Dohvatite nadu koja je pred vama
Dohvatite nadu koja je pred vama
1, 2. Zašto bi trebalo ozbiljno da razmotriš pitanje dohvatanja svoje nade?
APOSTOL Pavle je pisao da smo postali, naime, „Hristovi saučesnici, samo ako početak pouzdanja do kraja čvrsto držimo“ (Jevrejima 3:14, dr Čarnić). Takođe je govorio o potrebi da ’dohvatimo nadu koja je pred nama’ (Jevrejima 6:18).
2 Možda si nedavno postao Jehovin svedok i revnosno si uveren u svoja ubeđenja. Ili si već decenijama hrišćanski svedok i osećaš se čvrstim na putu istine. Verovatno svako od nas može u jednom ili drugom slučaju da se seti ljudi koje zna, a koji su prestali da idu putem istine. To se događalo i u prvom veku (Filipljanima 3:18; Dela apostolska 20:30). Neki su postepeno izgubili veru, postali su prezaokupljeni materijalnim interesima ili podlegli iskušenju i zgrešili.
3-5. Kako nam može biti od pomoći knjiga Jevrejima s obzirom na našu nadu?
3 Kako možemo da sprečimo da se to nama dogodi? Razmislimo o savetu iz knjige Jevrejima. Utvrdićemo koliko je taj savet prikladan za naše vreme kada uzmemo u obzir vernu ustrajnost mnogih savremenih Jehovinih svedoka koji su crpili snagu iz takvog saveta.
4 Knjiga Jevrejima je bila napisana za hrišćane koji su ’učesnici nebeskog pozvanja’. Bili su pomazani Božjim duhom i imali solidnu nadu da će slediti Hrista koji je pre njih otišao u nebo. Kao što možeš da zamisliš, ’ta nada je bila kao sigurno i pouzdano sidro duše’. Pa ipak je Pavle skrenuo pažnju na potrebu da ’dohvatimo nadu koja je pred nama’ (Jevrejima 3:1; 6:18-20). Ako su oni imali takvu potrebu, koliko još više je onda imaju sada pomazani ostatak i ’veliko mnoštvo’ koji očekuju da prežive ’veliku nevolju’ koja dolazi (Otkrivenje 7:9, 15).
5 Jehova nas u Jevrejima upozorava na opasnosti kao što su da ’skliznemo sa puta’, ’otpadnemo’, ’postanemo tromi’, ’odstupimo na propast’ ili ’odbijemo se’ (Jevrejima 2:1, 6:6, 12; 10:39; 12:25). U toj knjizi nam se pruža dobar savet koji nam pomaže da pokažemo marljivost da bismo imali potpunu sigurnost nade do kraja’ i da smo ’od onih koji veruju da sačuvaju na životu dušu’ (Jevrejima 6:11; 10:39).
„Nismo od onih koji bojažljivo odstupaju“
6. Sa čime su bili suočeni jevrejski hrišćani, ali šta su, ipak, morali da rade?
6 Očigledno su mnogi jevrejski hrišćani doživeli progonstva. ’Podneli su veliku borbu pod stradanjima’, na primer, bili su bacani u rimsko pozorište ili su se izlagali opasnosti time što su pomagali onima koji su bili u zatvoru (Jevrejima 10:32-34). Uprkos tome, morali su da rade na tome da ne budu od ’onih koji bojažljvo odstupaju na propast, već da budu od onih koji veruju da sačuvaju na životu dušu’ (Jevrejima 10:39, NS).
7. (a) Kako mogu izgledi na progonstvo uticati na hrišćanina? (b) Šta treba da se pitaš?
7 Dakle, postoji opasnost da se u nekom hrišćaninu razvije strah od protivljenja i usled toga ’odstupi’ ili načini kompromis. Kako je sa nama? Možda smo osetili u ograničenoj meri protivljenje, recimo, od školskih drugova ili kolega na poslu. Neki su možda pretrpeli čak i fizičko zlostavljanje od strane partnera koji ne veruje ili roditelja. Međutim, u mnogim zemljama bi bilo sasvim neobično da neki Svedok podnosi žestoka progonstva zbog svoje vere. Upravo zbog takvog stanja može biti manje spreman na jaka progonstva i više naginjati ka ’odstupanju’ kada ona naiđu. Zato treba da se pitamo: ’Da li bih mogao, pošto sam vodio udoban život, da dođem u iskušenje da odstupim ako bi bio ozbiljno ugrožen, recimo, ako bih izgubio svoj dom, zaposlenje ili dodir sa svojom porodicom, ili bio’ u zatvoru i podnosio fizička zlostavljanja?’
