Naoružani za borbu protiv zlih duhova
Naoružani za borbu protiv zlih duhova
„Jer naše rvanje . . . (jeste) protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“ (Efescima 6:12, NS).
1. Koju borbu vode hrišćani i koliko dugo će još ona trajati?
DOK GOD postoje zle duhovne sile i svet kojim one vladaju, moramo da se borimo da ne padnemo pod njihov uticaj. Apostol Pavle je pisao: „Stavite na sebe potpunu ratnu opremu Božju, da biste mogli odoleti đavolovim (prepredenim radnjama); jer naše rvanje nije protiv krvi i mesa, nego protiv vlada, protiv vlasti, protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“
(Efescima 6:11, 12, NS).
2. (a) Koju još dodatnu borbu moramo da vodimo usled prvobitnih đavolovih napora kojima je podlegao prvi ljudski par? (b) Kako Biblija pokazuje da je situacija veoma ozbiljna i da zaista treba da se naoružamo za borbu?
2 Ali nisu samo ti spoljni napadi zlih duhova protiv kojih moramo da se borimo; nesavršenost koju smo dobili u nasleđe zato što Adam i Eva nisu odbili prvobitne đavolove pokušaje naročito otežava našu borbu. Zato u Bibliji piše: „Čovečije srce naginje na zlo ad mladosti njegove“ (1. Mojsijeva 8:21, NS; Rimljanima 5:12). Čak je i apostol Pavle morao da se bori da čini ono što je pravo. „Kad želim da činim ono što je pravo“, objasnio je Pavle, „u meni je zastupljeno ono što je rđavo“ (Rimljanima 7:21-23, NS). „Srce je prevarnije od svega drugoga i opako“, piše u Bibliji (Jeremija 17:9, NS). Kako je samo jasno da treba da budemo naoružani za borbu protiv nastojanja zlih duhova da nas navedu da činimo ono što je rđavo!
Borba protiv materijalističkih želja
3. (a) Šta možemo da saznamo iz toga kako je đavo u početku prišao Evi? (b) Kako može da se opravdava osoba koja teži za materijalnim stvarima?
3 Možemo biti sigurni da će zli duhovi pokušati da razviju u nama materijalistička naginjanja. Pobrinuće se da nas kušaju stvarima koje su ’poželjne za oči’ (1. Jovanova 2:16). Seti se kako je sotona u početku pristupio Evi, kako joj je privukao pažnju na drvo sa zabranjenim voćem koje je tako bezazleno izgledalo. Pošto je u njoj bilo probuđeno interesovanje za drvo i njegov plod. Eva je počela da opaža ’kako je drvo bilo poželjno za oči, da, bilo je milina gledati ga’. Šta se, zatim, dogodilo? ’Tako je počela da uzima ploda sa njega i da jede’ (1. Mojsijeva 3:6). Zli duhovi upotrebiće slične taktike i iskoristiti našu prirodnu želju za stvarima koje lepo izgledaju. Nema sumnje da su odgovorni što se ponekad čuje sledeće opravdanje: ’Ako moram da radim za osnovne životne potrebe, onda mogu isto tako da zaradim mnogo novca i nabavim sebi mnoge stvari. Na taj način mogu da ih podelim sa drugima.’
4. (a) Kakvo davanje je za pohvalu, ali koja vrsta poklanjanja ne bi bila ispravna? (b) U koju su zamku upale Božje sluge u prošlosti od koje mi moramo da se čuvamo?
4 Sigurno je pohvalno ako današnji Jehovini svedoci koji poseduju više materijalnih dobara podele sa onima koji imaju manje, kao što su to i prvi hrišćani radili na svojim agapama (zajednički obroci hrišćana, Juda 12). A šta ako neko ima zadnje misli, možda daje poklon nekom drugom samo zato što zna da je ovaj u stanju da mu da za uzvrat neku prednost u hrišćanskoj skupštini? To zaista ne bi bilo ispravno! A isto tako ne bi bilo ispravno od onoga koji je primio poklon da se oduži takvom vrstom usluge. Ako bi to neko učinio, njegov bi se postupak mogao uporediti sa uzimanjem mita. Mudro je da hrišćanin pazi da ne upadne u takvu zamku, u zamku u koju su u prošlosti upale izvesne sluge Božje kojima su bili povereni odgovorni položaji (1. Samuilova 8:1-3; 2. Dnevnika 19:6, 7).
