Nepristojno izražavanje je danas uobičajeno

U fabrici u Klivlandu (Ohajo, SAD), gde je Inez radila, svi su znali da je nenadmašna u upotrebi pogrdnih reči. Alis je jednog dana iz nepažnje naletela na Inez. To je dovelo do žestoke svađe između njih i Alis je izgovorila nekoliko psovki. Posmatrače je zgranuo toliki bezobrazluk.

Inez se osvetila Alisi time što ju je zasula prljavim psovkama. Uvrede i kletve, koje su odzvanjale fabrikom, bivale su sve glasnije. Dotrčali su drugi radnici i svako je bodrio svoju miljenicu. Tada je izgledalo kao da je došlo do mrtve tačke, jer su sledile psovke za psovkom.

Na kraju se ipak Inez pokazala kao bolja u pronalaženju uvreda i prljavih izraza i pobedila u toj svađi. Izgledalo je da ima neiscrpan rečnik nepristojnih reči, kojima je ućutkala Alisu. Crvena u licu, Alisa se udaljila od mesta svađe. Razlegli su se poklici i radnici su se polako vratili za mašine. Za Inez je taj ispad bio nešto sasvim normalno i mirno se latila svoga posla.

Takvi slučajevi nisu danas ništa neuobičajeno. Jezik, koji su ranije upotrebljavale samo beznadežne propalice, postao je svakodnevan. Nije više nepristojno ako žene ili deca psuju. Za decu je danas uobičajeno da upotrebljavaju jezik za koji bi ranije bila kažnjena. U nekim zemljama su nasapunjavali usta deci koja su upotrebljavala nepristojne reči. Dok su se u prošlosti u štampanom tekstu ispuštale psovke i umesto njih stavljale tačkice ili povlake, danas se često ispisuju.

I na filmu se može zapaziti promena u gledištu o nepristojnom izražavanju. Ako gledamo danas neki film, često smo primorani da slušamo dvosmislene razgovore i nepristojne reči. Filmski producenti prošaraju često tekst filma takvom vrstom jezika da bi film dobio ocenu: „Nepodesan za omladinu“. Na primer, u početku je film Eni dobio ocenu, nakon cenzure, da ga svi mogu gledati, međutim, producent se uplašio da takva ocena neće privući publiku. Zato je ubacio u film sočne reči i psovke.

Najnoviji razvoj nepristojnog izražavanja

U toku čitave istorije nije bilo ništa neuobičajeno da se psuje ili kune. Tu spada govor bez ikakvog strahopoštovanja. Takav jezik otkriva da neko nema strahopoštovanja prema svetim stvarima, pa ni prema Bogu i svemu onome što pripada njegovim osobinama, kao ni prema njegovom načinu postupanja. Moliti Boga da „prokle“ drugu osobu takođe je kletva. Ili neko može poganim jezikom da se ruga ili grdi stvari ili osobe koje Bog smatra svetima. U Bibliji piše: „Gospod neće ostaviti bez kazne onoga koji zloupotrebljava ime njegovo“ (2. Mojsijeva 20:7, Today’s English Version).

 Međutim, u poslednjim godinama dolazi do izražaja druga vrsta razvoja u upotrebi kletvi. Danas često čujemo sramotne psovke u vezi sa genitalnim organima ili seksualnim radnjama. One ukazuju da ljudi nemaju poštovanja, da, čak omalovažavaju svetost braka i polni snošaj. U U.S. News & World Report pisalo je: „Kod skoro svih vrsta sportskih priredbi gledaoci se, dok navijaju, međusobno vređaju bez ikakvog ustručavanja i pri tome upotrebljavaju bestidne izraze sa područja genitalija.“

Takve nepristojne izraze možemo da označimo kao „porno-jezik“. Prljavih reči ima svuda napretek. U Tajmu je pisalo da je trener bezbola, Tomi Lasorda, izgovorio „144 kletvi ili psovki u kratkom govoru kojim je hteo da podstakne svoj tim da dobro igra“. Mnoge političke vođe upotrebljavaju nepristojni jezik. Objavljivanjem magnetofonskih traka iz Bele kuće Ričard Nikson je učinio da je fraza „psovka izbrisana“ postala veoma uobičajena. Čak je i nekadašnji predsednik SAD; Džimi Karter, koji je bio poznat po svom religioznom ubeđenju, jednom izgovorio nemoralnu reč, koju je Njujork tajms odbio da odštampa. U listu je umesto toga pisalo: „jedna vulgarna američka reč“.

