Toplota stimuliše, hladnoća osvežava

NEOSETLJIVI, apatični, ravnodušni. Neke ljude, izgleda, ama baš ništa ne može da pokrene. Takav problem je mučio ranu hrišđansku skupštinu u Laodikiji i zato je proslavljeni Isus Hrist uputio toj skupštini sledeće reči osude: „Znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo sreće da si hladan ili vruć. Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta“ (Otkrivenje 3:15, 16, dr Čarnić). Zašto se skupština nalazila u takvom jadnom duhovnom stanju?

Frigijski grad Laodikija bio je smešten u unutrašnjosti od Efesa u Maloj Aziji. Važan trgovački put vodio je kroz Laodikiju i tamo se račvao, jedan deo puta je vodio do Efesa; drugi je prolazio kroz brda i vodio do Filadelfije, Sarda, Tijatire i, na kraju, do Pergama. Bogata Laodikija bila je poznata po novčanim poslovima. Između ostalog izvozila je finu, mekanu, crnu vunu, koju je dobijali od ovaca koje su se tu gajile. U blizini je bio osnovan medicinski fakultet i u tom kraju se proizvodio frigijski prašak za oči, koji se smatrao naročito lekovitim. Laodikija je postala veoma poznata po svojim frigijskim tepisima. Misli se da je umetnost vezenja odatle potekla i izgleda da tom gledištu daje podršku reč za „vesti“ (phrygio). Laodikija je, takođe, postala muzički centar, kao i centar za poznati frigijski umetnički oblik koji je bio karakterističan po geometrijskim šarama — kukastim krstovima, meanderima i rombovima.

Da li je moglo da se dogodi, s obzirom na blagostanje koje je vladalo u Laodikiji, da su neki hrišćani dozvolili sebi da se upuste toliko u komercijalne poslove, tako da su imali malo vremena za širenje dobre vesti drugima? Da li su neki od njih počeli da stavljaju svetsku karijeru na prvo mesto u životu, jer su želeli nešto ’zanimljivije’ od zdravih načela hrišćanstva?

Nema sumnje da su takvi stavovi mogli da prouzrokuju kod hrišćana u Laodikiji hlađenje ljubavi prema Jehovi, učitelju Isusa Hrista i bližnjima (Matej 24:12; 22:37-39). Slično je i sa nama — ako dozvolimo da nam materijalizam preokupira vreme i stavimo težnju za svetskom karijerom na prvo mesto u životu, nalazimo se u opasnosti da postanemo ’mlaki’ u svom predanju i da to radimo samo mehanički da bismo se „osigurali“ ukoliko bi ’velika nevolja’ naišla za vreme našeg života (Otkrivenje 7:14).

Koliko je daleko bolje da budemo stimulativno vrući prema onima koji osećaju da je svet „hladno“ mesto, jer drugi ne pokazuju pravo zanimanje za njihove probleme! Koliko je daleko bolje da budemo osvežavajuće hladni za one kojima je pod nogama vruće usled nepravdi!

Hrišćanska braća mogu da budu stimulisana revnosnim primerom za stavljanje interesa Carstva na prvo mesto (Matej 6:33). Mogu da budu rashlađena ili osvežena utešnim rečima i ljubaznim delima, koja im se pružaju kada su bolesna ili se nalaze pod drugim teškim  okolnostima. Naročito će valjati za mlade hrišćane da razmisle o tome kako najbolje mogu da koriste svoje vreme i energiju.

Kako izbeći mlako stanje

Zašto je vaskrsnuli Isus tako formulisao reči kada se obratio skupštini u Laodikiji? Biće da je aludirao na snabdevanje grada vodom. Nasuprot obližnjim gradovima Hierapolisu i Koloseji, Laodikija nije imala svoje vlastite izvore vode. Hierapolis je bio poznat po izvorima tople vode, koja je stimulisala umornog putnika koji je putovao zimi. Koloseja je imala hladnu vodu, koja je veoma osvežavala za vreme letnje žege. Međutim, u Laodikiju je voda morala da se prenosi sa izvesne udaljenosti, prvo preko otvorenog akvedukta i zatim preko probušenih kubnih kamenih blokova, koji su bili zajedno cementirani. Najverovatnije je zato voda bila mlaka dok je stigla do gradskih stanovnika.

Isus Hrist se osvrnuo i na druge stvari koje je trebalo da budu poznate hrišćanima u Laodikiji (Otkrivenje 3:17, 18). Umesto mekanih, sjajnih, crvenih vunenih haljina koje su bile na ceni u tom kraju, hrišćanima u Laodikiji bili su potrebni beli ogrtači po kojima bi se identifikovali kao Jehovine hrišćanske sluge (Otkrivenje 16:15). Umesto ’zlata’ koje je bilo u Laodikiji usled novčanih transakcija, Isus im je savetovao da pokažu osobine kao što su vera i izdržljivost, koje su se kušanjem mogle ojačati i bile daleko vrednije i trajnije od bilo kakvog materijalnog bogatstva (1. Korinćanima 3:10- 15; 1. Petrova 1:6, 7). Duhovni ’melem za oči’ bio bi daleko delotvorniji nego frigijski prašak za oči. Za hrišćane u Laodikiji bilo je potrebno da raspoznaju nadu u večni život i da planiraju svoj život u saglasnosti sa njom (Rimljanima 12:12; 1. Timoteju 4:7; Filipljanima 3:13, 14).

