Dok se približava svetska nesreća — ’promatrajte Isusa’

„Sveta braćo, . . . promatrajte apostola i prvosveštenika, koga ispovedamo — Isusa (Jevrejima 3:1, NS).

1, 2. Kako možemo izvući koristi od nesreće koja se dogodila u prošlosti, u čiju spomen je bio podignut spomenik u Rimu?

 U Rimu se nalazi spomenik koji svedoči o nesreći — nesreći koja bi trebalo da ima znatnog uticaja na tvoj život. Na drevnom Rimskom forumu nalazi se Titov luk, koji je podignut u spomen osvajanja i upozorenje Jerusalima 70. n. e. pod generalom Titom. Reljef na luku prikazuje okovane Jevreje i rimske vojnike koji su nosili plen iz grada.

² Devet godina pre tog razorenja. Taj savet se nalazi u knjizi Jevrejima, koju je apostol Pavle napisao za jevrejske hrišćane u Jerusalimu i Judeji.

3. Šta je otežavalo situaciju jevrejskih hrišćana u Jerusalimu?

³ U to vreme su se naša braća nalazila u veoma teškoj situaciji. Mada je izgledalo da je Judeja potpuno pod kontrolom Rimljana, bilo je mnogo buntovnika među Jevrejima (Dela apostolska 5:36, 37). Zamisli samo kakav su žestoki pritisak vršili Jevreji na Isusove sledbenike koji nisu bili ’deo sveta’ i nisu se stavili na stranu Jevreja protiv Rimljana (Jovan 17:16). Drugi razlog za progonstvo jevrejskih hrišćana bilo je osećanje superiornosti Jevreja zbog toga što su bili izabrani narod od Boga,  bili uvedeni u Zavetni zakon i što je njima bio dat način obožavanja koji je uključivao levitske sveštenike i žrtve.

4. (a) Zašto se moglo reći da se Isus pojavio na ’svršetku poretka’? (b) Šta je Isus prorekao u vezi tog svršetka?

⁴ Međutim, jevrejska epoha— zajedno sa sistemom žrtvovanja u hramu, sveštenicima, praznicima i sabatima — prestala je da postoji tek posle Mesijine žrtvene smrti (Galatima 3:24, 25; Kološanima 2:13-17). Pavle je stoga mogao da piše da se Božji sin pojavio kao čovek ’jednom zauvek na svršetku poretka’ (Jevrejima 9:26; 1:2). Uskoro je trebalo da taj svršetak postane nedvosmisleno jasan, naime, kod razaranja hrama. Kada je Isus prorekao to razaranje, njegovi učenici su ga pitali: „Kada će to biti?“ (Matej 23:37-24:3). Isus je na to odgovorio da će biti ratova, nestašica hrane, zemljotresa, zaraznih bolesti i da, će se sprovesti sveopšte propovedanje Carstva pre nego što će doći kraj (Matej 24:4-14; Luka 21:10, 11). Te su se reči ispunile na generaciji koja je živela između vremena kada je Isus dao to proročanstvo i vremena kada je Pavle pisao Jevrejima. Hrist je, takođe, prorekao za Jerusalim veliku nevolju kakva nikada nije bila od početka sveta (Matej 24:21). Takva razorna nevolja koja se 70. n.e sručila na Jerusalim bila je za taj grad neviđena i nikada se više slična nevolja nije sručila na taj grad. Pa ipak je to bilo ispunjenje samo u malom obimu. Zašto? Zato što je ’velika nevolja’ za čitavi svet tek predstojala u dalekoj budućnosti.

5. Kako to da će još doći do ’velike nevolje’ većih razmera?

⁵ Činjenice dokazuju da se Isusove proročanske reči ispunjavaju u širim, većim razmerama u vreme njegove ’prisutnosti i svršetka poretka’ (Matej 24:3). U 6. glavi Otkrivenja,

koje je zapisano nekoliko decenija nakon nevolje koja se sručila na Jerusalim, prorečeni su ratovi, gladi i bolesti. Takve pojave će zahvatiti daleko veća područja od Judeje, jer u Otkrivenju piše da će rat ’oduzeti mir sa zemlje’ (Otkrivenje 6:4). Sveopšti tokovi događaja od I svetskog rata (1914-1918) pokazuju da živimo u svršetku sadašnjeg zlog poretka, čiji će vrhunac biti u ’velikoj nevolji’. Ta će nevolja odstraniti zlo sa zemlje i poravnati put za raj pod vladavinom Božjeg carstva.