8. Kakav savet nam se pruža u Jevrejima u vezi podnošenja progonstva?
8 Kada je Pavle komentarisao o ispoljavanju vere uprkos protivljenja, pobudio nas je da razmotrimo kako je Isus trpeo (Jevrejima 12:2, 3). Zatim nas je Pavle podsetio da žestoko progonstvo, koje bi moglo da naiđe, treba da smatramo kao oblik korisnog karanja. Naravno, Bog ne prouzrokuje progonstva; on ih samo dopušta. Progonstva nas mogu školovati ili nam pomoći da se poboljšamo u potrebnim hrišćanskim osobinama, kao što su ustrajnost strpljivost, lojalnost i pouzdanje u Jehovu (Jevrejima 12:4-11; Jakov 1:2-4).
9. (a) Kako znamo da nesavršeni ljudi mogu da izdrže progonstva? (b) Šta se dešavalo sa nekim sestrama u jednoj ateističkoj zemlji za vreme 1960-tih godina?
9 Da ne bi smo pomislili da samo savršeni čovek, kao Isus, može takve stvari da izdrži, u Jevrejima se ističu nesavršeni ljudi i žene, slični nama, koji su istrajali u veri (Jevrejima 11:35-40; 12:1). Taj ’oblak svedoka’ koji su verom izdržali mnoge teškoće porastao je u savremenom dobu. Avgusta 1982. bio je odštampan u jednom švajcarskom časopisu članak u kojem je pisalo o doživljajima jedne žene sa Jehovinim svedocima u ženskom zatvoru (na radilištu) u jednoj ateističkoj zemlji. Ona je bila sa njima u zatvoru pre oko, dve decenije. Ovde dajemo srž njenih komentara:
Samo veće crkve imaju delimičnu slobodu zato što propovedaju ono što država odobrava. Ali to nije slučaj sa manjim verskim zajednicama čiji se članovi sastaju po kućama. Najviše su progonjeni Jehovini svedoci. Mnogi svedoci u čijim su kućama nađeni primerci Kule stražare bili su osuđeni na po 10 godina zatvora. Zato možemo da shvatimo zašto su nadležni organi zatvora bili razdraženi kada su svedoci ipak nekako dobijali literaturu u određenoj količini. Sve zatvorenice su potpuno skinuli i pretresli ih. Njihove haljine su pretražili do poslednje niti. Sve zatvorenice koje su radile na poljima čuvali su naoružani stražari i pretresali su ih na kapiji kada su se vraćale u zatvor. Uprkos svemu tome literatura se pojavljivala. Bilo je kao da su anđeli noću doletali i spustili literaturu. Većinom su to bile mlađe žene svedoci. Prvo zatvaranje bi bilo od 5 do 7 godina, druga osuda je bila ne manje od 10 godina. Svedokinje su bile u najgorem položaju u logoru. Kada su se sastale više od tri, bilo im je naređeno da se raziđu.
10. Koju rešenost u pogledu progonstva možemo postići pomoću knjige Jevrejima?
10 Kod razmatranja uzora vere pod progonstvima u prošlosti, Pavle kaže u Jevrejima da svet nije bio dostojan tih ljudi, ali da će se Jehova pobrinuti da ’dođu do savršenstva’ u zemaljskom raju. Ko bi mogao da traži više? Stoga, primimo k srcu i stare i savremene uzore vere. Umesto da odstupamo na propast, moramo biti rešeni da ’verujemo da bismo sačuvali na životu dušu’ (Jevrejima 11:38, 40; 10:39).
