Moderni pravci u muzici - utiču li na tebe?

A sada, šta je sa modernom muzikom — rokom, pankom, fankom, ritmičkom muzikom, bluzom, kantri i vestern muzikom i svim drugim raznim pravcima koji se danas šire? Da li oni mogu, sa ili bez teksta, da utiču na tvoj način mišljenja ili da potkopaju tvoju duhovnu nastrojenost?

Bil Malen, bivši rok muzičar iz Nju Džersija (SAD), objasnio je to na ovaj način: „Kada sam svirao na bas gitari u rok grupi, ceo efekat je imao fizički karakter. Upečatljivo razjareni takt i agresivni stil upravo su dopirali do tebe. Kao muzičar postao sam deo toga. I tada, dok sam posmatrao publiku kako se odaziva na to i biva zahvaćena tim istim primitivnim nagonima, želeo sam da još više utičem na slušaoce. To je takav zvuk. On te grabi. Naravno, tada sam često bio pod uticajem droge, kao i mnogi slušaoci. Tako da euforija još više raste. To je kao kada čovek odbaci sva ograničenja. Možeš da se razbesniš i zaboraviš sve što te inače koči.

Zato verujem da mladi vole mnoge vrste zvukova koji danas proizilaze. Oni sebe identifikuju sa njima i njihovom porukom. Ako pogledam unazad, mogu videti da takva muzika odražava ono što oni osećaju o svetu i modernom životu. Posle sveta, nad čovečanstvom lebdi opasnost od nuklearnog oružja. Ko zna koliko dugo još možemo da živimo? Zato su usvojili stav ’živi dok možeš i izvuci iz života sve što možeš’.“

Taj komentar u vezi identifikacije dovodi nas do srži problema (uporedi sa 1. Korinćanima 15:32). Da li bi trebalo pravi hrišćanin da poželi da se identifikuje sa većinom pravaca u savremenoj muzici? Nedavno je bilo izvešteno u Toronto Staru, kanadskim novinama: „Seks i sadizam postali su sastavni deo koncerata rok grupe Tubes iz San Franciska.“ Autor je još dalje komentarisao: „Za Tubes društvena satira predstavlja samo čisto sado-mazohizam, seks u ropstvu, prostakluk i perverzija prema bilo kom drugom.“ Šta zajedničko može da ima hrišćanin s tim?

 U Njujork Postu izašao je jedan članak pod naslovom „Sotonski svet Roling Stonsa“. To je bio rezime, dugačak jednu stranicu, o tome kako se ta grupa odaje drogama. Stav Roling Stonsa prema drogama, seksu i sotoni dolazi glasno i jasno do izražaja u njihovoj muzici. Da li možeš da budeš saglasan sa tim stavovima i još uvek da se identifikuješ sa Hristom (2. Korinćanima 6:14, 15)?

Muzika i spiritizam

Na žalost, nisu to jedine opasnosti u savremenoj muzici uopšte, koje savesni hrišćani moraju da uzmu u obzir. Apostol Pavle je podsticao hrišćane: „Stavite na sebe potpunu ratnu opremu Božju, da biste mogli odoleti đavolovim smicalicama („prepredenim radnjama“, The Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures); jer naše rvanje . . . (jeste) protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“ (Efescima 6:11, 12, NS). Nikada ne bi trebalo da suviše olako shvatimo tu opomenu. Đavolski uticaj je osion i koja je bolja metoda nego da zavara ljude, naročito mladu generaciju, pomoću muzike?

