Da li deliš gledište Biblije o piću?

BIO je kršteni hrišćani kada su ga upitale starešine u njegovoj skupštini, koje su bile zabrinute zbog njegovog pića, priznao je da je popio nekoliko piva i nekoliko čašica viskija. „Ali nisam bio pijan“, rekao je on.

Taj mladi čovek je mislio da nije važno koliko neko pije, već da li je pijan. Da li se slažeš sa tim? Žalosno je reći, da izveštaji pokazuju da takvo mišljenje vlada među nekima od Božjeg naroda. Da li je ono po Pismu? Šta u Bibliji piše o uzimanju alkohola?

Alkoholna pića se zaista nalaze među mnogim darovima koje smo primili od svog Tvorca, Jehove Boga. Zato u Bibliji piše da Bog daje vino koje ’veseli srce smrtnom čoveku’, da vino „veseli Boga i ljude“, da čini srce razdraganim (Psalam 104:14; Sudije 9:13; Jestira 1:10) Zaliha vina, predočena ’vinovom lozom’, upotrebljava se u Bibliji da označi blagostanje i sigurnost (Mihej 4:4; Zaharija 3:10).

Međutim, dar se može korisno upotrebiti ili zloupotrebiti. Biblija sadrži mnoga upozorenja u vezu zloupotrebe alkohola.

Prekomerna upotreba pića

A šta je sa gledištem ’nije važno koliko neko pije, već da li je pijan’? Biblija svakako osuđuje pijanstvo, jer u njoj piše da pijanice neće ’naslediti Božje carstvo’ (1. Korinćanima 6:9, 10). Ali da li nas se upozorava samo na pijanstvo? Šta je sa upotrebom velike količine alkohola bez stvarnog opijanja?

U 1. Timoteju 3:2, 3 ne čitamo samo da nadglednik ne sme da bude ’svadljivi pijanica’, već treba da bude i ’umeren u navikama’. To znači u svim navikama. Grčka reč prevedena sa izrazom „umeren u navikama“ (ne.pha’li.on) doslovno znači „trezven, umeren, uzdržavanje od vina, potpuno ili bar od prekomerne upotrebe“ (kurziv od nas). (Grčko-engleski leksikon Novog zaveta od Tajera).

Kada je nabrojao uslove koje treba da ispune sluge pomoćnici ili đakoni, Pavle je još rekao da ne bi trebalo da se „odaju mnogom vinu“ (dr Čarnić) ili da „ne piju mnogo vina“ (Karadžić); da budu „umereni u količini vina koju piju“ (The Jerusalem Bible; 1. Timoteju 3:8).

Da bi hrišćanin bio predložen za nadglednika ili slugu pomoćnika i dalje služio kao takav, mora da bude primer u tome što je već po navici umeren u upotrebi alkoholnih pića. U jednoj južnoameričkoj državi je pre nekoliko godina jedna svadba trajala do zore i na njoj se pilo celu noć. To je dovelo do odstranjenja čitavog starešinstva i svih sluga pomoćnika jedne skupštine!

Ali da li se umerenost samo zahteva od nadglednika i sluga pomoćnika? To nije slučaj jer se u Titu 2:2 savetuje strancima da budu „umereni u navikama“, Ženama u skupštini je dat sličan savet, da budu „ozbiljne, da ne klevetaju i budu umerene u navikama“ (1. Timoteju 3:11, NS). I staricama je rečeno da se „ponašaju tako da izazivaju poštovanje, da ne budu opadljive, ne podlegnu mnogom vinu“ (Titu 2:3, NS).

Znači, jasno je da hrišćani ne treba samo da paze na to da izbegavaju pijanstvo — konačni rezultat preteranog uzimanja alkohola već i preteranu upotrebu alkohola.

Šta sve treba uzeti u obzir kod umerene upotrebe?

Ne može se postaviti svima ista granica, jer individualni faktori, kao što su zdravlje  i težina tela, mogu da odrede kako će uticati alkohol na nečiji organizam. Međutim, treba da imaš na umu nekoliko tačaka kada utvrđuješ šta znači biti umeren.

Kao prvo, treba da paziš da ne nalaziš uvek neko izvinjenje za sebe! Tako je lako pomisliti da se neprijatni savet ne odnosi na nas, već na druge. Ali ako bi svako tako mislio, onda se savet ne bi odnosi ni na koga.

Kao drugo, uzmi u obzir koliko mnogo alkohola može da podnese tvoj organizam bez ikakvih negativnih posledica. Prosečno odrasla osoba (70 kg) može da preradi na sat 13 ml alkohola (oko 30 ml alkoholnih pića od 80 gradi ili 100 ml stonog vina). Ako prekorači tu količinu, tada počinje da raste visina alkohola u krvi. Prosečno odrasla osoba treba obično samo da popije dve uobičajene mere pića pa da visina alkohola u krvi u vremenu od nekoliko minuta dostigne 0,3 promila, pri čemu je većina ljudi nesposobna za vožnju.

