Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Tražite mir i idite za njim“

„Tražite mir i idite za njim“

„Tražite mir i idite za njim“

1. a) Kako možemo da ’tražimo mir i idemo za njim’ u ovom svetu gde vlada nasilje? b) Zašto bi trebalo da molimo Jehovu usrdno u teškim situacijama?

 KAKO možemo do kraja da sledimo ovaj gore navedeni savet apostola Petra kada smo okruženi svetom u kome vlada nasilje? Petar nam na to odgovara time što nam kaže da se uklonimo od zla i činimo dobro. Onda moramo da uložimo ozbiljne napore da stupimo u miroljubiv odnos sa Jehovom Bogom na osnovu vere u žrtvu Isusa Hrista. Potom idemo za mirom ako sledimo tačno merila koja nam Bog izlaže u svojoj Reči. „Jer Gospodnje (Jehovine) oči motre na pravednike i uši njegove slušaju njihovu molitvu, a lice Gospodnje (Jehovino) je protiv onih koji čine zlo“ (1. Petrova 3:11, 12, dr Čarnić) Kada zli pokušavaju da nam nanesu zlo, možemo usrdno da molimo Jehovu. Možemo glasno da prizivamo ime njegovo i tražimo pomoć kada naiđemo na siledžiju ili drugog vinovnika zla (uporedi sa 5. Mojsijevom 22:25—27).

2. Kakvo poverenje treba da imamo, koje je izrazio David, kada se suočimo sa nasiljem?

2 U situacijama nasilja često je bilo bezuslovno pouzdanje u Jehovu jedini mogući način da se preživi. Uvek iznova je bio blagosloven Jehovin svedok zato što se držao poverenja u Jehovu, koje je David izrazio u molitvi zapisanoj u Psalmu 18:46, 48: „Živ je Gospod (Jehova), i da je blagosloven branič moj! Da se uzvisi Bog spasenja mojega, koji me izbavlja od neprijatelja, podiže me nad one koji ustaju na me i od čovjeka žestoka izbavlja me.“ Milioni Jehovinih svedoka koji danas, čvrsto verujući, nestrpljivo očekuju ispunjenje Božjeg obećanja da ’će pravednici posedovati Zemlju i zauvek stanovati na njoj’, uvereni su da ’spasenje pravednika dolazi od Jehove; on im je tvrđava u vreme nevolje’ (Psalam 37:29, 39, NS).

3. a) Na šta nam se ukazuje u 5. Mojsijevoj 32:10 i Danilu 3:19—27? b) Na šta ukazuju Ravino izbavljenje i spasenje jednog pionira iz našeg vremena?

3 Ma kakve situacije da naiđu u ovom svetu punog nasilja, Jehova je u stanju da ’zaštiti svoj narod kao zenicu oka svog’ (5. Mojsijeva 32:10; Danilo 3:19—27). Čak je u stanju, ako smatra za shodno, da zaštiti svog slugu i u takvom užasu kao što je atomski holokaust. To nam pokazuje iskustvo jednog vernog Jehovinog sluge koji je bio podvrgnut progonima u japanskom zatvoru u Hirošimi. Bio je to 6. avgust 1945. Odstupanje od svog uobičajenog plana tog jutra dovelo ga je u položaj da nije bio povređen od eksplozije atomske bombe. a Veći deo zatvora je bio sravnjen sa zemljom, ali kao što je Rava preživela strašno uništenje Jerihona, tako je i Katsuo Miura preživeo pustošenje Hirošime (Isus Navin 6:23, 24). Bio je zahvalan Jehovi, što je, kako se izrazio, ’ostao bez zatvora posle bačene atomske bombe’, da bi proveo preostale godine svog života u pionirskoj službi (uporedi sa Psalmom 116:15). Za našeg Suverenog Gospoda ništa nije preveliko čudo, jer je on ’istiniti Bog, veliki, moćni, Jehova nad vojskama je ime njegovo’ (Jeremija 32:17—19).

