Ne „vraćajte se na slabe i bedne stvari“
Ne „vraćajte se na slabe i bedne stvari“
„Sada pak, pošto ste poznali Boga, . . . kako možete da se opet vraćate na slabe i bedne elementarne stvari“ (Galatima 4:9, NS).
1, 2. a) Koju promenu je izazvao grom kod jednog slepog čoveka? b) Do koje još značajnije promene je došlo u tvom životu? (Dela apostolska 26:18).
U junu 1980. novine su objavile čudesan slučaj Edvina Robinsona, starog 62 godine, koji je devet godina pre toga oslepeo u jednoj automobilskoj nesreći. Novine su pisale da je za vreme oluje potražio zaklon pod jednim drvetom. Munja je sevnula i grom je udario u to drvo, on se onesvestio. Kada se osvestio, mogao je da vidi. Zamisli, kako se osećao posle toliko godina slepila! Sigurno nije želeo da se vrati opet u tamu.
2 Ako si pravi Jehovin svedok, kod tebe se dogodila čudesna promena. Apostol Petar je pisao da su ’izabrani’ hrišćani bili ’pozvani iz tame u divnu svetlost’ (1. Petrova 1:1; 2:9). Da bi postao Jehovin svedok, možda si prekinuo sa nečistim običajima koji su vezani uz tamu (Rimljanima 13:12, 13; Jov 24:14-16). Zašto? Zato što si želeo da živiš u svetlosti istine i Božjeg priznanja.
3. Koja promena je nastala u tvojim životnim ciljevima kada si postao Jehovin svedok (Efescima 2:12).
3 Da li si imao značajni smisao u životu pre nego što si postao pravi hrišćanin (1. Petrova 4:15, 16)? Ako bi te neko pitao koji su bili tvoji ciljevi — da li bi odgovorio zarađivanje za život, porodica, razonode ili pripremanje za nemile dane starosti? Ti ciljevi sigurno nisu neispravni. Ali, kako bi se takav život razlikovao od veverice, vrapca ili neke druge životinje koja se rađa, raste, jede, spava, pari se i na kraju ugine (Propovednik 3:11-20; Jakov 1:14; Juda 16)? Međutim, kada si postao pravi hrišćanin, tvoj život je dobio smisao; tvoji ciljevi su usredsređeni na služenje Tvorcu (Propovednik 12:13).
4. Kako je uticalo na tebe poznanje Biblije (Psalam 36:9; Priče Solomunove 6:23)?
4 Razlika između svetlosti u kojoj se sada nalaziš i tame u kojoj si se nekada nalazio dolazi do izražaja u tvom znanju i razumevanju. Ranije nisi znao zašto zlo postoji, zašto se prilike oko nas pogoršavaju, u kakvom stanju se nalaze mrtvi i šta donosi neposredna budućnost. Sada poseduješ na Bibliji zasnovano razumevanje tih stvari. Koliko su tačne reči apostola Pavla „(Jehova) je zasvetlio u našim srcima — da budu prosvećena slavnim poznanjem Božjim“ (2. Korinćanima 4:6, NS)!
Ne ostaju svi u svetlosti
5. Koji dokazi postoje da svi ne ostaju u svetlosti?
5 Nisu svi koji su bili pravi obožavaoci Jehove ostali takvi. Silno duhovno stvorenje odstupilo je i postalo sotona. Adam i Eva su napustili svetlost. Imajući u vidu takve postupke savršenih stvorenja, nije iznenađujuće ako se vrate natrag neki nesavršeni ljudi, kao što smo mi. Izraelci su izašli iz egipatskog ropstva, pa ipak su, pre nego što su ušli u Obećanju zemlju, počeli da gunđaju i čeznu: ’Kako se samo dobro sećamo riba koje smo jeli u Egiptu, i krastavaca i lubenica i luka crnog i beloga’ (4. Mojsijeva 11:5)! Iako su uživali svetlost i slobodu, čeznuli su za egipatskom tamom i belim lukom.
