Izlazak — od tiranije do teokratskog uređenja

JEHOVA je čuo njihov vapaj dok su bili’robovi pod tiranskom vladom’. Došlo je vreme da deluje i delovao je kao njihov svemogući izbavitelj. Bog je ubrzo posle toga uspostavio svoj izabrani narod u obliku dobro organizovane teokratije.

U biblijskoj knjizi Drugoj Mojsijevoj naći ćeš, u biti, uzbudljivi izveštaj. Tu je knjigu napisao jevrejski prorok Mojsije i u njoj se radi o doživljajima Izraelaca između 1657. i 1512. pre n.e. Zadivljujuća čuda i izvanredno zakonodavstvo jesu istaknuta obeležja knjige.

Ali, da li je 2. Mojsijeva od značaja u 20. veku? Zaista jeste. To će nam pokazati ovo kratko razmatranje te knjige.

Sažet prikaz 2. knjige Mojsijeve

Jakovljevi potomci su se kao došljaci u Egiptu brzo namnožili, tako da su pod kraljevskim mandatom morali da pate kao ’robovi pod tiranskom vladom’. Faraon čak naređuje da se ubiju sva izraelska novorođena muška deca. Da bi spasila svog sina jedna majka ostavlja svoje dete u papirusovom kovčežiću na obali Nila. Faraonova kćerka ga nalazi i usvaja ga kao svog sina, dajući mu ime Mojsije, što znači „spasen iz vode“. Iako je odrastao na kraljevskom dvoru, Mojsije se u starosti od 40 godina stavlja na stranu svog potlačenog naroda, ubijajući jednog Egipćanina. Primoran je da beži i odlazi u midijansku zemlju, gde se ženi i živi kao pastir. U međuvremenu umire taj Faraon; ali dolazi drugi koji tiraniše Izraelce. Vremenom Bog čuje njihov vapaj za pomoć (2. Mojsijeva 1:1-2:25).

Jednog dana Mojsije zapaža kako jedan žbun gori, ali začudo ne sagoreva. Tu mu naređuje Jehova preko anđela da se vrati u Egipat i izvede Izraelce iz despotskog ropstva. Bog postavlja njegovog brata Arona za njegovog govornika (2. Mojsijeva 3:1-4:31).

Mojsije i Aron pojavljuju se pred Faraonom i traže od njega da dozvoli Izraelcima da svetkuju praznik Jehovi u pustinji. Egipatski vladar prkosno odbija, ali Jehova potom deluje da bi načinio sebi ime. Oholi Faraon i njegovi čarobnjaci ne mogu da se mere sa Mojsijom koga Jehova upotrebljava da se izvrše prorečene nevolje. Egipatski tiranin ostaje, međutim, tvrdoglav i posle devet nevolja (2. Mojsijeva 5:1-10:29)!

Kod očekivanja desete nevolje Jehova zapoveda Izraelcima da slave ’pashu’. Svaki dom uzima jagnje ili jare 10. nizana. 14. nizana životinju su ubili i njenom krvi su poprskali dovratnike i nadvratnike svojih domova. Posle zalaska sunca peku i jedu ga sa gorkim zeljem i beskvasnim hlebom. Sve izraelske porodice su unutra, Jehovin anđeo oko ponoći prolazi zemljom, ali zaobilazi svaku izraelsku kuću. Deseta nevolja se širi. Umiru svi egipatski prvenci, uključujući i Faraonovog sina. Na to Faraon pušta Izraelce da idu (2. Mojsijeva 11:1-12:36).

Međutim, egipatski ugnjetavači i njihove vojne snage počinju uskoro žestoko da gone Izraelce. Jehova izbavlja Izraelce otvarajući im prolaz za spasenje kroz Crveno more. Zatim, kada se Izraelci nalaze u bezbednosti na drugoj strani, Bog prouzrokuje da se more zatvori  i potopi gonioce — Faraona i njegovu vojsku. Kakav način da se sazna za Jehovu i njegovu snagu koja uliva strahopoštovanje (2. Mojsijeva 12:37-15:21)!

