Svet koji voli užitke gotovo je na kraju!

ISTORIJA je puna primera kako su moćna kraljevstva i carstva propadala zbog moralnog raspada, razuzdanog življenja i preterane ljubavi prema užicima. Čak i u okviru jedne nacije srušile su se dinastije ili režimi kada je ljubav prema užicima nagrizala njihovu moralnu strukturu.

Na primer, u knjizi Kratak pregled rimske istorije pisao je Vilijem Mori: „Kada bi nas pitali koji su bili simptomi moralnog raspada (Rima), trebalo bi da odgovorimo: sebičnost klasa, nagomilavanje bogatstva, . . . ljubav prema zlatu i strast za luksuzom . . . To su bile moralne boljke, koje bi teško mogla da izleči bilo koja vlada.“

Zar i danas ne vidimo ljude koji su obuzeti svetskim načinom života koji je orijentisan ka užicima? Zar ne živimo u svetu koji voli užitke? Da, zaista, jer mnogi još uvek žele, doduše, religiju, ali su u njihovom životu zauzele prvo mesto društvene i rekreacione aktivnosti. Ljudi su postali slični Nojevim savremenicima — preokupirani stvarima kao što su ’jelo i piće’. Prezauzeti su u ispunjavanju svojih želja da bi još vodili računa o svojim duhovnim potrebama. Slabo je interesovanje za religiju i podupiranje iste (Matej 24:37—39).

Ova ljubav prema užicima i popratno slabo podupiranje religije dobijaju naročito značenje kada razmotrimo kako je došlo svom kraju jedno drugo drevno carstvo, naime, Vavilon. U stvari, neobične pojedinosti o tom padu, kao i drugi istorijski izveštaji, zabeleženi su u Bibliji iz svojevrsnog razloga: „Napisana je za upozorenje nama, na koje su došli krajevi sistema stvari“ (1. Korinćanima 10:11, NS).

Pouka iz starog vremena

Reka Eufrat igrala je važnu ulogu u životu velikog grada Vavilona. U svojoj knjizi Istorija Kira Velikog (1878) pisao je Džekob Ebot: „Vavilon je bio glavni grad velikog i plodnog predela koji se protezao sa obe strane Eufrata ka Persijskom zalivu . . . Reka Eufrat je bila izvor plodnosti za čitav taj predeo kroz koji je tekla.“ Da, blagostanje Vavilona je poticao od reke Eufrata. I zato dobija još veće značenje činjenica da je i pad grada bio vezan uz tu reku.

Ebot je dao ovaj zanimljiv izveštaj o pobedi kralja Kira nad Vavilonom:

„Kir je napredovao prema gradu. Stacionirao je jedan veliki odred svojih trupa kod otvora u glavnim zidinama gde je reka uticala u grad, a drugi odred niže, tamo gde je reka isticala iz njega. Tim odredima je naredio da uđu u grad kroz korito reke čim vide da voda opada. Zatim je zaposlio velike snage radnika da otvore nove kanale i prošire i prodube one koji su već postojali i na taj način skrenuli tok reke i isušili njeno korito. Kada su ti prolazi bili pripremljeni, pustili su vodu reke da otiče u njih jedne noći, u vreme koje je prethodno bilo određeno. I tako je reka uskoro prestala da protiče kroz grad. Odredi vojnika su marširali kroz korito reke i ušli u grad.“

Od trenutka kada su vode Eufrata počele da opadaju, Vavilon je bio osuđen na propast! I zapazimo da je grad pao jedne noći kada su njegovi stanovnici priredili veliko slavlje sa mnogim užicima (uporedi sa Danilom 5. glavom).

Istorija treba da se ponovi

Ono što se dogodilo drevnom Vavilonu od ruke Kira Velikog nije samo od istorijskog značaja. Upotrebljavajući to kao uzor, u biblijskoj knjizi Otkrivenju govori se o kurvi koja se zove „Vavilon veliki“ i sedi na „mnogim vodama“. Prorečeno je da je anđeo na Božju zapovest ’izlio svoju zdelu na veliku reku Eufrat: i presahnu voda — da se pripremi put carevima koji dolaze od istoka sunca’ (Otkrivenje 17:1, 5; 16:12).

Ko je ili šta je ’Vavilon veliki’? Šta predočavaju ’mnode vode velike reke Eufrata’? I šta znači ’presušivanje njene vode’?

Premda drevni Vavilon više ne postoji kao politička sila, ipak se tokom vekova proširio njegov religiozni uticaj na sve krajeve  Zemlje. Dakle, ’Vavilon veliki’ je svetsko carstvo krive religije, kojem pripadaju sve crkve hrišćanstva. U Otkrivenju 17:15 ukazuje se da „mnoge vode“, na kojima ova religiozna kurva sedi, jesu ’narodi i ljudi i narodnosti i jezici’ — od kojih zavisi u pogledu izdržavanja — upravo kao što je blagostanje drevnog Vavilona zavisilo od voda Eufrata. Dakle, presušivanje voda znači da će iščeznuti podrška religiji od strane ljudi.“ a

’Kraj’ je blizu!

Iz ovog konteksta shvatamo da porast svetovnosti širom sveta i opadanje interesovanja za religiju, kao i podrške, jesu na dva načina od proročanskog značaja. Prvo, ti razvoji su u znaku ispunjenja proročanstva apostola Pavla, koji je rekao da će u ’poslednjim danima’ ljudi da ’vole više užitke od Boga’. To je deo dokaza da živimo u ’poslednjim danima’ ili na ’svršetku poretka’ (Matej 24:3). Drugo, upravo kao što je drevni Vavilon pao te iste noći kada su opale vode Eufrata, tako porast svetovnosti i iščezavanje podrške religiji jasno nagoveštavaju da je uništenje „Vavilona velikog“ veoma blizu.

Ova proročanstva koja se ispunjavaju jasno pokazuju da živimo u ’vreme kraja’ (Danilo 12:4). Da, približavamo se konačnoj fazi poslednjih dana, čiji je vrhunac uništenje čitavog zlog sotoninog poretka. Svakako, ovaj svet koji voli užitke gotovo je na kraju. Ali, to treba da nas ohrabri, jer će to poravnati put za pravedno Novo uređenje koje je Bog obećao (2. Petrova 3:13). Ti možeš da imaš učešća u njegovim velikim blagoslovima ako ne staviš užitke na mesto Božje, već Boga staviš na prvo mesto u svom životu tokom ovih poslednjih dana.

[Fusnota]