6. Zašto bi trebalo :da budemo zabrinuti zbog osoba koje se okrenu od svetlosti?
6 I hrišćani se nalaze u opasnosti da se okrenu od svetlosti. Pavle je upozorio da će ustati ljudi u skupštini i povući za sobom učenike (Dela apostolska 20:29, 30). To se dogodilo još dok je on bio na Zemlji (Filipljanima 3:18; 2. Timoteju 2:16-18). Razmotri još bliže tu tačku: da li znaš nekog koji se na ovaj ili onaj način okrenuo natrag? Može li se to nama dogoditi?
7. Kakav je savet Pavle dao Galatima u tom pogledu?
7 Malo je hrišćana danas koji bi dobrovoljno izabrali tamu umesto svetlosti. Dakle, kakve stvari mogu da navedu brata ili sestru (bilo koga od nas) da se odvrate od svetlosti? Donekle nam je uvid u to pružio apostol Pavle u Galatima 4:9, gde je pisao: „Sada pak, pošto ste poznali Boga, ili još bolje: pošto je Bog vas poznao, kako možete da se opet vraćate na slabe i bedne elementarne stvari, kojima želite opet iznova da robujete“ (NS)?
8. Zašto je bio potreban taj savet p kako se odnosi na Zakon?
8 Očigledno su neki jevrejski hrišćani zastupali gledište da treba ponovo da se vrate Mojsijevom zakonu i pridržavaju ga, ili bar neke njegove delove. Pavle je pisao da su pravi obožavaoci oslobođeni Zakona (Galatima 5:1-6). Pošto se Zakonom nije mogla postići pravednost, bio je u nekom smislu slab, te je bio zamenjen ’boljom nadom’ ili pripremom (Jevrejima 7:18, 19). Zato se moglo reći da su oni koji su se ponovo okrenuli da drže Zakon ’vratili opet na slabu’ stvar i ’robovali joj opet iznova’.
9, 10. Kako je moglo upozorenje o ’bednim, elementarnim stvarima’ da se primeni pa a) grčke nauke? b) Mojsijev zakon?
9 Takođe je bilo prikladno upozorenje na ponovno vraćanje ’na bedne elementarne stvari’. Ovde upotrebljeni grčki izraz prenosio je ideju o slovima azbuke poređanim u redu, što pak upućuje azbuku stvari. Paganske nauke koje su tada preovladavale bile su, sigurno, ’bedne elementarne stvari’. Mada su Grci bili ponosni na svoje filozofije, ipak su one bile zasnovane na ljudskim konceptima, pogrešnim shvatanjima i mitovima. Ali i okretanje Mojsijevom zakonu predstavljalo bi ’vraćanje ponovo na bedne elementarne stvari’. Kako to?
10 Iako je Zakon poticao od Boga, mnoge stvari u Zakonu su se ticale ljudske sfere, kao šatora od sastanka i s njim u vezi ’zakonskih zahteva što se tiče tela’. Međutim, hrišćansko obožavanje se usredsredilo na duhovne stvari predočene tim fizičkim ’uzornim slikama’ (Jevrejima 9:6-10, 23). Zašto bi, onda, trebalo da se hrišćani vrate na te elementarne, osnovne stvari? Ako si učio matematiku i postao stručnjak u algebri ili računima — da li bi se vratio na taj stepen da brojiš na prste na rukama i nogama (uporedi sa 2. Petrovom 2:20-22)?
Slabe i bedne stvari danas
11. Na koju opasnost danas može da se primeni upozorenje iz poslanice Galatima 4:9?
11 Malo će ko od nas, verovatno, biti u opasnosti da se vrati na ’slabe i bedne elementarne stvari’ grčke filozofije ili Zakona. Međutim, taj je savet zapisan u Bibliji i u našu korist. Postoji, recimo, mogućnost da se vratimo na ono što se u 1. Jovanovoj 2:16 označava kao ’želja tela i želja očiju i upadljivo pokazivanje sredstava za život’.
