Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Hrišćani podnose progonstva sa izdržljivošću

Hrišćani podnose progonstva sa izdržljivošću

Hrišćani podnose progonstva sa izdržljivošću

1, 2. Kako podnose progonstva lojalni Jehovini svedoci i koje pitanje se pojavljuje?

 JEHOVINI SVEDOCI ne teže za mučeništvom. Ali znaju da ’će biti proganjani svi oni koji žele da žive pobožno u zajednici sa Hristom Isusom’ (2. Timoteju 3:12, NS). Da li ih to obeshrabruje?

2 Ne, jer lojalni hrišćani mogu da ’podnose progonstvo sa izdržljivošću’ (1. Korinćanima 4:12, The Twentieth Century New Testament, obnovljeno izdanje). Ali kako možemo da se pripremimo za takvo stradanje pre nego što naiđe na nas?

Pripremiti se za progonstva

3. Na koje načine možemo da se pripremimo za progonstva?

3 U prethodnom članku predloženi su načini na koje možemo da se pripremimo za progonstvo. Na primer, treba uvek da mislimo koji cilj ima đavo — da razori naš odnos prema Jehovi. Uz Božju nezasluženu dobrotu, nemojmo nikada dozvoliti da se to dogodi! Takođe možemo da se pripremimo za progonstva ako razmišljamo o tome zašto ih Bog dopušta. On ih dopušta uglavnom zbog spornog univerzalnog suvereniteta, a i da ispita našu lojalnost. Dakle, treba da budemo unapred rešeni da ćemo, uz Božju pomoć, lojalno da podupiremo Jehovin suverenitet. Za progonstva možemo da se pripremimo još i na taj način što stalno nosimo u srcima nadu u Carstvo.

4, 5. Kako možemo da izgradimo veru dok se pripremamo za progonstva pre nego što naiđu?

4 Kod pripreme za progonstva pre nego što ona naiđu, treba dnevno da izgrađujemo svoju veru, hrabrost i izdržljivost. Da bismo imali pravu veru moramo zaista da ljubimo Jehovu, a to pak zahteva tačno poznavanje njegove Reči. Dok to opet iziskuje redovno čitanje i proučavanje Biblije zajedno sa ostalim hrišćanskim publikacijama. Štaviše, za jačanje vere je važno druženje sa vernicima koji obožavaju Jehovu i njemu služe (Jevrejima 10:23-25; 12:28; Otkrivenje 7:9, 10, 15).

5 Da bismo se pripremili za progonstva, takođe, treba da ’i dalje hodimo u istini’, da živimo dnevno po njoj, da se uvek damo ’voditi od istine’ (3. Jovanova 3, 4, NS; TCNT). Prihvatajući Božje vođstvo dok se iz dana u dan suočavamo sa manjim kušnjama, izgradićemo veru u Jehovu i njegove puteve. To će nas pak podstaći da se damo ’voditi od istine’ kada budemo bili proganjani.

6. Kako može molitva da nam pomogne da se pripremimo za progonstva?

6 Ako nam pređe u naviku da se redovno molimo Jehovi, približićemo mu se još više i to će nam isto pomoći da se pripremimo za progonstva. Što se više oslanjamo u molitvi na svog nebeskog Oca, to ćemo se više uzdati u njega (2. Korinćanima 1:8-10). Naš odnos prema njemu postaće toliko jak da ga neprijatelji — ljudi ili demoni — neće moći da razore (uporedi sa Psalmom 9:1-6; 1. Jovanova 2:12-14).

Podnositi ih sa izdržljivošću

7. Šta može Bog učiniti kada se iscrpe naše snage za vreme progonstva?

7 Šta možemo učiniti da bismo progonstvo podneli sa izdržljivošću ako ono naiđe na nas, i to naročito u veoma brutalnom obliku? Veoma je bitna snaga od Jehove. I nama je potrebna kao Pavlu ’snaga koja premašuje ono što je normalno’ i treba da se molimo za nju (2. Korinćanima 4:7-12). Zatim, u potpunoj zavisnosti od svog nebeskog Oca, treba da budemo pouzdani kao što je Pavle bio kada je rekao: „Imam snage za sve u onome (Jehovi Bogu) koji me snaži“ (Filipljanima 4:13, Byington). Čak i kada se iscrpe naše vlastite fizičke snage, Jehovini izvori neće nikada prestati. On može i daje snagu svom narodu (Isaija 40:28-31; 45:22-25). Ako se oslonimo na Jehovu, daće nam snage iznad naših mogućnosti u vreme pritiska. I nemojmo da se plašimo. Ljudi mogu samo da nam oduzmu sadašnji život, ali Jehova ima moć da nas vaskrsenjem vrati u život (Psalam 46:1, 2; Luka 12:4-7; Jovan 5:28, 29).

