Da li Bog meri vreme?

Kao prvi uzrok događaja, Jehova, je stvorio vreme. Ova činjenica može biti zapažena kada čitamo prvu knjigu Biblije. U 1. Mojsijevoj 1:1,14 mi čitamo. „U početku stvori Bog nebo i zemlju. Potom reč Bog: neka bude vidjelo na svodu nebeskom, da dijele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama“.

Na taj način je Bog stavio u pokret jedan gigantski pokazivač vremena, Zemlju koja se okreće oko svoje ose, Mesec koji se okreće oko Zemlje, a oboje se okreću oko Sunca dajući nam na taj način dane, mesece i godišnja doba. Ova nebeska tela nam besplatno pomažu da znamo koje je vreme, i još nemamo nikakvu odgovornost za njihovu funkciju i podešavanje.

Zašto trebamo biti svesni vremena?

Jehova je svestan vremena i on želi da i mi to budemo. Mi smo stvoreni da budemo takvi. Ali nisu sve sluge Božije pokazivale mudrost u korišćenju vremena. Neki su propustili da razviju dovoljno osetljivosti za Božiji vremenski raspored događaja.

Prorok Jeremija je rekao: „I roda pod nebom zna svoje vrijeme, grlica i ždral i lasta paze na vrijeme kad dolaze; a narod moj ne zna suda Jehovinog“. (Jeremija 8:7) Instiktivno životinje znaju kada je vreme promene sezone i reaguju, ali Izraelci, i pored svih opomena kako njihovom srcu tako i razumu, nisu hteli da znaju da je tada bilo Božije vreme da im sudi, ili bolje rečeno nisu brinuli.

Šta je sa nama danas? Znamo li mi koje je vreme? Jehova je uvek imao jedno određeno vreme da iskaže svoju volju i sud. U svom govoru apostol Pavle je rekao Atinjanima: „Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudi svuda da se pokaju: Jer je postavio dan u koji će suditi vasionome svetu po pravdi preko čoveka koga odredi i dade svima veru vaskrsnuvši ga iz mrtvih“. (Dela ap. 17:30, 31) Da li ti veruješ da smo mi blizu toga „dana suda“? Ili misliš da ima još mnogo vremena?

Tokom prvog veka je došlo vreme da se na zemlji pojavi čovek koga će Bog upotrebiti da sudi zemlju. Njegov dolazak je bio važan datum u Božjem vremenskom planu, kako to piše u Bibliji: „A kad se navrši vrijeme posla Bog sina svojega jedinorodnoga, koji je rođen od žene i pokoren zakonu.“ (Galatima 4:4).

Dolazak Božjeg sina Isusa Hrista, bio je tačno na vreme. Hristov dolazak u prvom veku označio je vreme suda za grad Jerusalim. U 33. godini naše ere Isus je opomenuo one stanovnike o dolazećem razaranju od strane neprijateljske vojske. On je rekao: „I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vremena u kojem si pohođen“ (Luka 19:44). Trideset sedam godina kasnije ostvarilo se to proročanstvo. Da si tada živeo, da li bi znao koje je vreme? Da li bi znao da je Božije vreme da pošalje svog sina na zemlju i da izrekne sud protiv Jerusalima?

Kako bi ti to mogao da znaš? Ili kako možeš znati koje je vreme danas? Po čemu možeš odrediti da li smo blizu ovog prorečenog dana suda ili ne?

Gledati na Božiji vremenski plan

Isto kao što trebamo da pogledamo na red vožnje ili leta ako putujemo vozom ili avionom da znamo kada oni dolaze ili odlaze, tako isto trebamo da znamo i Božji vremenski plan, da bi znali šta i kada da činimo. Biblija služi kao Božiji vremenski plan. Kada potražimo u toj knjizi saznaćemo o dolazećim događajima koji se odnose na ljude. Na primer, svi Jevreji prvog veka su trebali da budu spremni za Hristov dolazak. Zašto? Zato što je po svom proroku Danilu Bog odavno prorekao da će Mesija, ili Hrist doći 29. god. naše ere. (Danilo 9:1, 2, 15) Jevrejski naučnik Aba Hilel Silver je pisao: „Mesija je očekivan oko druge četvrtine prvog veka“.

Isto se to može reći i za danas. Upotrebivši Bibliju kao vremenski plan možemo zaključiti da je sada vreme za Hristovu nevidljivu prisutnost u svojstvu Kralja. a Zato, njegov dolazak  da izvrši Božji sud nad zlima i njegov hiljadugodišnji dan u kojem će suditi zemlji po pravdi su vrlo blizu. — Dela ap. 17:31; Danilo 4:10—17; Mateja 24:7—31; Luka 21:24; Otkrivenje 20:4—15.

Naše gledište o vremenu uslovljeno verom

Pre devetnaest vekova svi koji nisu umeli da cene Božiji vremenski plan i koji su postali nestrpljivi u odnosu na vreme koje je Bog odredio za dolazak njegovog sina propustili su čudesni blagoslov. Isto i danas, ako postanemo nestrpljivi i pitamo: „Gde je njegova obećana prisutnost?“. Izgubićemo Božju naklonost jer ne znamo koje je vreme. (2. Petrova 3:4). Usled okoline u kojoj se nalazila Hrišćanska skupština prvog veka u Efesu nadvijao se takav duh razdora koji je predstavljao pravo iskušenje za njihovu veru. Da li ti osećaš da ti slabi vera usled toga što nemaš dovoljno strpljenja sa Božjim vremenskim planom? Šta možemo da naučimo od saveta koji je apostol Pavle dao Efežanima?