Drži se čvrsto Jehovine organizacije

4. Kako je u Isaiji 60. glavi opisano stanje Božje organizacije u ovo vreme?

4 Da bismo se uhvatili u koštac sa ovim danima nasilja, trebamo nežno vođstvo Jehovine materinske organizacije. Od 1938. godine vlada među Božjim narodom poboljšano teokratsko stanje, kako je to Jehova prorekao: „Za nadglednika tvoga. postaviću Mir, Pravdu za onoga koji posao raspodeljuje. Više se neće slušati o nasilju u tvojoj: zemlji, ni o pustošenju i razaranju unutar granica tvojih. Zidine ćeš svoje nazivati Spasom, Hvalom svoja vrata.“ Mir i ljubav prema pravednosti, svojstveni za Jehovinu organizaciju širom sveta, doprineli su uveliko tome da od ’malog’, od nekoliko hiljada objavitelja kraljevstva pre 64 godine, postane ’moćan narod’ od 2 477 000 jakih osoba, koje stupaju napred u 205 zemalja. Izveštaji sa polja rada pokazuju da ’Jehova ubrzava u svoje vreme’ dok se primičemo ’kraju’ (Isaija 60:17, 18, 22, NS; Matej 24:14).

5. Šta je održalo, prema Psalmima, Jehovin narod jakim uprkos nasilju?

5 Dobrim delom je došlo do takvog širenja uprkos nasilju, kao, na primer, onom koje su Jehovini svedoci doživeli po Hitlerovim koncentracionim logorima ili napadima rulje za vreme rata u Sjedinjenim Državama. Nasilje se pojačava u mnogim delovima zemlje. Malo zemalja, ako uopšte ijedna, je doživelo takvo veliko nasilje kakvo doživljava Liban. Pa ipak su naša braća jaka. Šta ih održava jakima? Bezuslovno pouzdanje u Jehovu i rešenost da i dalje posećuju sastanke i vrše druge hrišćanske aktivnosti (Psalam 73:28; 149:1).

6. Kako treba da gledamo na redovno posećivanje sastanaka i zašto?

6 Treba da nam bude sasvim jasno da, u vremenima nasilja ne smemo nikada da prestanemo da se sakupljamo (Jevrejima 10:24, 25). Ako su sastanci toliko važni da bismo prikupili snage protiv nasilja sotoninog sveta, onda su, takođe, neophodni da steknemo snagu da se uhvatimo u koštac sa prenredenijim đavolovim mahinacijama. Redovno posećivanje sastanaka značiće život za nas!

7. a) Kako pokušava sotona da razbije Božji narod? b) Na koje posebne načine raspaljuje sotona duh nasilja, i nemorala? c) Kako možemo da idemo za mirom i koji cilj treba da imamo pri tome?

7 Sotona nastoji u ovim strašnim vremenima da razbije Božji narod navodeći ih da postanu ’samoživi’ oni koji vole novac (i blistave materijalne stvari koje kupuju), koji više vole užitke nego Boga’. To su stvari koje nas mogu odvući od redovnog druženja sa Božjim narodom (2. Timoteju 3:1, 2, 4). Umesto da upijamo sotonin duh nasilja i nemorala, koji se veliča u nekim televizijskim programima, video-igrama i tome slično, daleko je važnije da kroz lični studij, razmišljanje i posećivanje sastanaka nastavimo da prikupljamo i primenjujemo tačno znanje, koje ’znači život večni’ (Jovan 17:3; Filipljanima 1:9—11; Kološanima 1:9—11).

Gde je naša zaštita?

8. a) Kako reaguju mnogi svetski ljudi na ova vremena nasilja? b) Pokaži na primerima zašto njihov pravac nije mudar?

8 Nasilje uteruje Stanovnicima velikih gradova strah u kosti. Po nedavnoj Galupovoj anketi, 45 odsto Amerikanaca se plaši da izađe na ulicu po noći i udalji se od kuće do jednu milju. Mnogi nose pištolje. Ali, da š je to put kojim bi trebalo da slede Jehovini svedoci — da se suoče sa mogućnim nasiljem time što bi se pripremili da budu nasilni? Mnogi nesrećni slučajevi povezani sa nošenjem „oružja u cilju samoodbrane“ (gde čak deca ubijaju druge mlade), treba da nas navedu da zastanemo i ispitamo situaciju. Poznato je da će pucati profesionalni revolveraš kada vidi drugi pištolj — i to tako da ubije. Kakve šanse onda ima amater koji nosi pištolj?