8. Zašto je molitva toliko važna da bi neko podneo progonstva sa izdržljivošću?

8 Molitva Jehovi je neophodna da bi neko podneo progonstva sa izdržljivošću. Isus je podneo mnoga stradanja i uvek je u iskrenoj molitvi stajao u prisnom odnosu sa Ocem, jer čitamo: „On je za vreme svog života u telu krepkim jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je mogao spasiti smrti, i bi uslišen za svoju bogobojaznost“ (Jevrejima 5:7, dr Čarnić). Onaj koji ’sluša molitve’ sigurno će i nas poslušati za našu bogobojaznost (Psalam 65:2). Nikada nije dovoljno naglasiti koliko je nužno za vreme progonstva da ’ustrajemo u molitvi’, da ’se neprestano molimo’ i ’budemo budni na molitve’ (Rimljanima 12:12; 1. Solunjanima 5:17; 1. Petrova 4:7). Inače bismo možda samo mislili na neudobnosti, stradanja i možda bismo podlegli želji da se oslobodimo time što bismo popustili željama tela i kompromitovali svoju veru.

9, 10. (a) Kako može da nam pomogne ’mir Božji’ za vreme progonstva? (b) Šta učimo iz Stefanovog spokojstva kada se suočio sa svojim progoniteljima?

9 Traži ’Božji mir’ kada si pod pritiskom. Ako se dnevno molimo Jehovi, utvrđujemo dobar uzor u život i treba da nastavimo da mu se iskreno približavamo i za vreme progonstva. Prikladno je da se molimo ’za mir Božji koji prevazilazi svaku pomisao’. On će ’preko Isusa Hrista čuvati naša srca i misaonu snagu’ — sve do same smrti u vernosti ako je neophodno (Filipljanima 4:6, 7, NS).

10 Slučaj vernog Stefana, prvog hrišćanskog mučenika, pokazuje nam da možemo da imamo tako nenadmašivo spokojstvo za vreme progonstva. Upravo pre nego što ga je sveti duh podstakao da na kraju da jedno hrabro svedočanstvo, u biblijskom izveštaju čitamo: „A svi koji su sedeli u sinedrionu upreše poglede na njega i videše da mu je lice kao lice anđela“ (Dela apostolska 6:15, NS). Lice mu nije bilo snuždeno kao u nekog prestupnika, već mu je bilo pribrano kao u anđela, Božjeg vesnika, u uverenju da ga Jehova podupire. Stefan je bio hrabar i spokojan (uporedi sa Jovanom 14:27). Nakon što je otkrio da su krivi za ubistvo, sudije su ’osetile bes u svojim srcima i škrgutahu zubima na njega’. A Stefan „pun duha svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Boga“. Ojačan tom vizijom, Stefan je mogao da se suoči sa tim nepravednim sudijama hrabro i u pouzdanju da je učinio Jehovinu volju (Dela apostolska 7:52-56, NS). Mada hrišćani danas ne očekuju da će imati takvu viziju, mogu da imaju od Boga im dano spokojstvo kada podnose progonstva sa izdržljivošću.

11. Koja razmišljanja mogu pomoći Jehovinom narodu da izdrži progonstvo?

11 Razmišljaj o Jehovinoj reči, postupcima i nameri. Čak i kada si lišen Biblije i biblijskih publikacija, zadrži se na Božjoj reči. Podsećaj se na biblijske stavke i izveštaje i to čini u toku dana i besanih noći (uporedi sa Psalmom 77:2, 6, 11, 12). Razmišljaj o Jehovinim izvanrednim postupcima sa njegovim proganjanim i potlačenim narodom u prošlosti. Na primer: razmišljaj kako je Bog oslobodio Izraelce iz egipatskog ropstva, podržao Danila i njegova tri jevrejska druga kada su bili u kušnjama, kako je sačuvao Jevreje u danima Mardoheja i Jestire i dao podršku apostolima i ostalim pravim hrišćanima kada su stradali pravde radi (2. Mojsijeva 12:1-15, 21; Danilo 3:1-30; 6:1-28; Jestira 3:1-9:32; Dela apostolska 4:1-5:42 12:1-17; 14:1-7, 19, 20; 16:16- 40; 18:12-17; 19:23-41; 21:26-26:32). Razmišljaj, takođe, o načinu na koji je Jehova podupirao savremene sluge u nacističkim koncentracionim logorima, drugim zatvorima i tome slično. Kada su proganjani, obožavaoci Jehove mogu da osete podršku Božje ’večne mišice’ (5. Mojsijeva 33:27, An American Translation).

