Propovedanje jevanđelja — njegovo mesto u pravom obožavanju
Propovedanje jevanđelja — njegovo mesto u pravom obožavanju
„Ne bi trebalo da vaša vera zavisi od ljudske filozofije, već od sile Božje“ (1. Korinćanima 2:5, Jerusalimska Biblija).
1. (a) Po kojoj su aktivnosti poznati Jehovini svedoci širom sveta? (b) Koliko je važna ta aktivnost?
JEHOVINI SVEDOCI su svuda poznati kao jevanđelisti, to jest objavitelji dobre vesti. Engleski sociolog, J. A. Bekford, primetio je to u časopisu Social Compass od januara 1977: „Svedoci se nalaze među najistrajnijim i najenergičnijim jevanđelistima i obrađivačima u savremenom svetu.“ Još je dodao: „To je očigledan, mada često zanemaren, razlog za stopu porasta kulostražarskog pokreta,“ Ali da li se dopada Jehovi propovedanje o Carstvu i pravljenje učenika? Istorija i savremene činjenice odgovaraju potvrdno na to Propovedanje jevanđelja ili dobre vesti o Božjem carstvu je podnožje hrišćanstva. Ono je obeležje Božjeg naroda, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti.
2. Šta se postiže propovedanjem Carstva?
2 Šta se postiže propovedanjem Carstva? Njime se omogućuje da neko vidljivo izrazi ljubav i cenjenje prema Svemogućem Bogu i njegovom ljudskom stvarstvu (Matej 22:37-39). A što je najvažnije, propovedanjem jevanđelja obznanjuje se drugima Jehovina nenadmašiva mudrost i izvanredna sila (Dela apostolska 1:8; 4:33; Efescima 3:10).
Jehova je pokrovitelj dobre vesti
3. (a) Zašto može Jehova da se opiše kao jevanđelista? (b) Ko je bio središte dobre vesti i šta je bio njegov zadatak?
3 Jehova je bio prvi jevanđelista ili donosilac dobre vesti. Svojim prvim proročanstvom je objavio dobru vest o oslobođenju nesavršenog čovečanstva pomoću obećanog ’semena’ (1. Mojsijeva 3:15). Kasnije je Bog prorekao preko svog proročkog govornika, Isaije, da će Mesija Isus Hrist, kao glavno ’seme’ da ’kaže dobru vest krotkima’ (Isaija 61:1). Dakle, Jehova je nameravao da Hrist bude propovednik dobre vesti — jevanđelista.
4, 5. Kako su anđeli delovali kao jevanđelisti?
4 Jehova je dao drugima u nalog da govore dobru vest. Moćna duhovna stvorenja, anđeli, učestvovali su u tom od Boga priznatom delu. Zanimljivo je da i u jevrejskim i grčkom jeziku reč „anđeo“ znači doslovno „vesnik“ i da reč „jevanđelista“ potiče od dve grčke reči koje znače „dobro“ i „anđeo“ (ili „vesnik“). Na primer, Božji anđeo ’je objavio unapred dobru vest Avramu’ (Galatima 3:8; 1. Mojsijeva 22:15-18). Ta je dobra vest imala za učinak da će iz Avramove loze proizići obećano ’seme’ i da će se svi narodi blagosloviti u tom ’semenu’ (1. Mojsijeva 12:2, 3). Dvadeset vekova kasnije poslužio je anđeo Gavrilo kao jevanđelista i najavio Zahariji rođenje Jovana Krstitelja, sledećim rečima: „Poslan sam da govorim s tobom i da ti objavim dobru vest o tome.“ Jovan Krstitelj je pripremio put glavnom Avramovom ’semenu’, Isusu Hristu (Luka 1:19).
