Predani roditelji odgajaju misionare

Pre 3 000 g. u Izraelu jedna verna žena po imenu Ana, koja je bila nerotkinja, obećala je Jehovi da će mu dati svog prvorođenog sina ako joj Bog podari dete. Jehova je odgovorio na njene iskrene molitve, a ona je ispunila svoje obećanje. Njen sin Samuilo je postao stalni Božji sluga i zapisivač biblijske knjige. (1. Samuilova 1:4—28)

Mnogi hrišćanski roditelji u ovo moderno vreme su bili primer svojoj deci u Jehovinoj službi i ohrabrili su ih da postanu punovremene sluge kao Samuilo, radije nego da planiraju neku svetsku karijeru. Ova tačka je snažno istaknuta 7. marta 1982. g. kada je diplomirala 72. klasa biblijske Kulostražarske škole Galad (u Bruklinu). Tokom pet meseci 42 polaznika ove škole je primilo intenzivnu obuku za misionarski rad u inostranom polju. Šta je navelo mnoge od njih na punovremenu službu? Tri rođene sestre će nam odgovoriti — Brenda, Ronda i Džo Dena: „Mi smo odgojene u srećnom teokratskom domu u kome su nas naši roditelji učili i pomagali da živimo u istini i da je ljubimo. Oni su dali primer. Mnogo puta kada su okolnosti dozvoljavale oni su prihvatili pomoćnu pionirsku službu (60 sati mesečno propovedanja) vodeći i nas sa sobom, a naročito u vreme godišnjih odmora“, objasnila je Brenda.

„Ovi su nas takođe naučili da vidimo i praktičnu stranu pionirske službe“ dodala je Džo Dena, „na taj način što bi seli zajedno sa nama i osmotrili sve odgovornosti kako u kući tako i u pionirskoj službi. Oni su nam pomogli da stvari planiramo realno, a ne da imamo krut pristup.“

Sa šestoro odrasle dece, kakva je, danas situacija u familiji Ritenbahovih? Tri kćeri će služiti u Kolumbiji. Tri oženjena sina sa svojim ženama su takođe u punoj službi. A šta rade otac i majka? Oni su punovremeni radnici na farmi Kule stražare u državi Njujork!

Nema sumnje da je Dženis Peterson iz Ontarija, Kanada, bila podstaknuta od strane svojih roditelja da stupi u punu službu. Ona priča: „Moj otac je bio pionir (punovremeni objavitelj) pre nego što se oženio. Kada je već bio oženjen i sa decom, njegova težnja je bila da radi kao pionir sa porodicom tamo gde postoji potreba. Njegova ambicija je ostvarena u 1969. g. kada smo svi zajedno sa majkom, koja je bila invalid, otišli za Nikaragvu. Kakva je to bila radost kada sam mogla; sa ocem zajedno da služim kao specijalni pionir! Sada ćemo ja i moj muž služiti u Južnoj Americi.“

U nekim slučajevima i baka i deda mogu da utiču na polaznika Galad škole, kao što je slučaj i sa Rozom Miler, čija je baba bila kolporter (prvobitni naziv za pionire) i njena odanost je imala uticaja na dve generacije. Njen sin, Rozin otac, služio je kao specijalni pionir i u Bruklinskom betelu. Rozina majka je takođe bila pionir. Njen ujak i ujna služe u Meksiku. Bez dvoumljenja se može reći da verni roditelji i rođaci mogu uticati na sledeću generaciju.

Nekoliko drugih iz ove klase su takođe zahvalni za dobar primer i ohrabrenje koje su dobili od svojih roditelja, od kojih  su mnogi bili i prisutni prilikom objavljivanja uspešnog školovanja.

2044 prisutnih je uživalo u jednom divnom programu u kome su govorili starešine Betela kao i u biblijskoj drami koju su izveli sami studenti. Svi su bili zahvalni za dinamičan govor, kao vrhunac programa, koji je održao sadašnji predsednik zajednice 89. god. F. Frens: „Držite se muški“. Naglasio je da žene kao i muškarci hrabro treba da služe naročito u ovim poslednjim pred, Armagedonskim danima. (1. Korinćanima 16:12; Psalam 68:11)

42 studenta, polaznika ove škole iz pet različitih zemalja su određeni da služe u 18 država širom 4 kontinenta. Njihova misionarska služba će svakako biti lep doprinos širenju Carske vesti.