12. Na šta treba da mislimo u vezi svojih stradanja kada smo proganjani i koje pouzdanje i poverenje treba da imamo?

12 Stradanja će prestati. Ako imamo na umu tu činjenicu, biće nam od pomoći da podnosimo progonstvo sa izdržljivošću. Štaviše, ’Bog će uzvratiti nevoljom onima koji nama nevolju čine’, dok će nama dati oslobođenje (2. Solunjanima 1:6-10). Zato, dok stradamo kao Jehovini svedoci, treba da gledamo na budućnost, uvereni da će naše tegobe prestati i da ćemo zbog vernosti dobiti bogate blagoslove od svog nebeskog Oca. Na primer, vremenom možemo da budemo pušteni iz zatvora i ponovo uživamo slobodu da mu bez ograničenja služimo kao radosni objavitelji Carstva. Pa čak i ako se to ne dogodi odmah, naša stradanja neće zauvek potrajati. I mi ih možemo podneti ako se potpuno uzdamo u Jehovu i zadržimo poverenje u ispunjenje njegovog obećanja o neuporedivim blagoslovima u prorečenom Novom uređenju (Otkrivenje 21:1-4; uporedi sa 2. Korinćanima 1:19, 20).

13. Koju utehu možemo da crpimo iz 1. Korinćanima 10:13 za vreme progonstva?

13 Bog neće dozvoliti da budemo kušani više nego što možemo da podnesemo. Apostol Pavle je dao tu garanciju kada je pisao: „Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečjega, a Bog koji je veran neće dopustiti da se preko snage vaše iskušate, nego će s iskušenjem spremiti i sredstva da biste mu mogli odoleti, da iziđete iz njega“ (1. Korinćanima 10:13, BA). Nisu svi hrišćani pozvani da podnesu ista stradanja. Dakle nemamo razloga da mislimo da ćemo mi lično neizbežno morati da podnesemo najgori mogući oblik brutalnog proganjanja. Jehova nas neće izneveriti niti će dopustiti da naiđe na. nas nešto što mi pojedinačno ne možemo da podnesemo u njegovoj snazi i uz pomoć njegovog svetog duha. Naravno, moramo obavezno da se oslonimo na njega i verujemo u ono što u njegovoj Reči piše. Da, ako se potpuno uzdamo u Jehovu, zaista ćemo podneti progonstva sa izdržljivošću (Psalam 9:9, 10).

Sotonino neprijateljstvo uzaludno

14, 15. Kako je bio sotona osujećen u svojim pokušajima da razori Jehovin narod u progonstvima?

14 Pošto Jehovine verne svedoke uveliko vodi i pomože im njihov neuporedivi svemoćni Bog, sotona, đavo i njegovi nasamareni progonitelji nikada neće biti u stanju da savladaju te prave hrišćane. Uvek su iznova bili osujećeni đavolovi pokušaji da razori Jehovin narod u progonstvima. U stvari progonstva su često bumerang za glavnog neprijatelja Jehove i njegovog naroda i božanska volja je nadvladala.

15 Kao dokaz za tu tvrdnju, uzimamo u obzir ’veliko progonstvo’ koje je zahvatilo skupštinu u Jerusalimu odmah posle Stefanove mučeničke smrti. U Bibliji čitamo: „I svi se rasijaše po krajevima Judejskijem i Samarijskijem osim apostola.“ Ali učenici koji su se rasejali ’prolazili su kroz zemlju i objavljivali dobru vest o reči’ i njihovi napori bili su blagosloveni. Na primer, došlo je do duhovnog blagostanja u gradu samarijskom (Dela apostolska 8:1-8). Drugi učenici koji su se rasejali propovedali su u Fenikiji, na Kipru, u Antiohiji i Siriji. U Antiohiji „bješe ruka Božja s njima; i mnogo ih vjerovaše i obratiše se ka Gospodu“ (Dela apostolska 11:19-21). Možemo biti sigurni da takav razvoj je upravo bio suprotan onom što je želeo veliki progonitelj koji je bio u tome osujećen (uporedi sa Filipljanima 1:12-14).

16. Šta se ponekad događa sa progoniteljima?