5 Gavrilo je i dalje delovao kao jevanđelista i pojavio se pred Marijom da joj donese radosnu vest da će ona roditi Isusa (Luka 1:26-38). Mesecima kasnije pastiri su se uplašili kada im je anđeoski jevanđelista saopštio: „Ne bojte se; jer gle, javljam vam dobru vest o velikoj radosti koja će biti svemu narodu.“ Potom se tom anđelu pridružilo mnoštvo duhovnih stvorenja koja su potvrđivala tu poruku o dobroj vesti (Luka 2:8-14). Izvanredni dokaz sile koju Bog primenjuje da, bi prenosio dobru vest preko anđela nije prestao kod rođenja njegovog Sina, već je i dalje postojao u toku prvog veka istorije hrišćanske skupštine. Jedan anđeo je oslobodio zatvorene apostole i zapovedio im: „Govorite narodu“ (Dela apostoloka 5:20). Anđeli su vodili hrišćane da pronađu zainteresovane osobe i pomagali su Božjim slugama (Dela apostolska 8:26; 10:3; 12:7-11). I apostol Jovan, koji je pod inspiracijom opisao događaje ’u danu Gospodnjem’, video je u viziji ’kako leti anđeo posred, neba imajući da objavi večnu dobru vest’ — u stvari, da nadgleda sveopšte širenje poruke o Carstvu, koje sprovode Jehovine sluge na Zemlji (Otkrivenje 1:10; 14:6).
Hristov nalog: Propovedajte jevanđelje!
6. (a) Kakav je temelj položio Isus za objavljivanje dobre vesti? (b) Kako je Isus osigurao nastavak dela jevanđelizacije posle njegove smrti?
6 Zašto je prva hrišćanska skupština svedočila tako smelo i dinamično? Zato što je Hrist, njen osnivač, upotrebljavao Božju mudrost i silu da bi sagradio na sebi snažnu organizaciju jevanđelista. Hrist je to uradio na dva načina. Prvo, ispunio je svoj vlastiti zadatak ’da gsvori dobru vest krotkima’ (Isaija 61:1). I drugo, lično je poučio svojih 12 bliskih saradnika kako da propovedaju, a potom je poučio u tom još 70 drugih. Tako je Hrist uspostavio solidno jezgro propovednika koji će sprovoditi delo jevanđelizacije posle njegove smrti (Matej 10:5-42; Luka 10:1-16).
7. Kako se Božja mudrost razlikovala od ljudske u pogledu donošenja dobre vesti ljudima?
7 Isus je bio čovek od dela u propovedanju Carstva. Bio je zaposlen propovedajući jevanđelje zato što je znao da ljudi treba da čuju dobru vest o Božjem carstvu — novoj nebeskoj vladavini noja će doneti zemlji trajan mir i odstraniti sve uzroke nevolja. Nakon što je završio sa obilaskom gradova i sela u cilju jevanđelizacije i primetio žalosno duhovno stanje stanovništva, rekao je svojim učenicima: „Da, žetva je velika, a radnika je malo. Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Matej 9:37, 38, NS). Ubrzo je Isus počeo da ispunjava takav zahtev. Jedna od prvih njegovih odredaba apostolima bila je: „A hodeći propovedajte i govorite: ’Približi se carstvo nebesko’“. Njegov poklič je bio da se propoveda ljudima. Ljudska mudrost bi možda diktirala uspostavu nekog birokratskog socijalnog programa ili podzemno revolucionarno veće da bi se umirilo čovečanstvo u nevolji; ali Hrist je izrazio Božju mudrost. Ona je jednostavno glasila: „Propovedajte“ (Matej 10:7, NS).