9. Gde i kako će naći hrišćani zaštitu?

9 Hrišćanin neće naći zaštitu u nošenju vatrenog oružja, već u ’traženju mira i hodanju za njim’ (1. Petrova 3:11). Uzdaj se u Jehovu. Ako se susretneš sa zločincem, daj mu do znanja da si Jehovin svedok; Ne pružaj otpor nekome ko ti preti nasiljem, daj mu materijalne stvari koje zahteva. Tvoj život je vredniji od stvari. Kada te neko napadne i preti, prizivaj Jehovu u pomoć! Seti se: „Ime Jehovino čvrsta je kula. Pravednik utiče u nju i biva zaštićen“ (Priče Solomunove 18:10, NS).

10. a) Šta nam govore izveštaji u Jezdri 8. glavi i 2. Korinćanima 11. glavi o samoodbrani? b) Kako je razvidno iz izveštaja iz Afrike i Irske da je glupo nositi vatreno oružje?

10 Međutim, zar ne bi bilo u nekim prilikama bolje da Jehovini svedoci nose vatreno oružje u cilju samoodbrane, recimo, kada putuju kroz opasne, pobunjeničke teritorije? Odgovor glasi nedvosmisleno: ne (uporedi sa Jezdrom 8:21—23, 31; 2. Korinćanima 11:23—27). Uzmi za primer naše putujuće nadglednike u jednoj afričkoj zemlji. Ta su braća u poslednjim godinama često bila primorana da prolaze kroz ratne zone da bi služili skupštinama. Često su ih presretali sa gerilcima ili snage bezbednosti. Da su nosili vatreno oružje, koštalo bi ih to života. Uz malo izuzetaka, bilo im je omogućeno da prođu i dođu na svoj cilj time što su rekli da su Jehovini svedoci i što nisu nosili oružje. Isto je tako i u Severnoj Irskoj, koja je rastrgana nemir ma i gde je rečeno da je ’smrt sastavni deo pejsaža’. I tamo je dobro poznata neutralnost Jehovinih svedoka i kao ljubitelji mira nalaze zaštitu i na katoličkim i na protestantskim teritorijama.

11. a) Šta nam jasno daje do znanja da ne bi trebalo da hrišćani poseduju smrtonosna oružja? b) U koga treba da se uzdamo prema Pismu?

11 Biblijski stavci, poduprti savremenim iskustvima Jehovinih svedoka, daju jasno do znanja da za hrišćane pojedince nije preporučljivo da nose ili drže u stanu ili na nekom drugom mestu vatreno oružje ili drugo smrtonosno oružje, koje bi upotrebili protiv napadača idi napasnika (Isaija 2:4, 1. Petrova 3:11). Ko se priprema za nasilje, poziva nasilje. Umesto toga, hrišćanin treba uglavnom da se uzda u Jehovu, svog Boga (Psalam 18:48; 140:1, 4; Priče Solomunove 3:3—7).

12. a) Zašto je biblijski ispravno da hrišćani zatraže zaštitu od milicije? b) Da li bi trebalo da hrišćanin ikada upotrebi vatreno oružje u slučaju nužde, ili da uzme zakon u svoje ruke?

12 U saglasnosti sa Rimljanima 13:3, 4, svetske ’više vlasti’ mogu da postave organe za održavanje mira i reda, kao što je milicija, i oni zvanično nose oružje da bi zaštitili građane i imovinu. Pošto Bog odobrava takve organe, opisani su oni kao ’Božje sluge, gnevni osvetnici onome što čini zlo’, i zato bi bilo u redu da hrišćanin traži i primi zaštitu od takvih organa. Pa i ako smatra neophodnim da brani sebe ili svoje drage bilo čim što mu je pri ruci, ne bi trebalo da upotrebi vatreno oružje. Niti bi trebalo da uzme zakon u svoje ruke. U mnogim zemljama je zabranjeno posedovanje vatrenog oružja u cilju samoodbrane (Matej 22:21; uporedi sa 2. Mojsijevom 22:2).

