Da li su naša vremena zaista drugačija?

OPISUJUĆI sadašnju svetsku situaciju, američki ekonomista, Piter F. Druker, izjavio je: „Nikome ne mora da se kaže da je naše doba beskrajno rizično. Nikome ne mora da se kaže da centralno pitanje u vezi ljudske budućnosti, sa kojim se suočavamo, nije šta će biti, već da li će to biti.“

Koji su neki problemi koji navode ljude da se pitaju da li predstoji bilo kakva budućnost za čovečanstvo? Koje opasnosti čine naše vreme drukčijim od onog prethodnih generacija?

Zagađivanje okoline

Vazduh u mnogim velikim gradovima je postao štetan po zdravlje. Mora, jezera i reke zagađeni su industrijskim otpacima. tako da su zatrovane i ribe koje jedemo. Zaštitni sloj ozona je ugrožen od otpadnih gasova. Zagađivanje okoline s pravom izaziva internacionalnu zabrinutost. O sastanku OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) izveštavale su francuske novine Le Mond: „Od 1965. do 1975. čovekova sredina je pretrpela ogromne štete. Čak i ako računamo sa dosta usporenim porastom (industrije) usled ekonomske krize, uslovi u prirodnoj sredini pogoršavaće se i dalje ako se ne pojačaju. zaštitne mere“.

Neki tvrde da zagađivanje okoline nije ništa novo. Ako bi to bilo tačno, zašto su iznenada ugroženi istorijski spomenici koji su hiljade godina odolevali zubu vremena? „Iz dana u dan zagađena atmosfera u Atini uspeva da uništi ono što turske trupe nisu uništile za vreme 400-godišnje okupacije Grčke. Malo-pomalo nagriza ona mermer.“ (Pariski Le Figaro).

Prenaseljenost

Ima još i drugih faktora koji komplikuju situaciju širom sveta. U Francuskom mesečnom časopisu Nauka i život pisalo je sledeće o temi Porast stanovništva i širenja pustinja: „Broj stanovnika popeće se 2000. godine sa četiri na šest milijardi, dok je moguće da će se obradiva površina za 30 posto smanjiti u toku istog perioda, usled . . . preteranog iskorišćavanja tla i urbanizacije. Uporedno postojanje tih dveju tendencija vodi do eksplozivne situacije.“

Istina je da je porast stanovništva opao u određenim zapadnim i nerazvijenim zemljama. Pa ipak, stručnjaci kažu da će problem prenaseljenosti potrajati bar do sredine sledećeg veka, jer u mnogim zemljama još uvek raste stopa nataliteta i nastaviće da raste. Većina broja zemalja u razvoju pripadaju zemljama sa najvećim brojem stanovništva u svetu. Prenaseljenost čini naše vreme drukčijim od onih u prošlosti.

Oružje

Ti si možda dovoljno svestan toga koliko je alarmirajuća trka u naoružanju. Milioni Evropljana su uznemireni zbog toga  što žive na dometu raketa instaliranih u zemljama Varšavskog saveza i što se na njihovoj teritoriji nalaze američke nuklearne rakete. Ali bez obzira na to gde živiš na Zemlji, postoji razlog za zabrinutost zbog laser-oružja, biološkog oružja ili opasnosti koje prete od satelita ili svemirskih stanica. Štaviše, neki eksperti smatraju takvo oružje kao novu fazu u balansiranju terora. Osećanje ranjivosti, koje stvaraju takva oružja, može navesti neku naciju da smatra za shodno da prva napadne.

Pitaj se: da li su prethodne generacije posedovale takav potencijal da su mogle da unište većinu stanovnika na Zemlji za samo nekoliko minuta? Ili je to elemenat, karakterističan za naše dane?

Opasnosti koje smo pomenuli izazivaju različite reakcije, naročito u industrijski razvijenim zemljama. Neki građani osnivaju društva za borbu protiv zagađivanja okoline; drugi traže sigurnost po svaku cenu, pa pribegavaju da imaju oružje, grade skloništa ili se sklanjaju u izolovane krajeve. U jednom komentaru o poslednjoj kategoriji ljudi, bila je data izjava u International Herald Tribune: „Male družine Amerikanaca, koje su u porastu, naoružavaju sebe i uče kako da ubijaju, jer su ubeđeni da je društveni poredak u raspadu i da će morati sami da se staraju za sebe da bi opstali.“

Ali postoji još druga opasnost koja se može još teže izbeći ili sa kojom je još teže izaći na kraj, naime, ekonomski slom. Milioni ljudi su bez posla u zapadnim zemljama, dok zemlje istočnog bloka imaju druge ekonomske probleme. Zar ne primećuješ tamo gde živiš posledice ekonomskog meteža? Bivši premijer Francuske Rajmond Bar rekao je pri kraju 1980. o svetskoj privredi: „ To je . . . svetska kriza. Ona nije niti kratkotrajna a niti površna, već trajna i duboko ukorenjena.“ Ekonomista Samuel Pizar izjavio je: „Sve izgleda potvrđuje činjenicu da se nalazimo na ivici novog sloma. Naši problemi nemaju ničeg zajedničkog sa onima pre 40 godina i to samo pojačava našu zebnju“. Dakle, gde možeš da se obratiš u ovim sasvim drukčijim vremenima?

Pre mnogo vremena je Isus Hrist govorio o vremenu koje će biti karakteristično, između ostalog, po tome što će narode zahvatiti strah i neće znati za izlaz (Luka 21:25). Suočeni sa tim različitim događajima, moramo da priznamo da njegove reči odgovaraju našim vremenima koja se toliko razlikuju od ovih ostalih. Međutim, ako se Isus zaista osvrnuo na naše dane, šta to znači za nas? Da li sve to stvarno ukazuje na to da je blizu radikalna promena? Sledeći članak pomoći će ti da dobiješ odgovor na ova pitanja.

[Slika na 3. strani]

ZAGAĐIVANJE OKOLINE

PRENASELJENOST

ORUŽJE