Nemojmo da ’skliznemo’
11. Kako bi mogla postojati opasnost da ’sklizne’ za nekoga koji je već izvesno vreme hrišćanin?
11 U Jevrejima se pokazuje da je druga opasnost da ’skliznemo’ (Jevrejima 2:1). Razmisli kako može da dođe do toga. Neka osoba — to može biti bilo ko od nas — je postala hrišćanin i bila izvanredno oduševljena. Učestvovala je već u službi propovedanja kada je još posedovala ograničeno biblijsko poznanje (Dela apostolska 3:1-9; 8:39; 13:48, 49). Posle nekoliko godina njeno uzbuđenje trebalo je da sazre u vatrenu revnost i duboko predanje. Da li se to zaista dogodilo? Da li smatra hrišćansku službu kao sredstvo za izražavanje ljubavi prema. Bogu i pomaganje drugima, kao što se i njemu pomoglo? Ili je obavlja rutinski, kao neki svakodnevni posao? Ako ima decu, da li ih redovno i oduševljeno podstiče da budu punovremene sluge? Ili to spomene samo ponekad i bez većeg ubeđenja, dok govori pozitivnije o sticanju svetskog naobrazovanja, o dobro plaćenom zaposlenju ili o sticanju elegantnog doma (Otkrivenje 2:4)?
12. (a) Šta nam se predlaže u Jevrejima da ne bismo ’skliznuli’? (b) O kojim pitanjima treba da razmislimo što se tiče obraćanja pažnje Reči?
12 Ako ne želimo da ’skliznemo’, moramo da ’obratimo, više nego obično, pažnju na ono što smo čuli’ (Jevrejima 2:1). Neki jevrejski hrišćani su zatajili u tome. Nakon što su naučili ’osnovnu nauku o Hristu’, nisu ’težili ka zrelosti’. Kada je trebalo da budu učitelji, još uvek su bili ’na početnim osnovama’ (Jevrejima 5:12-6:2). Kako stoji stvar sa nama? Da li se samo „kotrljamo“ ili napredujemo poklanjajući pažnju ličnom studiju? Da li nastojimo da čitamo svakodnevno nešto iz Biblije? Da li studiramo hrišćanske publikacije sa iskrenim zanimanjem i razgovaramo sa drugima o novim stvarima koje smo naučili? Da li mi pomažemo svojoj deci da napreduju iznad ’mleka Reči’? Da li mogu da objasne na temelju Biblije istinu o duši, vaskrsenju, trojstvu, zemaljskom raju itd? Da li to rade u službi propovedanja i da li su još uvek u tome na prošlogodišnjem nivou ili su sada bolja (1. Petrova 3:15)?
13. Kakav primer su nam ostavile sestre u zatvoru s obzirom na studij i na koju misao nas to navodi?
13 Uzmi u obzir sestre u zatvoru, o kojima je bilo reči u članku:
U ono malo slobodnog vremena koje su imale trudile su se da uče napamet odlomke iz Biblije. Takođe su učile strane jezike, naročito engleski, francuski i nemački. Literatura koju su dobijale bila je ponekad na tim jezicima i one koje su ih učile mogle su da prevedu gradivo drugim sestrama koje nisu razumele te jezike.
Mada je malo nas koji smo primorani da radimo toliko mnogo časova kao one uz ograničene obroke hrane, da li mi upotrebljavamo marljivo svoje vreme kao one da bi ’obratili, više nego obično, pažnju na ono što smo čuli’?
Nemoj da ’otpadnemo’
14. Šta se može dogoditi čak osobama koje su dugo vremena hrišćani?
14 Pošto nas se pobuđuje u Jevrejima da nastavimo da napredujemo, upućuje. se još opomena da oni ’koji su nekad bili prosvećeni mogu da otpadnu’, čak možda i do te mere da ne mogu više da se pokaju (Jevrejima 6:4-8). Da, hrišćani koji su dugo služili Bogu, čak i pomazanike koji su ’postali učesnici duha svetoga’ može privući nešto primamljivo u sadašnjem poretku.
