Prva Mojsijeva inspiriše, na veru, nadu i hrabrost

Jehovini svedoci će početi u junu mesecu da studiraju biblijsku knjigu Prvu Mojsijevu. Neko vreme će se osmatrati taj uzbudljivi izveštaj u nedeljnoj Teokratskoj školi za službu propovedanja. Ovaj članak je sada objavljen kao pomoćno sredstvo za razumevanje i uvereni smo da će na pitanja koja ćete možda imati u vezi Prve knjige Mojsijeve, tog zaista zanimljivog dela Svetog pisma, dela koji izgrađuje veru, dati odgovore.

JEHOVI se dopadaju samo oni koji bezuslovno veruju u njega. A oni i imaju sigurno razlog da se u njega uzdaju, jer je on ’Bog koji daje nadu’ i njegova divna obećanja nikada ne ostaju neispunjene. Doduše, dok očekuje ispunjenje tih obećanja, mogu se suočiti sa teškoćama i kušnjama. Ali oni koji ’čekaju na Jehovu’ mogu imati besmrtnu hrabrost, jer Bog uvek. Zaštićuje one koji mu verno služe (Rimljanima 15:13; Psalam 31:23, 24; Jevrejima 11:6).

Sve to je dobro prikazano u biblijskoj knjizi 1. Mojsijevoj. Tu je knjigu napisao Mojsije 1513. pre n.e. u pustinji Sinaju i taj dragoceni deo Božje reči inspiriše na veru, nadu i hrabrost.

Kratak pregled knjige

Dosežući milijarde godina unazad, 1. Mojsijeva počinje sledećim rečima: „U početku stvori Bog nebesa i Zemlju“ — nebesko i zemaljsko stvarstvo. Zemlja je pripremljena za ljudsko stanovništvo i čovečanstvo stoji u svoj savršenosti pred Bogom. Iako je raj izgubljen usled učinjenog greha, Jehova daje nadu time što je prorekao ’seme’ koje će zdrobiti glavu zmiji. Pravedni Avelj prinosi u veri Bogu prihvatljivu žrtvu, ali biva ubijen od ruke svog brata i tako je on prvi Jehovin svedok koji je podlegao mučeničkoj smrti (1. Mojsijeva 1:1-4:26).

Enoh ’hodi sa Bogom’ postupajući u skladu sa božanskom voljom. Ali stanje se pogoršava,  pošto neposlušni anđelski ’sinovi Božji’ žene se sa ljudskim ženama i tako se rađaju Nefilimi. Pa ipak, Noje, pun vere, nade i hrabrosti, gradi arhu, upozorava na dolazeći potop i konačno, preživljava tu sveopštu pustoš sa svojom porodicom. Pretpotopni svet je prošao, čovečanstvo ulazi u novu eru. Ali vremenom graditelji Vavilonske kule žele da načine sebi ime. U tome bivaju sprečeni kada Avram: ima čvrstu veru i postupa kako mu Bog daje uputstva, te napušta Ur haldejski i nastanjuje se u šatoru u zemlji koju Jehova obećava da će dati njemu i njegovim potomcima. Bog izvršava osudu nad zlim stanovnicima Sodome i okolnih gradova. Vremenom Avram dobija Isaka i tako se ispunjava Božje obećanje. Međutim, godinama kasnije Avram je stavljen pred veliki ispit kad mu Jehova naređuje da prinese tog sina na žrtvu. Zaustavljen od anđela, ostreli patrijarh ne mora da izvrši taj čin. Ali sada nema sumnje da je on čovek od vere i uveren je da će se kroz njegovo seme blagosloviti svi narodi. Avram je ožalošćen zbog smrti svoje voljene žene Sare, ali može da gleda napred sa sigurnom nadom u vaskrsenje (1. Mojsijeva 11:10-23:20; Jevrejima 11:8-19).

