Muzika - može li da bude opasna?

„KAKO bi bilo moguće da muzika predstavlja opasnost?“ možda se pitaš. „Uostalom, muzika je samo zvuk.“ Tačno, ali zvuci mogu duboko da utiču na nas. Ko ne reaguje na krik usred noćne tišine? A šta je sa zaraznim smehom? Ako neko iz publike prsne u smeh, često čitava publika zapada u neobuzdan smeh.

Muzika ima moć

A sada pretvorimo te zvuke u muziku. Zavisno od vrste pesme ili muzike, uskoro će noge da polako udaraju o pod, tela da se njišu, prsti da lupkaju po taktu, glasovi da pevuše. Čitava publika može biti zahvaćena. Čime? Zvukom muzike.

Na primer: jednom je David, koga smo ranije pomenuli, služio kao muzičar na dvoru kralja Saula. Mladić je veoma vešto svirao na harfi. I njegova je muzika pomogla da se smiri uznemireni Saul (1. Samuilova 16:18—23).

Muzika budi osećanja. Mnoštvo može biti podignuto na noge kada neka džez grupa počne da svira poznatu melodiju. Ljubitelje klasične muzike mogu zahvatiti osećanja kada slušaju 1812 uvertiru od Čajkovskog. Sa borbama koje besne, topovskom paljbom i zvonjenjem pobedničkih zvona, mogu skoro zamisliti da se nalaze na licu mesta. Da, muzika ima moć.

Vekovima su političari i vladari upotrebljavali tu moć da utiču, na ljudska srca. Kako? Pomoću državnih himni i patriotskih pesama. Kako su samo Hitler i nacistička partija upotrebili himnu Deutschland, Deutschland über alles (Nemačka, Nemačka iznad svega) da bi poveli mase putem koji je vodio u smrt i uništenje! Zanimljivo je da je osnova za tu himnu bila klasična muzika komponovana od Hajdna. Kao odgovor na to, Britanci su žestoko pevali „God sejv King“ (Da spase Bog kralja). Što se tiče Hitlera, on je bio veoma zaljubljen u Vagnerovu muziku.

Ta ubedljiva moć muzike bila je očigledna i u biblijska vremena. U 2. Mojsijevoj čitamo izveštaj o tome da su Izraelci postali nestrpljivi i naredili Mojsijevom bratu Aronu da im načini drugog boga — liveni kip teleta — dok je Mojsije bio na brdu Horivu da bi dobio od Jehove ploče zakona. Zatim su prineli žrtve tom idolu u obliku religioznog praznika. A šta su zatim uradili? ’Seli su da jedu i piju. Zatim su ustali da se zabavljaju’ (2. Mojsijeva 32:1—6).

Kada su Mojsije i Isus Navin sišli sa brda, čuli su viku u izraelskom logoru. Isus Navin je mislio da je to vika borbena. Ali je Mojsije ispravno protumačio taj zvuk. Bilo je to pevanje, a ne poklič pobednika u bitki ili vika poraženih. Bio je to ’zvuk onih koji su pevali’. Mojsije je mogao da kaže po neobičnom zvuku da je muzika imala u sebi nečeg zlokobnog. Šta je to bilo? Narod je pevao i igrao oko zlatnog teleta. Učestvovali su u neobuzdanom idolopoklonstvu uz pesmu i igru. Muzika je zauzimala istaknuto mesto u njihovom krivom, nemoralnom obožavanju (2. Mojsijeva 32:7—25).

Taj događaj pruža neke pouke hrišćanima danas. Prvo, muzika može da utiče na  tebe. Savremeni svet poklanja veliku pažnju muzici. Da li bi trebala da bude zastupljena na skupovima Jehovinih svedoka bučna muzika i druga popularna muzika sa preteranim naglašavanjem seksa, što je pak pogodno za slabljenje morala? Nikada to ne bi trebalo da bude slučaj! Međutim, poslednjih godina neke starešine i roditelji opraštali su to i tako se osetila labavost u tom pogledu. Nekom vrstom muzike veličan je nemoral, pobuna, droga i čak spiritizam.

Da li to znači da muzika sama po sebi vrši obavezno negativan uticaj? Nikako ne. Kao što smo ranije opomenuli, muzika se upotrebljavala prilikom svetog obožavanja Jehove. I Isus je u svom poređenju o povratku izgubljenog sina rekao da je otac to proslavio uz ’muziku i igru’ (Luka 15:25).

Da li može muzika da saopšti neku filozofsku misao?

U savremeno doba muzika ima znatno upečatljiviju ulogu u svakodnevnom životu. U poslednjih nekoliko decenija razvila se brzo ogromna svetska industrija koja proizvodi svake godine stotine miliona ploča i kaseta. Dok je pre sto godina jedini susret sa muzikom bio moguć slušanjem živih predstava ili aktivnim učestvovanjem u njima i prema tome nije bilo tako učestalo, danas je slušanje muzike svakodnevni doživljaj. Dakle, značajno je pitanje — da li može muzika da saopšti neku filozofsku misao? Da li može muzika da utiče na nečije mišljenje ili način života?

