Otpor apostola protiv otpada

Da bi izvukao što je moguće više koristi iz ovog članka, preporučujemo ti da pročitaš biblijsku knjigu po imenu Prva Jovanova poslanica. To su samo nekoliko stranica.

PRI kraju prvog veka naše ere pretila je velika i potajna opasnost prvoj hrišćanskoj skupštini. Da li se tu radilo o progonstvu koje je došlo od strane onih izvan hrišćanske zajednice? Ne, osnovna opasnost je dolazila iznutra. Otpad je predstavljao neprijatelja koji je vrebao.

Oko 98. godine n.e. ostao je jedan apostol da deluje kao poslednji bedem protiv onoga što će se kasnije pokazati kao veliki talas lažnih nauka i religioznih i političkih kompromisa. To je bio već po godinama stari apostol Jovan, sin Zavedejev i brat apostola Jakova, koji je umro kao mučenik oko 54 godine ranije. Jovan je kao mladić služio pored Isusa za vreme njegove kratkotrajne zemaljske službe. Isus je nazvao Jovana ’sinom groma’, verovatno zbog njegove dinamične ličnosti. Sada kao veoma stari čovek, latio se pisanja energičnog pisma, punog opomena i saveta, koje je namenio hrišćanskim skupštinama. Ono što je pisao bitno je i za nas danas (Marko 3:17; Luka 9:51—56).

Jovan je bio sasvim svestan da će se otpad polako uvući među njegovu braću u veri. Apostol Pavle je već ranije prorekao takvo odstupanje (Dela apostolska 20:29, 30). Jovan je sasvim određenim rečima demaskirao obmanjivače: „Tako su mnogi sada postali antihristi, po tome poznajemo da je poslednji čas. Od nas iziđoše, ali ne behu od naše vrste, jer da od naše vrste behu, ostali bi sa nama.“ Činjenica da Jovan govori o ’antihristima’ u množini pokazuje da nije trebalo da se otpad ograniči samo na jednu osobu, već je obuhvatio mnoge osobe koji su osporavale Hristovo gledište izloženo u Pismu (1. Jovanova 2:18, 19, NS).

Ko su bili antihristi? I kako su pokušavali da zavedu svoju braću u veri? Jovan govori sasvim otvoreno kada raskrinkava otpadnike — antihriste. Napada ih u tri pravca: (1) što poriču Hristov dolazak u telu, (2) poriču da je Isus bio Hrist i Božji sin i (3) što poriču da su grešnici.

Da li je Hrist došao u telu?

Možda se pitaš: ’Kako su neki vernici mogli da poriču Isusov dolazak u telu?’ Očigledno su pri kraju prvog veka mnogi hrišćani potpali pod uticaj grčke filozofije, kao i ranog gnosticizma. Ti su otpadnici bili mišljenja da su sve materijalne stvari zle, pa čak i ljudsko telo. Prema tome, po otpalim antihristima, Isus nije došao u zlom telu, već kao duh. Jovan jasno pokazuje da ne učestvuje u takvim teološkim razglabanjima koja poriču delotvornost Hristove otkupne žrtve. Stoga piše o ’Isusu Hristu, pravedniku’ koji je bio ’žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo za naše nego i za grehe celog sveta’ (1. Jovanova 2:1, 2, NS).

Jovan razjašnjava kasnije, jednostavnom i kategoričnom definicijom, još dalje to sporno pitanje, te kaže: „Svaka inspirisana izjava koja ispoveda da je Isus Hrist došao u telu potiče od Boga, a svaka inspirisana izjava koja ne ispoveda Isusa, ne potiče od Boga“ (1. Jovanova 4:2, 3, NS).

Isus nije Hrist?

Izgleda da su neki drugi tobožnji hrišćani jevrejskog porekla počeli da poriču da je Isus bio Hrist i Sin Božji. Jovan osuđuje takav nedostatak vere i kaže: „Ko je lažljivac ako ne onaj koji poriče da je Isus Mesija? To je antihrist — ko poriče Oca i Sina“ (1. Jovanova 2:22, dr Čarnić). Jovanove otvorene izjave ne daju nikakvog povoda onima koji sumnjaju.

Kasnije postavlja Jovan još jedno pitanje kao potporu za svoje obrazloženje: „Ko je taj što pobuđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božji? . . . Ovo pišem vama da znate da imate večni život, vi koji verujete u ime Isusovo“ (1. Jovanova 5:5, 13, NS).

 Da li smo grešnici?

Ma koliko to izgledalo neverovatno, neki antihristi su tvrdili da su bez greha ili možda mislili (pošto su smatrali da su spaseni) da nisu u stanju da greše. Zato Jovan kroz čitavo pismo uporno nastoji da razbije tu zabludu. Recimo, on piše: „Ako izjavimo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama . . . A ako izjavimo da nismo sagrešili, pravimo ga (Boga) lažovom i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1:8—10, NS).

Ali ’šta je greh’ možda se pitaš. Grčka reč ha.marti’ doslovno znači „promašiti cilj“. Ali Jovan pod inspiracijom daje šire objašnjenje: „Svako, ko čini greh, čini bezakonje, i greh je bezakonje (grčki: anomia, što znači prezirati k kršiti zakon, grešnost, zloća) . . . Ko neprestano greši, potiče od đavola, . . . Ko je od Boga rođen ne greši neprestano“ (1. Jovanova 3:4, 8, 9, NS).

