Priznanje Božje suverenosti donosi blagoslov

U 205 zemalja i ostrva upoznaju danas milioni ljudi Jehovu, istinitog Boga. Priznaju njegovu suverenost i zato oblikuju svoj život, upravljajući se prema njegovim merilima za prosuđivanje pravde i nepravde. Njima pripadaju bogati i siromašni, zakonima verni građani i nekadašnji kriminalci, veoma religiozne osobe, kao i takve, koje je religija razočarala, „sve vrste ljudi“ (1. Tim. 2:4).

Kako deluje priznanje Božje suverenosti? Da li služi za blagoslov čoveku? Zapravo, to bi se trebalo očekivati, jer Biblija govori o „razlici između pravednika i bezbožnika, između onoga koji služi Bogu i onoga koji mu ne služi“ (Mal. 3:18). Da li možemo danas spoznati tu razliku?

U mnogim slučajevima ne bi promene, koje su ljudi morali sprovesti u svom životu da bi se podvrgli Božjoj suverenosti, trebale izgledati neobične, ali katkada se događaju spomena vredne promene.

Nadvladati tešku potištenost

Za teško bolesne ljude život može postati mučenje. Kako može znanje o Bogu delovati na takve osobe, pokazuje izveštaj jedne žene iz El Salvadora, koja je bolovala od teške šizofrenije.

„Obično sam tražila usamljena mesta na primer brda, i često sam provodila čitav dan u spavaćoj sobi da ne bih nikoga videla. I dok sam bila sama bacala sam se i stalno se valjala po podu. Moji rođaci su me odveli u bolnicu k specijalistima, ali sve bez uspeha. Mislila sam da pas živi bolje od mene.

Tada su jednog jutra došli k meni Jehovini svedoci i pitali me da li smeju razgovarati sa mnom. Pristala sam, ali osećala sam se tako bolesnom da sam sakrila lice.“

Uskoro je ta žena pristala na redoviti studij Biblije. „Ali svaki put kada su došli svedoci na biblijski studij“, rekla je kasnije, „osetila sam snažno kucanje srca, jer sam se plašila da im se suprotstavim, i čak sam razmišljala da prestanem sa tim studijem.“ Ali, ona to nije učinila. Zašto?

„Kada sam spoznala da je to što sam upoznala istina, odlučila sam moliti Boga za pomoć i poslušno se naprezati da savladam naginjanje da se povlačim od drugih. Posećivala sam sastanke u sali, što mi je u početku bilo vrlo teško. Ponekad sam stajala pred vratima, pa se onda okrenula i vratila kući. Kada sam prvi put ušla, nisam ni pogledala  one koji su me pozdravljali. Ali uz molitvu i ljubaznu dobrotu i pomoć tih hrišćana, napredovala sam polako, ali postojano.

Sada sam već u stanju da pred čitavom skupštinom držim kratke govore na sastancima službe osposobljavanja. Predala sam se Jehovi Bogu i sada se radujem da biblijske istine, koje su toliko obogatile moj život, mogu davati drugima polazeći od kuće do kuće.

Moja rodbina je primetila kakav je snažan utisak na mene ostavila Božja reč, te su zamolili da i s njima neko proučava Bibliju. Ja se vrlo radujem da je neko bio toliko ljubazan da me poseti i da sa mnom razgovara o biblijskim istinama. Sada se više ne skrivam pred ljudima, nego sam srećna da mogu pomagati drugima. Sva hvala za to pripada Jehovi Bogu.“

Mnogi ljudi danas nemaju nikakvo vodstvo u životu i to često dovodi do deprimirajućih problema u porodici. Pomaže li u tom slučaju, ako se oslanjamo na Bota i upravljamo po zahtevima njegove Reči? Jedna žena iz Sjedinjenih Država izveštava:

„Moje stanje je postalo kritično. Usled bračnih problema bila sam zbunjena i sasvim utučena, i već smo predali tužbu za rastavu. Ali, pre toga sam potražila savet od jednog katoličkog sveštenika, koji mi je rekao da mi ne može pomoći. Kad sam otišla od njega bila sam tako utučena, da sam htela da sa autom udarim u drvo. Ipak, oklevala sam radi mog deteta, koje je ležalo na sedištu pored mene“.