6. Šta ukazuje na to da je Pavle imao na umu naše vreme kada ;je pisao knjigu Jevrejima?

⁶ Knjiga Jevrejima ukazuje na naše vreme. U njoj je Pavle pisao da je tada Hrist čekao u nebu dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnožje njegovih nogu“ (Jevrejima 10:13, NS). U knjizi piše takođe o vremenu ’kada će Bog ponovo da uvede svog Prvorođenog u nastanjenu zemlju’ (Jevrejima 1:6). To je sada! Činjenice pokazuju da je Hrist primio kraljevsku vlast i preduzeo korake protiv Božjih neprijatelja u nebu (Otkrivenje 12:7-12). Hrist je obratio pažnju nastanjenoj zemlji time što je nevidljivo prisutan. Dakle, kao što je Isus prorekao, uskoro ćemo se suočiti sa vrhunskim odstranjenjem Božjih neprijatelja sa naše planete. Kakav savet se, onda, nalazi za nas u pismu Jevrejima?

’Ugledajte sa na Isusa’

7, 8. Zašto je bilo prikladno da je u pismu Jevrejima usredsređena pažnja na Isusa?

⁷ Pavle je usredsredio naročitu pažnju na Isusa. Pisao je: „U ovome što je rečeno glavna stvar je: imamo takvog prvosveštenika koji je seo s desne strane prestola veličanstva na nebesima“ (Jevrejima 8:1, dr Čarnić). Zašto je to naročito prikladan savet za hrišćane koji žive u svršetku poretka?

⁸ Odavno postoje iskrivljena mišljenja o Isusu. Jevreji su bili u prvom veku ponosni što su bili Avramovi potomci, što su upražnjavali religiju koju su dobili preko Mojsija i što su imali sveštenike iz loze Aronove. I zato su možda mislili: „Ovaj Isus iz Nazareta je samo sin jednog drvodelje iz Galileje.“ Čak su optužili Božjeg sina da je demonizirani Samarićanin (Jovan 7:52; 8:39-41, 48; 9:24, 28, 29). Dakle, Bog je mudro pobudio jevrejske hrišćane da ’promatraju Isusa’, jer će samo ispravno, uravnoteženo gledište o Božjem sinu i dobar odnos prema njemu pomoći tim hrišćanima da budu verni.

9. Zbog kakvih gledišta je prikladan danas savet da se ’ugledamo na Isusa’, ali na koju opasnost treba da pazimo?

⁹ Božanski savet iz Jevrejima koristi i nama zato što još uvek ima u izobilju pogrešnih ili iskrivljenih gledišta o Hristu. Danas mnogi ljudi ne omalovažavaju Isusa kao što su to radili jevrejski protivnici, već naprotiv, preuveličavaju njegovu ulogu. Njihove crkve tvrde da je Isus deo trojednog božanstva i da su Otac, Sin i Sveti duh jedno. Pa ipak, kome poklanjaju najviše pažnju? Isusu. Njega su stavili u prvi plan, dok je Otac gurnut u pozadinu — on je, tako reći u senci Isusovoj. To predstavlja izazov za prave hrišćane. U Jovanu 14:28 piše da je Isus rekao da je njegov  Otac veći od njega i u Psalmu 83:18 piše: „Ti (si), čije je ime Jehova, jedini, najviši nad svom Zemljom“ (NS). Ali mi ne smemo ni da idemo u drugu krajnost kada reagujemo na ta iskrivljena gledišta o Isusu i nesvesno umanjujemo njegov pravi položaj. Kao za jevrejske hrišćane, tako će i za nas biti od ogromne vrednosti uravnotežena i tačna procena Isusove uloge dok idemo u susret budućnosti.