Avram ugovara preko svog sluge venčanje Isaka sa Rebekom, ženom koja veruje u Jehovu. Tokom vremena on dobija blizance, Isava i Jakova. Isav prezire pravo prvorodstva i prodaje ga Jakobu, koji kasnije dobija blagoslov od svog oca. Jakov beži u Padan-Aram, gde se ženi sa Lijom i Rahiljom. Nešto oko 20 godina čuva stado svog tasta Lavana i tada ga napušta sa svojom porodicom. Kasnije se Jakov rve sa anđelom, biva blagosloven i dobija drugo ime, naime, Izrael. Kao čovek od vere, imajući osiguranu nadu, Izrael nastavlja da živi kao stranac u Hananu, obećanoj zemlji (1. Mojsijeva 24:1-37:1).

Ljubomora navodi Jakovljeve sinove da prodaju u ropstvo svog brata Josifa. U Egiptu Josif dolazi u zatvor zbog svoje vernosti i hrabre odanosti Božjim visokim moralnim merilima. Nakon izvesnog vremena biva oslobođen iz zatvora da bi protumačio, uz Jehovinu pomoć, faraonov san koji proriče sedam rodnih godina, a zatim sedam gladnih godina. U Egiptu ga postavljaju za upravitelja hrane. Josifova braća traže hranu u Egiptu, ali pri tome ne prepoznaju Josifa. Najpre ih Josif kuša, i najzad otkriva svoj pravi identitet. Verni Jakov se ponovo sastaje sa svojim odavno izgubljenim sinom i patrijarhova porodica nastanjuje se u zemlji Gesemskoj. Na samrtnoj postelji Jakov blagosilje svoje sinove i naveden je da prorekne da skiptar i zapovednički štap neće odstupiti od Jude dok ne dođe Šilo — to je proročanstvo koje daje sigurnu nadu u velike blagoslove u toku dolazećih vekova. Jakovljevi posmrtni ostaci prenose se u Hanan i tamo bivaju ukopani. Josif umire u starosti od 110 godina i njegovo telo se balsamuje, da bi se jednog dana prenelo u Obećanu zemlju (1. Mojsijeva 37:2-50:26; 2. Mojsijeva 13:19).

Ako pažljivo čitaš 1. Mojsijevu, imaćeš velike koristi od tog uzbudljivog izveštaja o veri, nadi i hrabrosti. Međutim, dok budeš čitao tu knjigu, možda ćeš imati neka pitanja u vezi nje. Na neka od tih pitanja možemo da odgovorimo ako pobliže razmotrimo tu prvu knjigu Biblije.

Svet pre potopa

●1:26 — Kako je čovek bio stvoren po slici i prilici Božjoj?

Čoveku je nepoznato Božje obličje (5. Mojsijeva 4:15-20). Ali čovek je bio stvoren u slici i prilici Jehove tako što je bio stvoren sa Božjim osobinama kao što su pravda, mudrost, moć i ljubav (5. Mojsijeva 32:4; Jov 12:13; Isaija 40:26; 1. Jovanova 4:8). Pošto te osobine poseduje i Božji sin, Reč, Jehova je a pravom rekao njemu: „Da načinimo čoveka u svojoj slici, po svom obličju“ (Jovan 1:1-3, 14).

●4:17 — Gde je Kajin našao ženu?

Adam ’posta otac sinovima i kćerima’ (1. Mojsijeva 5:4, NS). Dakle, Kajin je uzeo za ženu jednu od svojih sestara. Kasnije je Božji zakon zabranjivao Izrelcima da stupe u brak sa rođenom sestrom (3. Mojsijeva 18:9).

 ●6:6 — U kojem smislu je Jehova ’požalio’ što je načinio čoveka?

Hebrejska reč koja je ovde prevedena sa ’požaliti’ odnosi se na promenu stava ili namere. Jehova je savršen i zato nije načinio nikakvu grešku kod (stvaranja čoveka. Ali je promenio svoj duševni stav prema zlobnoj generaciji pre potopa. Više nije izražavao stav Stvoritelja ljudi, već uništavaoca ljudi usled toga što mu se nije dopadala njihova zlobnost. Jehovi je bilo žao što je ljudska zloba iziskivala veliko uništenje života, ali on je bio obavezan da tako postupi da bi podržao svoja pravedna merila. Činjenica da je sačuvao neke ljude pokazuje da se njegovo žaljenje ograničilo samo na one koji su bili rđavi u rečima i delima (2. Petrova 2:5, 9).