Od tada pa do brda Sinaja u Arabiji Izraelci uvek iznova uče još nešto više o Jehovi — kada pretvara gorku vodu u slatku, obezbeđuje im mnoštvo prepelica i pruža, im ukusnu hranu zvanu mana. U trećem mesecu posle oslobađanja od egipatske tiranije, ulogoravaju se u podnožju brda Sinaja. Tamo dobijaju Božje zakone, uključujući i ’deset zapovesti i stupaju u savez sa Jehovom, svojim svemoćnim izbaviteljem’ (2. Mojsijeva 15:22-24:18; 5. Mojsijeva 4:13).

Mojsije provodi 40 dana na brdu i dobija uputstva u vezi obožavanja Jehove i izgradnje Jehovinog šatora od sastanka, hrama koji se mogao prenositi. U međuvremenu Izraelci prave zlatno tele i obožavaju ga.

Mojsije silazi sa brda i vidi to; postaje besan i razbija dve ploče na kojima su bile napisane na čudesan način deset zapovesti. Nakon što je bila odmerena odgovarajuća kazna idolopokloničkim prestupnicima. Mojsije se penje na brdo i dobija nove dve ploče. Mojsije vidi Božju slavu i čuje kako Jehova objavljuje da je milosrdan, ali ne oslobađa nikoga od zaslužene kazne (2. Mojsijeva 25:1-34:7).

Po drugom silasku Mojsija sa brda, počinje izgradnja šatora od sastanka po planu koji je Jehova dao. Na kraju prve godine u slobodi,Izraelci su završili izgradnju divnog šatora od sastanka sa svom njegovom opremom. Šator od sastanka je postavljen i potpuno opremljen, posle čega ga Jehova puni svojom slavom (2. Mojsijeva 34:8-40:38).

Verovatno te je duboko dirnuo ovaj kratak pregled tih uzbudljivih događaja. Ali prilikom čitanja 2. Mojsijeva mogu da iskrsnu izvesna pitanja i na neka od njih možemo da dobijemo odgovore dok sada razmotrimo tri glavna obeležja te knjige u obliku pitanja i odgovora.

’Robovi pod tiranskom vlašću’

•3:1 — Kakav je sveštenik bio Jotor, Mojsijev tast?

Jotor je bio, očigledno, patrijarhalnn poglavar plemena Midijanaca i bio je odgovoran da pouči i vodi pripadnike svog plemena u svetovnim n verskim stvarima. Pošto su midijanci bili potomci Avramovi preko Heture, imali su neke uspomene na Jehovino obožavanje koje je Avram uvek nalagao svojim ukućanima. Mi ne možemo sa sigurnošću reći koliko čista je bila religija plemena u vreme Mojsija. Ali Jotor je pokazao zapaženo cenjenje za Jehovu mada nije bio posebno imenovan od Boga (2. Mojsijeva 18:1-24).

•4:11 — Da li je Jehova odgovoran za takve telesne mane kao što je slepoća?

Ne, Jehova nije odgovoran za svaki uzrok takvih fizičkih mana kao što su slepoća i gluvoća. Takve mane se uglavnom pojavljuju zato što je Bog dozvolio da se rađaju nesavršeni ljudi. Grešnici Adam n Eva izgubili su svoju savršenost, a time i sposobnost da rađaju savršenu decu (Jov 14:4; Rimljanima 5:12). Kako su se njihovi potomci namnožavali, tako je nesavršenost, uključujući telesne mane, dolazila sve više do izražaja. Time što je dozvolio da se razvija takvo stanje, Bog je mogao da kaže da je ’odredio ’ neme, gluve i slepe. Ali samo ponekad u određene svrhe prouzrokovao je Jehova fizičku slepoću i nemost (2. Carevima 6:18; Luka 1:20-22, 52-54; Dela apostolska 13:8-11). Ako ljudi izaberu da budu gluvi i slepi u duhovnom pogledu, on im dozvoljava da ustraju u svom neverovanju i odbijanju njegove poruke i tako Bog ’određuje’ gluve i slepe u duhovnom pogledu (Isaija 6:9, 10). Ali je Jehova dao duhovni sluh i vid onima koji nastoje da mu se dopadnu. Štaviše, ljubazni Bog Jehova oslobodiće čovečanstvo, preko svog Carstva pod Isusom Hristom, fizičke slepoće i svih drugih nedostataka (Isaija 61:1, 2; 1. Jovanova 4:8; Otkrivenje 21:1-4).