10. Šta se u Jevrejima ukazuje na Isusov položaj?

¹⁰ Knjiga Jevrejima počinje usredsređivanjem pažnje na Hristov uzvišeni položaj. Sada je on proslavljeni duh, tačan odraz samog Božjeg bića! To ne sadrži u sebi misao da su Otac i Sin jedna osoba ili jedan Bog, jer se u Jevrejima 1:3 dodaje da je Isus ’seo s desne strane veličanstva („Boga“, Today’s English Version) na visinama’. U stavcima kao u Jevrejima 2:10 i 5:5, 7 takođe se ukazuje da je Jehova viši od Sina. Ali Hrist ima sada ’ime (položaj ili reputaciju) vrsnije od anđelovog’ (Jevrejima 1:4).

11. (a) Kako se ophode Božji anđeli prema Isusu Hristu? (b) Kako treba da se razume stavak iz Jevrejima 1:6?

¹¹ Mi treba isto kao i verni anđeli da priznamo Hristov uzvišeni položaj. Reči iz Psalma 97:7 (grčki prevod Septuaginta) citirana su u Jevrejima 6:7 i one glase: „Da mu ukažu duboko poštovanje svi Božji anđeli“ (NS). U drugim prevodima piše da mu se „poklone“ anđeli, da ’kleknu pred’ njim, da ’odaju poštovanje’ Sinu. a Iz konteksta se može videti da to znači da čak i anđeli odaju poštovanje Isusu kao glavnom Božjem predstavniku i uzvišenom sinu. Poštuju činjenicu da je bio ’ovenčan slavom i čašću’ i da mu je data vlast nad nastanjenom zemljom (Jevrejima 2:5, 9).

12. Zašto je važno za nas da posvetimo pažnju Isusovim rečima?

¹² Kako bi trebalo to da utiče na nas? Nakon što je pokazao Isusovu uzvišenost nad anđelima, Pavle kaže: „Zato je neophodno da posvetimo, više nego obično, pažnju onome što smo čuli, da nikada ne skliznemo“ (Jevrejima 2:1, NS). Jevrejski hrišćani su znali da su Jevreji posvećivali dugo pažnju Božjoj reči ili Zakonu, datom preko Mojsija. Za nas je mnogo važnije da posvetimo pažnju vođstvu koje je Bog pružio preko Isusa.

13. Kako može biti korisno za hrišćane ako obraćaju pažnju na Isusa? Navedi primer.

¹³ Dok to potvrđuješ, seti se šta je Isus Hrist rekao o begstvu kada budu vojske opkolile Jerusalim (Luka 19:43, 44, 21:20-24). Rimljani su opkolili 66. n.e. buntovnički Jerusalim, ali su se zatim iz nepoznatih razloga povukli, posle čega su hrišćani pobegli iz grada. Zato što su obratili pažnju na ono što je Isus rekao spasli su svoje živote kada su Rimljani ponovo došli 70. godine i doneli sa sobom nesreću. Izvucimo iz ovoga pouku: s obzirom da je na domaku svetska nesreća, svaki od nas treba da se pita — da li poklanjam strogu pažnju Isusovim rečima? Na primer: da li vreme koje provodim za rekreaciju, moj stav prema radnom mestu ili poslu, moje gledište o svetskom naobrazovanju ukazuju na to da sam obratio pažnju na Isusove reči iz Luke 12:16-31?

14. (a) Na koji način je Isus ’glavni posrednik spasenja’? (b) U kom smislu je Isus ’došao do savršenstva’?