13. Zašto ne bi trebalo da hrišćanin primeni rvačke sportove u cilju samoodbrane?

13 Međutim, da li bi hrišćanin mogao za ličnu samoodbranu da trenira rvačke sportove, kao što je kineski sport kung fu? Zapazimo ovde da je taj kineski rvački sport najsmrtonosniji orijentalni sport i da su ga razvili pre više od 1 400 godina zen-budistički kaluđeri iz Šaolin manastira, koji se nalazi na obroncima Songšana, jedne od svetih kineskih planina. Iz tog religioznog izvora potekao je i japanski rvački sport — bušido, što doslovce znači „put ratnika“. Mnogi stručnjaci rvačkih sportova, kao što su džudo, kendo i karate, još uvek crpe inspiraciju iz religiozne meditacije. Karate ima za cilj da onesposobi žrtvu, što bi moglo dovesti do ozbiljnih povreda, pa čak i smrti. Koji se uzdaju u Jehovu sigurno neće da pribegnu rvačkim sportovima u cilju odbrane (Priče Solomunove 3:31).

14, 15. a) Zašto bi hrišćanin mogao da lovi ili ubija životinje za hranu? b) Ali, šta bi moglo učiniti nekog hrišćanina nepodobnim za naročite prednosti i zašto?

14 Da li bi bilo prikladno da hrišćanin poseduje vatreno oružje za lov životinja koje mu služe za hranu? Od potopa je Bog odobrio ubijanje životinja za hranu, dok je zabranio da se jede krv; ona se mora proliti na zemlju (1. Mojsijeva 9:3, 4; 5. Mojsijeva 12:23—25). Tamo gde je to zakonom dozvoljeno, neki Svedoci imaju puške da bi se zaštitili od divljih životinja ili lovili divljač (Matej 22:21). Možda to za njih predstavlja važan ili dobar izvor hrane. Ali nikada ne bi trebalo da pomislimo da Jehova odobrava ubijanje životinja sporta radi i zato što je za neke ljude ubijanje uzbudljivo — kao što je to bio slučaj kod Nemroda u staro vreme, a sada jeste kod savremenih „nemroda“. Pošto je „duša tela u krvi“, krv je dragocena u Jehovinim očima (3. Mojsijeva 17:11, 14). b

15 Ako bi prilično velikom broju Svedoka u skupštini smetalo što neko ide u lov na životinje samo sporta radi, a ne radi hrane, ne bi bio u mogućnosti da dobije prednosti posebne službe zbog toga što nije na dobrom glasu (1. Timoteju 3:2).

16. Kako mogu da pomognu starešine u tom pogledu i kakve posledice bi mogli da snose oni koji propuštaju da slede biblijske savete navedene u odlomcima od 9 do 15?

16 Isto to važi i za Jehovinog svedoka koji bi insistirao da nosi ili poseduje vatreno oružje da bi se zaštitio od ljudi, ili koji bi trenirao neki rvački sport. Trebalo bi da duhovne starešine odmah preduzmu korake da ga posavetuju i pomognu mu da popravi situaciju (Mihej 4:3). Ko god bi i dalje nosio lično oružje ili se na drugi način opremao da bude ’spreman za tuču’, prestao bi da bude podoban za naročite prednosti u skupštini (1. Timoteju 3:2, 3).

Upotreba oružja na civilnom poslu

17. Zašto većina Svedoka izbegava radna mesta na kojima se zahtevaju primena rvačkih sportova ili nošenje vatrenog oružja?