5. Koja se opasnost javlja kada nekome materijalne stvari postanu preterano važne u životu?
5 Ako materijalne stvari postanu veoma važne ili zauzimaju istaknuto mesto u nečijem životu, takva se osoba nalazi u veoma opasnoj situaciji, bez obzira na to iz kojih razloga ona tvrdi da to čini. Šta može da se dogodi? Duhovna nastrojenost može da bude i često biva polako ugušena. Isus je u svom poređenju opisao neke koji su saznali za Božju istinu: „Ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, i ne donose ništa do savršenstva“ (Luka 8:14, NS). Da li znači da lukava prilaženja zlih duhova nisu uspela kada nije ugušena duhovna nastrojenost hrišćanina koji stavlja preterani naglasak na materijalne stvari?
6. Kako može da utiče na ostalu braću materijalistički stav nekog hrišćanina?
6 Ne, jer uzmi u obzir kako materijalistički stav takve osobe može da utiče na ostale u skupštini. Na primer: kada mlađi članovi skupštine koji lako padaju pod tuđi uticaj vide drugog hrišćanina kako se napreže da zaradi mnogo novca i stekne lepe stvari, da li će oni biti time ohrabreni da traže najpre Božje carstvo? Šta si ti primetio? Zar nije tačno da oni koji su noviji na putu istine naginju da slede materijalističke ciljeve — možda na njihovu vlastitu duhovnu propast — kada primete očigledne prednosti posedovanja materijalnih dobara?
7. (a) Zašto nam pruža dobar primer hrišćanski starešina iz Nemačke? (b) Čime se meri u svetu uspeh i kako treba hrišćani da gledaju na takve stavove? (c) Da li treba da kritikujemo one koji imaju lepe materijalne posede?
7 Vredno je da zapazimo iskustvo hrišćanskog starešine iz Nemačke, koji je isto slučajno dosta imućan. Jedan hrišćanski brat, koji je bio nešto upoznat sa njegovim finansijskim stanjem, upitao ga je zašto vozi folksvagen (jeftinija kola) i živi u skromno opremljenom stanu. Uozbiljivši se, odgovorio mu je na to starešina: „Jer, kada bih vozio mercedes benza (luksuna kola) i živeo razmetljivo, mogao bih štetno uticati na duhovno stanje svoje hrišćanske braće i sestara.“ Koliko li se taj stav razlikuje od svetskog! U svetu je običaj da se ’upadljivo izlažu nečija sredstva za život’ (1. Jovanova 2:16). Po svetu, uspeh se meri sumom novca i materijalnim posedima koje neko ima. Ali neka to nikada ne bude u hrišćanskoj organizaciji! Mi treba da budemo tako naoružani da se nikakva sotonska misao ne uvuče u naše misli i misli hrišćanske skupštine. U isto vreme naša pobožnost zajedno sa zadovoljstvom pomoći će nam da ne kritikujemo one koji izgleda vode suviše raskošan život (1. Timoteju 6:6-8).
8. (a) Kakav primer nam je ostavio Isus Hrist? (b) Koja pitanja možemo sebi prikladno da postavimo?
8 Uvek treba da imamo na umu stav i primer našeg učitelja, Isusa Hrista. Mada je Hrist mogao da poseduje veliku slavu i bogatstvo, i mogao da živi u luksuzu, nije težio za time. Ponekad čak nije imao ni ono što mnogi ljudi smatraju osnovnim životnim potrebama (Matej 4:8, 9; 8:20). Zašto je bio tako samopožrtvovan? Zato što je ispravno svrstao stvari po vrednosti: Shvatio je da izvršavanje Božje volje treba da dođe ispred svega ostalog (Jovan 4:34). Da li gledamo na njegov primer i trudimo se da ga oponašamo u svom životu? Zašto zaista živimo — da vodimo sada lak, udoban život ili da steknemo večni život u Božjem novom poretku (Jevrejima, 12:2, 3; 1. Petrova 2:21-24; 3:14).
