Naći pravu sigurnost u Severnoj Irskoj

IVAN je pogled sa prozora bolnice, smeštene na divnom položaju iznad grada Londonderia koji se nalazi u severozapadnom uglu Severne Irske. Ali mladi bolničar nije imao vremena da razmišlja o lepotama stvarstva. Razmišljao je o drugim, mnogo strašnijim stvarima. Posvedočio je iz prve ruke o posledicama ogorčenosti i varvarstva koji obeležavaju ove verske političke sporove koji muče ovu pokrajinu.

„Bilo je užasno“, rekao je, „videti mlade ljude raznete u komade. Kao medicinski tim, nismo mogli sebi da dozvolimo da mislimo o njima kao o protestantima ili katolicima, ali samo dok se Životi spasavaju. Neposredno me je to nagonilo da razmišljam: ’Šta je cilj svemu tome? Zašto Bog dopušta da se to dešava?’“

Zaveštanje iz prošlosti

Većina ljudi u Severnoj Irskoj, kao i mladi bolničar, zna sa časova istorije u školi da to nije novi problem. Od 12. veka bile su vođene verske i političke borbe između Engleza i Iraca.

 Vremenom je došlo do koncentracije protestanata u severnom delu zemlje. I na kraju, s početka ovog veka zemlja je bila podeljena. Na jugu i zapadu formirala se pretežno rimokatolička Republika Irska, a na severu je ostala pokrajina Severna Irska, čiji su žitelji uglavnom protestanti. Ovde većina želi da održi bliske veze sa ostalim delom Britanskih ostrva.

Rani pokretači prave sigurnosti

Prvi predsednik Udruženja Kule stražare, Biblije i traktata, Čarls Tejz Rasel, posetio je Severnu Irsku četiri puta — 1891, 1903, 1908 i 1911. Kod njegove zadnje posete gradu Belfastu sastao se sa njim „razred“ ili grupa od 40 istraživača Biblije. Njihova aktivnost je polako urodila plodom, prvo najviše na protestantskim područjima. Na kraju II svetskog rata (1945.) bilo je 120 Jehovinih svedoka u Severnoj Irskoj.

Jedna od ranih punovremenih radnika bila je sitno građena, slabašna žena. U prvo vreme pretili su joj nasiljem neki kojima je propovedala. Na primer, jedna žena ju je terala vilom, a jedan čovek je pokušao da je zgrabi za gušu pošto ju je nazvao Dalilom.

„Sve u svemu nije bilo tako loše“, objasnila je ona nedavno pre nego što je završila svoj zemaljski život. „Navikli smo se da viču na nas. Ako se molimo Gospodu za zaštitu, daje nam je.“ Ta verna sestra i Svedok postala je veoma poznata dok je putovala biciklom po Severnoj Irskoj.

Drugi rani radnik govorio je o vremenu kada su on i njegov partner bili pogrešno držani za protestante dok su propovedali na čisto katoličkom području. Bili su obasuti kamenjem i drugim predmetima. Kada su ušli u kola, brzo su ih okrenuli i pojurili natrag niz ulicu koja je Imala samo jedan izlaz. Pokušali su da prođu kroz okupljenu rulju. U prolazu je rulja razbila prednje staklo automobila i udarala kola gvozdenim šipkama. Osim pretrpljenog šoka, nije bilo ozbiljnih povreda.

Usled takvih izvanrednih primera odlučnosti na samom početku dela, sada učestvuju 778 osoba u delu pomaganja drugima da sagledaju biblijsko rešenje problema nesigurnosti koji je izazvao toliko mnogo boli u Severnoj Irskoj. Šta se dešava sa 30 skupština i manjim grupama Jehovinih svedoka tamo?

