Da li se Bog brine za duševno obolele?
Da li se Bog brine za duševno obolele?
FLORENS je bila atraktivna mlada žena. Upravo je bila na početku svoje uzbudljive karijere kao modna manekenka kada je iznenada obolela od duševne bolesti. Postala je duboko utučena i zatvorila se u kuću svojih roditelja. Pošto je izgubila volju za životom, zapostavila je potpuno svoj izgled. Na kraju je htela da se ubije.
Florens nije jedina. Slične tragedije pogađaju ljude širom sveta. U stvari, duševna poremećenost je jedna od najučestalijih bolesti danas. Kako Bog misli o duševnim bolesnicima? Da li se, zaista, brine za njih?
Neki su skloni da misle da Bog saobraća samo sa onima koji se smatraju duševno normalnima. Neki čak misle da je duševna bolest oblik direktne kazne od strane Boga. Ali, da li treba Boga za to kriviti? Šta je uzrok duševne bolesti?
Osnovni uzrok
U prošlosti je bilo rasprostranjeno verovanje da većina duševnih oboljenja potiče od natprirodnih izvora, i neki misle da je to biblijsko gledište o duševnim bolestima ili ludilu. Tačno je da se u Bibliji govori o osobama koje su bile opsednute nevidljivim zlim duhovima, ali to ne znači da ona žigoše sve vrste duševnih bolesti kao opsednutost demonima.
Ovde se mora primetiti da Biblija nije medicinska knjiga u kojoj se opisuju uzroci različitih bolesti. Pa ipak, u njoj se objašnjava šta je glavni uzrok svih ljudskih bolesti — duševnih i fizičkih. U njoj nam se pokazuje da smo žrtve nesavršenosti koja nas vodi u smrt. Nju je preneo na ljudsku vrstu naš grešni predak Adam. Apostol Pavle to objašnjava ovako: „Zato kao što kroz jednog čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše“ (Rimljanima 5:12). To znači da je svaki Adamov potomak nesavršen i tako ima i duševne i fizičke nedostatke. Dakle, duševne poremećenosti su ekstremni oblici nasleđene slabosti koju svi imamo. a
Božje pripreme za duševno obolele
Iz priprema koje je Bog načinio može se videti da se brine za duševne bolesnike. Prvo, obavezuje njihove najbliže rođake da se brinu o njima. U 1. Timoteju 5:8 čitamo: „A ko ne vodi brigu o svojima, naročito o Domaćima, odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje“ (dr Čarnić). Tu nije učinjen izuzetak za ukućane koji su bolesni.
To znači da su bračni drugovi obavezni da se brinu jedni za druge. Hrišćanka, koja je odlučila da kući neguje svog muža koji je oboleo od teške duševne bolesti, prokomentarisala je njenu odluku ovako: „u braku se mora deliti i dobro i zlo.“ Godinama se ljubazno brinula za njega sve dok nije umro.
Bog obavezuje, takođe, roditelje da se brinu o svojoj bolesnoj deci. Roditelji mogu da prenesu na njih neku genetsku manu. Jedan bračni par iz Švedske, čiji se trogodišnji dečak rodio sa neizlečivim poremećajem hromozoma, što je ozbiljno, omelo njegov razvoj, rekao je sledeće: „ON je naše dete. Doneli smo ga na svet. Ne možemo da zamislimo da ga negde ostavimo. Mnogo ga volimo. Želimo da mu pomognemo da iskoristi što je najbolje moguće svoj život. To je ogroman posao, ali on zaista napreduje i to nas raduje.“
Isto je tako kada je nečijim roditeljima potrebna nega. U Božjoj reči se pokazuje da su odrasla deca Obavezna da se brinu o svojim ostarelim nemoćnim roditeljima, čak i o onima koji nisu više umno sasvim zdravi (1. Timoteju 5:4).