Nehrišćanski Grci u Efesu nisu verovali da se vreme kreće pravolinijski. Škole grčke filozofije su naučavale da je vreme kružno. Događaji se mehanički smenjuju, odnosno, život se može kružno beskonačno ponavljati. Ukoliko je neka osoba proćerdala vreme u jednom životnom ciklusu, može ga zaraditi u ponovljenom životu. Ovaj način razmišljanja je mogao kod Hrišćana u Efesu da izazove nemaran odnos

prema Jehovinom planu vremenskih događaja, uključujući i sud.

Isto tako Efešani su bili opkoljeni jednim životnim stilom koji je usmeravao ljude na traženje zadovoljstva stvarajući jak pritisak na njih da se opuste u svojoj savesnosti u odnosu na Božije određeno vreme. Da su oni pomislili da je mudro prepustiti se raskalašnom životu i samozadovoljenjima i živeli samo za sadašnjost, načinili bi se slični životinjama koje ne misle o prošlosti i budućnosti, već samo o sadašnjosti. Ako su želeli da naslede budućnost, morali su da se sete istorijske činjenice: „Jer ovo da znate da nijedan kurvar, ili nečist, ili tvrdica (koji je idolopoklonik), neće imati dela u carstvu Hrista i Boga“. — Efescima 5:5.

U stavcima koji slede, Pavle opominje te hrišćane da b udu svesni vremena u kojem se nalaze. U suprotnom oni mogu biti prevareni da poveruju kako imaju dovoljno vremena za nehrišćanska dela i da dožive duhovni bankrot. On je rekao: „Niko da vas ne vara praznijem rečima; jer ovijeh radi ide gnjev Božji na sinove nepokornosti. Istražujte šta je Bogu ugodno“ (Efescima 5:9, 10) Prema tome imajući u vidu Božji plan, naši postupci utiču na našu budućnost.

 Kako su mogli oni Efešani da steknu Božije priznanje? Kako možemo mi? Tako što ćemo „otkupiti povoljno vreme“, i na taj način što ćemo „shvatiti šta je Jehovina volja.” (Efescima 5:16, 17) Kada mora to da se učini? Sada! Zašto? Zato što nam se možda neće pružiti još jedna prilika da to učinimo. Od 1914. god, brojni događaji koji su prorečeni kao znaci „poslednjih dana“ ispunjavali su se svi u jednoj generaciji, dajući nam osećaj da je vreme ubrzano. Mi ne želimo da budemo zatečeni tako da nemamo vremena za građenje dobrog odnosa sa Jehovom i sudijom koga je on odredio, zar ne? — Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timotejeva 3:1—5; 2. Petrova 3:10, 11.

Jedna pomoć da postanemo svesni vremena

Bog je organizovao jedno odano i duhom pomazano telo ljudi koji će nam pomoći da postanemo svesni vremena u kojem živimo. Ovaj „verni i razboriti rob“ poslužuje nas duhovnom „hranom u pravo vreme“ i upućuje nas da uvek imamo dosta da radimo u poslu za Gospoda. (Matej 24:45: 1. Korinćanima 15:58) Na taj način mi možemo biti korisni u Božjoj službi kako sada tako i u buduće. Ali to će nešto da nas košta. Vreme. Mi svi imamo istu količinu vremena za ulaganje svake nedelje — 168 sati. Koliko dobro ti ulažeš svoje vreme! Da li to pokazuje da stvarno znaš koje je vreme gledano sa Božjeg stanovišta.

Ja nemam vremena; reći će mnogi. Zato moraš biti spreman da odvojiš vreme predviđeno za neke druge aktivnosti u životu. Razni hobiji, muzika, rekreacija, svetski posao sve se to otima za tvoje vreme. Novi izumi kao što su TV, video igre, mogu da postanu žderači tvog vremena. I dok može biti prijatno i potrebno da provedemo neko vreme u dobrim rekreativnim aktivnostima, pitanje je da li tvoj život pokazuje jednu poštenu ravnotežu između tvog vremena i onoga što ti znaš o Božjem vremenskom planu?

Od kog pesnika reči ti želiš da budu primenjene na tebi?

Ove:

Ti kažeš, vreme prolazi? O ne!

Naprotiv, vreme stoji mi prolazimo“.

ili ove:

„Svaki ću te dan blagosiljati

i hvaliću ime tvoje dovijeka i bez prestanka“ — Psalam 145:2.

Koji od ova dva stiha će biti primenjen na tebe zavisi od toga da li ti stvarno znaš koje je vreme?

[Fusnota]

[Okvir na 28. strani]

Dokazi za Hristovu prisutnost kao nebeskog kralja

Svetski rat Matej 24:3, 7

Porast kriminala Matej 24:12

Gladi Marko 13:8

Sveobuhvatno propovedanje Marko 13:10

Zemljotresi Luka 21:11

Epidemije Luka 21:11

Strah od budućnosti Luka 21:26

Sebičnost 2. Timotejeva 3:2

Ljubav prema zadovoljstvima 2. Timotejeva 3:4

[Slika na 27. strani]

Tabla za raspored letenja obaveštava putnike o dolascima i odlascima

Biblijski vremenski raspored obaveštava nas kada će doći svršetak od Boga