Sadašnja iskustva

Mladi nastavnik istorije, dobro svestan tragičnih slučajeva iz prošlosti, nabasao je 1979. u kući svog prijatelja na primerak časopisa Kule stražare. Ono što je pročitao pobudilo je njegovo interesovanje i snabdeo se sa više literature. „Pošto sam strastan čitač, halapljivo sam progutao gradivo“, objasnio je on, „i sve vreme sam bio impresioniran što se sve to slagalo i, što je najvažnije, imalo i te kakvog smisla.“

Međutim, protestantska porodica tog čoveka nije cenila ono što je saznao i bombardovala ga je literaturom protiv Svedoka. „Bio sam prilično iznenađen protivljenjem na koje sam naišao“, rekao je, „sve dok nisam pročitao Matej 10:36, gde piše da ’će čoveku postati neprijatelji domaći njegovi’. Tako da je literatura sa svojim izvrnutim, ogorčenim komentarima postigla suprotan efekat. Poslužila je da me uveri da Jehovini svedoci imaju istinu.“

U međuvremenu se taj čovek oženio i želja mu je bila da njegova žena shvati i ceni ono što je on saznao. Pričao je: „Jedne nedelje, pošto sam posetio izgrađujući sastanak, svim srcem sam se molio Jehovi. Stigavši kući, bio sam iznenađen kada sam video svoju ženu kako čita svoju Bibliju (King Džejms). Počeo sam da joj pričam šta sam naučio u kraljevskoj sali i bio sam iznenađen što me je napregnuto slušala. Zatim ce je još više iznenadila rekavši da bi htela sa mnom da posećuje sastanke. Saznao sam da je toga dana prvi put pogledala u Bibliju od kada smo se uzeli i tako joj je slučajno odmah zapao u oči Psalam 83:18: ’Ti (si), čije je ime JEHOVA, jedini, najviši nad svom Zemljom.’ To je u njoj produbilo zanimanje.“

Sada su taj mladi bračni par predane i krštene sluge Jehovine i, kako oni kažu, „duboko su rešeni da im niko ne otme nagradu prave sreće sada i večni život na očišćenoj Zemlji“.

Dok su se u prošlosti uglavnom protestanti odazivali na biblijske istine, sada to više nije slučaj. Od kada su počele sadašnje nevolje postalo je mnogo lakše da se svedoči na područjima rimokatoličkog življa. Neki sa kojima se stupilo u kontakt bili su aktivno umešani u sukob.

Na primer, nasilje nije bilo ništa novo za dve rođene sestre koje su na početku svojih dvadesetih godina. Kao deca videle su kako je jedan dečak ubijen od vojske. Njihova porodica  je bila primorana da napusti dom pod pritiskom jedne bande militantnih protestantskih mladića. Jednom prilikom je bomba od eksera bila stavljena na prozorsko okno njihovog doma. Kao tinejdžerke su pokušale da isprave ono što su smatrale političkom i socijalnom nepravdom.

Jedna od devojaka se priključila jednoj terorističkoj organizaciji. U starosti od 16 godina bila je u zatvoru tri nedelje zbog nedozvoljenog posedovanja pištolja. Obe devojke su učestvovale u demonstracijama podupirući terorističke organizacije. Noseći na sebi pokrivače, često su zalazile u javne barove i sakupljale novac za republikanske zatvorenike koji su zahtevali politički status.

Vremenom su, međutim, devojke zapazile mržnju u srcima nekih sa kojima su se družile i postale razočarane. 1979. posetila ih je kod kuće jedna osoba da bi im saopštila biblijsko poznanje. Slušale su pažljivo, ali su bile veoma skeptične. Izgledala im je preterano usiljena ideja da će jedna dobra vladavina pružiti pravu sigurnost. Postepeno su, međutim, počele da shvataju da će Božja kraljevska vladavina ostvariti takvu pravu sigurnost (Matej 6:9, 10; Isaija 9:6, 7; Danilo 2:44).

Devojkama je bilo veoma teško da poveruju da bi neko u gradu kao što je Belfast mogao da bude neutralan u pogledu političke situacije. Pa ipak, kada su se povezale sa Jehovinim svedocima, videle su, da među pravim hrišćanima vladaju pravo jedinstvo i iskreno poverenje u Božje carstvo. „U kraljevskoj sali se ne drže politički govori“, zapazile su. Devojke su brzo napredovale i zauzele čvrsti stav za Božje carstvo uprkos jakom protivljenju.

Neutralnost donosi zaštitu

Jedan Jehovin svedok, mladi sluga koji je u punoj službi, posetio je neke zainteresovane osobe u malom gradu Njuriu, u blizini južne granice između Republike Irske i Severne Irske. To je bilo jako uporište terorističkih grupa.