Naravno da u nekim slučajevima nije preporučljivo držati u kući duševnog bolesnika i brinuti se o njemu. On može da predstavlja opasnost za sebe i druge, možda mu je potreban poseban tretman ili stalna nega stručnog osoblja ili uopšte neće da ostane kod kuće. Brinuti se o takvoj osobi kod kuće može da postane preteško breme za druge članove porodice, koje može ozbiljno da naškodi
njihovom zdravlju i dobrobiti. Ali, ako takvih okolnosti nema, onda je za bolesnika najbolje da ostane kod kuće, jer porodična zajednica, koju je Bog ljubazno uspostavio, može dosta doprineti poboljšanju zdravstvenog stanja obolelog.Kako pomaže Božja reč
Priprema Božja koju možemo da upotrebimo kada se brinemo o duševno obolelim osobama sastoji se u tome da im pomognemo da prikupe znanje iz Biblije. Primeri pokazuju da su se duševno obolele osobe uveliko oslobodile napetosti i teskobe, a ponekad i bile izlečene, kada su svoje misli prilagodile znanju koje su stekle iz Božje reči. Kako je to moguće? Prvenstveno zato što je Biblija knjiga koja pruža duhovno vođstvo i uliva nadu ljudima (Rimljanima 15:4, 13). Nada je posebno važna za utučene osobe. I Božji duh, zajedno sa čvrstom nadom, može da pomogne neuravnoteženoj osobi da sredi misli i ponovo prihvati zdrav način razmišljanja.
Zato je često bio od koristi redovan studij Biblije. Um koji odstupa od normalnog načina mišljenja zahteva popravku, kao jedan časovnik koji kasni ili žuri. Časovnik još uvek može biti koristan ako se redovno doteruje prema ispravnom časovniku. Jehova Bog je preko Biblije čoveka snabdeo „ispravnim časovnikom“, merilom za ispravno mišljenje. Ako se duševno oboleloj osobi redovno pomaže da se koristi tom divnom pripremom, to donosi njenoj uznemirenoj psihi utehu, veru i nadu.
Tako je bilo i sa Florensom, mladom ženom spomenutom na početku ovog članka. Žena iz obližnje skupštine Jehovinih svedoka posećivala je njene roditelje i dogovorila se sa njima da jednom nedeljno vodi biblijski studij sa njom. Ta sestra kaže: „U početku je bila veoma stidljiva i osetljiva, tako da bi brzo istrčala iz sobe i plakala. Ali, postepeno, dok je sticala biblijsko znanje, pokazivala je sve veću uravnoteženost. Zatim sam je upoznala sa drugim osobama koje sam pozvala da prisustvuju studiju i na kraju, prvi put za nekoliko godina, mogla je da napusti kuću i sa mnom ode na sastanak. Florens vodi sada normalan život. Udata je, ima dvoje male dece i sama vodi biblijske studije sa drugima. Ona je sama izjavila: ’Nikada ne bih uspela ponovo da se oporavim bez istine i nade iz Biblije.’“
Snaga molitve
Redovna molitva sa duševno obolelom osobom može joj isto pomoći da dovede u bolji red svoj nesrećni um. Ta priprema od Boga može da posluži kao ventil sigurnosti kroz koji mogu da izađu depresivne misli. Apostol Petar je doveo u vezu ’zdrav um’ sa ’trezvenošću u pogledu molitvi’ (1. Petrova 4:7). Molitvom se do Boga može doći u svako vreme, danju ili noću. I on nas poziva da ga molimo ’za sve’, što uključuje i duševne probleme (Filipljanima 4:6).
Efikasnost molitve da se videti iz sledećeg primera: jedan oženjen čovek u Belgiji patio je od detinjstva od teških duševnih poremećaja. Prihvatio je da studira Bibliju sa Jehovinim svedocima i sada piše:
„Čim sam razumeo da je Jehova jedini istiniti Bog, molio sam se njemu, tražeći da mi pomogne da se promenim, jer sam shvatio da je moje ponašanje bilo sve drugo ali ne normalno. Do tog vremena nije mi pomogao nijedan psihijatrijski tretman, premda sam bio tri puta interniran i podvrgao se svim mogućim analitičkim testovima. Nosio sam se mišlju da prestanem da uzimam lekove, postavši svestan njihove nedelotvornosti, ali šta će njih da zameni?