15. Kako su neki otpali zbog seksa i poslovnih praksi?
15 Izvestan broj je otpao usled želje tela ili želje za bogatstvom (1. Jovanova 2:16). Naravno, želja za seksom je u pitanju kada mladi stupaju u predbračne polne odnose. Ali uzmi u obzir drugi aspekt. Nekim venčanim osobama je postalo dosadno sa svojim bračnim drugom i počeli su da se sastaju sa drugom osobom koja izgleda privlačnija, koja je interesantniji sagovornik ili uspešnija u svetu. Na žalost, to je često dovelo do razvoda i nemoralnog stupanja u novi brak. Drugi su ’otpali’ zbog materijalnih težnji, bili su uvučeni u poslovne prakse koje su potpuno nepoštene ili koje nisu odobrene od države i koje zaobilaze plaćanje poreza (Matej 22:21). Ili su se bavili ogromnim novčanim poduhvatima ili šemama kako brzo postati bogat što ljude dovodi u iskušenje da pohlepno iskoriste svoju braću (uporedi sa Delima apostolskim 20:33; 2. Solunjanima 3:10, 11). Pored toga što takva nastojanja često bacaju u zasenak interese Carstva, ona još dovode do ljutnje, svađe, ako ne i optužbi za prevaru. Sledeće reči iz Biblije su tačne: „Koji pak hoće da se bogate upadaju u iskušenja i zamku“ (1. Timoteju 6:9, NS).
16. Koji dobar primer su ostavile sestre u zatvoru što se tiče odolevanja iskušenjima?
16 Ako smo dovoljno ponizni da priznamo da nismo tako jaki da ne možemo pasti, treba da budemo odlučni da ne zapadnemo u početke iskušenja i greha (Rimljanima 12:3; 1. Korinćanima 10:12). Sestre u tom radnom logoru pružaju nam dobar primer:
Neke su od njih, jednu po jednu, vodili u veliki grad gde je bilo prodavnica, bioskopa i drugih zabava na pretek. Na primer, dva službenika tajne policije odvela su jednu sestru u radnju prepunu raznovrsnom hranom. Rekli su joj: ’Izaberi što hoćeš.’ Ona je rekla da joj ništa ne treba. Bilo je užasno pokazati police sa svežim hlebom i kolačima iznurenoj osobi koja godinama nije imala dovoljno da jede. U slična iskušenja su je dovodili u robnim kućama i bioskopima. Iako su je nekoliko nedelja držali u tom gradu i obećali joj slobodu ako odstupi od svoje vere, ništa nije koristilo. Uspelo im je da slome veru samo kod jedne sestre. Mesecima kasnije je ona došla ponovo u logor. Na njoj se moglo videti da se ugojila i sada je bila moderno obučena. Održala je dvočasovno predavanje svojim bivšim sestrama koje je nisu čak ni pozdravile. Očigledno su oni iz tajne policije mislili da je to bio veoma dovitljivi poduhvat i da će se sestra sada pokoriti i odreći svoje vere. Međutim, time su postigli sasvim suprotan rezultat.
17. Kako treba da mislimo o iskušenjima sa kojima smo suočeni?
17 Da li misliš da bi mogao odlučno da se odupreš takvim iskušenjima? Ali šta je sa iskušenjima sa kojima se ti suočavaš? Pavle je pisao: „Gledajte, braćo, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne veruje, pa da otpadne od živoga Boga, nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kaže ’danas’, da koji od vas ne otvrdne od prevare (prevarne sile) greha“ (Jevrejima 3:12, 13, dr Čarnić). Da ne bismo otpali ili odstupili, treba da se koncentrišemo na „danas“.
Ispoljavajući veru „danas“
18. Zašto su Izraelci propustili da uđu u Božji mir?
18 Pavle je bazirao svoj komentar o „danas“ na citatu iz Psalma 95:7-11 (Jevrejima 3:7-11). U tom odlomku se spominje da su Izraelcima srca otvrdnula u vreme Mojsijevo. Izraelci su pokazali nedostatak vere kada su čuli izveštaj od Isusa Navina i Haleva o Obećanoj zemlji (4. Mojsijeva 13:17-14:38). Iako su mogli da uživaju mir i blagoslove u Božjem danu mira koji je bio u toku, Izraelci, sa svojim otvrdnulim srcima i neverovanjem, odbili su da uđu u tu zemlju i žive u njoj. Zato je Bog dopustio da lutaju 40 godina po pustinji (Jevrejima 3:17-19).
19. Kada i kako možemo da uđemo u Jehovin mir?
19 Božji veliki Dan sabata ili dan odmora se nastavlja (1. Mojsijeva 1:31-2:3). Pavle je pisao da je „ostavljeno obećanje da se uđe u njegov mir“ (Jevrejima 4:1, 9, dr Čarnić). Dakle, mi hrišćani možemo sada da uđemo ili ostanemo u tom ’miru’. Kako? Time što verujemo, ne u Isusa Navina iz prošlosti, već u većeg Isusa Navina, svog vođu Isusa Hrista. Takođe treba da prekinemo sa delima neverovanja, koja ispoljavaju ljudi koji ne veruju stvarno da će ikada doći novo uređenje. Svoj život su koncentrisali na rekreaciju i uživanje. Možda žele da postanu „neko“ sticanjem položaja ili titule. Ili možda teže da budu „prijatne“ osobe, koje svi vole.