Odjednom su se pojavila kola pored njega. Jedan od putnika, sa puškom u ruci, naredio mu je da sedne na prednje sedište. „Prvo sam mislio da će me streljati“, primetio je mladi Svedok, „misleći pogrešno da sam vojnik u civilu. Međutim, odvezli su me do jedne kuće i zaključali me u jednoj maloj šupi pozadi kuće. Nakon nekog vremena, što je za mene bila večnost, odveli su me vezanih očiju u kuću.

Tu sam mogao da čujem kako osobe preturaju po mojoj tašni i daju komentar na zabeleške koje sam sastavio o ljudima koje sam posetio. Pitali su me ko sam i šta sam radio na tom području. Više puta sam im ponovio. da kao Jehovin svedok pomažem ljudima da razumeju Bibliju i da osobe koje sam tamo posetio vole da čitaju naše časopise.

Jedna od osoba je napustila sobu i rekla: ’Drži ga na nišanu i prostreljaj mu glavu ako se samo pomakne!’ Bespotrebno je reći, bio sam veoma miran i nastavio da se molim Jehovi. Posle nekog vremena vratio se prvi čovek i rekao drugima da mogu da me puste. Mora da je našao nekoga ko je potvrdio ono što sam rekao. Pa ipak, sa uperenom puškom u mene odveli su me do kola i izbacili me blizu centra grada.“

Još mnoga druga iskustva su pokazala da je neutralnost Jehovinih svedoka poslužila  kao prava zaštita. Ta neutralnost u odnosu na političke prilike omogućila im je da vrše delo biblijskog poučavanja na bilo kom području u pokrajini.

Izgradnja kraljevskih sala

Ovde su skupštine obično relativno male i malo njih prelaze broj od 60 do 70 objavitelja. Međutim, objavitelji carstva su srčani i energični u svojoj aktivnosti. Jedan dobar dokaz za to je bila izgradnja mnogih novih kraljevskih sala. Na primer u Belfastu i na području do 32 kilometra udaljenosti od grada izgradilo je devet skupština kraljevske sale.

Ali građenje sala nije prošlo bez protivljenja i teškoća. Jedan stari član skupštine u Landonderiju primetio je: „Sećam se da su neki u skupštini govorili: ’Nikada mi nećemo imati svoju salu.’ Kad bi samo danas bili živi, videli bi da je Jehovin duh sa nama u našoj novoj kraljevskoj sali.“

Čak i neke male grupice dobijaju vlastita mesta za sastajanje, kao skupština u Eniskilinu koja je imala samo 14 objavitelja carstva. Godinama su imali iznajmljenu prostoriju za sastajanje, ali su onda shvatili da im je potrebna vlastita sala. Mada su imali ograničena sredstva, ipak su krenuli napred puni vere da će se Jehova pobrinuti.

Skupština je kupila zgradu od gotovih delova, postavili je na dobrom položaju; a problemi su jedan za drugim nestali. Kada su druge skupštine čule da im je potrebna pomoć, poslale su im dobrovoljne priloge. Stariji član te skupštine rekao je: „Ta pomoć koja je došla od drugih pokazala je nama u Eniskilinu da zaista pripadamo Međunarodnom bratstvu.“

Prava sigurnost nije samo san

Uprkos tekućih nevolja i svuda prisutne ogorčenosti i podeljenosti u zemlji, sve više ljudi nalazi pravu sigurnost time što uče o Jehovinim pripremama preko kojih će srediti prilike. Možda si se pitao, recimo, šta je sa tim mladim bolničarom koji je bio svedok takvih strašnih stvari.

Kada su ga posetila dva Jehovina svedoka engleskog porekla, njegov prvi stav je bio: „Ne treba da nam dođu nikakvi stranci i uče nas religiji u Irskoj.“ Ali on je promenio svoj stav kada je video da se sve što su rekli zasnivalo na Bibliji. Taj čovek služi sada kao sluga pomoćnik u skupštini. On i mnogi drugi njemu slični čvrsto su uvereni sada da žive u vreme kada će Jehova ispuniti svoja divna obećanja i otkloniti prilike koje prouzrokuju žalosti i boli i pobrinuti se da se vremenom uspostavi rajsko stanje na čitavoj Zemlji (Psalam 37:9—11, 29).