„Izrael Božji“ i kraj vremena pagana

1, 2. a) Kako pokazuje situacija unutar zidina današnjeg Jerusalima da Jehova nije ponovo preuzeo svetsku vlast preko tog grada? b) A koji drugi grad sa tim imenom treba sada da se uzme u obzir?

 DECEMBAR ratne godine 1917. bio je u znaku oduzimanja zemaljskog Jerusalima od muslimanskih Turaka. To su učinile britanske trupe pod generalom Alenbijom. Prirodni Jevreji su širom zemlje pozdravili taj događaj: Međutim, sve do današnjeg dana dalje prisustvo muslimanskog svetišta na brdu Moriji, unutar zidina Jerusalima, isključuje izgradnju bilo kakvog hrama za jevrejsko obožavanje na mestu gde se ranije nalazio hram kralja Solomuna. Po opštem priznanju, Bog, kome je sin kralja Davida izgradio taj hram, ne vrši preko zemaljskog Jerusalima svoju svetsku vlast pod Mesijanskim kraljevstvom, sada kada su se navršila ’vremena pagana’. Ali, šta je sa drugim Jerusalimom? Kojim Jerusalimom? Sa Jerusalimom koji se spominje u inspirisanom pismu upućenom učenicima Mesije Isusa u rimskoj provinciji Galatiji, nekoliko godina nakon što je Isus prorekao uništenje ponovno izgrađenog grada Jerusalima, do kojeg je došlo 70. n.e. U Galatima 4. glavi 25. i 26. stavku čitamo:

² „Ova Agara (robinja jevrejskog patrijarha Avrama) znači Sinaj, goru u Arabiji, i odgovara današnjem Jerusalimu, jer je u ropstvu sa svojom decom (svojim građanima i podanicima). Ali je Jerusalim odozgo slobodan (kao Avramova slobodna žena, Sara) i on je mati naša“ (NS).

3, 4. a) Koga je Pavle, zajedno sa hrišćanima u Galatiji, priznao da mu je duhovna ’mati’? b) Na koji način je izraelski narod bio deo Božje univerzalne organizacije?

³ Pisac ovih reči je bio obraćeni Jevrejin Saul iz Tarsa, koji je postao izabrani apostol Mesije Isusa. „Današnji Jerusalim“, o kojem je pisao, bio je otpušten iz Božje organizacije, kao što je i Agara bila otpuštena iz Avramovog kućanstva, i uništen 70. n.e. Pavle nije više priznavao taj zemaljski Jerusalim za svoju duhovnu majku. Za svoju duhovnu majku priznao je „Jerusalim odozgo“, to jest nebeski Jerusalim. Zajedno sa tim hrišćanima iz Galatije, Pavle je bio jedno od ’njene dece’.

⁴ Kada je Bog na Sinajskoj gori uspostavio sa izraelskim narodom odnos preko Zavetnog zakona, koji je posredovao preko Mojsija, izraelski narod je postao vidljivi deo Jehovine univerzalne organizacije. Pripadao je toj organizaciji kao što je robinja Agara pripadala Sari, pravoj ženi Avramovoj. Sara je predočavala slobodni „Jerusalim odozgo“. On proizvodi obećano potomstvo.

5. Na kojem mestu bi Jehova preuzeo svetsku vlast na kraju vremena pagana i na koje bi pitanje bilo vreme da odgovori i na koji način?

⁵ S obzirom na to, bilo bi u vezi sa tim ’Jerusalimom odozgo’ što bi Jehova Bog preuzeo svetsku vlast na kraju vremena naroda, ratne 1914. godine. Tada je došlo vreme da odgovori stupanjem u akciju na pitanje koje je postavio inspirisani kralj David u Psalmu 2:1—6;

 „Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari? Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda (Jehovu) i pomazanika (Mesiju) njegova. ’Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.’ Onaj, što živi na nebesima, smije se, Gospod (Jehova) im se podsmijeva. Pa im govori u gnjevu svojem i jarošću svojom zbunjuje ih: „Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj“ (Vidi takođe Dela apostolska 4:24—26).

6. a) Zašto je bilo nevidljivo za zemaljske vladare postavljanje mesijanskog Kralja na kraju vremena pagana? b) Šta su pripremali da učine u kritično vreme svetski vladari, uprkos obaveštenja decenijama unapred?

⁶ Da, na kraju vremena naroda, 1914. bilo je prikladno za Jehovu da ispuni svoje proročanske reči, koje je zapisao kralj David u Psalmu 110:1, 2: „Reč Jehovina Gospodu mojemu: ’Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje tvojim nogama.’ Štap moći tvoje poslaće Jehova sa Siona, govoreći: ’Pristupi podvrgavanju usred neprijatelja svojih’“ (NS). Postavljanje mesijanskog Kralja odigralo se na nebeskoj gori Sionu i zato je bilo nevidljivo za kraljeve i visoke činovnike vlada na Zemlji. Mada se u publikacijama Udruženja Kule stražare decenijama unapred najavljivao kraj vremena naroda za jesen 1914, ti zemaljski vladari bili su odlučni da se suprotstave nebeskom Mesiji kod preuzimanja svetske vlasti. Činili su najnaprednije pripreme za međunarodni rat. 1914. je, spolja gledajući, počela  mirno. Zatim, 28. jula, države su se uvalile u rat.

