„Radujte se zauvek“

1. (a) Šta predstavlja ’grad’ iz Jevrejima 11:10? (b) Do kada mora da čeka ’veliko mnoštvo’ ’ispunjenje obećanja’?

 SVAKAKO možemo biti najradosniji pošto mesijanski kralj, Hrist Isus, sada vlada u nebeskom ’Jerusalimu’. To je grad koji ’pripada nebu’. On se spominje u Jevrejima 11. glavi i za njim su ’težili’ Avram, Isak i Jakov. ’Javno su izjavili da su stranci i privremeni stanovnici u zemlji’ Hananu, jer su ozbiljno težili za ’gradom koji ima čvrste temelje, čiji de graditelj i tvorac Bog’. Ali ’ispunjenje obećanja’ datog tim ljudima u staro vreme, kao i ’velikom mnoštvu’ ljudi koji se danas nadaju večnom životu na Zemlji, mora da čeka dok ne dobiju pomazani hrišćani nasledstvo u nebeskom Carstvu (Jevrejima 11:8-16, 39, 40; Otkrivenje 7:9).

’Nebeski Jerusalim’

2. (a) Kako se u Jevrejima 12:1,2 ukazuje na nadu mesijanskog Carstva (Psalam 110:1, 2)? (b) Kako je dolazak Carstva bio predočen na gori Sinaju?

² U Jevrejima 12. glavi nalazi se ohrabrenje za pomazane hrišćane da izvuku koristi iz primera tih vernih svedoka iz starih vremena i da ’pažljivo gledaju na glavnog posrednika i usavršitelja naše vere, Isusa’, koji je posle toga što je pokazao izdržljivost ’seo na presto s desne strane Bogu’ i čekao dok se ne svrše ’određena vremena naroda’ (Jevrejima 12:1, 2). Naglašavajući da ti hrišćani imaju nadu na Carstvo, Pavle zatim opisuje prizore Jehovine slave na gori Sinaju, koji su ulivali strah, u vreme kada je svečano predstavljen Zavetni zakon telesnom Izraelu. Tada je Jehova rekao Izraelu: „Ako budete tačno slušali glas moj i držali moj savez, . . . vi ćete mi biti kraljevstvo sveštenika i narod svet“ (2. Mojsijeva 19:5, 6, NS).

3. Kako su se duhovni Izraelci ’približili ’ nečemu što još više uliva strahopoštovanje?

³ Međutim, duhovni Izraelci — danas pomazani hrišćani — nalaze se u ’novom savezu’ (Jevrejima 8:8-11). A sada su se oni ’približili’ nečemu što još više uliva strahopoštovanje. Čemu? Pavle na to odgovara u Jevrejima 12:22: „Približili ste se gori Sionu i gradu Boga živoga, nebeskom Jerusalimu“ (NS). To približavanje je počelo sa naslednicima Carstva u danima Pavla, jer su to bili ’ugrađeni u duhovni dom’ na temelju, Hrista Isusa, sada položenom na Sionu (1. Petrova 2:4-9). Drugi pomazani hrišćani će nastaviti da se približavaju nebeskom Jerusalimu sve dok sa svih 144 000 se sakupe kod jagnjeta, da stanu sa njim na nebeskoj gori Sionu (Otkrivenje 14:1-5).

4. Kojim su se odlikama u vezi mesijanskog Kraljevstva ’približiš’ pomazani hrišćani?

⁴ Pavle opisuje u Jevrejima 12:22-24 i druge odlike kojima su se hrišćani ’približavali’ i koji imaju veze sa mesijanskim Carstvom i njegovom namerom. On govori o prisustvu ’mirijada anđela’, za koje se i u Danilu 7:9-14 i Mateju 25:31 kaže da će biti pri ruci kada ’sin čovečiji’ primi Carstvo. Pavle se takođe osvrće na ’skupštinu prvorođenih’ koji nasleđuju Carstvo. Veliča Boga kao ’sudiju svih’, koji proglašava te ’prvorođene sinove’ za pravednike ili pravične, da bi mogli da se uzmu u novi savez koji je Isus posredovao pomoću svoje dragocene krvi (Jevrejima 9:13-15; Rimljanima 5:1, 9). Pavle takođe spominje „duhovni život tih pravednika“, naslednika Carstva, koji sada žive „novim životom“ (Rimljanima 6:4; 8:16).

