Tajna koju su Filipljani saznali

KO ne uživa da sazna neku tajnu? Sigurno si oduševljen kada ti se neko poveri i kaže ti neku tajnu; možda ti kaže u poverenju neki radostan događaj dok ne objavi javno.

Druga vrsta tajne jeste znanje ili uvid koji drugima nedostaje. Takva tajna je bila važna za grupu hrišćana u prvom veku, naime, za skupštinu u makedonskom gradu Filipima. Da bismo razumeli šta je bila ta naročita tajna i uvideli kako možemo izvući korist od nje, upoznajmo ukratko pozadinu pisma upućenog Filipljanima, pisma koje sada pripada Bibliji.

 Pavle — Filipljanima

Misionar Pavle bio je u zatvoru u Rimu oko 59—61 godine n.e. U to vreme je mogao da razmišlja o mnogim doživljajima koje je imao za vreme svojih putovanja. Mogao je da se seti mnoge verne braće koje je sreo i skupština koje je imao prednost da osnuje na putu istine i vidi kako rastu. Nije mogao a da ne misli na skupštinu u Filipima. Ona je imala naročito mesto u njegovom srcu zbog neobičnog doživljaja vezanog za nju.

Bilo je to za vreme drugog Pavlovog misionarskog putovanja, oko 50. godine n.e. kada je Božji duh sprečio Pavla (i Silu) da propoveda u oblasti Azije, Misije i Vitanije. Pavle je otišao u Troadu, gde mu se javila utvara noću. „Jedan Makedonac je stajao i molio ga govoreći: Pređi u Makedoniju i pomozi nam“ (Dela apostolska 16:9, NS). Odmah su Pavle i njegovi saputnici krenuli brodom za Samotrak i zatim produžili do morske luke Neapolja. A odande su putovali kopnom do Filipe.

Verovatno na njihovo iznenađenje našli su u tom gradu malo Jevreje i izgleda da sinagoge tamo uopšte nije bilo. Na Sabat su Pavle i Sila — umesto da su otišli po svom običaju u sinagogu — izašli na vrata pored reke i zapodenuli razgovor sa tamo sakupljenim ženama (Dela apostolska 16:15). Još više možeš da saznaš o toj poseti Filipima, punoj događaja, ako pročitaš Dela apostolska 16:11—40. Pavle je svedočenjem doveo do osnivanja skupštine u Evropi i kasnije je ponovo posetio tu skupštinu u Filipima, možda čak i dva puta (Dela apostolska 20:1, 2, 6; Filipljanima 2:24).

Dok je bio zatvoren u Rimu, Pavle je mogao da misli na vrsne hrišćane sa kojima se družio u Filipima. Lidija je pokazala izvanredno gostoprimstvo. Evodija i Sintihija radile su rame uz rame zajedno sa Pavlom na širenju ’dobre vesti’. Niti je Pavle mogao da zaboravi tamničara i njegove ukućane, kao ni čudesan događaj koji je bio vezan uz njihovo prihvatanje hrišćanstva. Kada je Pavle razmišljao o ljubavi, ljubaznosti i brizi Filipljana, imao je razloga da im piše pismo (Filipljanima 1:3, 12), Ono otkriva ljubav koju je Pavle ima prema njima i ’plod pravednosti’ koji su oni donosili (Filipljanima 1:11).

Kakva je to tajna?

U svom pismu Pavle je govorio o tajni koju je lično saznao i očigledno je da su je Filipljani saznali od njega. To je bila tajna koja je godinama pomagala Pavlu u različitim kušnjama. Pisao je: „U svemu i pod svim okolnostima naučio sam tajnu i kako se može biti sit i kako gladan, kako se može oskudevati, a znam i kako se može obilovati. U svemu i pod svim okolnostima sam jak kroz onoga koji mi snagu daje“ (Filipljanima 4:12, 13, NS). Dakle, to je bila tajna hrišćanskog življenja bez obzira na nečije okolnosti — oslanjati se sve vreme na Jehovu.

Filipljani su saznali tu tajnu i ona je uticala na njih na razne načine. Na primer, skupština je bila veoma revnosna u propovedanju. Pavle je pisao: „Među kojima svetlite poput svetlonoše u svetu“ (Filipljanima 2:15, NS). Prihvatili su dobru vest sa velikom radošću i zatim su nastavili da prenose tu dobru vest. Pavle je mogao da ih opiše kao ’učesnike sa njim u odbrani i zakonitom utvrđenju dobre vesti’ (Filipljanima 1:7).