20, 21. (a) Koja dela treba da izbegavamo? (b) U kom dobrom delu treba da učestvujemo, na primeru koje nam daju sestre u zatvoru?
20 Ako verujemo u Isusa i u ono što predstoji Božjem narodu, trebalo bi da to pokažemo svojim delima. Pavle je pisao: „Ko, naime uđe u njegov mir taj je počinuo od svojih dela“ (Jevrejima 4:10: dr Čarnić). Dakle, umesto dela neverovanja ili onih po kojima želimo da se opravdamo, mi moramo da imamo dela koja odražavaju veru.
21 Glavno delo hrišćanina sastoji se u tome da govorimo o Jehovi Bogu i njegovom Sinu, Što se tiče Isusa, Pavle je podsticao: „Držimo se čvrsto ispovedanja za njega“ (Jevrejima 4:14, NS). Prirodno je da možemo i da treba da to radimo na hrišćanskim sastancima dok tamo javno objavljujemo svoju nadu (Jevrejima 10:23-25). Ali to ’javno objavljivanje’ treba da uključi ispovedanje naše vere i nada drugima. Trebalo bi zaista, da se osećamo nateranima da prinosimo „žrtve hvale, to jest plod usana koje javno objavljuju (Božje) ime“ (Jevrejima 13:15; 1. Korinćanima 9:16). Autor ranije spomenutog članka priča o razgovoru kojeg je vodio sa jednom sestrom:
Rekao sam da vlasti ne teraju u zatvore sve njih zbog njihovog verovanja, već zato što propovedaju drugima. Ako bi sedeli kod kuće i tiho se molili, niko to ne bi znao. Ona je na to odgovorila: ’To je tačno, ali je naša obaveza da govorimo drugima i steknemo novu braću i sestre. Ne možemo da budemo sebični i da pripremamo samo sebe za život na Zemlji u toku milenijuma. Svi ljudi treba da znaju kakav život će tada biti.’
22. Koje uverenje imaš na osnovu pisma Jevrejima?
22 Ti možeš da primetiš da je ključna tačka u Jevrejima da moramo ’dati sve od sebe da uđemo u (Božji) mir, da niko ne zapadne . . . u neposlušnost’ (Jevrejima 4:11, NS). Možemo osećati duboko zadovoljstvo zato što se nalazimo upravo sada u tom miru, kao i imati osiguranu nadu da ćemo nastaviti da se nalazimo u tom miru kada bude sve živo na zemlji obožavalo Boga. Bez sumnje je Jehova voljan da blagoslovi i sačuva one koji verom i poslušnošću ulaze sada u njegov mir. On ’nagrađuje one koji ga iskreno traže’ (Jevrejima 11:6). Ako se pojavljuju ikakve sumnje, onda su one vezane za nas. Pa čak i mi ne treba da budemo pod sumnjom. Svojom verom i izdržljivošću, kao i Božjom pomoći, možemo da ’dohvatimo nadu koja je pred nama’ (Jevrejima 6:18).
Da li si imao koristi od gradiva?
□ Koji si naročit savet ili pouku izvukao iz knjige Jevrejima?
□ Koje koristi možeš izvući iz primera nekih sestara u zatvoru?
□ Kako te podstiče stavak iz Jevrejima 2:1 da izbegavaš da kliziš?
□ Kako možeš da uđeš u Božji mir?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 24. strani]
Mnogi svedoci u čijim su kućama nađeni primerci Kule stražare bili su osuđeni na po 10 godina zatvora
[Istaknuti tekst na 25. strani]
Svedokinje su bile u najgorem položaju u logoru. Kada su se sastajale više od tri, bilo im je naređeno da se raziđu
[Slika na 26. strani]
Izraelci su čuli izveštaj od Isusa Navina i Haleva, ali su pokazali iedostatak vere. Stoga nisu mogli da uđu u Božji mir u Obećanoj zemlji