Tada je usledilo nešto što je promenilo stanje te žene. Ona piše dalje: „Telefonski me je nazvao moj brat iz Kalifornije i pričao mi da proučava Bibliju, koja proriče jedan novi sastav stvari, u kom će ljudi na Zemlji, koja će biti pretvorena u raj, postići večni život. Ali, tada nisam tome obratila pažnju.“

Kasnije je opet videla svog brata prilikom njegovog venčanja u sali Jehovinih svedoka. Bila je stvarno iznenađena njegovom mirnoćom i zadovoljstvom, jer on je pre uzimao droge. Ljubaznost i iskrenost drugih prisutnih takođe je ostavila utisak na nju, ali još uvek je sumnjala u novo pronađenu religiju svog brata.

„Ono što me je stvarno uverilo, dodaje ona, bio je govor na toj svadbi. Utvrdila sam da govornik čita neposredno iz Biblije. U tom govoru je bilo spomenuto temeljno načelo, da žene moraju biti podložne svojim muževima (Efež. 5:22). Pitala sam se, zašto mi to nije bilo rečeno prilikom moje svadbe.

Kad sam bila opet kod kuće započela sam da proučavam Bibliju i primenjujem naučeno. Posledica toga je bila da mi je muž pohvalno rekao: ’Radujem se da vidim, kako ti udovoljavaš svom zadatku žene i majke naše dece. I bez obzira šta se radi sa tobom u toj sali, idi samo dalje tamo’. Sva hvala za to pripada Jehovi Bogu.”

Stvarno „nova osoba“

Biblija poziva sve hrišćane: „Odbacite, po prvome življenju staroga čoveka . . . i da se obnovite duhom uma svojega i obučete u novoga čoveka, koji je stvoren po Bogu u pravdi i u svetinji istine“ (Efež. 4:22-24). Slučaj čoveka, imenom Antun, sa otoka Kipra, pokazuje da Božja reč ima moć prouzrokovati takvu promenu:

„Rođen sam u jednom selu opštine Famagusta. Iako sam bio odgojen od religioznih roditelja, ipak sam već sa sedamnaest godina nosio pištolj. Jednoga dana pristupila su k meni na polju tri čoveka sa željom da me napadnu. Na jednoga sam pucao u nogu, a ostali su pobegli. Posledica je bila zatvor, prvi u nizu mnogih.

Nisam se popravljao, jer posle puštanja na slobodu započeo sam da trgujem sa drogom. Novac nije igrao nikakvu ulogu za mene, jer sam dobijao bogati prihod od dve prijateljice, koje su za mene radile kao prostitutke. Postavio sam ih na suprotne krajeve područja iz straha, da bi jedna mogla videti da češće posećujem kuću one druge. Osim toga pripadao sam bandi koja je štitila druge prostitutke; napadali smo i bezazlene posetioce i pljačkali ih. Uvek sam bio spreman za borbu. Jednom sam s dvojicom prijatelja tako istukao policajca, da je morao ostati više dana u bolnici.“

Ali, 1958. godine usledila je promena kod tog čoveka. On objašnjava: „Te godine posetio me jedan misionar u mojoj trgovini bicikla i razgovarao sa mnom o Bibliji, kao i o nadi u novi sastav stvari u kom će svi ljudi da budu potpuno zdravi i žive zajedno kao braća. To me je dirnulo, te sam hteo živeti u novom svetu. Tako sam započeo da proučavam Bibliju š uskoro sam se predao pravom i istinitom Bogu, koji će da uspostavi nešto tako radosno. Bilo je to 1960. godine“. I kako je delovalo što je taj čovek priznao Božju suverenost, time što je Bibliju primenio u svom životu? Četrnaest godina kasnije, piše jedan od njegovih saradnika u hrišćanskoj skupštini:

„Nikada nisam pomislio da je Antun, koji tako revno zastupa Božja temeljna načela i koji je tako ponizan i blagi brat, pre vodio takav život. Mogu samo da se čudim kakvu silnu snagu poseduje Božja reč.“

 Prestanak zavisnosti od sredstava za umirenje

Uzimanje droga danas je nevolja za čovečanstvo. Time su pogođeni ne samo buntovni omladinci, nego često i osobe, koje se podvrgavaju od lekara određenom lečenju. Da li može želja, dopadati se Bogu, doprineti oslobođenju od tog ropstva?