Kada je Pavle pisao pismo, znao je da će ih zanimati njegovi doživljaji u zatvoru. Opisao je da je ono što se s njim događalo u zatvoru ’učinilo da dobra vest napreduje’ tako da su ’njegovi okovi u vezi sa Hristom postali javno poznati među svom pretorijanskom stražom’ (Filipljanima 1:12, 13). Takođe im je pisao da je većina hrišćana u Rimu pokazala više hrabrosti da neustrašivo govori Božju reč baš zbog njegovih zatvorskih okova. Filipljane je sigurno ohrabrilo saznanje da je Pavle, iako je bio u zatvoru, nastavio revnosno da propoveda o Carstvu upravo kao što su i oni činili (Filipljanima 1:14).

Još nešto drugo što se moglo odnositi na tajnu spomenutu u Filipljanima 4:12, 13 bio je njihov ispravan duševni stav. Njihova želja je bila ne da udovolje sebi, već da pomažu drugima. Zaista, oni su mnogo pomogli Pavlu. Dok je bio u Solunu, poslali su mu dva puta, materijalnu pomoć — to je bila jedina skupština koja mu je pomogla (Filipljanima 4:15, 16). Kasnije, kada je skupština u Jerusalimu usled progonstva preživljavala teške dane i trebala pomoć, Filipljani su im izdašno pomogli, mada su i sami bili siromašni. Pavle je pisao da su dali ’preko svoje mogućnosti’ (2. Korinćanima 8:3). Još i kasnije, kada je Pavle bio u zatvoru u Rimu, poslali su preko Epafrodita materijalna dobra.

Da, Filipljani su se ljubazno brinuli o svojoj hrišćanskoj braći i sestrama.  Postupili su onako kako ’ih je Pavle hrabrio da ne gledaju ’na svoje lične interese, već na lične interese drugih’. Kakav je to bio osvežavajući duh! Pokazivao je da su Filipljani imali duševni stav čovečnosti, kao što je Isus imao i nisu kritikovali druge (Filipljanima 2:1—5, 14).

Možemo da saznamo i primenimo njihovu tajnu

Zbog poodmaklog vremena u kojem mi živimo, nismo u stanju da sarađujemo direktno sa apostolom Pavlom. Koliko treba da budemo zahvalni što je Jehova Bog sačuvao u svojoj Reči inspirisano pismo Filipljanima! Dakle možemo da radimo na tome da saznamo i primenimo divan savet u njemu, zajedno sa tajnom koju je Pavle saznao i očigledno podelio sa drugima.

Za Filipljane je ta tajna značila znanje, stav i ponašanje. Pavle ih je ohrabrio da ’se ponašaju dostojno dobre vesti o Hristu’ (Filipljanima 1:27). Dok bi sledili Pavlovu opomenu, pokazali bi se „besprekornima i nedužnima, decom Božjom bez mane usred iskvarenog i naopakog naraštaja“ (Filipljanima 2:15, NS). Naravno, da bi sačuvali to čisto vladanje, morali su da budu oprezni, naročito u pogledu svojih misli. Svakako je to i za nas danas pouka. Treba da činimo ono što su mnogi drugi činili koji su tražili da primete tu ’tajnu’ — da se sećamo i redovno razmišljamo o onome što je Pavle pisao o našim mislima u Filipljanima 4:8. Da li možeš da kažeš iz glave taj stavak?

Tajna da zavisiš od Boga i služiš njemu srećno bez obzira da li imaš mnogo ili malo materijalnih stvari, može da donese veoma zadovoljavajući život. Pomisli kako je Pavle mogao da bude zadovoljan kada je razmišljao o plodovima svog truda koji su došli do izražaja u skupštini u Filipima. Video je kako skupština raste u ljubavi prema hrišćanskoj istini i revnosti za širenje dobre vesti. Takođe je video kako njihova ljubav deluje prema ostaloj hrišćanskoj braći i sestrama. Takođe je mogao da bude mnogo zadovoljan kada je video kako su naučili tajnu potpunog oslanjanja na Boga u svemu što su radili i kako su mu služili sa svim što su imali.

Na mestu je da se svaki hrišćanin danas pita da li je lično naučio važnu tajnu koju je Pavle spomenuo u Filipljanima 4:12, 13. Dokaz za to je ako imamo Jehovin blagoslov i ’ispunjeni smo plodom pravednosti’ (Filipljanima 1:9—11; 4:17). Ako naučimo tu bitnu tajnu i ispoljavamo je, pomoći ćemo i onima oko sebe da to isto čine. Daćemo dobar primer drugima, kao što je i Pavle dao, te je mogao da savetuje Filipljanima: „Svi do jednoga ugledajte se na mene, braćo i gledajte na one koji hode onako kako i vi imate primer u nama“ (Filipljanima 3:17, NS; uporedi sa stavcima 13, 14). Zato je i za nas i za druge ta tajna od velike vrednosti; doprineće da steknemo večni život.