Čovečanstvo ulazi u novu eru

●8:11 — Gde je mogao golub da nađe list maslinov ako je drveće bilo uništeno potopom?

Bez sumnje su vode potopa izvršile nepovoljni uticaj na mnoga drveća. Međutim, maslinovo drvo je sasvim tvrdo drvo. Tako je maslinovo drvo moglo da ostane živo pod vodom nekoliko meseci za vreme potopa. Dakle, kako su se vode potopa smanjivale, tako se potopljeno maslinovo drvo ponovo našlo na suvom tlu i moglo da pusti listove, od kojih je golub mogao lako da otkine jedan. U drugom slučaju, maslinov list koji je golub doneo Noju, mogao je da bude uzet od daleko mlađe mladice koja je nikla posle povlačenja vode potopa.

●9:24, 25 — Zašto je Noje prokleo Hanana kada je Ham bio krivac?

Vrlo je verovatno da je Hanan bio kriv zbog zloupotrebe ili izopačavanja ličnosti svog dede Noja, dok je Ham bio svedok toga ne preduzevši ništa protiv toga. Izgleda da je Nojev sin Ham još drugima pričao o tom ispadu, dok su Sim i Jafet pokrili svog oca. Zašto su oni bili blagosloveni, dok je verovatni izvršilac tog zlog dela, Hanan bio proklet, a Ham, koji je tome prisustvovao i proširio glasine o tome, patio je zbog sramote nanete njegovom potomstvu. Mada u Pismu nisu opisani svi detalji o tome, ovde je važno da je Jehova prouzrokovao da Noje izrekne to proročanstvo i da se Bog pobrinuo da se ono ispuni kada su Hananeji, koji nisu bili uništeni od Izraelaca, pali u ropstvo Simovih potomaka (Isus Navin 9:23; 1. Carevima 9:21).

●10:25 — Kako se ’razdelila’ zemlja u vreme Falekovo?

Falek je živeo od 2269. do 2030. pre n.e. Njegovo ime je značilo „deoba“, i ako mu je ime bilo dato pri rođenju, ukazivalo je proročanski na zapaženu deobu do koje je došlo za vreme njegovog života. Tada se ’zemlja (ili zemaljsko stanovništvo) podelilo’. Biblijski izveštaj ukazuje da je ’u njegovim danima’ Jehova prouzrokovao veliku deobu time što je pomešao jezik graditeljima Vavela i ’rasuo ih po svoj Zemlji’ (1. Mojsijeva 11:9; vidi takođe 10:1, 6, 8-10; 11:10-17).

Patrijarsi sa postojanom verom

●15:13 — Kako se ispunilo prorečeno 400-godišnje ugnjetavanje Avramovog potomstva?

Taj period ugnjetavanja počeo je 1913. i trajao sve do 1513. pre n.e. Kada je Avramov sin Isak bio odbijen od sise u starosti od 5 godina (1913. pre n.e.), podsmevao mu se njegov polubrat Ismailo (koji je tada imao oko 19 godina). Ozbiljnost tog podsmevanja Avramovog naslednika jasno se vidi iz Sarine reakcije i Jehovinog odobrenja da se oteraju Agara i njen sin Ismailo kada je to zahtevala Sara (1. Mojsijeva 21:8-14; Galatima 4:29). Taj 400-godišnji period ugnjetavanja navršio se 1513. pre n.e. kada su Izraelci bili oslobođeni iz Egipta.

●19:30-38 — Da li je Jehova oprostio to što je Lot jednom bio pijan i postao otac sinovima svojih dveju ćerki?