Jedna žena iz Sjedinjenih Država izveštava: „Nikada nisam bila zdrava, čak ni onda kada sam još bila vrlo mlada. Imala sam teške živčane probleme, te sam zato pod lekarskom kontrolom uzimala određeno sredstvo za umirenje.“ Uzimala je tu drogu punih osam godina. Tada je čitala neku knjigu, koja se temeljila na Bibliji, čime je bila pobuđena na razmišljanje. Između ostalog, tu je upoznala, i nešto o biblijskoj nauci, da pravi hrišćani moraju biti spremni, da uzmu na sebe svoj mučenički stub i slede Isusa Hrista, ako je potrebno čak do u smrt (Luka 9:23, 24; Jov. 12:25). Da li bi ta žena stvarno mogla reći da će to učiniti, ako ne bi bila spremna da uzme na sebe neugodnosti povezane s oduzimanjem sredstava za umirenje? Ona je ispričala: „Odlučila sam da to više ne uzimam.“ Šta se tada dogodilo?

„Kao što je moglo da se očekuje pojavile su se teške posledice prestanka. Imala sam besane noći. Nisam mogla ležati, ni sedeti, niti bilo šta činiti. Histerično sam vikala i telo mi se treslo nezadrživim trzajima. Ali, uz pomoć jednog lekara i ljubaznog supruga, a pre svega uz pomoć Jehove Boga, oslobođena sam ropstva droge.

Naravno, ponekad se osećam još uvek utučenom, ali drugi kažu da daleko bolje izgledam i ja ću se prema tome i ponašati. Ako sada nastane neko napeto stanje, radije se suočim s tim, umesto da tražim pilulu. Najvažniji izvor snage za mene je veza s Bogom Jehovom u molitvi.

Znam da postoje teški bolesnici, koji moraju da uzimaju takve lekove, ali, napisala sam to, jer verujem da postoje mnogi kao ja, koji bi hteli ostaviti to, ali ne znaju kako. Moguće je to jedino kroz molitvu Bogu i čvrstom voljom, koja nastaje pod uticajem biblijskih temeljnih načela.“

„Ljubav jednih prema drugima i prema svim ljudima“

Priznati Božju suverenost znači uzeti u obzir biblijski savet: „A Gospod da vas umnoži i da imate izobilnu ljubav jedan k drugome i k svima“ (1. Sol. 3:12). Kako mogu hrišćani najbolje da pokazuju „ljubav k drugome“, spominje se u Jevrejima 10:24, 25. „I da razumevamo jedan drugoga u podbuđivanju k ljubavi i dobrim delima“.

Postoje mnogi koji čine vredne napore, slušajući tu biblijsku zapovest. Na primer, porodica Cheballier iz Argentine redovno se vozi 50 kilometara i izdaje za to 25% svog mesečnog dohotka, da bi se sastala sa braćom na biblijskom studiju i nedeljnim sastancima. Kad su senjora Cheballier-a upitali u vezi tih izdataka, odgovorio je:

„Iako se radi toga moram nečega odreći, smatram to najboljim ulaganjem novca koje danas može učiniti čovek. Jehova to nadoknađuje, čak i mnogo više, a sastanci su za moju decu od životne važnosti.“

A kako je s time da „svima“, pa i takvima koji ne pripadaju skupštini, treba pokazivati ljubav? Isus je to učinio tako što je javno propovedao dobru vest o Carstvu, a uputio je i svoje učenike da to rade (Mat. 4:23; 10:5-7; 24:14). To delo je danas dostiglo svetske razmere. Imajmo u vidu izveštaj jednog putujućeg propovednika Jehovinih svedoka iz brdovitog Duranga u Severnom Meksiku:

„Služba u ovom delu zemlje zahteva od braće ljubav prema bližnjima, jer moraju proći veća i manja brda da bi došli do ljudi. Ponekad je potrebno po 4 sata prolaziti kamenitim stazama; daj bi se došlo do područja gde stanuje samo 8 do 10 porodica.

