinu širom sveta koja neće poticati od ljudi. To je bilo rečeno u proročanstvu Danila 2:44 još pre više od 2 580 godina: „A u vrijeme tijeh careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka neće, rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati dovijeka“. I svetski rat koji je počeo 1914. nije potpuno objasnio ispunjenje tog ohrabrujućeg Danilovog proročanstva, ali označio je da je nebeski Bog ustoličio svog izabranika Kralja na nebeski presto i dao mu vlast da brzo sprovede to proročanstvo.

Danas svim zemaljskim vladavinama preti uništenje čak i od njih samih, jer imaju visoko razvijena naučna sredstva za vođenje rata. Dobro obavešteni komentatori svetskih prilika upozoravaju sve nas na tu mogućnost koja nam preti. Uviđaju da živimo u ’vreme kraja’ ili ’poslednjim danima’, kako Biblija označava ovo vreme (Danilo 12:4; 2. Timotejeva 3:1). Narodi se veoma kolebaju što se tiče početka trećeg svetskog rata zbog toga što bi taj rat za sve njih predstavljao zajedničko uništenje. Voleli bi da srede prilike u svetu tako da mogu pouzdano da uzviknu: „Mir i sigurnost“ (1. Solunjanima 5:3)! Ali, ako i za kratko donesu takvu javnu objavu, to neće značiti da su u miru sa nebeskim Bogom. No, jer su narodi od 1914. u ratu sa njim. Postupaju protivno njegovoj nameri sa čovečanstvom. Bog im je dopustio da pokažu u toku ljudske istorije da nisu u stanju da vladaju zemljom i donesu trajne blagodeti čovečanstvu, a kamoli da proslave Boga.

Svemogući Bog odredio je vreme kada će da uništi zauvek te nezadovoljavajuće poretke. Tačno u od njega određeno vreme završiće se ovaj poredak. Jehovini svedoci o tome obaveštavaju narod. Ti narodi nemaju nikakvog opravdanja.

Ljudska vladavina ili Božja vladavina?

Narodi, to jest njihove vlade kojima su dali vlast u ruke, odlučno su pokazali gde stoje u pitanju Božjeg Carstva pod Hristom. Izjasnili su se u korist produženja ljudske vladavine, pa prema tome, bili su protiv Božje vladavine. Položaj koji uporno zauzimaju jeste usmeren protiv vladavine Jehove Boga i njegovog Hrista. To služi u korist sotone, đavola, nevidljivog ’kneza ovoga sveta’, kao što je rekao Isus svojim apostolima: „Jer se približuje knez ovoga svijeta. On protiv mene ne može ništa“ (Jovan 14:30, ST; vidi takođe Matej 4:8-11; 2. Korinćanima 4:4).

 Pošto su narodi doneli odluku i drže se nje, svaki pojedinac mora za sebe da odgovori na to presudno pitanje — gde stojim u pitanju Carstva? Nije moguće da se provučemo i ne donesemo odluku po tom istaknutom svetskom pitanju. Niti ćemo izbeći posledice ako jednostavno ne obratimo pažnju na to pitanje. Ovde nema mesta za neutralnost. Moramo da budemo za Božje Carstvo ili protiv njega. Ogromna većina ljudi koja danas živi nije možda živela godine 1914. kada je izbio rat. Dakle, ne mogu da se sete tih značajnih događaja koji su počeli da se događaju od tada pa naovamo, jer ih nisu lično doživeli i posmatrali. Pa ipak, po Isusu Hristu prorečeni ’znak’ koji je obeležio ’svršetak poretka’ postao je vidljivi i ostaje vidljiv za sve narode i ljude. Svi osećaju posledice tog ’znaka’. Samo treba da pročitamo šta je Isus Hrist prorekao U izveštaju, zapisanom u Mateju 24. i 25. glavi, Marku 13. glavi i Luki 21. glavi, pa da saznamo da je prorekao ratove, gladi, zarazne bolesti, zemljotrese, proganjanje njegovih sledbenika, stalno prisutna tuga naroda i njihova zbunjenost i hrabro propovedanje ’dobre vesti’ o Carstvu „po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima“ sve do kraja ovog izmučenog poretka.

Naravno, u prvom veku naše ere izvršili su pravi hrišćani zapaženo propovedničko delo u Aziji, Africi i Evropi. Propovedali su dobru vest o dolazećem Carstvu. To je bilo davno pre nego što su Evropljani počeli da otkrivaju od 15. veka pa nadalje kontinente kao Severnu i Južnu Ameriku i Australiju i mnoga ostrva u Atlantskom i Tihom okeanu. U novootkrivena područja bili su poslati religiozni misionari. U novije vreme bila su osnovana biblijska društva koja su prevela Bibliju na mnoge jezike i rasturili je nadaleko i naširoko. Ali misionari i sveštenici hrišćanstva nisu propovedali poruku o Carstvu na taj način da bi Carstvo Jehove Boga pod Hristom Isusom postalo sporno pitanje širom sveta. To nije bilo propovedanje koje bi učinilo objavu Carstva delom ’znaka’ koji je imao da označi ’svršetak poretka’.