5. (a) Kako u Jevrejima 12:28, 29 dolazi do izražaja da ’nebeski Jerusalim’ predstavlja mesijansko Kraljevstvo? (b) Kako se u Jevrejima 13:14, 15 ukazuje da taj ’grad’ leži još u budućnosti?

⁵ Da se ’nebeski Jerusalim’ iz Jevrejima 12:22 odnosi na mesijansko Kraljevstvo, čemu su se ’približili’ pomazani hrišćani, da se jasno videti još iz sledećih stavaka, 28 i 29, gde Pavle ohrabruje te hrišćane: „Pošto treba da primimo kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, imajmo i dalje nezasluženu dobrotu preko noje možemo na prihvatljiv način da prinosimo Bogu svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem“ (NS). Sve do kraja svog pisma Pavle nastavlja da opominje hrišćane da revnuju u ’približavanju’ ka nebeskom Jerusalimu ili mesijanskom Kraljevstvu. U poslednjoj glavi tog pisma, naime, u Jevrejima 13:14 čitamo: „Ovde nemamo trajnog grada, već ozbiljno tražimo budući“ (NS). Sada je Carstvo došlo veoma značajne 1914. godine! Koliko samo ozbiljno treba ostatak pomazanika na Zemlji da ’traži najpre carstvo’ i uvek prinosi Jehovi ’žrtvu hvale, to jest plod usana koje javno objavljuju njegovo ime’ (Matej 6:33; Jevrejima 13:15)!

 ’Novi Jerusalim’

6. (a) Šta predstavlja ’novi Jerusalim’ po opisu u Otkrivenju? (b) Zašto treba ’veliko mnoštvo’ duboko da se zanima za taj ’Jerusalim’?

⁶ A šta je sa ’novim Jerusalimom’ koji je najpre spomenut u Otkrivenju 3:12? Tu kaže Isus za onoga ’koji pobeđuje’: „Učiniću (ga) stubom u hramu svoga Boga . . . pa ću na njemu napisati ime svota Boga i ime grada svoga Boga, novog Jerusalima koji silazi sa neba od moga Boga“ (NS). Kasnije, u Otkrivenju 21:1, 2, 10, Jovan određuje položaj tih pobednika u ’novom nebu’ i opisuje tu kombinovanu grupu kao „sveti grad, novi Jerusalim, koji silazi s neba od Boga, opremljen kao nevesta ukrašena za svoga muža“, mladoženju Hrista. Taj ’novi Jerusalim’ je Božje sredstvo preko koga Bog prouzrokuje da ’voda života’ teče ka poslušnim ljudima dok se ovi leče i bivaju vođeni ka savršenosti života ovde na Zemlji. Tako će Bog, začetnik te divne pripreme, doslovno „otrti svaku suzu od očiju njihovih. Smrti više neće biti, ni žalosti, ni vike, vi boli neće biti više“. Koliko se zbog toga raduje ’veliko mnoštvo’, saputnici ostatka klase ’neveste’ (Otkrivenje 22:1, 2; 21:4)!

7. U čemu se razlikuje ’novi Jerusalim’ od ’nebeskog Jerusalima’?

⁷ Međutim, postoji mala razlika između ’novog Jerusalima’,, opisanog u Otkrivenju, i ’nebeskog Jerusalima’ iz knjige Jevrejima: ’novi Jerusalim’ sačinjavaju 144 000 osoba koje su verene sa mladoženjom, dok ’nebeski Jerusalim’ obuhvata 144 001 osobu — ta jedna osoba je Kralj-mladoženja. U biblijskim knjigama Jevrejima i Otkrivenju pokazuje se, dakle, bliski identitet između ’nebeskog Jerusalima’ i ’novog Jerusalima’.

’Jerusalim odozgo’

8, 9. (a) Koga ili šta predstavlja ’Jerusalim odozgo’? (b) Kako Pavle opisuje njegovu žensku ulogu citirajući Isaiju 54. glavu?

⁸ U Galatima 4:26 čitamo o još jednom ’Jerusalimu’. To je ’Jerusalim odozgo’. I koga on predstavlja? Apostol Pavle kaže za njega: „Jerusalim odozgo je slobodan i on je mati naša“ (uporedi sa Isaijom 54:13).

