Nepristojne reči — da li su zaista štetne?

U nekim velikim gradovima SAD procenjuje se da je svaka peta izrečena reč psovka ili kletva. Po procenama italijanskog Nacionalnog udruženja protiv bogohulstva, dnevno se više od milijardu puta huli na Boga i crkvu. Da, u nekim mestima ljudi čak psuju da im prođe vreme.

To treba samo pozdraviti, misli Rajnhold Aman, izdavač časopisa Maledicta. Taj časopis je posvećen psovkama i kletvama. Aman zastupa gledište da je vređanje rečima korisno, jer bolje nekog povrediti rečima nego telesno. „Više volim da me neko psuje ili kune nego da mi ispali metak u telo ili zabode nož“, rekao je Aman.

Takođe se i Čejtor Mejson izjasnio za psovanje: „Upotreba sočnih izraza, psovanje, ili kako god hoćemo to da nazovemo, jeste davno isproban i delotvoran metod da se da oduška srcu i da se stiša nagomilana frustracija.“

Sve više ljudi bivaju tolerantni prema psovkama ili kletvama i smatraju ih bezazlenim. Po njihovom mišljenju su psovke u odgovarajućim prilikama sasvim opravdane. U Seventeen, časopisu za devojčice u tinejdžerskom dobu, pisalo je: „Zabavno je ponekad sastati se sa devojčicama ili dečacima ili sa obe grupe i takmičiti se u psovanju. Kod toga mi pada na pamet takmičenje u skatologiji u našoj spavaonici za devojke na trećem spratu koledža. Dobacivale smo jedna drugoj takve sočne izraze da bi pocrvenela i najbezobraznija osoba.“

Da li misliš i ti da je opravdano psovati? Da li su zaista štetne nepristojne reči?

Samo zabave radi?

Šta znači „takmičenje u skatologiji“? U Rečniku stranih reči i izraza od dr Radomira Aleksića „skatologija“ je definisana na sledeći način: „Bolesna sklonost za govorom o ljudskim izmetima; vulgarno izražavanje“. (U nekim rečnicima se nalazi još i ovo objašnjenje za tu reč: „naučno istraživanje izmeta“).

Šta misliš o takmičenju sa drugima u upotrebi prljavih reči?

Gore navedena takmičenja su sasvim uobičajena među mladima u Americi i često se u njima pojavljuju nepristojna imena. Mnogo puta se kod tih takmičenja radi o tome da se povredi majka drugoga i svako želi druga u tome da premaši. Protivnici — obično dvojica — okruženi su prijateljima i ovi se smeju kada čuju da je protivnik majku njihovog prijatelja na „duhovitiji“ način lišio dostojanstva. Slično je i sa običajem kada se neka osoba uporedi sa odvratnom životinjom kao na primer svinjom, pacovom ili smrdljivcem.

Takvi običaji su postali sasvim uobičajeni, kao i pričanje nepristojnih viceva za zabavu drugih. Oni koji u tome učestvuju kažu da takve nepristojnosti nisu tako strašne, jer izazivaju smeh. Osim toga, ukazuju na to da ih ljudi smatraju zabavnima. Bez sumnje su takvi običaji doprineli da se takvi nepristojni izrazi prihvate u opšti govor i da se takvim jezikom koriste čak i obrazovani ljudi i intelektualci. Da li je moguće da je upotreba nepristojnih reči još štetnija nego što mnogi pretpostavljaju?

Posledice upotrebe nepristojnih reči

Izrečena nepristojna reč utiče isto toliko na um kao i pornografski časopisi. Porno jezik izaziva seksualne predstave. Šta se događa ako se redovno upotrebljavaju reči iz oblasti genitalija? Zar neće neko ko tako govori pre naginjati da radi ono o čemu govori? Sigurno nije slučajno da učestala upotreba nepristojnih reči ide paralelno sa porastom bluda, brakolomstva i homoseksualnosti.

Te činjenice potvrđuju mudrost biblijskog saveta: „Blud i svaka nečistota ili lakomost da se ni ne spominje među vama, kao što dolikuje svetima, ni sramotno ponašanje, ni budalasti razgovori, niti skaredne šale, što ne priličilo“ (Efescima 5:3, 4, NS).