12. Prikaži kako neki hrišćani mogu da podlegnu opasnosti pomenutoj u 1. Jovanovoj 2:16?
12 Neki misle da u ’upadljivo pokazivanje sredstava za život’ spadaju razmetanje sa odećom na kojoj je utisnuto ime kreatora ili preterano kićenje, kao nošenje četiri ili pet prstena u isto vreme (Jakov 2:2, 3). I takve pojave možda spadaju, jer se u Bibliji savetuje da ne treba pridavati preteranu pažnju ukrašavanju, ’stavljanju zlata’ (1. Petrova 3:3). Ali ’upadljivo pokazivanje sredstava za život’ može doći do izražaja i na druge načine. Neki hrišćanin možda zavidi ljudima bez nade na životnom stilu, jer žive za materijalne stvari. U nekim zemljama ljudi pokušavaju da kupe i zatim se razmeću stvarima koje se u njihovom kraju smatraju luksuzom, kao što su televizori u boji ili mali automobili. Negde drugde su ljudi ponosni ili žele da ostave utisak na druge svojim novim video-magnetofonom ili luksuznim automobilom. Da li će hrišćanin, koji je ’napustio sve i pošao’ za Hristom, razvijati želju da se razmeće takvim stvarima? Možemo da se pitamo: da li sada materijalna dobra okupiraju više moje vreme i misli nego kada sam ’čuo za reč i prihvatio je sa radošću’ i dopustio da deluje u mom životu (Matej 19:16-27; 13:20-22)?
13. a) Kako bi mogao Pavlov savet da se primeni na pitanje stanovanja? b) Na šta treba hrišćanin da pazi kad hoće da se useli u veću kuću (čitaj Luku 12:16-21)?
13 Ili, neki hrišćanin može da se vrati na bedne elementarne stvari u pogledu stanovanja. U nekim krajevima su privatne kuće veoma skupe. Dakle, mnogi će svetski ljudi kupiti kuću da bi sebi stvorili ugled, čak i kada to za njih predstavlja veliki finansijski teret. Ili materijalistički nastrojeni ljudi koji ne moraju da smeste porodicu čiji se broj članova uvećao, možda se sele iz prosečne kuće u veću, i kasnije u još veću i prostraniju (vidi Luka 17:28). Dakle, ako bi hrišćanin razmišljao o kupovini kuće ili useljenju u veliku kuću, treba da preispita svoje vlastite podbude i moguće posledice koje će se odraziti na njegovo duhovno stanje, tako da se ne bi preko neispravnog motiva ’vratio na elementarne stvari’. Svakako treba da odolimo iskušenjima da poželimo imućnost da bismo ’sredstvima za život’ ostavili utisak na druge (2. Jovanova 2:16). Bez da druge sudimo u tim stvarima, trudimo se pojedinačno da uvek stavljamo Božju službu na pravo mesto u svom životu. Koliko smo srećni kada možemo da vidimo kako mnogi zreli hrišćani, čija situacija im na svaki način dozvoljava, smanjuju svoje časove rada da bi napravili mesta za punovremenu pionirsku službu, što svakako nije slaba ili bedna stvar (Matej (6:31-34; 7:1-3; 9:36-38)!
14. Kako može neko da se ’vrati’ ako se uzme u obzir ugled?
14 Ugled u ovom poretku je još jedna stvar na koju hrišćanin može da se ’vrati’. Priznajemo da je ispravno želeti da drugi misle dobro o nama; hrišćanske starešine moraju da ’imaju dobro svedočanstvo od ljudi izvana’ (1. Timoteju 3:7), U Božjoj reči nam se, doduše, savetuje da ’ne treba da mislimo više o sebi nego što je nužno’ (Rimljanima 12:3). U svetu biti neko danas se naročito podvlači i to može otežati nekolicini da nastave da traže hrišćansku skromnost i dobar položaj kod Boga.