7. Kakav je odnos počeo da ima Mesija prema Zemlji kada je bio postavljen za kralja ka kraju vremena pagana, 1914, i zbog čega?

⁷ Postavljanje Mesije za Kralja Jehovi s desne strane te iste godine označilo je početak njegove nevidljive prisutnosti u odnosu na našu Zemlju. Zbog čega? Zbog toga što je za novopostavljenog Kralja nad Zemljom bilo ispravno da obrati pažnju na zemaljsko područje, koje je tada bilo okupirano od njegovih neprijatelja, koji su pretendovali na carsku vlast u svetu. „Štap moći“ je bio poslat iz Jerusalima odozgo ka Zemlji. Po Jehovinoj zapovesti počeo je da ’vlada usred neprijatelja svojih’ dole, na Zemlji. Takođe je sa neba na Zemlju zbacio đavola i njegove demone (Otkrivenje 12:7—17).

8. Za kakav su ’znak’ pitali Isusa njegovi apostoli i u kakvom će se stanju naći tada narodi prema Psalmu 2:1?

⁸ ’Znak’ koji je Mesija Isus opisao kao dokaz svoje nevidljive ’prisutnosti’ postao je vidljiv na kraju vremena pagana, 1914. Kratko vreme pre njegove mučeničke smrti upitali su apostoli Isusa: „Kaži nam, kada će to biti, i šta je znak tvoje prisutnosti i svršetka veka“ (Matej 24:3, The Emphatic Bible od J. Roterhema; The Emphatic Diaglott, od Bendžamina Vilsona; Literal Translation od Janga; Novi svet prevod). Po Psalmu 2:1, trebalo je da se narodi uzburkaju u vreme kada je trebalo da Bog postavi Mesiju Isusa za Kralja u nebeskom Jerusalimu ili na Sionu.

9. a) Da li su apostoli, koji su postavili to pitanje, doživeli u prvom veku nevolju koja bi, po veličini, zauvek ostala bez premca? b) Kakvo ispunjenje su posvedočili oni time što su doživeli ono što je Isus spomenuo u Mateju 24:7—15?

⁹ Ne znamo da li je Isus imao na umu Psalam 2:1 i Psalam 110:1—4 kada je dao odgovor. U svakom slučaju, njegov odgovor odgovara tim proročanstvima, koje je zapisao kralj David, i to daleko upečatljivije od 1914. negoli tokom 37 godina, od vremena kada su mu apostoli postavili to pitanje pa do uništenja Jerusalima od rimske vojske 70. n.e. Sigurno da ta užasna nesreća, koja se sručila na Jevreje, nije ostala bez premca. Na primer, nije bila gora od masakra u kojem je, po podacima, bilo ubijeno 6 000 000 Jevreja pre i za vreme II svetskog rata pod nacističkim Hitlerovim režimom. Uništenje Jerusalima nije predstavljalo ’veliku nevolju kakve nije bilo od početka sveta, ne, niti će je ikada biti’ (Matej 24:21, NS). Apostoli; koji su postavili to pitanje, bili su svedoci do kraja prvog veka minijaturnog ispunjenja Isusovog proročanstva, što se tiče gladi, zemljotresa, bolesti, ratova i progonstava, kao i uništenja  ’današnjeg Jerusalima’. Zbog toga nisu morali da jauču, jer je još uvek stajao nebeski Jerusalim.

10. Do kojeg zaključka nas dovodi veliko ispunjenje Isusovog proročanstva?

¹⁰ Ti događaji koji su se tada odigrali nisu sačinjavali kombinovani ’znak’ Isusove ’prisutnosti’ i ’svršetka veka’. Dakle, da bi se potvrdila istinitost Isusovog proročanstva, moralo je kasnije da dođe do velikog ispunjenja njegovih reči, za vreme poslednjih članova Isusovog ’malog stada’ naslednika Carstva (Luka 12:32). To bi bilo od kraja vremena pagana pa sve do Sada. Dok posmatramo svetsku istoriju od tada u svetlu biblijskog proročanstva, ne možemo a da ne dođemo do ubeđenja da živimo u ’svršetku poretka’ (Matej 24:3; Marko 13:4). To ubeđenje podupire ispunjenje proročanstva iz Otkrivanja 6:3—17, napisanog četvrt veka posle uništenja Jerusalima, u kome se govori o četiri apokaliptičkih konjanika, kako ih ljudi nazivaju.