8. Kako je Hrist reagovao kada su se njegovi učenici vratili iz propovedanja i zašto tako?
8 Nakon što je dao ta uputstva, Isus je razgovarao sa drugima i rekao im da i oni propovedaju jevanđelje. Kada su se ti propovednici vratili i izvestili da su imali uspeha, Isus je bio veoma radostan i rekao je: „Javno te hvalim Oče, Gospode neba i zemlje, što si brižljivo sakrio ovo od mudrih i školovanih, a otkrio si maloletnima“ (Luka 10:21). Ti ’maloletnici’ bili su Hristovi odrasli učenici i propovedanje je bilo njihovo oruđe kojim su otkrivali drugima istinu o Bogu. Dakle, pravo hrišćanstvo nije bilo čvrsto uspostavljeno zahvaljujući ljudskoj filozofiji ili moći, već zahvaljujući božanskoj mudrosti i sili koje su došle do izražaja kroz propovedanje o Carstvu.
Svi su učenici propovedali jevanđelje
9. Navedi primere kako istoričari pokazuju da je osnova prvog hrišćanstva bilo propovedanje Carstva?
9 Ako je propovedanje dobre vesti o Carstvu osnovno delo hrišćanstva, tada su morali da budu svi prvi hrišćani propovednici jevanđelja. Da li su to bili? Istorija nam na to odgovara potvrdno. Zapazi šta se izjavljuje u ovim delima o hrišćanima iz prvog veka:
„Svi hrišćani onih dana bili su ’misionari ’“ (Istorija zapadne civilizacije).
„Taj prvi misionarski zadatak pokazuje da snaga tog ranog zadatka nije nikako bila ograničena samo na apostole. Već je čitava hrišćanska zajednica bila kolektivno u to uključena“. (Nova katolička enciklopedija).
„Želja da svedoči o svojoj veri i načinu života jeste obeležje koje se očekuje od svakog hrišćanina“ (Američka enciklopedija).
10. (a) Kada je hrišćanska skupština postala propovednička organizacija? (b) Kakav je čudotvorni dar dao Bog prvim hrišćanima i u koju svrhu?
10 Upravo od trenutka kada je hrišćanska skupština počela da postoji, naime, od 33. n.e. bila je ona propovednička organizacija. Njeni prvi članovi (oko 120 učenika) nisu gubili vremena da postanu propovednici carstva. Od Boga inspirisani istorijski izveštaji pokazuju da ’su bili ispunjeni svetim duhom i počeli da govore’. Zapazi da su svi, a ne samo neki, počeli da govore ’o veličinama Božjim’ (Dela apostolska 2:4, 11). Ovde je bio dokaz Božje sile i mudrosti koje Su ulile tim prihvatljivim obožavaocima začuđujuću sposobnost da svedoče na jezicima koje nikada ranije nisu učili. To je bilo čudotvorna uspostava hrišćanske skupštine na temelju objavljivanja dobre vesti.
11. Kako je Petar podvukao da svi hrišćani moraju da budu propovednici?
11 Kasnije je tog istog dana Petar primenio Joilovo proročanstvo na novouspostavljenu hrišćansku skupštinu: „’u poslednje dane’, govori Bog, ’izliću od svog duha na svaku vrstu tela, pa će vaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići gledaće vizije, a vaši starci će snivati snove’“ (Dela apostolska 2:17, 18; NS; Joilo 2:28, 29). Svi hrišćani su morali da budu jevanđelisti, ljudi, žene i čak omladinci trebalo je da aktivno učestvuju u prorokovanju ili objavljivanju, da govore Božju poruku o dobroj vesti i budu ushićeni njome.
Propovedanje jevanđelja uključuje i upozoravanje
12. Zašto poruka o Božjem carstvu nije dobra vest za svakoga?
12 Poruka o Božjem carstvu nije dobra vest za svakoga, jer ona uključuje i upozorenje na uništenje. Sadašnji pokvareni poredak i svi njegovi pobornici moraju da nestanu ako dobra vest treba da bude od trajne koristi (Priče Solomunove 21:18). Iskreni obožavaoci Jehove ne mogu da pretvore Zemlju u raj ako ostanu tragovi zlobe koji kaljaju njenu lepotu. Pokrovitelj dobre vesti nije zapovedio samo da se ’objavi godina blagonaklonosti’, već i da se objavi ’dan osvete Boga našega’ (Isaija 61:2, NS). Tako slično i poruka jednog anđela spomenutog u Otkrivenju uključuje sledeće reči: „Bojte se Boga i odajte mu slavu, jer dođe čas njegovog suda“ (Otkrivenje 14:7, NS).