9. Koje duhovno oružje nam je potrebno da bismo se borili protiv materijalističkih naginjanja i kako može da nas zaštiti to oružje?
9 Potrebna nam je ratna oprema, duhovna ratna oprema u borbi da sprečimo zle duhove da razviju u nama materijalistička naginjanja. Treba da imamo ’ grudni oklop PRAVDE’, što znači da moramo da činimo ono što je pravo u Božjim očima (Efescima 6:13, 14). A sada je za nas ispravno da se ’odreknemo sebe i sledimo Hristov primer’, jer je Isus dalje rekao: „Šta će koristiti čoveku da sav svet dobije a svojoj duši naudi?“ (Matej 16:24-27, NS; uporedi sa Matejom 6:33) Drugi veoma važan deo ratne spreme jeste ’veliki štit VERE’ (Efescima 6:16). Mi moramo iskreno da verujemo u Božji novi poredak koji dolazi i ne smemo da tražimo u ovom starom poretku da zadovoljimo svoje želje. Nemojmo nikada zaboraviti da će ovaj poredak uskoro nestati zajedno sa svim svojim bogatstvima (1. Jovanova 2:17; Jezekilj 7:19).
10. Koji je deo ratne opreme naročito važan u borbi protiv materijalističkih naginjanja i zašto?
10 Ali da bismo se borili protiv lukavih oblika materijalizma, naročito nam je potreban sledeći deo ratne opreme, naime, ’kaciga SPASENJA’. U drugom apostolskom pismu piše da moramo da imamo ’NADU NA SPASENJE kao kacigu’ (Efescima 6:17; 1. Solunjanima 5:8). Ako imamo ’nadu na spasenje’, znači da očekujemo od Boga da nam isplati nagradu i ne tražimo nagradu lakog života u ovom poretku.
11. Kako je Mojsije pokazao da je imao ’nadu na spasenje kao kacigu’?
11 Mojsije je imao tu kacigu, ’nadu na spasenje’. Mada je odrastao kao sin faraonove kćeri, odbio je da izabere ’kratkotrajni užitak greha’ na dvoru ili da teži za ’blagom egipatskim’. Zašto? Zato što je ’upravio pogled na nagradu’ Mojsije je duboko razmišljao o Jehovinim obećanjima. Mojsije nije jednostavno čuo ili čitao o Jehovi. U Bibliji piše da ’je ostao postojan kao da je video nevidljivoga’ (Jevrejima 11:24-27). Za Mojsija je Jehova bio stvaran, pa time i njegova obećanja u vezi večnog života. Ako želimo da se uspešno odupremo sotoninim napadima, naša nada u večni život mora biti isto tako stvarna za nas.
Borba protiv seksualnog nemorala
12. Šta su zli duhovi stvorili da bi organizovali uspešan napad protiv mnogih hrišćana?
12 Kao što je već bilo spomenuto u prethodnom članku, zli duhovi uglavnom zadaju smrtonosne udarce time što navode hrišćane da se upuste u seksualni nemoral. Nastoje da pokvare od Boga nam danu seksualnu želju, koja treba da se zadovolji samo u braku. Zli duhovi su praktično svuda uspeli da stvore okolinu, kao i situacije, u kojima hrišćani dolaze u iskušenje da stupe u seksualne odnose izvan bračne zajednice. Koje će nam oružje pomoći da odbijemo taj napad zlih duhova?