Sada se mnoge moderne grupe duboko upuštaju u spiritizam i okultne običaje. Drugi pokušavaju da unaprede orijentalnu religiju i filozofiju pomoću svoje muzike. Na primer:

Robert Palmer, napisao je kritiku o džezu u Njujork Tajmsu pod naslovom „Vračanje prožima jedan album džez muzike“ i komentarisao o crnačkoj džez grupi The Art Ensemble of Chicago. Između ostalog rekao je: „Parola grupe The Art Ensemble of Chicago jeste ’Velika crnačka muzika — od prošlosti do budućnosti’ . . . Ali se nalazi više od jedne vrste crnila. Tu je ... crnilo vuduovog bacanja čini u noćnoj tišini. To nije tačno zlobno crnilo, ali tu vrstu ploče neće niko pustiti čak ni na najdivljem žuru. . . . To je obmano putovanje u srce mraka.“ Da li bi kao učenik Hristov poželeo da imaš takvu muziku u tvojoj zbirci?

Da li bi bilo razumno od savremenog hrišćanina da ima ploče u svojoj zbirci koje veličaju demonizam i spiritizam, ako uzme u obzir ono što je Pavle rekao hrišćanima u Efesu o zlim duhovnim silama? Di li bi išlo u prilog njegovoj bezbednosti da pretpostavlja, ako zna da se neke grupe duboko bave proučavanjem okultizma i njegovih običaja, da takav uticaj uopšte neće da se ušunja u tekst pesama, takt ili čak da dođe do izražaja na omotu albuma?

Na primer, jedna grupa svira komad koji se zove „Mr. Crowely“. Ko je taj gospodin Crowely? Satanista dvadesetog veka i pokretač savremenog vračarstva! U mnogim slučajevima treba da bude dovoljno hrišćanskom Jehovinom svedoku da pogleda omot albuma, pa da odluči da li će da kupi tu ploču ili neće — naročito kada se na njima opisuje vračarstvo i demonizam ili nalaze simboli paganstva i okultizma.

Bivši muzičar noćnih klubova Gordon Grant, koji je nekada zarađivao novac svirajući džez i zatim rok muziku u Los Anđelesu (SAD), izjavio je: „Sve grupe sa kojima sam bio, bile su donekle upletene u spiritizam. Početni korak približavanja kada upoznaju nekog novog bilo je pitanje: „U kom si znaku rođen?„ Ozbiljno su verovali u astrologiju i tvoj znak u zodijaku bio im je važan.“ Da li želiš da se identifikuješ sa astrologijom i drugim demonskim običajima (5. Mojsijeva 18:10-13)?

Muzika i nemoral

Apostol Pavle je dao još otvoreniji savetu u svom pismu Efescima koji se primenjuje isto tako danas i na području muzike. Opominjao je: „Blud i svaka nečistota ili lakomost (uključujući i seksualnu lakomost) da se ni ne spominje među vama, kao što dolikuje svetima; ni gadost (sramotno ponašanje), ni budalasti razgovori (prljave šale)“ (Efescima 5:3-5, dr Čarnić).

 Vi, roditelji i mladi: da li ste proverili tekstove disko pesama u prodaji — ili ih već možda imate kod kuće? Možda misliš da je ta muzika privlačna ili ti se dopada njen takt. U početku ne vodiš računa o rečima i uskoro počinješ da pevušiš melodiju. Čak se i na nekim klizalištima svira takva muzika. Da li bi bilo ispravno za Jehovinog svedoka da se kliza okolo i uživa u toj muzici? „Ali kakva opasnost leži u tome?“ možda se pitaš?

Popularne grupe u svojoj muzici predstavljaju blud i uzimanje droga kao način života. Da, njihova muzika prenosi njihov životni stil. „Želim da te vidim kakva si u krevetu“ i „Ona je vruća, ona je seksi“ jesu reči sa jednog nedavno izašlog albuma. Jedan poznati pevač izjavljuje svoje gledište upravo na omotu albuma, koje glasi: „Ne vidim da je neispravan seks sa bilo kojim koji na to pristane. . . . Ne verujem u „preterano moralističke filozofije.” Do kakvog mogućeg susreta u mislima može doći između pravih hrišćana i stavova izraženih u takvim pesmama i takvoj filozofiji? Da li bi trebalo da se Hristovi sledbenici identifikuju sa takvim ’otuđenim mišljenjem’ (Efescima 4:18; uporedi sa 1. Mojsijevom 39:7-12)?

