Vreme — šta je to?

KOLIKO je sati? Ko zna koliko smo puta postavili to pitanje? Možda čak dok čitaš ove redove osećaš potrebu da pogledaš na ručni ili na zidni sat. Zašto? Zato što je čovek duboko svestan da vreme protiče, kao da nije u stanju da živi bez te misli. — Psalam 9:12; Propovednik 3:11.

Svakog dana se većina nas upravlja prema satu. Mi spavamo, ustajemo, jedemo, radimo i zabavljamo, i to ne uvek kad bi mi to želeli, već kad nas na to navedu kazaljke na satu. Međutim, interesantno je kad pogledamo na sat možda nas manje zanima koliko je sati nego koliko nam je vremena ostalo da obavimo ovo ili ono.

Sva živa stvorenja izgleda da imaju jedan unutrašnji sat. Na primer, mnoge biljke i životinje imaju u sebi precizan vremenski mehanizam bilo da se radi o cvetanju ili migraciji. Bez da smo svesni hemijski elementi u nama bivaju oslobođeni i telesne funkcije bivaju na temelju toga regulisane otkucajima biološkog sata. Zar nas to ne podseća na izreku citiranu u Propovedniku 3:1 „Svemu ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme“.

Kako bi ti objasnio šta je vreme? Neki bi rekli da je vreme kako gledamo na stvari ili da je to razmak između događaja. Zato, ako se nikad ne bi ništa događalo vreme ne bi postojalo. I pored svega dati objašnjenje šta je vreme isto je što i objašnjavati šta je univerzalni prostor. Međutim ipak su poznati neki detalji o vremenu.

Činjenice o vremenu

Mi znamo kako se vreme kreće-napred. Ono je jednosmerno. Prošlost je otišla, ne može se vratiti. Naše greške su ostavile svoje otiske u pesku vremena, kao i naša dobra dela. Mi uvek živimo u sadašnjosti i napredujemo prema budućnosti, ali se mi nikada ne možemo vratiti unatrag i popraviti svoje greške. Pošto je ocena o našim dobrim delima vrednost koju imamo sada, iskoristimo je da bi uživali u budućnosti a ne da se kajemo. — Propovednik 3:1, 2.

Mi znamo kako da merimo vreme, U dalekoj prošlosti čovek je bio zadovoljan da su mu Sunce, Mesec, i zvezde obeležavale tok vremena. Za mnoge je kad Sunce izađe ujutru bilo vreme da se počne sa radom, a kad je Sunce zašlo bilo je vreme da se spava.

Kako je ljudsko društvo postajalo složenije i pokretnije, čovek se sve više bavio merenjem vremena. Kroz ljudsku sposobnost dolazili su pronalasci jedan za drugim: Sunčani sat, sagorevanje sveća, peščani sat, mehanički sat i, danas, atomski sat. Svi su oni služili kao lenjiri za merenje jednog nevidljivog toka nazvanog vreme. Usled ljudske opsesije da se drži precizno vremena, mnoge osobe su stvorile provalije između zajednice orijentisane na dela i zajednice orijentisane na vreme.

Ali zašto izgleda neki put da vreme juri a drugi put kao da stoji? Ovo je zato što se vreme može meriti događajima. Jedan period neaktivnosti izgleda duži od perioda aktivnosti i koliko je naše interesovanje veće za ono čime se bavimo, toliko izgleda da nam vreme brže prolazi. Ako nam je dosadan neki posao vreme izgleda da se otegne. Da li si nekada morao da sediš i čekaš nekoga? Jedan sat neaktivnosti proveden na taj način kao da nema kraja. Ali, pretpostavimo da si u tome istom satu morao učiniti puno posla jedan za drugim, kao domaćica kojoj su najavljeni iznenadni gosti (čisti krompir, stavlja meso u rernu, kuva povrće, postavlja sto, na brzinu posprema kuću i doteruje svoj izgled da bi bila uredna kad dođu gosti). Tada takav sat izgleda da proleti brzinom većom od zvuka, pošto je bilo puno događaja da ga ispune.

Naš osećaj za prošlost, sadašnjost i budućnost je nešto što nas izdvaja od životinja. Životinje žive u jednoj neprekidnoj sadašnjosti. Međutim ljudi dok žive u sadašnjosti, mogu izvlačiti zaključke iz prošlosti da bi odredili potrebe za budućnost. I kako godine prolaze i mi nagomilavamo životna iskustva, izgleda da nam vreme sve brže protiče. Zato, dok starimo i pošto smo bolno svesni naše smrtnosti, zar se ne bi trebali zamisliti nad životom i kako ga živimo? — Psalam. 90:10.

Kako su istiniti stihovi pesnika Henrija Austina Dobsona o vremenu:

„Ti kažeš, vreme prolazi? O ne!

Naprotiv, vreme stoji mi prolazimo“.

 Međutim, da li ovo treba da bude uvek tako? Ne, ako stvarno znamo koliko je „sati“. Čovek može da proračunava vreme, teoretiše o vremenu, precizno meri vreme, ali da li zna koje je vreme gledano sa Božjeg stanovišta? Gde se mi nalazimo u njegovom vremenskom planu događaja?