13. Kako je Josif pokazao da je imao na sebi ’grudni oklop pravde’?
13 Veoma je važno da imamo na sebi ’grudni oklop pravednosti’. Treba da budemo rešeni da sve vreme činimo ono što Jehova kaže da je pravo (1. Korinćanima 6:18). Josif je, takođe, imao to oružje. Kada ga je Petefrijeva žena, koja je bila luda za seksom, molila iz dana u dan: „Lezi sa mnom“, Josif je rekao: „Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio?“ (1. Mojsijeva 39:7-12). Mi treba kao Josif da mislimo na posledice nemoralnog postupanja koje možda želi naše ’prevarno srce’ (Jeremija 17:9).
14. O čemu bi trebalo da razmislimo šta će nam pomoći da izbegnemo nemoralno postupanje?
14 Kao prvo, trebalo bi da razmislimo kako će na Boga delovati kada prestupimo njegov zakon. Sotona se rugao Jehovi i tvrdio da mu ljudi neće ostati verni kad budu bili izloženi kušnjama. Zato Jehova pobuđuje: „Budi mudar, sine moj, i obraduj srce moje, da mogu odgovoriti onome koji mi se ruga“ (Priče Solomunove 27:11, NS). Razmisli o tome: hoćeš li da prekršiš Božji zakon i obraduješ sotonu, a Boga ožalostiš (Psalam 78:38-41)? Kako bi mogao tako nešto da uradiš ako zaista voliš Jehovu? Razmisli i o tome šta je mudro da učiniš. Jedino Jehova može da ti da večni život. Zar nije onda mudro da vršimo njegovu volju (1. Jovanova 5:3; Rimljanima 6:23)?
15. Na koje gledište zaboravljaju oni koji zapadnu u seksualni nemoral?
15 Hrišćani koji podležu sotoninom napadu zaista gube duhovnu viziju. Taj nedostatak duhovnog viđenja možemo da uporedimo sa situacijom u kojoj se nalazio Jelisejev sluga. Seti se kako se Jelisej molio za njega: „Gospode (Jehova), otvori mu oči da vidi.“ I sluga je video, „a to gora puna konja i kola ognjenijeh oko Jelisija“ (2. Carevima 6:15-17). Da li vidiš ko nas posmatra? Jehova nas posmatra, kao i Hrist i anđeli (Psalam 11:4; 34:7; Jevrejima 1:14; Matej 18:10). Mi smo, tako reći, na pozorišnoj bini (uporedi sa 1. Korinćanima 4:9). Kako bi mogao neko, ako ima to gledište iz Pisma i zna da svaki njegov postupak biva posmatran odozgo, da zapadne u seksualni nemoral?
16. Koje će nam dalje misli, ako ih uzmemo u obzir pomoći da izbegnemo nemoralno postupanje?
16 Dakle, ako bi bio na putu da učiniš nemoral, uzmi u obzir kako će se to odraziti na Hrišćansku skupštinu. Svetske osobe mogu doći do zaključka da se Jehovini svedoci ne razlikuju od sveta i to može imati za posledicu da se ti posmatrači ne odazovu na životodajnu poruku (2. Petrova 2:2). Pomisli, koliku žalost možeš naneti članovima svoje porodice svojim nemoralnim postupanjem (Priče Solomunove 10:1). Ako si u braku, pitaj se: „Kako bi mogao da budem tako okrutai prema svom bračnom drugu? Kakva sam ja osoba?„ Kada sve to uzmemo u obzir: zar nije nemoralno postupanje potpuno sebično, kratkovido i ludo postupanje?
17, 18. (a) Koju doživotnu borbu je vodio apostol Pavle i kako je bio u stanju da pobedi u toj borbi? (b) Šta je još neophodno za nas da bi smo bili potpuno naoružani i kako moramo da budemo u tome dosledni?
17 Istina, nije uvek lako izbeći neispravno postupanje. Pavle je vodio doživotnu borbu protiv neispravnih želja kojima je nekada robovao. Pisao je: „Bijem svoje telo i pravim ga robom da se ne pokažem nedostojnim nakon što sam drugima propovedao“ (1. Korinćanima 9:27, NS; Titu 3:3). Pavle je bio strog prema sebi. Prisiljavao bi sebe da radi ono što je pravo, iako je njegovo telo želelo da radi ono što je neispravno. I ti moraš to isto da radiš ako hoćeš da vodiš uspešnu borbu.