⁹ Taj ’Jerusalim odozgo’ predstavlja sličnu ženi Jehovinu organizaciju u nebu. Sačinjen je od vojske lojalnih anđela, kojima pripada sada proslavljeni arhanđeo, Isus Hrist (Otkrivenje 12:7). Ovi služe Suverenom Gospodu u ulozi ’žene’. Za tu ženu Pavle dalje kaže: „Napisano je (u Isaiji 54:1): „Raduj se nerotkinjo, koja ne rađaš, kliči i viči ti koja nemaš porođajne bolove; jer su brojnija deca usamljene nego one koja ima muža“ (Galatima 4:27, NS).

10. Zbog čega je ’Jerusalim odozgo’ morao radosno da viče?

¹⁰ U ispunjenju tog proročanstva Jehovina ’žena’, njegova ogromna nebeska organizacija duhovnih stvorenja, sigurno je uzviknula radosno kada je videla kako je Hrist Isus bio rođen kao glavno ’seme’ prilikom svog krštenja 29. n.e. Ta ju je radost preplavila kada je Isus, koji je sačuvao čistoću, bio vaskrsnut iz mrtvih 33. n.e. i uzvišen u nebu do Boga, s desne strane. Koliko li je tek bila radosna kada je videla kako se to ’seme’ umnožava pošto su učenici Isusa Hrista bili isto dovedeni da postanu njena duhovna deca! Sve to je bilo u znaku ispunjenja Božjeg obećanja datom Avramu da će Bog ’umnožiti njegovo seme’ da blagoslovi sve narode na Zemlji (1. Mojsijeva 22:15-18; Galatima 3:29).

11. Zbog čega se radovao ’Jerusalim odozgo’ u savremenom dobu?

¹¹ Nebesa su se radovala 1914. godine kada su videla da je Božja ’žena’ rodila ’sina, muško dete’, Hristovo kraljevstvo. I kada je Hrist-kralj (takođe zvani Mihailo, što znači „Ko je kao Bog?“) odgovorio na sotonin izazov i zbacio đavola i njegove anđele sa nebeskog područja, bez sumnje su anđeoske vojske s velikom radošću odgovorile na „snažni glas“ koji je izjavio: „Zato se veselite nebesa i vi koji živite u njima“ (NS)! Takođe su se radovale od 1919. pa naovamo, kada su videle kako su se preostali „sinovi“ „Jerusalima odozgo“, koji su još ka Zemlji, potpuno odvoj,ili od vavilonske religije (Otkrivenje 12:1-12; 18:4, 5). I sada, dok se ti okupljeni nalaze u poslednjoj fazi prilaženja ka „nebeskom Jerusalimu“, mesijanskom Kraljevstvu, koliko velika radost vlada među mnoštvom vernih anđela ’Jerusalima odozgo’ (Isaija 62:11; Otkrivenje 19:7)!

’Nova nebesa i nova zemlja’

12. (a) Na koji se ’Jerusalim’ odnose reči iz Isaije 65:17, 18? (b) Kakve veze ima ’novi Jerusalim’ sa ’novim nebesima’ i koju službu izvršava?

¹² ’Jerusalim odozgo’, Božja slična ženi organizacija, veseli se svemu što izvršava njen Suvereni Gospod, Jehova. A sada razmotrimo Isaiju 65:17-19. Ovde se u proročanstvu osvrće na nešto novo što Jehova stvara. Zato taj ’Jerusalim’ mora da predstavlja ’novi Jerusalim’ koji je sada rođen kao ’kćer sionska’, veren sa mladoženjom-kraljem, Isusom Hristom (Isaija 62:11). Jehova kaže za svoju ’nevestu’: „Jer, evo, od Jerusalima stvaram uzrok radovanju i od naroda njegovog uzrok veselju.“ Uveliko se raduje ta nebeska ’nevesta’ što se sve više primiče svom potpunom  broju od 144 000 i dok gledaju kako Bog stvara ’novu zemlju’ — ujedinjeno teokratsko društvo među ljudima (Otkrivenje 21:1-5).

13, 14. (a) Zašto se i dalje upućuje poziv na ’veselje’? (b) Kakva slavna slika se daje u Otkrivenju 21:9-27? (c) Koji razlog imamo da smatramo ’novi Jerusalim’ ’uzrokom radovanju’?