Uprkos tome braća nastoje redovito da dođu do tih usamljenih ljudi. Ponekad ostaju i po dve nedelje u brdima, uzimajući sa sobom nešto hrane i jedan pokrivač. Tako čak i ti ljudi koji stanuju u udaljenim mestima saznaju „dobru vest“ i reaguju na nju.“

„Živa“ reč „života Boga“

Ponavljajući, u Bibliji se Stvoritelj označava „živim Bogom“ (Jer. 10:10; 23:36). Zato piše za njegovu Reč: „Jer je živa reč Božja i jaka“ (Jevr. 4:12). Ali, zašto su ljudi kroz Bibliju više potaknuti na pozitivne promene u evom životu, nego kroz bilo koje druge zbirke spisa?

S obzirom da je Biblija „nadahnuta od Boga“, deluju njena za život važna temeljna načela na srca ljudi, koji žele pravilno da postupaju (2. Tim. 3:16). Ponekad je već dosta da, neko čuje samo kratko nešto o biblijskim istinama, pa da pođe sasvim novim životnim putem.

To je bilo kod Dore, mlade Argentinke, koja je pre bila revna katolkinja. Dora je doduše živela dobrim, odmerenim i srećnim porodičnim životom;, ali njene su duševne potrebe ostajale nezadovoljene. U traženju mira i pravde priključila se ateističkoj omladini. Tamo je bila član 4 godine; i tada je jednog dana započela čitati izdanje  Hrišćanskih Grčkih spisa („Novi zavet“). Mudrost Isusovih reči je tako uticala na nju, da se u molitvi obratila Jehovi Bogu i potražila pomoć kod Jehovinih svedoka da bi proučavala Bibliju. „Danas je“, tako stoji u izveštaju iz Argentine, „zahvalna Jehovi, da joj je poklonio pravi mir i pravu radost.“

Sledeći razlog zašto Biblija pobuđuje ljude na ispravan život, je u tome, što im pomaže da upoznaju Božje postupke s ljudima i njegovom namerom u odnosu na njih. Kroz biblijski studij se dakle pomaže gladnima istine, da upoznaju smisao života i razloge, zašto je u ljudskoj istoriji do danas bilo tako burno, te im se pomaže da dobiju pouzdanu nadu u budućnost. Slučaj žene iz Turske, kojoj su umrli muž i ćerka, pokazuje, kako brzo može nekome da pomogne vest Biblije koja budi nadu:

„Ta žena nije imala nikakvu nadu. Razbolela se postala je tako slaba, da više nije mogla da hoda.

Tada je jednog dana čula u nekoj maloj trgovini kako jedna Svedokinja Jehove, govori o svom Bogu, o utehi i nadi, koju posreduje Biblija (čemu pripada i nada za vaskrsenje mrtvih) (Dela apostolska 24:15). Odmah je dala toj Svedokinji svoju adresu i tada je s njom započela biblijski studij.

I dok je ta žena napredovala u spoznanju istine i jačala u veri, vidljivo se popravljalo njeno telesno stanje. Sada opet hoda uspravno i njeno srećno lice otkriva nadu, koju je dobila proučavanjem Božje reči.“

Priznanje Božje suverenost je milionima ljudi na celoj Zemlji, poslednjih godina donelo radost, zadovoljstvo i nadu. Da li želiš sam utvrditi kako je to moguće? Jehovini svedoci će u tvom stanu ili na nekom drugom prikladnom mestu rado s tobom besplatno proučavati Biblije.