Istina, svi smo grešnici. Ali Jovan je zainteresovan da osudi namernog grešnika ili prekršioca zakona, onoga koji ’neprestano greši’, koji to praktikuje. Kasnije izlaže težinu situacije u kojoj se nalazi onaj koji čini greh i izjavljuje: „Po ovom se poznaju deca Božja i deca đavola: svako, ko ne čini pravednost i ko ne voli svoga brata, ne potiče od Boga“ (1. Jovanova 3:10, 5:18, NS). Zato, izbegavajmo nehrišćansko praktikovanje greha!

Šta je podstaklo na otpad?

Šta je možda bila osnovna pobuda iza tih različitih otpadničkih učenja? Jednu mogućnost daje Vilijam Barkli, naučnik grčkog jezičnog područja iz dvadesetog veka, koji piše da je teškoća koju Jovan pokušava da suzbije potekla od ljudi „čiji cilj je bio da načine od hrišćanstva intelektualno poštovanu instituciju . . . koji su znali intelektualne tendencije i događaje dana i koji su želeli da izraze hrišćanstvo rečima tih tekućih filozofskih ideja. Potekla je od ljudi koji su mislili da je vreme da se hrišćanstvo sporazume sa svetovnom filozofijom i savremenim idejama.“

I danas neki podržavaju slično gledište i napadaju temelje prave vere. Ti prepirači žele da razvodne hrišćansko učenje i učine ga prihvatljivim za poštovane i intelektualne elemente ovog poretka. Da su se sprovela takva gledišta koja su neki imali u poslednjim godinama, Jehovini svedoci bi sigurno izgubili svoje jedinstvene „prvobitne hrišćanske“ osobine i vitalnost.

Zato je još sada vremenski podesan Jovanov savet: „Jer ljubav prema Bogu ovo znači: da držimo njegove zapovesti, a njegove zapovesti nisu teške.“ Te zapovesti obuhvataju propovedanje dobre vesti o Božjem Carstvu i odeljenost od sveta, kao i neutralnost u njegovim sukobima, dok činimo sve od sebe posvećujemo Jehovino ime i upražnjavamo pravu ljubav (1. Jovanova 5:3, NS; Marko 13:10; Jovan 17:16; Matej 6:9; 1. Jovanova 3:23).

Lekovi protiv greha i otpada

Da li postoji kočnica koja bi zadržavala praktikovanje greha? Jovan na to odgovara: „Ako ne voli, nije poznao Boga, JER JE BOG LJUBAV.“ Dakle, upadljivom jednostavnošću objašnjava Jovan svoju glavnu misao. U ljubavi je rešenje. I ljubav koju je Bog izrazio preko svog Sina jeste lek protiv posledica greha. „Po tom se pokazala Božja ljubav prema nama, što je Bog poslao svoj jedinorođenog Sina — da steknemo život preko njega.“ Kako bi trebalo na nas da utiče to saznanje? Jovan odgovara: „Ljubljeni, ako je Bog tako zavoleo nas i mi smo dužni da volimo jedan drugoga“ (1. Jovanova 4:8—11, NS).

Ako zaista ljubimo Boga i bližnje, tada ćemo se odupreti prodiranju greha i otpada. Ljubav se ne suprotstavlja namerno Božjim zakonima i načelima. Uprkos tome, Jovan upozorava: „Ima greh koji povlači za sobom smrt.“ Otpadnici koji se ne kaju sigurno da pripadaju onoj kategoriji ljudi koji zaslužuju smrt (1. Jovanova 5:16, 17; Jevrejima 6:4—6, 10:23—27).

Ako su greh i otpad tamna nit koja se provlači kroz Jovanovo pismo, prava ljubav je niska perli koja je pokriva. Pa iako njegovo pismo sadrži tmurno upozorenje, ipak ga jasno prosvetljavaju tri teme koje se uvek iznova spominju — ljubav, svetlost i život. Jovan kaže da ’izbegavaš lažljivce, antihriste, otpadnike. Da odbaciš tamu i hodiš u svetlosti. Odbaciš mržnju i ispoljavaš ljubav. Suprotstavljaš se grehu, znajući da ako i sagrešiš imaš pomoćnika ili zastupnika kod Oca, Isusa Hrista.’ Da, „ovo je svedočanstvo: Bog nam je dao život večni i ovaj život je u njegovom Sinu“ (1. Jovanova 5:11, dr Čarnić; 2:1, 2).

U svom poslednjem savetu Jovan upozorava: „Dečice, čuvajte se od idola“ (1. Jovanova 5:21, NS). Takav savet je bio veoma podesan u svetu starog Rima. A takođe je i danas važan za one koji žele da upražnjavaju pravo hrišćanstvo i izbegavaju otpad. Zato, sledimo Jovanov inspirisani savet. Pomoći će nam da odolimo grehu, upražnjavamo pravu hrišćansku ljubav, hodimo stazom istine i zadržimo nepokolebljivi stav protiv otpada.