Kao treće, treba uzeti u obzir gledište hrišćanske braće. U Rimljanima 14:21 čitamo: „Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ništa na šta se tvoj brat spotiče“ (NS). Znači, kada utvrđuješ da li umereno piješ ili ne, pitaj se: „Da li pijem obično više od drugih?“ Da li su drugi članovi porodice ili hrišćanska braća ili sestre zabrinuti zbog količine alkohola koju unosim u organizam? Da li sam poznat po tome što volim da „popijem jednu“, da znači da pijem mnogo? Pa čak i ako kažeš: „Ali ja mogu da podnesem više od drugih“, zar ne pokazuju Pavlove reči da treba da mislimo i kako na to gledaju naša braća? Seti se Isusovih reči iz Luke 17:1 gde piše: „Nije moguće da ne dođu uzroci za spoticanje, ali teško onome čijim posredstvom dolaze“ (NS).

Naravno, tu treba primetiti da niko od nas nema pravo da nametne drugima svoju savest. Ali treba da pazimo da ne kritikujemo preterano druge zbog količine alkohola koji upotrebljavaju. Apostol Pavle je rekao: „Nemaš pravo da kritikuješ brata svoga ili da ga nipodaštavaš. Znaj da ćemo svi izići pred sud Božiji“ (Rimljanima 14:10, Living Bajbl).

Još jedan faktor treba da odmeriš, „Zašto pijem“? Da li pijem da bih se samo opustio, da utolim žeđ ili da poboljšam ukus jela? Ili pak da izbrišem brige, zebnje, frustraciju, da mi da hrabrosti ili da mi pomogne da pobegnem od stvarnosti? Što se tiče ovog poslednjeg razloga, psihoterapeut dr Stanli Gitlou izjavljuje: „Živimo u društvu gde se pribegava piću kada naiđu teškoće; kada se osećamo nelagodno, pribegavamo nekakvoj hemijskoj čaroliji. Niko ne kaže: „Toleriši stres i nauči da izlaziš na kraj s njim.“ Šta treba da pomogne hrišćaninu da izađe na kraj sa životnim brigama? ’Nekakva hemijska čarolija’ ili njegov odnos prema Bogu (Psalam 40:8)?

Treba li se ponekad uzdržavati od pića?

Da, za alkoholičara je da se sasvim uzdržava da ga ne bi savladala težnja za prekomernim pićem. To nas podseća na Isusove reči iz Marka 9:34: „Ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je, bolje ti je da uđeš sakat u život, nego sa dve ruke da; odeš u gehenu (što znači uništenje)“ (NS). Dakle, ako ti piće stvara problema, zašto ga ne bi ’odsekao’? Na kraju, ’bolje ti je da uđeš u život’! Jedan hrišćanski starešina, koji ima vodeću ulogu kod planiranja programa rehabilitacije od alkoholizma, kaže to ovako: „Potpuna apstinencija nije previsoka cena za život u Božjem novom uređenju.“

Apstinencija nije samo za alkoholičare, postoje vremena kada svi mi dobro činimo ako se uzdržavamo od alkohola. U starom Izraelu je bilo zabranjeno sveštenicima i Levitima na dužnosti u šatoru od sastanka ili hramu da piju alkohol u bilo kakvom obliku i to pod pretnjom smrtne kazne (3. Mojsijeva 10:8, 9; Jezekilj 44:21). I kraljevima se savetovalo da ne piju vina ili drugo opojno piće kada su u zvaničnoj službi. Zašto ne? „Da u piću ne zaborave propise i izvrnu pravo nevoljnicima“ (Priče Solomunove 31:4, 5, NS).

A kako je danas? Da li bi se osećao dobro kada bi znao da je pijan pilot aviona u kom ti letiš? Svakako da ne bi! U pitanju su životi. Dakle, hrišćanin treba da vodi računa o tome koliko pije pred vožnju automobilom. Ali još neprikladnije bi bilo za hrišćanina da pije alkoholna pića upravo pre ili za vreme svete službe propovedanja, posećivanja sastanaka ili davanja biblijskih saveta i uputstava drugima. Zašto je to neprikladno? Pa tu se radi o večnom životu!

Dakle, da li deliš biblijsko gledište o piću? Bilo da to činiš ili ne — tvoj život je na kocki, kao i život drugih koji mogu da se spotaknu zbog tvojih nepromišljenih navika u piću. Još više od toga, mi želimo  da se svojim životom dopadnemo svom Bogu, Jehovi. Da, alkoholna pića jesu dar od Boga — kada se upotrebljavaju umereno! Ali ako je za tebe bolje da se potpuno uzdržiš od njih, onda to u svakom slučaju učini. Zapamti, „bolje ti je da uđeš u život“!

Šta mogu, međutim, da učine skupštinske starešine da bi pomogle hrišćanima koji su preterali u upotrebi alkohola? I kako stoji stvar sa alkoholičarem — šta se može učiniti da se njemu ili njoj pomogne? Ova i druga pitanja razmatraćemo u sledećem članku.