18 Da bi bio potpuno naoružan, takođe treba redovno da se moliš Bogu za pomoć (Efescima 6:18). Ali ti ne možeš da se moliš za pomoć, a zatim da čitaš nemoralnu literaturu, gledaš nemoralne filmove, sanjariš kako flertuješ sa osobom drugog pola ili to zaista činiš. Ti moraš da radiš po onome što zahtevaš u molitvi.
Borba protiv nezavisnog mišljenja
19. (a) Kako je Jehova uvek vodio svoj narod? (b) Kako nezavisno mišljenje dolazi do izražaja kod nekih osoba?
19 Dok proučavamo Bibliju, saznajemo da je Jehova uvek vodio svoje sluge na organizovan način. I kao što je u prvom veku bila samo jedna istinita hrišćanska organizacija, tako i danas Jehova upotrebljava samo jednu organizaciju (Efescima 4:4, 5; Matej 24:45-47). Međutim, neki ukazuju na to da je organizacija ranije morala da izvrši neke promene i zato tvrde: „To pokazuje da treba sami da odlučimo šta ćemo verovati.„ To je nezavisno mišljenje. Zašto je toliko opasno?
20. (a) Šta očigledno otkriva nezavisno mišljenje? (b) Šta će nam pomoći da ne stavljamo svoja gledišta ispred gledišta organizacije? (c) Koji primer iz prvog veka valja da sledimo?
20 Takvo mišljenje očigledno otkriva ponos. A u Bibliji piše: „Pred slomom ide ponos a pred spoticanjem oholi duh“ (Priče Solomunove 16:18, NS). Ako počnemo da mislimo da znamo bolje od organizacije, tada bi trebalo da se pitamo: „Gde smo prvenstveno saznali biblijske istine? Da li bismo saznali za put istine da nije bilo vođstva od strane organizacije? Da li možemo zaista da izađemo na kraj bez vođstva Božje organizacije?“ Ne, ne možemo (uporedi sa Delima apostolskim 15:2, 28, 29; 16:4, 5)!
21. (a) Kako jedino možemo da pobedimo u svojoj borbi? (b) Šta ne smemo nikada da zaboravimo i kakav život treba sada da vodimo?
21 Kada uzmemo u obzir moćne duhovne sile koje se bore protiv nas, moramo priznati da ne bismo mogli da pobedimo svojim vlastitim snagama. Ali mi ne možemo da izgubimo u toj borbi ako nas Bog podržava i ako nam pomaže i podupire nas njegova organizacija — naša bratska zajednica širom sveta (Psalam 118:6-12; 1. Petrova 5:9). Međutim, ne smemo nikada da zaboravimo da se nalazimo u duhovnom ratu i da u tom ratnom stanju nije vreme da se opuštamo, uživamo samo u dokolici i životnim prijatnostima. Već je sada vreme za snažno vežbanje, budnost i samopožrtvovanost. Neprijatelju je uspelo da navede neke između nas da popuste u opreznosti i takvi su postali žrtve rata. Da nam se to nikada ne dogodi! To nam se neće dogoditi ako imamo stalno na sebi ’potpunu ratnu opremu Božju’ i ’čvrsto odolevamo đavolovim prepredenim radnjama’ (Efescima 6:11, 12),
Da li možeš da odgovoriš na ova pitanja?
□ Koji problemi mogu da nastanu za hrišćanina i druge u skupštini ako materijalne stvari zauzmu posebno istaknuto mesto u životu tog hrišćanina?
□ Šta će nam pomoći da se borimo protiv materijalističkih naginjanja?
□ Šta će nam pomoći da ne podlegnemo seksualnom nemoralu?
□ Šta otkriva očigledno nezavisno mišljenje i šta može pomoći da ga izbegnemo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 24. strani]
Kako može uticati na druge članove u skupštini hrišćanin koji se hvali i upadljivo izlaže svoja sredstva za život?