Konj vrani — znak

„I gle, vrani konj, i onaj što seđaše na njemu imaše vagu u svojoj ruci. I čuh glas kao da govori između četiri živa stvorenja: merica pšenice za dinar i tri merice ječma za dinar, a maslinovom ulju i vinu nemoj da naškodiš“ (Otkrivenje 6:5, 6, NS).

Tim strašnim rečima opisuje apostol Jovan trećeg od četiri apokaliptičkih konjanika — konjanika koji jaše na vranom konju gladi. a Da li si se ikada pitao kada je započelo njegovo besno jahanje? Trebalo bi da se pitaš. Ono najavljuje najveću promenu koju će svet ikada da vidi.

Neki smatraju da je taj konjanik uvek jahao među čovečanstvom. A i tačno je da je istorija puna izveštaja o gladi, počevši od dana Avramovih i Josifovih pa do najveće zabeležene gladi svih vremena, koja je zahvatila Kinu između 1878. i 1879. (1. Mojsijeva 12:10; 41:54). Procene o broju Kineza koji su umrli od te gladi kreću se između 9 i 13 miliona.

Međutim, vrani konj i njegov jahač ne odnose se na sve nestašice hrane u istoriji. Zašto ne?  Zato što je Jovan u svojoj viziji video da tom konju prethodi riđi konj, kao i jahač na belom konju sa krunom na glavi. Taj jahač je Isus Hrist, novopostavljeni kralj koji ide napred „pobeđujući i da pobedi“ (Otkrivenje 6:1, 2). Dakle, galopirajući vrani konj i njegov jahač predstavljaju nestašicu hrane koja zahvata Zemlju kada je Isus postavljen za kralja Božjeg kraljevstva.

Vizija o konjanicima iz Apokalipse ide paralelno sa proročanstvom koje je Isus izrekao. Tom prilikom je prorekao prilike na Zemlji koje će obeležiti njegovu prisutnost kao nevidljivog nebeskog kralja.

Deo tog proročanstva glasi: „Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, i biće nestašica hrane i zemljotresa po raznim mestima“ (Matej 24:3, 7, NS).

Kada je ispunjen taj znak? Kada jaše naročito po Zemlji konjanik koji nosi glad? Mnogo godina Jehovini svedoci obznanjuju da generacija koja je doživela 1914. godinu svedoči o posledicama prolaska konjanika. Da li je njihovo razumevanje ispravno?

„Naravno da nije“, može neko reći. ’Pa zemlja sada proizvodi zahvaljujući savremenoj agrokulturi, više hrane nego ikada do sada. Postoje ustanove priključene Ujedinjenim nacijama, kao FAO (Organizacija za poljoprivredu i ishranu), koje pokušavaju da obezbede svakome dovoljno hrane. Pored toga, životni standard je začuđujuće porastao u nekim krajevima. Zemlje kao Engleska, gde je glad bila sasvim uobičajena, sada retko oseća nestašicu hrane. Mnoge zemlje uživaju danas najviši do sada zabeleženi životni standard. Kako možemo onda da kažemo da upravo ova generacija više od svih drugih ima da podnosi posledice vranog konja gladi?’

To je zanimljivo pitanje. Tačno je da je čovečanstvo tokom istorije trpelo nestašice hrane. Znali su to i apostol Jovan i Isus. Pa ipak su prorekli vreme kada će glad uticati na Zemlju na način vredan pažnje. Kako bi te nestašice hrane bile vredne pažnje? Da li imamo bilo kog razloga da verujemo da generacija koja sada živi svedoči o nestašicama hrane ako uzmemo u obzir materijalno blagostanje mnogih zemalja savremenog sveta?

[Fusnota]