¹³ Svima koji pripadaju Božjem narodu upućuje se sledeći poziv: „Veselite se i doveka radujte zbog onoga što ja stvaram.“ Postoje svi razlozi da se veselimo! Jer će uskoro Jehova da opravda svoje slavno ime time što će uništiti sve protivnike (Psalam 83:17, 18). Tada će ’nova nebesa’ da imaju potpunu kontrolu! I kakva se slavna slika daje u Otkrivenju 21:9-27 o ’svetom gradu, Jerusalimu (’nevesta’ jagnjetova, Isusova), koji silazi sa neba od Boga i ima Božju slavu’! U prenosnom smislu govoreći, taj novi Jerusalim blista u sjaju svakakvog dragocenog kamenja i osvetljen je slavom samog Boga i u takvom stanju divno izvršava svoju funkciju, naime, deli ’narodima’ ’vodu života’ koja izvire iz ’prestola Božjeg i Jagnjetovog’ (Otkrivenje 22:1, 2, 17).

¹⁴ Stoga je logično da Jehova za ’nevestu, Jagnjetovu ženu’, uvedenu zajedno sa Hristom njenim mladoženjom, u vladalačka ’nova nebesa’, kaže: „Jer, evo, od Jerusalima stvaram uzrok radovanju i od naroda njegovog uzrok veselju“ (Isaija 65:18, NS). Ali kako ulazi u tu radost ’nova zemlja’?

Raduje se ’nova zemlja’

15. Kako su bili postavljeni temelji ’nove zemlje’?

¹⁵ No, Jehova nije stvorio ’uzrok veselju’ samo u nebesima, već i na našoj Zemlji. Pošto je položio temelje ’nove zemlje’, pobožnog društva među ljudima koje će se širiti sve dok se ne proširi u određeno vreme po čitavoj Zemlji i to na slavu Jehove (Isaija 11:9). 1919. Jehova je naveo ovoj ženi sličan ’Jerusalim odozgo’ da proizvede ’zemlju’ — najblagodatnije stanje — u koju je uveo ostatak duhovnih Izraelaca na Zemlji (Isaija 66:8, 10, 22). Ta se ’zemlja’ pokazala kao duhovni raj i tu je sakupljen Jehovin narod kao jezgro ’nove zemlje’. Nisu morali da čekaju do vremena posle konačne nevolje da bi ušli u taj duhovni raj. On je već tu.

16. Na koji se slavan način ispunilo proročanstvo iz Isaije 62:1, 6, 7?

¹⁶ Pošto je sada bio Jehovin narod doveden u tu plodnu ’zemlju’, ispunilo se veliko proročanstvo iz Isaije, 62. glave, u vezi sa Sionom, ’Jerusalimom odozgo’. ’Njegova pravednost sija poput svetlosti’ i odražava se na narode pomoću njegovog naroda, koga Isaija opisuje sledećim rečima: „Na zidine tvoje, Jerusalime, postavio sam stražare. Ni danju ni noću, nikada, ne smeju da ućute. O vi koji spominjete Jehovu, nemojte da ćutite . . . dok ga čvrsto ne postavi, da, dok Jerusalim ne učini slavom na Zemlji“ (NS). Svakako je Jehovina nebeska organizacija postala takva ’slava na Zemlji’ dok Jehovini svedoci propovedaju širom Zemlje. To slavljenje sada sprovode većim delom saputnici pomazanog ’stražara’ — to ’veliko mnoštvo iz svih naroda’, koje stoji pred prestolom Božjim i ’prinosi Bogu svetu službu dan i noć’ (Isaija 62:1, 2, 6, 7, NS; Otkrivenje 7:9, 14, 15).

17. (a) Kako je danonoćna služba postala obeležje Jehovinog naroda? (b) Koji smo istaknuti razlog imali da se radujemo u toku 1982 (c) U koje vreme nas obuzima naročito ta radost i zašto je to na mestu?