13. (a) Kakav su stav prema propovedanju jevanđelja imali prvi hrišćani? (b) Pokaži na osnovu Pisma kako su prvi hrišćani osećali hitnost tog dela?
13 Hrišćani u prvom veku osećali su svu hitnost te dobre vesti i širili su je na najbrži mogući način. I po tom obeležju dobre vesti prepoznavali su se prvi hrišćani. „Očekivanje vremena svršetka kod hrišćana nikada se nije sastojalo jednostavno iz pasivne čežnje za dolazećim Božjim carstvom“, već „je bilo izraženo neverovatnom aktivnošću i ubrzanim naporima da se svet pripremi na Hristov povratak i dolazeće Carstvo“, komentariše se u Britanskoj enciklopediji. Apostoli su shvatili da je brzo propovedanje jevanđelja bilo neophodni deo hrišćanstva ako je trebalo jevanđelje do dopre do svih ljudi pre dolaska Božjeg dana osvete. To je imalo za posledicu da se hrišćanstvo neverovatno brzo širilo (Rimljanima 10:13-14; 1. Solunjanima 5:2,6; 2. Petrova 3:11-14).
14, 15. Kako je prodor jevanđelja uticao na istoriju?
14 Pa iako je jasni zvuk poruke o Carstvu bio prigušen i iskrivljen posle prvog veka, ipak je očekivanje svršetka zadržalo jaku snagu. Po nekim istoričarima je, na primer ekspedicija Kolumba u zapadnu hemisferu u 15. veku bila donekle izvršena pod uticajem verovanja da do Indije treba brzo da dopre dobra vest pre nego što bi Hrist došao. Slična su gledišta prouzrokovala kasnije emigracije stanovništva, kao na primer: emigraciju puritanaca u 17. veku, seobu baptista, kvekera i metodista za Ameriku u 18. veku i emigraciju Nemaca u Rusiju i Palestinu u 18. i 19. veku.
15 Može li se, dakle, reći da je delo propovedanja započeto od Isusa Hrista imalo dalekosežne i dugotrajne posledice? Istorija odgovara na to potvrdno. Mada se prodor jevanđelja nije uvek odvijao onako kako je Hrist dao uputstva, ipak je imao ogromnog uticaja na svet. U Britanskoj enciklopediji daje se u zaključku kratkog pregleda o ’hrišćanstvu’ sledeća izjava: „Hrišćanstvo je duhovna onoga koja je uticala na ljudsku istoriju jače i dublje je promenila od bilo kojeg drugog činioca.“
Savremeno propovedanje jevanđelja
16. (a) Do kojeg zaključka možemo doći u vezi hrišćana iz prvog veka? (b) Koje bi pitanje moglo da se postavi u vezi savremenog svedočenja?
16 Ispitivanjem tih božanskih i svetovnih istorijskih izveštaja dolazimo do važnog zaključka: svi hrišćani u prvom vek;u bili su jevanđelisti. Da bi neko bio i ostao hrišćanin, mora redovno do propoveda. Ali zar to nije postao danas naivan, nezahvalan način Obožavanja, koji nije privlačan u savremenom svetu? Možda po ljudskom mišljenju, ali ne po Božjem (Priča Solomunove 16:25; Jeremija 8:9).