15. Kada bi to moglo da predstavlja problem za mlade i roditelje?
15 Mladi se često suočavaju sa tom pojavom, jer nastavnici i učenici ih pobuđuju da se istaknu u sportu, školskim telima ili klubovima. Možda se, takođe, suočavaju sa pritiskom da studiraju da bi dobili bolji posao. Neki roditelji su još dodali tom pritisku, jer i sami žele da postignu prestiž pomoću uspeha svog deteta, Možda si čuo kako neki roditelji govore: ’Ne želim da moj sin bude celog života običan radnik’ (Uporedi sa Markom 6:3).
16. Zašto ugled može predstavljati opasnost za hrišćanina? Prikaži to.
16 Mnogi muškarci dolaze u iskušenje da traže ugled na poslu. Ako bi se suočio sa unutrašnjim motivima, tada bi dotični možda video da želi da bude predradnik prvenstveno zbog prestiža. Da li je moguće da neki hrišćani, koji su finansijski obezbeđeni i mogli bi da smanje broj časova rada (ili odu u penziju) da bi bili pioniri, da dođu u iskušenje da nastave da rade zato što su ugledni na poslu ili imaju uticaja u preduzeću? Kakav divan primer nam je ostavio Pavle! Bio je na višem položaju i imao je uticaja u jevrejskom poretku zajedno sa materijalnom bezbednošću. Ali, bio je spreman da sve izgubi da bi ’dobio Hrista i našao se u zajednici sa njim’. Shvativši da je to način da stekne priznanje od trajne vrednosti, Pavle se nije nikada vratio opet na slabe, elementarne stvari (Filipljanima 3:4-11).
17. Koju opasnost u pogledu ’vraćanja’ predstavlja zabava?
17 Malo bi njih negiralo, činjenicu da je većina današnjih razonoda ’slaba i bedna’. Probirljivost je obavezna. Pa čak i kod vrsta razonode koje jasno ne krše Božja načela, potrebno je biti oprezan zbog vremena i sredstava koja se na njih troše. Mnoge igre, elektronske i druge, mogu iziskivati mnogo vremena i vrtoglave sume novca. Pojedinačno ili kao porodica sednite i izračunajte realno koliko vremena i novca potrošite u proseku nedeljno ili mesečno na zabavu. Tu uračunaj i vreme provedeno pred televizorom. Taj problem postaje sve veći, pošto oni koji su zaduženi za program pružaju sve više serijskih emisija — čak dokumentarnih, istorijskih emisija i odlučujućih sportskih utakmica — tako da se gledalac opet iznova vraća natrag. Jasno je da hrišćani moraju da rade na tome da kontrolišu kako koriste svoje ograničeno vreme i sredstva, tako da se ne bi opet vratili na slabe i bedne stvari (Efescima 2:2, 3).
18. Koji izvrstan pravac sledi većina hrišćana?
18 To ne navodi na misao da se većina Božjeg naroda opet vraća na takve stvari. Postoje hiljade, stotine hiljada, da, milioni predanih svedoka Jehove koji se čvrsto drže pravog obožavanja i većina to čini godinama. Verovatno znaš mnoge hrišćane koji bi mogli da se opišu Pavlovim rečima: „Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u svojim molitvama . . . I vi ste se ugledali . . . na Gospoda, primivši reč u velikoj nevolji s radošću Duha Svetoga, tako da ste postali uzrok svima vernima“ (1. Solunjanima 1:2, 6, 7, dr Čarnić). Svako od nas treba da bude takav i da odluči da se ’ne vraća opet na slabe i bedne elementarne stvari’. Niti imamo bilo kakav razlog da se vratimo natrag.
Traži duhovna bogatstva
19, 20. Koje snažne i bogate stvari ti je pružilo pravo hrišćanstvo?