 Činjenica je da onaj koji se koristi prljavim jezikom sam sebe kvari. I kad god izgovori neku skarednu reč, prenosi svoju pokvarenost na druge. Zato nas Biblija savetuje ne bez razloga „A sada odbacite vi zaista sve ovo: gnev, jarost, nevaljalstvo, huljenje, skaredne reči iz svojih usta.“ „Ni jedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta“ (Kološanima 3:8, NS; Efescima 4:29, dr Čarnić). Takođe nas podstiče: „Zato odbacite svaku nečistoću (Jakov 1:21). Ko ne posluša taj savet, navući će na sebe Božje nezadovoljstvo.

Razmisli i o sledećem: da li će se poboljšati odnos između dve osobe ako se međusobno vređaju? Da li možemo reći da su zaista rešile svoj problem čak i kada, zahvaljujući međusobnom vređanju, nisu pružile ruku jedna na drugu? Teško da možemo! Zar ne postoji, osim toga, u stvarnosti veća opasnost, a ne manja, da se potuku pošto se međusobno vređaju?

Kako možemo, međutim, da unapređujemo ljubav i razumevanje? Time što nikome ne ’uzvraćamo zlo za zlo’. U Božjoj reči nam se zapoveda: „Ne svetite se sami, . . . nego dajte mesta gnevu“ i to na taj način što ćemo prepustiti Bogu osvetu. Ljubaznim rečima i dobrotom ’skupićemo ognjeno ugljevlje na glavu’ onoga koji nas ruži i možda ćemo ga tako navesti da promeni svoj stav prema nama. Mudro je da uvek sledimo pozitivni biblijski savet: „Blagosiljajte, a ne kunite“ (Rimljanima 12:17—20, 14, dr Čarnić).

Ne daj se zavesti u tom pravcu

Očigledno moramo stalno da pazimo da ne bismo i mi pošli postupcima sveta koji nema strahopoštovanje prema ničemu. Niko od nas nije imun prema njegovoj pokvarenosti. Burgez Džonson, autor knjige o proklinjanju i psovanju, rekao je: „Kako se prenosi proklinjanje ako je to bolest rečnika i ko će biti zaražen? Odgovor je lak: mi nećemo biti samo malo zaraženi, već potpuno, jer su njihovi uzročnici zakopani u unutrašnjosti svih nas.“ U Bibliji se potvrđuje da mi kao nesavršeni ljudi naginjemo ka zlu i nemoralu. Zato moramo da se borimo protiv postupka da upotrebljavamo nepristojne reči (1. Mojsijeva 8:21; Psalam 51:5).

Da bismo bili uspešni u tome, moramo najpre da naučimo kako da savladamo svoja osećanja i kako da bdimo nad postupcima koji bi mogli da nas navedu da opsujemo ili prokunemo. Biblija nam daje savet: „Svaka gorčina, i jarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas“ (Efescima 4:31, dr Čarnić). Dakle, pre nego što se na nekoga toliko naljutimo da hoćemo da ga prokunemo, treba da se suzdržimo i nateramo sebe da razmišljamo o dobrim stranama dotičnoga. Ne bi trebalo da dozvolimo da nas ljutnja navede na proklinjanje, već treba da se trudimo da sledimo biblijsku zapovest: „Neka ne izlazi iz usta vaših ništa bez suzdržavanja“ (1. Samuilova 2:3, NS).

Mnoge dobre misli možemo naći u Bibliji, Božjoj reči. Ko puni svoj um ispravnim mislima, razvija u svom srcu ispravne želje. I kako to utiče na njegov način govora? Isus je rekao: „Usta govore ono čega je srce puno“ (Matej 12:34, dr Čarnić).

Ne bi trebalo da se ustručavamo da zatražimo od Boga pomoć i njegov duh. Psalmista se molio: „Postavi, Jehova, stražu kod usta mojih, čuvaj vrata usana mojih“ (Psalam 141:3, NS). Ko strogo pazi da obuzdava jezik, biće u stanju da uz Božju pomoć izbegava nepristojne govore.

[Slika na 6. strani]

Hoćeš li da se osvetiš nekome ko te grdi?