Kakvu muziku voliš?
Kakvu muziku voliš?
JEDNA stara španska poslovica glasi: ’svako se malo razume u muziku i medicinu’. U stvari, praktično svako može da pevuši, peva ili zvižduće neku melodiju. Da, muzika i cenjenje za nju su prirodni darovi ljudima. Pesnik Longfelo otišao je tako daleko da je rekao: „Muzika je univerzalni jezik čovečanstva.“
Od najranijih početaka čovek je bio u dodiru sa muzikom! Ko još nije čuo divan cvrkut ptica? Zaista možemo da se divimo bujici različitih nota koje izlaze iz tananog grla kanarinca. Ili nas možda oduševljava mnogostranost američkog drozda i jednostavan krik kukavice ili pak pevanje drugih izvanrednih pernatih pevačica.
Čak i bebe umeju da cene svoju omiljenu uspavanku. Nedavno je bilo otkriveno da ljudski fetusi reaguju na muziku. Svojim pokretima ukazuju da li im se dopada ili ne ono što čuju.
Kada su se razvili muzički instrumenti?
Sa svetske tačke gledišta nije lako odgovoriti na to pitanje. U enciklopediji Britanika piše: „Razvoj muzičkih instrumenata među drevnim visokocivilizovanim narodima izgleda da je bio najzamašniji u Aziji i severnoj Africi. . . . Od ranog vremena se upotrebljavala harfa u Mesopotamiji (i) Egiptu.“
Međutim, u Bibliji se naročito ističe Juval, rani potomak prvog čoveka, Adama, kao ’otac onih koji su svirali na harfi i sviralu’ (1. Mojsijeva 4:21). On je ili izmislio prve žičane i duvačke instrumente ili je pronašao zanat koji je dao podstreka razvoju muzike — i sve to je bilo pre nešto oko 5000 godina!
Muzika je bila priznat deo patrijarhalnog života posle potopa u Nojevim danima. Na primer, Lavan se žalio svom zetu Jakovu: „Zašto tajno pobježe . . . niti mi reče da te ispratim e veseljem i s pjesmom, s bubnjima i s guslama“ (1. Mojsijeva 31:27)?
Za službu u Božjem hramu bilo je vekovima kasnije ’četiri hiljada (levita) koji su hvalili Jehovu uz instrumente koje je David napravio za hvalu’ (1. Dnevnika 23:5). Izraelski kralj David bio je sam vešt muzičar i svirao je na harfi sa 10 žica. Možda je izmislio nove muzičke instrumente (Psalam 144:9; 2. Dnevnika 7:6; 29:26, 27; Amos 6:5).
Današnja muzika
Muzika danas preovladava više nego bilo kada ranije. Širi se preko radija, televizije, ploča i kaseta. I koliko je samo raznovrsna! Tu su: narodna, horska klasična, operska muzika, džez, kantri i vestern muzika, ritmička, bluz, disko, oblici rok muzike — zaista ta lista izgleda da je beskrajna i podređena stalnim promenama. Taman neki popularni stil nestaje, drugi se pojavljuje na sceni.
Dakle, kakvu muziku ti voliš? Da li se tvoja omiljena muzika zaista razlikuje od drugih? Da li može da utiče na tvoje gledište — budućnost?
[Slika na 3. strani]
Muzički instrumenti — kako su se razvijali