19 Pravo hrišćanstvo snabdeva nas mnogim snažnim i bogatim stvarima. Odlučujući faktor za dobijanje mnogih blagoslova jeste posedovanje poznanja Svetog pisma. Čak i svetski naučnici svedoče da je Biblija još više od toga; ona je ’Božja reč koja deluje u vernicima’ (1. Solunjanima 2:13), Da, znamo da ima moć da promeni živote, udeli razložnu nadu i pokaže nam šta donosi budućnost. Ako je čitamo, možemo da primimo poruke od Tvorca i saznamo šta je upravo njegov Sin govorio i činio (Jovan 21:24, 25).
20 Uz pomoć Božjeg naroda saznao si mnogo toga iz Biblije o Jehovi i možeš da se složiš sa sledećom izjavom: „O dubino bogatstva i premudrosti, razuma Božijega! kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi“ (Rimljanima 11:33)! Pored znanja, imaš i ’primer zdravih reči’ (2. Timoteju 1:13). Mnogi ljudi već godinama čitaju Bibliju, ali još uvek ne razumeju njen smisao. Međutim, ti razumeš u osnovi šta ona znači. Možeš da govoriš o njoj sa razumevanjem i sigurnošću, što ne mogu čak ni teolozi (Dela apostolska 4:13).
21, 22. Koje si druge bogate stvari primio zato što si Jehovin svedok?
21 Takođe imaš i najbolje društvo. Da, tvoja braća i sestre su nesavršeni i ponekad mogu da izazovu razdraženost. Ali, u celini, pravi je blagoslov biti među narodom koji ljubi Boga, nastoji da primenjuje biblijska načela i koji pokušava da ’čini dobro svima, a naročito onima sa kojima su u srodstvu po veri’, a tu i ti spadaš (Galatima 6:10). Nedavno je pedijatar iz bolnice Mt. Sinai u gradu Njujorku komentarisao o svom ličnom iskustvu. Rekao je jednom propovedniku Jehovinih svedoka koji je bio tamo u poseti: ’Šta god činite, činite i dalje. Vi stvarate divne ljude. Svi mi koji kontaktiramo sa vama zapažamo koliko ste drugačiji od ostalih, kako ste smireni i ljubazni. Zato, što god činite, činite i dalje, molim vas’. To je društvo koje ti imaš.
22 Druga bogata, snažna stvar kojoj možeš da se raduješ jeste tvoja na Bibliji zasnovana nada — bilo da se sastoji u besmrtnosti na nebu ili večnom životu na rajskoj Zemlji. Koja bi se duševno zdrava osoba odrekla toga? I na kraju, ne zanemaruj delo koje ti je dao Jehova da sada obavljaš i za koje te je snažno opremio (2. Korinćanima 10:4; Filipljanima 4:13). Delo pravljenja učenika iziskuje napore, ali i pruža duboko zadovoljstvo i radost, jer tako pomažeš drugima da kreću putem u život. Ta delatnost može da ti ispuni srce i misli.
23. Na šta treba da budemo rešeni imajući u vidu Galatima 4:9?
23 Onda je savršeno jasno da nas pravo hrišćanstvo snabdeva mnogim snažnim i bogatim stvarima. Razmislimo o tome i cenimo ono što imamo i budimo odlučni da se nikada ’ne vratimo opet na slabe i bedne stvari, niti da im opet iznova robujemo’.
Da li se sećaš?
□ Kako su Galaćani bili u opasnosti da se ’vrate ponovo na slabe i bedne elementarne stvari’?
□ Kako možemo i mi da se ,’vratimo opet’ s obzirom na sledeće stvari:
Materijalna dobra?
Kuću?
Ugled?
Zabavu?
□ Kako te hrišćanstvo snabdeva snažnim i bogatim stvarima?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 25. strani]
Koliko vremena i novca trošiš lično na zabavu?