Neki mogu još da se sete vremena kada su samo osobe sa prostačkim jezikom upotrebljavale izraze „proklet!“, „do đavola!“ i „idiote!“. Međutim, danas su na dnevnom redu usmene i pismene prostačke reči. Pre nekoliko godina bile su navedene u jednoj američkoj raspravi o kletvama oko 14 različitih kletvi koje su sadržavale reč „pakao“. Mnogi ljudi danas ubacuje, kada govore, vulgarne reči, koje opisuju seksualne radnje i primenjuju ih bilo gde. Te se reči više ne izgovaraju obavezno u nastupu gneva ili bola, već mnogi kunu zbog samog kunjenja.

Od karte sa pozdravima pa do škrabotina na zidovima — svuda nalazimo vulgarne izraze. Čak su i na majicama, posterima, nalepnicama za automobile i bedževima ispisane nepristojne reči. Za mnoge je taj jezik moderan. U U.S. News & World Report piše u vezi toga: „Sada više nije nepristojno javno kleti i bilo bi teško, ako ne i nemoguće, da se tu nešto promeni.“ I nije čudo da se kaže da živimo u „eri obscenosti“!

Šta je razlog tome?

Najnoviji razvoj nepristojnosti i bestidnosti stoji u direktnoj vezi sa raspadom tradicionalnih institucija i moralnih merila. Jedan verski govornik je rekao: „To je znak vremena.„ Slom porodice, nedostatak poštovanja prema autoritetu i novi moral bez tabua doprineli su da se kune bez ustručavanja, da, da se čak upotrebljavaju sočni izrazi koji imaju vezu sa genitalnim organima. Taj jezik odražava današnji nemoralni način života.

Tomas Kotl, docent za psihijatriju na Harvard univerzitetu, rekao je: „Ljudi misle da je nešto ’trulo’ u njihovom životu i da je to nezadovoljavajuće. Zato su ljuti. . . . Ta ljutnja se prikriva iza agresivnosti.“ Tvrdi se da ljudi mogu da utišaju svoj nagomilani bes i razočarenje kada upotrebljavaju sočne izraze. Čejtor Mejson, psihijatar u jednoj bolnici, rekao je: „Kad me neko preseče na auto-putu i ja mu opsujem bezobzirno nekoliko psovki, to mi daje osećanje da sam bolji od njega i ponovo stičem samopouzdanje.“

Činjenica da se ljudi danas rečima međusobno vređaju nije bez ikakvog značenja. U Bibliji se ona navodi kao dokaz da je blizu kraj zlog poretka. U njoj se opominje: „A ovo spoznaj, da će u poslednje dane nastati kritična vremena sa kojima će se teško izlaziti na kraj. Ljudi će, naime, bili samoljubivi, . . . hulnici . . . opadači, bez samosavladavanja“ (2. Timoteju 3:1—5, NS).

[Okvir na 4. strani]

Sumnjive televizijske igre

U izdanju časopisa Advertising Age od 30. avgusta 1982. pisalo je da se sada proizvode televizijske igre sa oznakom (dozvoljeno samo za osobe starije od 16 godina). Tamo se dalje iznosi: „Strasne i mutne“, tako jedino mogu da se opišu te nove igre, koje se zovu ‘Bachelor Party,’ ‘Beat ‘Em and Eat ‘Em’ i ‘Custer’s Revenge’. U ovoj zadnjoj igri general Kaster u Adamovom kostimu juri mladu indijanku na prerijskom putu punom prepreka da bi je silovao. . . .

Gospodin Kopels, upravnik jedne agencije za reklame, rekao je da su te igre, doduše, seksualno orijentisane, ali da slabi snimci udova tela na ekranu umanjuju seksualno dejstvo.

Filmske kasete sa oznakom X moći će se najzad dobiti, po mišljenju gospodina Kopelsa, u skoro svim trgovinama na malo gde se prodaje softver.

Video-prodavnice koje u početku nisu htele da prodaju X-filmske kasete, tako je rekao gospodin Kopels, morale su sebi da izbace iz glave tu misao, ’jer su kupci odlazili u drugu prodavnicu preko puta koja je prodavala takve kasete. Veruje da će tako isto biti i sa televizijskim igrama’.“