¹⁷ Ta danonoćna služba ’stražara’ i velikog mnoštva njegovih saputnika brzo napreduje! Takva svesrdna služba bila je oduvek glavno zanimanje vernih putujućih nadglednika i njihovih žena, misionara, opštih i posebnih pionira i članova Betela. U poslednje vreme hiljade revnosnih svedoka, mladih i starih, žrtvovalo se da učestvuju mesec ili više dana u pomoćnoj pionirskoj službi, provodeći u proseku svakog dana najmanje dva časa u službi od kuće do kuće i drugim granama službe. U toku 1982. postigla je ta delatnost širom sveta najveći broj svih vremena sa ukupno 305 778 pionira koji su radosno predali izveštaje službe.  Njih je sposobno podupiralo više od 2 000 000 drugih lojalnih svedoka Carstva. Zaista, Jehova je stvorio ’od Jerusalima uzrok radovanju i od njegovog naroda uzrok veselju’ — veselju koje nas naročito obuzima svake godine u vreme slavljenja Spomen večere, koju je Gospod Isus zapovedio da slavimo (1. Korinćanima 11:23-26).

’Više se neće čuti plač’

18. Koje se obećanje ispunilo na ’velikom mnoštvu’ uprkos nevolji i kako?

¹⁸ Iako će biti nevolja i progonstava dok god je sotoni dopušteno da nanosi boli ovoj Zemlji, ipak „veliko mnoštvo“ posvećenih obožavalaca više ne oseća nikakvu ’žegu’ Božje nemilosti. Pošto su podneli Bogu molbu ’za dobru savest’ i dobili je kršteni objavitelji dobre vesti o Carstvu radosno služe dok ih jagnje, Isus, Hrist, vodi do ’izvora vode života’. U duhovnom raju se već ispunilo na njima obećanje: „A Bog će otrti svaku suzu sa njihovih očiju“ (1. Petrova 3:21; Otkrivenje 7:16, 17, NS).

19. (a) Zašto se ne čuje ’vapaj’ u ’Jerusalimu’? (b) Na šta se u Isaiji 65:21-25 ukazuje, što je u skladu sa značenjem imena ’Jerusalim’?

¹⁹ Ovaj zadnji biblijski stavak ide paralelno sa Jehovinom izjavom iz Isaije 65:19: „I klicat ću nad Jeruzalemom, radovat se nad svojim narodom. U njemu više neće čuti ni plača ni vapaja“ (ST). Preostali na Zemlji koji treba još da budu vaskrsnuti u ’novi Jerusalim’ doživeli su tu radost i sada Jehova izliva slične blagoslove na ’veliko mnoštvo’ ’drugih ovaca’ (Jovan 10:16). Kako divno opisuju sledeće reči iz Isaije 65:21-25 rajsko stanje Božjeg ’naroda’ koji se sakupio kao jezgro ’nove zemlje’! Dakle, ovde je ’osnova za dvostruki mir’ — sada za mir među Jehovinim obožavaocima, a kada se bude Božja volja izvršavala po celoj Zemlji, tada i za mir koji će se proširiti po doslovnom raju (Otkrivenje 21:3-5; Matej 6:10).

20. Koja pitanja treba, što je sasvim prikladno, da postavimo o sebi?

²⁰ Da li želiš da slaviš Jehovu večno na rajskoj Zemlji za divne stvari koje čini preko ’Jerusalima odozgo’, njegove sličnoj ženi posvećene organizacije? Da li želiš da vidiš kako ’nebeski Jerusalim’ sa Hristom njegovim kraljem, većim Davidom, pobeđuje sve nepravde? Da li hoćeš da vidiš kako nevestinski ’novi Jerusalim’ širi na Zemlji svoj uticaj od Boga i Hrista sa neba tako da će otrti sve suze čovečanstva?

21. Kako možemo da pokažemo cenjenje za sve ono što predočava verni Jerusalim?

²¹ Ako to želiš, tada prinosi i dalje lojalno ’svetu službu’ i podupiri sve ono što je predočeno vernim Jerusalimom iz starog doba, tim gradom ’velikog cara’, Suverenog Gospoda Jehove (Otkrivenje 7:15). Tako možeš da se pridružiš radosnoj melodiji za hram iz Psalma 87:3 i likujući da pevaš: „Slavne stvari se govore o tebi, grade istinitog Boga.“

Pošto si proučio propratni članak, šta podrazumevaš pod:

□ ’Nebeskim Jerusalimom’ — Jevrejima 12:22

□ ’Novim Jerusalimom’ — Otkrivenje 21:2

□ ’Jerusalimom odozgo’ — Galatima 4:26

□ ’Novim nebesima i novom zemljom’ — Isaija 65:17, 18

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 24. strani]

Novi Jerusalim – „uzrok veselju“