•4:24-26 — Čiji je život bio u opasnosti i šta se dogodilo?

Pošto je taj odlomak nejasan, možemo samo da pretpostavimo: Mojsijev sin se našao u smrtnoj opasnosti, jer nije bio obrezan u skladu sa ranijim zavetom o obrezanju (1. Mojsijeva 17:9-14). Nakon što je odstranila navlaku sa dečijeg uda, Sefora je prouzrokovala da taj dokaz podvrgnutosti zavetu dotakne noge utelovljenom anđelu i time pokaže da više ne postoji razlog da njen sin umre. Ako je rekla Jehovi preko  anđela da je ’krvavi zaručnik’, onda bi to bilo kao da je prihvatila ulogu žene u zavetu o obrezivanju sa Bogom kao mužem.

•6:3 — Pošto su Avram, Isak i Jakov upotrebljavali ime Jehova — u kom smislu im Bog nije bio poznat?

Ime Jehova doslovno znači „on daje da postane“, to jest u saglasnosti sa Božjom namerom. Avram, Isak i Jakov su upotrebljavali božansko ime i primili obećanje od Jehove. Ali nisu znali i doživeli Jehovu kao onoga koji je doveo svoja obećanja do potpunog ispunjenja (1. Mojsijeva 12:1, 2; 15:7, 13-16; 26:24; 28:10-15). Međutim, Jehovino ime je trebalo uskoro da ima još veće značenje za njihove potomke Izraelce. Trebalo je da saznaju njegovo pravo značenje kada bude Jehova izvršno svoju nameru sa Izraelom i oslobodio ih tiranskog robovanja i zatim im dao Obećanu zemlju u ispunjenju saveza koji je Bog sklopio sa svojim precima.

•7:22 — Odakle su egipatski sveštenici uzeli vodu koja nije bila pretvorena u krv?

Mogli su da upotrebe nešto od vode koju su uzeli iz reke Nila pre nego što je nastupila ta nevolja. Međutim, očigledno su Egipćani mogli da dođu do nezagađene vode time što su kopali bunare u vlažnoj zemlji oko Nila (2. Mojsijeva 7:24). Možda su sveštenici upotrebili tu vodu da bi primenili svoj trik.

•12:29 — Da li su u prvorođene bila uračunata i muška i ženska deca?

U prvorođene su samo spadala muška deca. To je očigledno iz toga da su samo muška bila pobrojana kada su Leviti dali kao u zamenu Jehovi (4. Mojsijeva 3:40-51). Faraon je sam bio prvenac, ali nije bio ubijen, jer je imao svoj vlastiti dom i u noći Pashe nije trebalo da umre poglavar, već prvorođeni sin u domu (2. Mojsijeva 12:12).

Jehova ih je izbavio

•15:8 — Pošto se voda Crvenog mora ’stvrdnula’, da li to znači da se smrzla?

Hebrejska reč koja je ovde prevedena sa ’stvrdnuti se’ znači skupiti se ili zgusnuti. Taj izraz je upotrebljen u Jovu 10:10, gde se govori o zgrušavanju sira. Dakle, ne mora da znači da su vodeni zidovi bili smrznuti. Pošto ništa vidljivo nije zadržavalo vodu, izgledalo je kao da se voda stvrdnula, ukrutila ili zgusnula i tako ostala da stoji. Da je ranije spomenuti vetar bio tako hladan da je zamrzao vodu, bez sumnje bi se u izveštaju spomenula strašna hladnoća (2. Mojsijeva 14:21).

Organizovani u teokratiju

•20:5 — Da li to znači da će i verni biti kažnjeni?

Ne, jer se svakom pojedincu, nakon što zađe u doba vlastite odgovornosti, sudi na osnovu njegovog vlastitog ponašanja i stave (uporedi sa Jezikiljom 13:20). Međutim, kada se Izrael kao nacija okrenuo kasnije idolopoklonstvu, još generacije posle toga trpeo je narod zle posledice takvog postupanja. Verni nisu bili lično kažnjeni za greh nacije, mada su i oni osetili neke posledice toga. Za te osobe koje su sačuvale svoju čistoću bilo je teško da plivaju protiv struje nacionalnog religioznog prestupa, ali čineći to uživali su Jehovinu ljubaznu dobrotu.