17. Kako su Jehovini svedoci obnovili prvo obeležje propovedanja jevanđelja?
17 Savremena istorija Jehovinih svedoka pokazuje da se potpuno obnovio pravi;, čisti zvuk poruke o dobroj vesti o Carstvu. Slušajući Hristovu zapovest zaposleni su oni na do sada najobimnijem delu propovedanja. Pre nego što dođe kraj ovog poretka mora da se obavi sveopšte svedočenje (Matej 24:14). U toku poslednjih 100 godina to je bio glavni cilj Jehovinih svedoka. U prvom izdanju Kule stražare, tada zvanog časopisa Sionska kula stražara i objavitelj Hristove prisutnosti, bila je izneta svrha tog časopisa na sledeći način:
„Ovo je prvi broj prve sveske Sionske kule stražare i na mestu je da objavimo cilj njenog objavljivanja. On se sastoji u tome da živimo u ’poslednjim danima’ i da želimo da budu potpuno svesni te činjenice ’ukućani u veri’ „ (Jul 1879).
Jehovini svedoci su, kao udruženje jevanđelista kasnije, 1884, organizovali korporaciju. Njena svrha je bila zacrtana u drugom članu njihove povelje koji je glasio:
„Korporacija je osnovana u cilju širenja biblijskih istina na različitim jezicima pomoću izdavanja traktata, letaka, novina i druge religiozne dokumentacije, kao i pomoću drugih zakonom odobrenih sredstava.“
Da li ti instrumenti ispunjavaju njihovu najavljenu svrhu? Istorija odgovara potvrdno na to.
18. Kako je propovedničko delo Jehovinih svedoka skrenulo na sebe pažnju sveta?
18 Propovedničko delo Jehovinih svedoka skrenulo je na sebe pažnju sveta. Svet je obratio pažnju na to delo i o njemu se izveštavalo preko sredstava javnog informisanja, na vrhovnim sudovima i u istorijskim knjigama. Od prvog izdanja Kule stražare na jednom jeziku, kada je bilo štampano mesečno 6 000 primeraka, pa do sadašnjeg izdanja sa 10 050 000 štampanih primeraka na 102 jezika, njen tiraž je postao veći od bilo kog drugog religioznog časopisa. Takođe je bio ogroman porast u broju provedenih časova svake godine u službi propovedanja. Skočio je sa nekoliko hiljada u 19. veku na više od 384 miliona časova posvećenih propovedanju u 1982. U toj istoj godini bilo je rastureno 286 miliona primeraka raznih publikacija i više od pola miliona domaćinstava primilo je besplatni biblijski studij u 205 zemalja. Sve je to obavio relativno mali broj ljudi — 2 477 608 Svedoka u 1982.
19. (a) Kome pripisuju Jehovini svedoci uspeh koji su postigli propovedanjem jevanđelja širom sveta? (b) Šta bi trebalo da radiš prema Mateju 10:7, ako si jevanđelista?
19 Da li Jehovini svedoci taj izvanredan izveštaj svojim vlastitim intelektualnim sposobnostima i svojoj snazi? Ne. Sva zasluga pripada našem mudrom i silnom Bogu, Jehovi, prvom jevanđelisti. Dakle, šta ćeš ti da radiš? Ako si sagledao koje mesto zauzima propovedanje jevanđelja u pravom obožavanju i iskreno želiš da se dopadneš Jehovi, tada propovedaj jevanđelje redovno, iz nedelje u nedelju — kao što je Isus rekao: „PROPOVEDAJTE“ (Matej 10:7, NS)!
Da li možeš da odgovoriš na ova pitanja?
□ Kako je Jehova podupirao objavljivanje dobre vesti?
□ Koju ulogu su imali anđeli u objavljivanju dobre vesti?
□ Kojim je delom Isus Hrist bio potpuno zaokupljen?
□ Zašto se može reći da neko mora da bude jevanđelista ako hoće da bude pravi hrišćanin?
□ Kako je očekivanje ostalo snažno kod takozvanih sledbenika Hristovih?
□ Kako dokazuju Jehovini svedoci danas da su pravi jevanđelisti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Nebeski i zemaljski jevanđelisti zajedno sarađuju na propovedanju dobre vesti