Čim sam prestao da uzimam sredstva, moja nervna napetost je bila toliko velika da sam jedva mogao da žvaćem hranu. Preklinjao sam Jehovu mnogo puta dnevno i svaki put me obuzimalo osećanje mira. Uveliko su mi pomogle i biblijske misli koje su mi pale na pamet. U početku je sve to bilo kratkotrajno, ali ja sam ustrajao. Shvatio sam da mi zaista pomaže Božji duh. Malo po malo, dok su prolazile nedelje, meseci i godine, napadi su postali ređi i slabiji. Bitku sam dobio! Mogu da potvrdim da danas vodim normalan život i da sam sposoban da nosim svoje odgovornosti i razvijam hrišćansku ličnost. Ništa bolje ne mogu da učinim negoli da ohrabrim sve koji imaju slične probleme da se obrate našem Bogu Jehovi za pomoć.“
Briga preko hrišćanske skupštine
Postoji još jedan način na koji se Jehova Bog brine o duševnim bolesnicima, a to je preko hrišćanske skupštine. Ovde se Bog ljubazno pobrinuo da starešine preuzmu vođstvo u tome. One nastoje da slede savet: „Tešite ojađene duše, pomažite slabe, budite strpljivi sa svima“ (1. Solunjanima 5:14, NS). Godine studija Božje reči i praktična iskustva u rešavanju problema osposobili su hrišćanske starešine da pomažu svakakvim osobama koje dođu kod njih. Pokazuju iskreno zanimanje time što strpljivo slušaju sve što ima da im kaže neko ko je u nevolji. Hrišćanske starešine su svesne koliko je važno da pokušaju da razumeju umesto da su brzi da nekog osude ili umanje značaj njegovih osećanja. Uprkos svojim vlastitim nedostacima i ograničenjima, starešine se iskreno trude da uteše i pomognu. Čovek iz Belgije, koji se oporavio od bolesti, rekao je: „Moram da podvučem ljubav od strane starešina koje su me, iako nisu uvek razumele situaciju, podržavale, kao i moja porodica.“
Starešine žele isto da pomognu bolesnima da posećuju sastanke hrišćanske skupštine. Takvi sastanci, koji se održavaju u miroljubivom i trezvenom duhu, pružaju zdravo društvo i umirujuću atmosferu svima koji su voljni da ih koriste.
A šta je sa neizlečivim bolesnicima?
Jasno je da se svaka duševna bolest ne može da izleči pomoću gore navedenih priprema. Međutim, iskustva su pokazala da su se mnoge duševne ili emocionalno poremećene osobe oporavile ili bar osetile donekle olakšanje zahvaljujući tim pripremama. Naravno, postoje veoma teški slučajevi bolesti, gde bolesnik nije u stanju da shvati biblijsko znanje i razume duhovne stvari. Ali i u takvim slučajevima postignuto je donekle olakšanje ako se osobi dozvoli da živi u atmosferi ljubavi i sigurnosti.
Neke situacije izgledaju beznadežne i teško ih je podneti. Ali to ne znači da se Bog ne brine. O vladavini Božjeg mesijanskog kralja bilo je prorečeno: „Jer će izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomoćnika. Biće milostiv ništemu i ubogom, i duše će jadnima spasiti“ (Psalam 72:1, 12, 13).
Imajući u vidu stalno oslobođenje, Bog je dozvolio da izvesno vreme postoji ovo nesavršeno ljudsko stanje. Ali ne zauvek! Biblija nas uverava da će svi neprijatni vidovi ljudskog života potpuno nestati kada bude Božja nebeska kraljevska vladavina smenila sotoninu vladavinu i uspostavila božansku vladavinu na Zemlji (Danilo 2:34, 44; Otkrivenje 21:4).
Da, uskoro će Jehova Bog otkloniti uzroke svih ljudskih bolesti — fizičkih i duševnih. On se zaista brine o tome.
[Fusnota]
a Dalja objašnjenja naći ćeš u Probudi se! od 22. aprila 1975. (eng. izdanje)