Muzika i starija generacija

Starijoj generaciji je lako da pomisli da sve to važi samo za mlađe ljude i njihovu muziku, Ali šta je sa hitovima pre 20 i 30 godina koji se još uvek nostalgično slušaju? Pesma „Big Spender“ opisuje prostitutku koja pokušava da ’upeca’ klijenta. „Fever„ je oskudno prerušeni opis intenzivne seksualne želje. „Never on Sunday„ bila je takođe pesma o jadnoj prostituki. Koliko je mnogo njih u to vreme uživalo i takvim melodijama i nije razmišljalo o povezanostima i značenjima?

Mi bismo mogli da nastavimo da dajemo primer koji pokazuje koliko su lukavi sotonini prepredeni planovi time što nas pridobija da preko muzike gajimo pokvarene misli i filozofije koje bismo inače odmah odbacili. Šta to pokazuje? Da svi mi, i mladi i stari, treba ozbiljno da razmislimo o vrsti muzike koju slušamo. I bez da smo toga svesni možemo da se poistovetimo sa ’niskim stanjem raskalašenosti’ ovog sveta (1. Petrova 4:4).

Ovo je ovde materijal za razmišljanje za svakog hrišćanina — bilo za starešinu u skupštini, roditelja, omladinca ili dete. Usled ograničenog prostora nismo u stanju da iznesemo sve postojeće dokaze u vezi štetnih uticaja neke „ozbiljne“ i moderne muzike. Ali svaki savesni hrišćanin čini dobro ako ispita svoj ukus u muzici i takođe pregleda zbirku ploča koju ima i postupi u saglasnosti sa razumnim biblijskim obrazloženjem.

Šta može da učini hrišćanin?

Kada je Pavle propovedao u Efesu, imao je toliko uspeha u službi da su mnoge osobe koje su vršile okultizam prihvatile hrišćanstvo i preduzele potrebne korake da bi sačuvale svoju buduću duhovnu nastrojenost. U izveštaju piše: „A mnogi od onijeh koji čarahu, sabravši (spiritističke) knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proračunaše i nađoše da su vrijedele pedeset hiljada groša. Tako zdravo rastijaše i nadvlađivaše riječ Gospodnja (Jehovina)“ (Dela apostolska 19:18-20).

Da li će i kod nas da raste i nadvlađuje Jehovina reč? Da li ćeš preduzeti korake, ako je potrebno, da bi se smatrao dostojnim članom Jehovinog svetog ’naroda’ (Efescima 5:3)? Nedavno, kada je to pitanje bilo izneto direktno pred velikom grupom punovremenih Jehovinih slugu, bilo je bačeno nekoliko kanti za smeđe punih albuma i uništeno samo zbog nemoralnog sadržaja, demonskog naginjanja ili zastupanja degradiranog životnog stila ovog sveta. Tu nije bio važan faktor njihova novčana vrednost, već njihov mogući štetan uticaj na duhovne vrednosti.

Neki možda osećaju da moramo biti konkretniji što se tiče određenih modernih grupa ili moderne muzike. Međutim, apostol Pavle kaže: „Čvrsta hrana jeste za zrele ljude, one koji su svoju moć razlučivanja upotrebom uvežbali da pravi razliku između ispravnog i neispravnog“ (Jevrejima 5:14, NS). Zreli hrišćanin neće imati problema da raspozna koja je muzika prihvatljiva ako upotrebi svoju savest koja je školovana po Bibliji. Jehovini svedoci ne zahtevaju spisak zabrana po talmudskom uzoru, koji bi određivao njihovo ponašanje. Niti zahtevaju „registar“ zabranjene muzike. Upotrebimo svi mi moć razlučivanja dok nastojimo da se dopadnemo nebeskom Ocu u svemu, pa i u izboru muzike (Efescima 5:18-20, Filipljanima 1:9-11).

[Slika na 7. strani]

Da li tvoje ploče zastupaju spiritizam, uživanje droge ili nemoral?