¹⁴ U Jevrejima 2:10 se naziva Isus ’glavnim posrednikom spasenja’. U prvom redu je on to za pomazane hrišćane koji su njegova ’braća’ (Jevrejima 2:11-17). Ali i spasenje svih onih koji se nadaju životu u raju na Zemlji zavisi od njega. Pavle je pisao: „Iako je bio Sin, naučio se poslušnosti od onoga što je pretrpeo, i došavši do savršenstva postade svima — koji su mu poslušni — začetnik večnog spasenja, nazvan od Boga prvosveštenik“ (Jevrejima 5:8-10, dr Čarnić). Naravno, Isus je bio savršeni duh, a na Zemlji je bio fizički savršen. Pa ipak, u pogledu njegove uloge kao sveštenika, Isus je morao da dođe do savršenstva u drugom smislu. Na Zemlji se školovao —  stekao vaspitanje, bio disciplinovan i isproban u svojoj poslušnosti do same smrti — da bi se usavršio kao milostivi i saosećajan prvosveštenik.

Imati poverenje u našeg prvosveštenika

15. Zašto se toliko mnogo govori o sveštenicima u knjizi Jevrejima?

¹⁵ Kod čitanja knjige Jevrejima, primetićeš da se dosta govori o sveštenicima. To ima za cilj da izgradi naše razumevanje i cenjenje za ’prvosveštenika koga ispovedamo — Isusa’ (Jevrejima 3:1). Pavle objašnjava da je ’svaki prvosveštenik, uzet između ljudi, postavljen u korist ljudi nad stvarima koje se tiču Boga, da prinosi darove i žrtve za grehe’ (Jevrejima 5:1, NS; 8:3). Mnogo toga u Zavetnom zakonu bilo je usredsređeno oko činjenice da su ljudi grešnici. Zato su sveštenici prinosili žrtve u njihovu korist, ali su isto prinosili žrtve da pokriju svoje vlastite grehe. Međutim, životinjske žrtve koje su se prinosile uvek iznova nisu prevazišle greh, niti su učinile savršenim bilo kojeg čoveka (Jevrejima 7:11, 19,27; 10:1-4, 11). To dokazuje da je novi zavet bio potreban, zajedno sa novom žrtvom i novim prvosveštenikom (Jeremija 31:31-34).

16. Kako Isus kao sveštenik nadmašuje izraelske sveštenike?

¹⁶ Mi imamo takvog u Hristu. Predočen po Melhisedeku, čija loza se ne spominje u Bibliji, Isus nije postao sveštenik prirodnim putem, kao potomak Levijev ili Aronov. Bog ga je direktno postavio za sveštenika (Jevrejima 7:1-3,15-17; 5:5, 6). Zar ne možemo da imamo puno poverenje u Isusa ako ga Bog odobrava kao prvosveštenika? Štaviše, on neće brzo umreti i trebati zamenu, kao što je to bio slučaj sa sveštenicima pod Zakonom. Bio je u stanju da prinese konačnu žrtvu, svoje vlastito telo; ono je bilo savršeno i više nikada neće trebati da se ponovi žrtva. Hrist, naš prvosveštenik, uzeo je vrednost svoje životne krvi u nebo i položio pred Boga. On je još uvek tamo i služi kao sveštenik za nas (Jevrejima 9:24-28; 10:12-18).

17. Na koje načine nam pomaže činjenica da imamo Isusa za prvosveštenika?

¹⁷ Možemo da imamo poverenje u svog prvosveštenika dok idemo u susret svetskoj nesreći koja dolazi. Nasuprot žrtvama pod Zakonom, Hristova savršena žrtva može potpuno da pokrije naše grehove. Čak i više od toga, ona može da „očisti našu savest od mrtvih dela (i od bivših zlih težnji i od bilo kakvog ličnog napora da se opravdamo pred Bogom) — da prinosimo svetu službu živom Bogu“ (Jevrejima 9:14, NS); 10:1-4). Moramo da se složimo sa činjenicom da čista savest pred Bogom ima neizmernu vrednost kada se nalazimo u teškoj situaciji ili pod nekim pritiskom (Jevrejima 10:19-22). I na drugi način možemo da se radujemo što imamo Isusa kao stalnog prvosveštenika u nebu.