Jehova ne oprašta ni rodoskrnavljenje, a ni pijanstvo (3. Mojsijeva 18:6, 7, 29; 1. Korinćanima 6:9, 10). Štaviše, Avramov Sinovac, Lot, osudio je ’bezakonje’ stanovnika Sodoma i očigledno je bio veoma ožalošćen zbog neispravnog postupka u koji je sam zapao, jer ga je Bog, koji ispituje srce, smatrao ’pravednikom’ (2. Petrova 2:8). Sama činjenica da su kćeri opile Lota ukazuje na to da su shvatile da sigurno ne bi pristao da ima sa njima seksualne odnose u treznom stanju. Pošto su bili stranci u toj zemlji, Lotove kćeri su mislile da je to jedini način na koji mogu da spreče gašenje njegove loze. Taj izveštaj nije zapisan u Bibliji da pobudi na erotske misli, već da otkrije srodstvo između Moavaca i Amonaca, s jedne strane, i Avramovih potomaka, Izraelaca, s druge strane.

●28:12, 13 — Koje je značenje imao Jakovljev san o ’lestvama’?

Te ’lestve’ (koje su možda izgledale kao uzlazne kamene prečke) ukazivale su na komunikaciju između zemlje i neba. Ukazivale su da anđeli. služe između Jehove i ljudi koje on odobrava (uporedi sa Jovanom 1:51).

●31:19 — Šta su bili terafimi („idoli“, Daničić-Karadžić) koje je Rahilja ukrala Lavanu?

Terafimi su bili porodični bogovi ili idoli. Arheološki pronalasci u Mesopotamiji ukazuju na to da je posedovanje takvih kipova određivalo ko će dobiti porodično nasleđe. Moguće je Rahilja na to mislila i došla do zaključka da je sasvim opravdano ako uzme terafime pošto je njen otac Lavan nepošteno postupio sa njenim mužem Jakovom (1. Mojsijeva 31:14-16). Ali nigde u Bibliji ne postoje indicije da je Jakov ikada pokušao da upotrebi terafime da bi dobio porodično nasleđe. Na kraju su i ti idoli bili; odstranjeni kada je Jakov zakopao sve strane bogove koje su mu predali njegovi ukućani (1. Mojsijeva 25:1-4).

●44:5 — Da li je Josif zaista upotrebljavao pehar da iz njega čita proricanje?

 Josif je odlučio da ispita svoju braću koja ga nisu prepoznala. Tako je zapovedio svom sluzi da napuni hranom njihove vreće, stavi novac svakoga u grlo njegove vreće, a Josifov srebrni pehar u grlo Venijaminove vreće. U svemu tom se Josif prikazivao kao upravitelj jedne paganske zemlje. Dakle, pehar i sve što je rečeno o njemu bili su deo plana da Josifova braća steknu takav utisak o njemu. Kao verni obožavalac Jehove, Josif nije zaista upotrebljavao pehar da bi iz njega čitao proricanja, kao ni što Venijamin nije ukrao pehar.

●49:10 — Da li postoji razlika između skiptra i zapovedničkog štapa?

Da skiptar je palica koju nosi vladar kao simbol kraljevske vlasti. Zapovednički štap jeste dugačak štap koji služi kao simbol moći zapovedanja. Time što se osvrnuo i na skiptar i na zapovednički štap, Jakov je ukazao da će značajnu vlast i moć posedovati pleme Judino sve do dolaska Šila. Taj Judin potomak jeste Isus Hrist, kome je Jehova dao nebesku vlast. Hrist drži kraljevsku vlast u svojim rukama i ima moć da zapoveda (Psalam 2:8, 9; Isaija 55:4; Danilo 7:13, 14).

Osnova za veru, nadu i hrabrost

Prva Mojsijeva pruža nam jasno osnovu za veru, nadu i hrabrost. Inspiriše na veru u Jehovu i nadu u obećano ’seme’ blagoslova (1. Mojsijeva 3:15; 22:18). Ta nam knjiga ujedno pomaže da se hrabro suočimo sa budućnošću, kao što su to činili i ranije Jehovini svedoci.

Te Božje sluge ’težile su za boljim mestom koje pripada nebu’ i Jehova je ’pripremio grad za njih’ (Jevrejima 11:15, 16, NS). Kao što su oni gledali napred, na kraljevsko uređenje, tako i mi da imamo poverenje u njega. I kao ti Jehovini svedoci, da i mi imamo pravu veru, nadu i hrabrost.