Odatle može da izvuče pouku i hrišćanin danas. Umesto da nastoji da udovolji željama za poslednjom modom u odevanju, najboljom hranom, kućom i transportnim sredstvom, on mudro traži da ’kupi’ od Isusa duhovne ’ogrtače’, ’zlato’ i ’melem za oči’. Da, Isus je rekao ’kupite’ ih. To će nešto koštati — potrebno je vreme da se družimo sa Božjim narodom, vreme da studiramo Božju reč i biblijska pomoćna sredstva za studiranje; vreme da razmišljamo o onome što učimo i povezujemo nove tačke sa onim što već

znamo i izvršimo promene u svojim mislima; potrebni su nam vreme i napori da saopštimo drugima što smo naučili. To može iziskivati da izlazimo na kraj sa manje materijalnih sredstava da bismo posvetili više vremena studiranju Svetog pisma i duhovnom pomaganju drugima. Takav pravac će obavezno sačuvati hrišćansku nadu.

Zamke — zabave i nemoral

I druge zamke su ugrožavale hrišćane u Laodikiji i mogle su da doprinesu tome da hrišćani postanu ’mlaki’. Arheološke iskopine su otkrile ostatke stadiona, pozorišta i gimnazija. Da li bi mogli neki hrišćani. da dozvole da se ljubav prema zadovoljstvima ušunja u njihov život? Božje sluge danas moraju da paze da ne razvijaju želju za nekom neispravnom vrstom zabave ili preteranim zabavljanjem. Naročito mladi hrišćani mogu da misle da sa njima nešto nije u redu ako ne idu u bioskop ili na neku predstavu ili ne priređuju žur svake nedelje, naročito subotom uveče kada izgleda da drugi uživaju. Možda je tim mlađim hrišćanima neprijatno kada sledećeg ponedeljka ujutro ne mogu da komentarišu svetske priredbe i zabave sa svojim školskim drugovima ili kolegama na poslu. Ali zašto ne bi organizovali zabavu sa drugim duhovno jakim mladima, kao i sa starima? Mnogo je bolje biti sa ’onima koji prizivaju Gospoda iz čista srca’ i tako osetiti osveženje (2. Timoteju 2:22).

Nemoral i terevenčenje bili su dodatna opasnost za duhovnu dobrobit hrišćana u Laodikiji. Narod je obožavao Dioniza, grčkog boga vinove loze. Njegovi obožavaoci su divljim igrama pokušavali da se poistovete sa njim. Falos je igrao istaknutu ulogu kod rituala.

Danas smo okruženi svetom, čija moralna merila stalno opadaju. Nemoral je postao norma na mnogim mestima. Većina savremenih disko igara slična je orgijastičnom „divljanju“ u čast Dioniza i Baha. Jehovin narod mora da se odupre pritisku da učestvuje u takvim ’stvarima, ako ne žele da budu ’izbljuvani iz Isusovih usta’. Zaista je važno da živimo sa Jehovinom svetošću i čistoćom (1. Petrova 1:16).

Ostati danas ’vruć’ ili ’hladan’

Isus Hrist je podsetio hrišćane u Laodikiji da kara i kažnjava one koje voli (Otkrivenje 3:19). Pobudio ih je da i dalje pridobijaju  duhovnu snagu. Dok su razmišljali o načinu na koji se Isus predstavio kao „Amin, verni i istiniti svedok, početak stvaranja Božjeg“, rani hrišćani su mogli biti uvereni u pouzdanost Božjeg sina i sigurnost onoga što im je obećao (Otkrivenje 3:14). Kao što je Isus „početak“ inteligentnog stvarstva, tako je i „početak“ stvaranja „novih nebesa i nove zemlje“, koje hrišćani očekuju (2. Petrova 3:13). Dobijanje nagrade bilo je za njih samo pitanje vremena.

Isto je i danas to pitanje vremena i sve činjenice pokazuju da se radi o kratkom vremenu (Otkrivenje 12:12). Zato, nemoj da dozvoliš da pod uticajem sveta postaneš ’mlak’. Vodi računa da se ne prepustiš materijalističkim težnjama. Razmišljaj i ispitaj da li je mudro da koncentrišeš svoj život oko karijere u svetu. Pazi na vrste zabave i na utrošeno vreme za njih, kao i na svoje društvo. Budi duhovno jak i budan time što ćeš mudro da iskoristiš svoje vreme za studij Biblije, sastanke sa Jehovinim narodom i revnu službu Bogu (1. Korinćanima 15:58).

Isus Hrist je bio u svom držanju i ličnosti i stimulativno vruć u očima onih koji su ljubili Jehovu i osvežavajuće hladan, ublažavajući za one koji su bili umorni od greha i životnih tereta (Matej 11:28, 29; Jovan 2:17). Danas mogu hrišćani da slede Hristov primer time što postupaju u skladu sa porukom koju je dao skupštini u Laodikiji.