18. Zašto je bilo i jeste dobro da se zna da je naš prvosveštenik saosećajan?

¹⁸ U knjizi Jevrejima daje se osiguranje da je Hrist saosećajan sveštenik. Možeš da zamisliš pred kakvim su odlukama i problemima stajali jevrejski hrišćani u patriotskoj sredini Jerusalima kada su se pripremali da beže, ostavljajući svoje domove, rođake š zaposlenje. Pa ipak;, nisu bili potpuno sami. Pavle je pisao: „Jer mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan — slično nama — izuzev greha.“ Koliko je to bilo za njih utešno i treba da bude utešno i za nas koji živimo u poslednjim danima ovog poretka! Sa takvim saosećajnim prvosveštenikom ’možemo da primimo milost i nađemo nezasluženu dobrotu kad nam zatreba pomoć’ (Jevrejima 4:15, 16, dr Čarnić). Ma kakva kušnja iskrsla, ’on je u stanju  da pritekne u pomoć onima koji se stavljaju na ispit’ (Jevrejima 2:17, 18, NS).

Usavršitelj naše vere

19, 20. Kako je Isus ’usavršitelj vere’?

¹⁹ Naročito je uključena naša vera dok ’promatramo Isusa’. Pošto je Pavle spomenuo nedostatak vere — ’greh koji nas lako zapliće’ — govorio je o tome da ’gledamo pažljivo na glavnog posrednika i usavršitelja vere, Isusa’ (Jevrejima 12:1, 2 NS). Zašto je to važno tokom svršetka sadašnjeg poretka?

²⁰ Od ovog prvog proročanstva u 1. Mojsijevoj 3:15 Biblija ukazuje na Hrista. On je žarišna tačka mnogih stvari koje su prorečene i predočene u Bibliji. Mnoga obeležja Mozaitskog zakona, spomenutog u knjizi Jevrejima, bila su ’senka budućih dobara’ (Jevrejima 9:23; 10:1). Ali „stvarnost pripada Hristu“ (Kološanima 2:17, NS). Da. Isusovo rođenje, zemaljska služba, žrtvena smrt, vaskrsenje i sveštenička služba u nebu dovode do ispunjenja ili savršenstva svih proročanstava, uzora i primera koji su se na njih odnosili.

21. U kom još dodatnom smislu je Isus danas ’usavršitelj naše vere’?

²¹ Dok je Pavle mogao da prizna Hrista za ’usavršitelja vere’, mi imamo danas dodatni razlog za to. Vidimo glavno ispunjenje Isusovih reči o ’znaku njegove prisutnosti i svršetku poretka’ (Matej 24:3). Dakle, naša vera ima solidniju osnovu. Spasenje do kog treba da ’dođe nastanjena zemlja’ takođe je mnogo bliže nego što je bilo u Pavlovo vreme. Zato, i dalje posmatrajmo Isusa, usavršitelja vere, u uverenju da ’Bog nagrađuje one koji ga iskreno traže’ u veri (Jevrejima 2:5; 11:6). Sledeći članak će nam pokazati da knjiga Jevrejima može da nam pomogne da imamo potrebnu veru i izglede hrišćanina da steknemo divnu nagradu.

[Fusnota]

Da li možeš da objasniš

□ U kom pogledu je naša situacija paralelna sa onom od hrišćana kojima je bilo upućeno pismo Jevrejima?

□ Zašto treba da imamo uravnoteženo gledište o Isusu i posvetimo pažnju njegovim rečima?

□ Zašto se u pismu Jevrejima govori mnogo o žrtvama i sveštenicima?

□ Šta misliš o Isusu kao prvosvešteniku i usavršitelju vere?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 21. strani]

ISKAZIVANJE POŠTOVANJA ILI OBOŽAVANJE

U Jevrejima 1:6 grčka reč proskynéo može da znači:

1. Iskazivanje naročitog poštovanja, kao na primer ’klanjanjem’ Isusu, koga je Jehova Bog ovenčao čašću i slavom.

2. Obožavanje Jehove Boga preko ili pomoću njegovog glavnog predstavnika njegovog sina Isusa.

[Slika na 22. strani]

Isus je prineo žrtvu trajnije vrednosti nego što su bile žrtve koje su doprinosili u hramu