16 Kad god lojalni Jehovin svedok podnese progonstvo sa izdržljivošću doprinosi ponižavanju sotone i dokazuje da je on lažov. Štaviše, kada bivši progonitelj postane i ostane verni progonjeni svedok Boga i Hrista, đavo trpi sramotu poraza. Recimo, on sigurno nije bio radostan kada je bivši progonitelj Savle iz Tarsa postao Isusov progonjeni sledbenik koji je tako marljivo radio na širenju dobre vesti uprkos progonstvu i mnogim stradanjima (2. Korinćanima 11:23-27; 1. Timoteju 1:12-16).

17. Kakav stav treba da imaju prema svojim progoniteljima progonjeni Jehovini svedoci?

17 Koliko je zato važno da progonjeni Jehovini svedoci imaju ispravan stav prema svojim progoniteljima! Stefan nije bio ispunjen mržnjom prema onima koji su ga gonili. U stvari, kada su ga kamenovali, pao je na kolena i pre nego što je izdahnuo, povikao je veoma glasno: ’Jehova, ne uzmi im ovo za greh’ (Dela apostolska 7:57-60, NS). Štaviše, Isus je rekao: „Nastavite da ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas proganjaju“ (Matej 5:44, NS; Rimljanima 12:14; 1. Korinćanima 4:11-13).

Neće nas izneveriti naš Tvorac

18. Šta će se dogoditi kada bude sotona učinio konačan napad na Jehovin narod?

18 Sada živimo u toku najvećih kriza u ljudskoj istoriji. Ovo je period ispitivanja i prosejavanja hrišćana koji tvrde da su to (uporedi sa Lukom 22:31, 32; 1. Petrovom 4:16, 17). Sotona ima još malo vremena i uskoro će učiniti konačni sveopšti napad na Jehovin narod. Ali Bog će im pomoći da podnesu to progonstvo sa izdržljivošću i izađi će iz njega kao pobednici. Još jednom će sotona (kao Gog od Magoga) biti osujećen i pretrpeti strašan poraz. U toj odbrani svog naroda Bog će, pored toga, da ’uzdigne i posveti sebe time što će se obznaniti pred očima naroda, tako da će oni morati da znaju da je on Jehova’. Upravo je to suprotno od onoga što bi želeo sotona (Jezekilj 38:14-39:7; Otkrivenje 12:12).

19. Šta će učiniti Jehovini proganjani svedoci uz božansku pomoć?

19 Kao Jehovini predani svedoci znamo da sotona želi da razori naš odnos prema Svemogućem Bogu. Ali uz Božju nezasluženu dobrotu nećemo da kompromitujemo svoju veru. Umesto toga, imaćemo uvek na umu veliko sporno pitanje i tražićemo na svaki način da podržimo Jehovin univerzalni suverenitet. Pošto se uzdamo u nadu o Carstvu, možemo da budemo srećni i uprkos progonstvima. Pripremljeni smo da podnesemo progonstva sa izdržljivošću, jer se obavezno uzdamo u ’onoga koji svojom silom, što dejstvuje u nama, može da učini preko svega i iznad svega što mi ištemo ili mislimo’ (Efescima 3:20, 21, dr Čarnić)

20. Koje pouzdanje možemo da imamo u našeg ’vernog Tvorca’?

20 Zato da budemo neustrašivi pred neprijateljima, da sačuvamo čistoću na slavu Bogu i za naše spasenje. ’Nadajmo se u Jehovu i držimo se njegovog puta’ (Psalam 37:34). Dok podnosimo progonstva, pokažimo onaj isti stav koji se. zapaža u rečima apostola Petra: „Oni koji stradaju po volji Božjoj i dalje preporučuju svoje duše vernom Tvorcu čineći dobro“ (1. Petrova 4:9, NS). Neće nas izneveriti naš ’verni Tvorac’. U njegovoj snazi možemo da budemo srećni uprkos progonstava i možemo da podnesemo progonstva sa izdržljivošću.

Pitanja za obnavljanje

□ Kako mogu da se pripreme Jehovini svedoci za progonstva?

□ Zašto je važna molitva da bismo podneli progonstva?

□ Kako može da nam pomogne ’mir Božji’ kada smo proganjani?

□ Koju utehu možemo da crpimo iz 1. Korinćanima 10:13?

□ Kakav stavi imaju Jehovini svedoci prema svojim progoniteljima i zašto?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 14. strani]

Stefan nije mrzeo svoje progonitelje, a ni savremeni Jehovini svedoci ih ne mrze. Neki progonitelji su postali kasnije Jehovini svedoci.