•23:20-23 — Ko je bio ovde spomenuti anđeo i kako je bilo Jehovino ime „u njemu“?

Jehova je upotrebio druge anđele, a ne predljudskog Isusa Hrista, da prenesu Božji zakon Mojsiju (Jovan 1:1-3, 14; Jevrejima 2:2, 3). Ali je razumno zaključiti da je Isus u predljudskom obliku bio anđeo za koga je Jehova rekao da je ’njegovo ime u njemu’. Bio je upotrebljen da vodi Izraelce na put u Obećanu zemlju (1. Korinćanima 10:1-4). Isus, čije ime znači „spasenje Jehovino“, jeste glavni koji podržava i opravdava ime svog Oca.

•32:25 — Zašto nije bio kažnjen zbog toga što je načinio zlatno tele?

Aron je to učinio po nalogu naroda, a ne zato što je u srcu simpatisao sa idolopoklonstvom. Kasnije nije se očigledno pridružio Levitima i zauzeo stav za Jehovu i bio protiv onih koji su se tom prilikom protivili Mojsiju. Oko 3 000 osoba (verovatno kolovođe) bilo je ubijeno, ali je još više bilo krivih, jer je Mojsije nakon što je bilo ubijeno tih 3 000 osoba, podsetio narod da je teško zgrešio. Dakle, tada je primilo više osoba Jehovinu milost, a ne samo Aron (2. Mojsijeva 32:1-6, 26-35).

•34:26 — Kakvo značenje je imala zapovest da se ne kuva jare u majčinom mleku?

Kuvati jare u majčinom mleku bio je, po zapisima, paganski ritual koji je trebalo da prouzrokuje da padne kiša. Stoga je bio Izraelcima verovatno dat taj zakon da se ne bi okaljali takvim običajima. Međutim, ta zapovest, zajedno sa ostalim, izgleda podvlači činjenicu da postoji pravilan i prikladan red u svim stvarima. Jehova je majku snabdeo mlekom da hrani svoje mladunče. Ali kuvanje mladunčeta u mleku dovelo bi do bola i njegove smrti, što je sasvim suprotno namenjenoj svrsi mleka. Ovaj zakon, je takođe, izgleda pružio pouku pokazujući Božjem narodu da ne treba da budu bez srca, već da budu sažaljivi.

Pravo značenje za verne

Druga Mojsijeva je dirljivi izveštaj o tiranskim okovima, božanskom oslobođenju i organizovanju teokratskog društva. Ali koju pouku mogu da izvuku iz te knjige Jehovini svedoci u 20. veku?

Jehova podržava svoj narod. To je činio time što je podupirao i blagosiljao Izraelce kada su bili ’robovi pod tiranskom vlašću’ (2. Mojsijeva 1:7, 14). Jehova podržava isto tako i svoje savremene Svedoke, čak i kada su suočeni sa teškim progonstvima.

Jehova je izbavitelj bez premca. Koliko je to bilo očigledno na Crvenom moru! Prema  tome, njegovi današnji Svedoci mogu biti sigurni da će kao grupa da prežive dolazeću ’veliku nevolju’ pod snažnom rukom velikog Izbavitelja (Matej 24:20-22; Otkrivenje 7:9, 14).

Jehova je Bog teokratske organizacije. Kada su Izraelci slušali njegove zakone bili su u stanju da ga obožavaju na uredan, siguran, radostan način koji je odavao čast njegovom imenu. Tako je Jehova i danas organizovao svoje Svedoke kao uredno, sigurno i srećno bratstvo, Zato, za svoju sigurnost i sreću moramo verno da služimo Bogu kao deo tog teokratskog društva koje slavi njegovo sveto ime (Psalam 100:1-5; 1. Petrova 2:17).

Ovo su neke od mnogih koristi koje se mogu izvući iz Druge knjige Mojsijeve. Ojačajmo svoju veru dok razmišljamo o tom uzbudljivom izveštaju o božanskom izbavljanju od tiranije do teokratskog uređenja.

[Slika na 16. strani]

Jehova je na brdu Sinaju organizovao Izraelce u teokratiju