17 Kako treba da postupi neko koji po prirodi posla mora da nosi oružje da bi ga upotrebio protiv drugih ljudi ili da trenira neki rvački sport, recimo, džudo ili karate? Kod donošenja lične odluke mora da ima na umu da Isusov sledbenik treba da ide za mirom (Rimljanima 12:17, 18). Imajući u vidu načelo iz Isaije 2:4, većina Jehovinih svedoka izbegava takva radna mesta. Čak ako bi se radilo i o poslu namenjenom zaštićivanju javnosti (ili svojine), što je u skladu sa Rimljanima 13:4, iskustva su pokazala da uvek postoji opasnost za lice koje radi na takvom mestu da navuče na sebe krivicu za prolivenu krv, uzimajući nekome život putem oružja, i da tako povredi svoju savest, kao i da dođe u opasnost da bude povređen ili ubijen usled odmazde (Psalam 51:14; uporedi sa 4. Mojsijevom 35:11, 12, 22—25). Svakako je najbolje da izbegavamo takve opasnosti time što ćemo izabrati posao na kojem se one ne pojavljuju.

18. a) Kako će se gledište zrelog hrišćanina razlikovati od gledišta sveta? b) Kako može da pokuša da sredi prilike da bi sačuvao čistu savest?

18 U ovim ’poslednjim danima’ očekuje se od mnogih radnika da nose vatreno oružje. Čuvari banaka ili čuvari bezbednosti, stražari i milicajci možda moraju da nose oružje da bi uopšte zadržali svoja radna mesta. A kako stoji stvar sa hrišćaninom koji je obavezan da se ’brine za svoje domaće’ (1. Timoteju 5:8)? Njegovo gledište, školovano po Bibliji, razlikovaće se od gledišta svetskih osoba, koje se osećaju slobodnima da nose takva oružja i upotrebe ih kada smatraju za shodno — u opasnim situacijama koje mogu da nastanu (Efescima 5:15—17). On će hteti da izbegne krivicu za prolivenu krv, jer ima na umu Jehovino gledište o svetosti krvi (1. Mojsijeva 9:6; Psalam 55:23). Zreo hrišćanin će ’pokušati da nađe radno mesto na kojem nije obavezno nošenje oružja.’ c Neki su Svedoci razgovarali sa svojim poslodovcem i uspeli da dobiju premeštaj na radno mesto gde nije potrebno nošenje oružja.

19. Za kakve je prednosti možda nepodesan neki brat sve dok ne učini promenu u tom pogledu (2. Korinćanima 13:11)?

19 Dok svet postaje sve više nasilan, ne možemo više smatrati uzornim brata koji nastavi da radi na radnom mestu gde je obavezno nošenje oružja. Može mu se dati šest meseci vremena da učini promenu. Ako ne učini nikakvu promenu, neće više biti u položaju da obavlja naročite prednosti službe i odgovornosti u skupštini (1. Timoteju 3:2; Titu 1:5, 6).

Da svi idemo za mirom

20. a) Zašto je preporučljiva staza mira? b) Kakav će ishod doživeti oni koji sačuvaju svoju čistoću, uprkos teškim kušnjama, pa čak i smrti? c) U koga se ti uzdaš?

20 Hodajući stazom mira Jehovini svedoci su mnogo puta našli zaštitu — fizičku, moralnu, duhovnu! Jasno je da se treba slediti taj biblijski pravac. U ono malo slučajeva gde je došlo do ubistva vernih hrišćana, treba reći da su se svojom neustrašivošću prema smrti pokazali podobnima za rano vaskrsenje (Jevrejima 11:36—40; Otkrivenje 2:10). Ponekad Jehova dozvoli sotoni da nanese teške kušnje na njegov narod, kao u Jovovom slučaju. Međutim, za Jova, koji je sačuvao svoju čistoću, bio je konačni ishod srećan (Jov 1:18, 19; 42:12—15). Ali, ma šta da naiđe na nas u ovim vremenima nasilja, nemojmo nikada da odstupimo od svoje čistoće. Uzdajmo se u Boga. „Oči Gospodnje (Jehovine) gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu“ (2. Dnevnika 16:9).

[Fusnote]

a Potpuni izveštaj nalazi se u članku „U oblaku poput pečurke“ časopisa Probudi se! od 8. septembra 1954. (eng. izdanje).

b Vidi Probudi se! od 22. marta 1976. str. 18—20 (eng. izdanje)

c Vidi, takođe, Kulu stražaru od 15. februara 1973. str. 127, 128 (eng. izd.)