Indiciju za to nalazimo u komercijalnom programu radija i televizije. Mnogi komercijalno-propagandni prolrami praćeni su muzikom. Dakle, pomoću muzike urežu se bolje u sećanje proizvodi — čak i kod dece i beba.

Na sličan način upotrebljavala se muzika i u starom Izraelu, ali u mnogo plemenitiju svrhu. Psalmi su se pevali uz muzičku pratnju, što je bez sumnje pomoglo narodu da bolje upamti tekst. Na primer, u biblijskom izveštaju čitamo da su se kod svečanog otvaranja Solomunovog hrama okupili Leviti pevači i drugi „s kimvalima i psaltirima i s guslama . . . i s njima sto i dvadeset sveštenika, koji trubljahu u trube. I kad oni koji trubljahu u trube i koji pjevahu, složno jednijem glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda (Jehovu)“. Ovde je muzika inspirisala i izgrađivala. Služila je na slavu Jehovi (2. Dnevnika 5:12, 13).

Verovatno su tom prilikom pevali i svirali Psalam 136 i muzika im je sigurno pomogla da se sete reči. To ukazuje na bitnu činjenicu: muzika može da saopšti poruku. Može takođe da posluži kao sredstvo za zastupanje nekog proizvoda ili filozofske misli ili preporučivanje nekog životnog stila, bilo da je muzika propraćena tekstom ili ne. To je tako danas bez obzira da li mi govorimo o klasičnoj ili modernoj muzici.

Na primer, u Enciklopediji Britaniki možemo da pročitamo u biografiji Ludviga van Betovena, „nadaleko priznatog najvećeg kompozitora koji je ikada živeo“, između ostalog sledeće: „Otkrio je snažnije od bilo kog drugog njegovog prethodnika moć muzike da prenese životnu filozofiju bez pomoći izrečenog teksta.“ Primer za to jeste njegova svuda poznata Pastoralna simfonija. Ona jasno prenosi Betovenovu ljubav prema prirodi. Da, muzika može da nas uzbudi, da utiče na naša osećanja.

Uzmi kao drugi primer dela austrijskog kompozitora Gustafa Malera, sada u modi među ljubiteljima klasične muzike. Jedan muzikolog govori o „opsesiji smrti“ tog kompozitora i opisuje „da je neprestano traganje za otkrićem nekog smisla u životu protkalo Malerov život i njegovu muziku“. Pisac govori o njegovoj Simfoniji br. 1 i opisuje njen sadržaj: „Radost života zamračuje opsesije smrti.“ On dalje kaže: „Simfonija br. 2 počinje smrtnom opsesijom . . . i doživljava vrhunac u priznanju hrišćanskog  verovanja u besmrtnost. . . . Veoma je značajan religiozni element u ovim delima.“ A sada se pojavljuje pitanje — da li bi mogla Malerova religiozna konfuzija opsesije i neuroze da utiče na slušaoca?

Drugi je slučaj balet Posvećenje proleća od Stravinskog. Ta muzika za balet predstavlja paganski obred u kome mlada devica igra do smrti da bi smirila boga proleća. Taj obred, po jednom komentaru, „dolazi do izražaja u muzici čije je odmah najuočljivije obeležje njena ritmička snaga — hipnotička, prinudna snaga ritmičkih šara.“ Efekat iznenađuje i možda uznemiruje. U stvari, „računalo se da će ona oboriti evropska ubeđenja o muzičkoj tradiciji“.

Dakle, i kod klasične muzike trebalo bi da zastaneš i pitaš se: Da li ću usled preteranog slušanja određene vrste muzike naginjati da budem utučen ili previše uzbuđen? Da li će kompozitorova filozofska misao prodreti do mene i možda negativno uticati na moje misli? Naravno, ako njegova muzika ne potkopava veru u Tvorca i njegova divna dela, kompozitorov uticaj može da postane neutralan ili čak veoma pozitivan. Međutim, moguće je da slušamo muziku bez da ikada znamo šta je kompozitor hteo da kaže. U tom slučaju, značenje, ako uopšte postoji, zavisiće potpuno od naše mašte.

A sada, da li se mogu ti kriterijumi primeniti i na modernu muziku? Da li moderna muzika izgrađuje ili kvari tuđe misli? Da li bi mogla da predstavlja opasnost za hrišćanski moral i duhovnu nastrojenost? U sledećem članku biće analizirana ta i još druga pitanja.

[Slika na 4. strani]

Muzika može biti upotrebljena za zlokobne ciljeve

[Slika na 5. strani]

Da li je sva njihova muzika izgrađujuća?

MALER

VAGNER

STRAVINSKI