Kako bi odgovorio?

□ U koga mora hrišćanin da se uzda u svim situacijama vezanim za nasilje?

□ Kakve koristi imamo od toga ako se čvrsto držimo Jehovine organizacije i njenih saveta?

□ Zašto je glupo nositi vatreno oružje ili učiti rvačke sportove u cilju samoodbrane?

□ Koji pravac treba da slede hrišćani u pogledu radnih mesta gde je obavezno nošenje oružja i zašto?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 23. strani]

ESKALACIJA NASILJA— GDE ĆE PRESTATI?

„Totalni nuklearni rat između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza mogao bi da prouzrokuje smrt . . . oko 80 posto svetskog stanovništva,“ (Ikspres, od 29. marta 1982, potiče iz intervjua sa kalifornijskim senatorom.)

Njihove glave zasute bombama — Postoji opasnost da će sovjetski i američki politički lideri . . . biti nagovoreni da je zamisliv nuklearni rat . . . Činjenica je da bi nuklearni rat, u kojem bi se upotrebio čitav, ili dobar deo, sovjetskog i američkog arsenala nuklearnog oružja, potpuno opustošio severnu hemisferu.“ (Dr Frenk Barnabi, istraživač mira, 26. decembra 1982.)

„Ako je pripravnost za rat preduslov za mir, tada mir nikada nije bio bolje zagarantovan nego sada. Nagomilano je na zemlji milion bombi sličnim onoj bačenoj na Hirošimu i to ipak ne sprečava svakog od 4 200 000 000 stanovnika da daje godišnje na naoružanje 115 franaka.“ (Andre Frontan, Le mond, objavljeno u Gardijanu 9. januara 1983.)

„Šef OUN-a kaže da opasnost od nuklearnog rata raste — ’Stojimo pred izborom’ — ili ’nove generacije oružja ili buduće ljudske generacije’, izjavio je.“ (Njujork Tajms, od 16. februara 1983, citirajući generalnog sekretara Havira Pereza de Kuelara.

„Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlji stoji uvijek.“ „Još malo, pa neće biti bezbožnika, pogledaćeš na mesto njegovo, a njega nema. A smjerni će naslijediti zemlju, i naslađivaće se množinom mira.“ (Propovednik 1:4; Psalam 37:10, 11).

[Okvir na 24. strani]

JEHOVINI SVEDOCI PODNOSE VREMENA NASILJA U TRIPOLIJU, LIBAN

„Zaista su prolazili kroz teška vremena, ali nikada nisu propustili nijedan sastanak. Rekli su nam da je za vreme oblasnog sastanka jedna grupa od 117 osoba bila sakupljena u kući jednog brata i upravo kada je ušla unutra i poslednja sestra, eksplodirala je raketa ispred vrata. Za vreme čitavog sastanka rakete i mine su padale oko njih kao kiša. Pokazali su nam pokošene stubove za uličnu rasvetu i zgrade izrešetane šrapnelima — ali ništa od toga nije pogodilo stan gde su oni bili okupljeni!

Dve porodice su jednom prilikom razmišljale da li da idu na sastanak usred artiljerijskog gađanja. Odlučile su da krenu i tako su spasile živote. Dok su bile na sastanku, na kuću od jedne porodice je pala bomba i bila je potpuno uništena, a druga je kuća bila tako izrešetana šrapnelima da niko u njoj ne bi mogao da ostane živ.

Jedna porodica Svedoka živela je na teritoriji levičara kada su desničari napali tu teritoriju, tako da su ih desničari poveli i hteli da ih pogube. Ali je to čuo njihov rođak, koji nije bio u istini i pripadao toj partiji, i došao do njih pre nego što je stigao egzekucioni odbor. Odveo ih je u glavno sedište partije, gde su objasnili sve o neutralnosti Svedoka, dali dobro svedočanstvo i bili pušteni. Ta se priča mnogo puta ponavlja.“ (Iz izveštaja jednog posetioca.)

[Slika na 25. strani]

Treba li se protiv nasilja boriti nasiljem ili se treba uzdati u Jehovu?