11. Čega se sećaju živi članovi ’skupštine prvorođenih’ u vezi vremena iz I svetskog rata i u kakvom poređenju stoje ispunjenja Isusovog proročanstva u prvom veku sa ovim kasnijim događajima?

¹¹ Neki članovi ostatka ’skupštine prvorođenih koji su popisani na nebesima’ još uvek danas žive i dobro se sećaju španske groznice (Jevrejima 12:23). Ta strašna epidemija harala je zemljom pri kraju I svetskog rata, kao jedna od prorečenih bolesti, i pokosila je više miliona ljudi nego što je bilo ubijeno za četiri godine I svetskog rata. Članovi ostatka koji još uvek žive, takođe, se sećaju proganjanja Hrišćanskih istraživača Biblije koji su nastojali da nemaju udela u krivici sveta za prolivanje krvi. Sećaju se kako je to proganjanje došlo do vrhunca kada su bili uhapšeni predsednik (48 godina), blagajnik-sekretar (54 godine) i šest drugih članova osoblja glavnog sedišta Udruženja Kule stražare, Biblije i traktata na osnovu optužbi koje je sud odbacio 1919. Tim povodom je bila zabranjena neka literatura od Udruženja u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, da bi bila ponovo dozvoljena posle I svetskog rata. Uzevši sve u obzir, ono što se dogodilo za vreme apostola u prvom veku u ispunjenju Isusovog proročanstva gubi ka značaju kada se uporedi različitim događajima koji su se odigravali u svetskim razmerama između 1914. i 1918.

Poslušno delovanje ’Božjeg Izraela’

12. a) Čije je progonstvo Isus pomenuo kada je odgovorio na pitanje o ’znaku’ njegove prisutnosti, i kojoj narodnosti su pripadali prvi od njegovih učenika? b) Ko je zamenio ’telesni Izrael’?

¹² Kada je Isus odgovorio na pitanje o ’znaku’ njegove nevidljive ’prisutnosti’, nije spomenuo progonstvo ’telesnog Izraela’ (1. Korinćanima 10:18). Prorekao je progonstvo svojih učenika, od kojih su, naravno, prvi bili prirodni, obrezani Jevreji i proseliti. Ali ispunjenjem proročanstva iz Joila 2:28, 29 od dana Duhova 33. n.e. pa naovamo, njegovi učenici postali su novi Izrael, duhovni Izrael (Dela apostolska 1:6—2:42). Oko sredine prvog veka pisao je obraćeni Jevrejin, apostol Pavle, hrišćanima u Galatiji i rekao im: „Ali je Jerusalim odozgo slobodan i on je mati naša“ (Galatima 4:26, NS). A pri kraju svog pisma primetio je: „Niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar. I koliko ih god po ovome pravilu žive, na njima biće mir i milost, i na Izrailju Božijemu“ (Galatima 6:15, 16).

13. U kojem istaknutom obeležju ’znaka’ ’svršetka poretka’ nastoje članovi ostatka i njihovi saputnici da imaju ličnog udela i sa kakvim rezultatima?

¹³ Šta je trebalo poslušno da preduzmu članovi ostatka ’Božjeg Izraela’ pošto sada gledaju kako se odvija ’znak’ ’svršetka poretka’? To što će ih dovesti da imaju udela u ispunjenju istaknutog obeležja ’znaka’ koje je Isus prorekao, govoreći: „Ko izdrži (progonstvo) do kraja (grčki: telos), biće spasen. I ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima (gojim); i tada će doći kraj (telos)“ (Matej 24:13, 14, NS; Marko 13:9, 10). U godini posle I svetskog rata preživeli ostatak ’Božjeg Izraela’ počeo je poslušno Da izvršava tu proročansku zapovest. To je dovelo danas do toga da ostatak duhovnih Izraelaca i njihovi saputnici Jehovini svedoci propovedaju u 205 zemalja i pa oko 190 jezika ’ovu dobru vest o carstvu’. I sve to uprkos progonstvu i II svetskom ratu.

14. Koja su se ’vremena’ završila za narode, što su oni saopštavali svojim svedočenjem, i kako je to bio zaista slučaj?

¹⁴ Tim neuzdržljivim svedočenjem o uspostavljenom Carstvu stavlja se na znanje paganima, gojima, ’narodima’ da su im u jesen 1914. istekla ’vremena’, ’sedam vremena’ za gaženje Jerusalima (Luka 21:24). Jerusalim, o kojem se ovde radi, nije zemaljski Jerusalim na Bliskom istoku, već nebeski Jerusalim, jer je Jehova Bog na nebu ustoličio svog Mesiju, pomazanog sina Isusa, kada su 1914. istekla vremena pagana. Prema tome, ’sveti grad’ koji je trebalo narodi, pagani, da gaze ’četrdeset i dva meseca’, po Otkrivenju 11:1, 2, nije bio ’nebeski Jerusalim’ u kojem je Mesija Isus vladao od 1914 (Jevrejima 12:22). Već je ostatak ’Božjeg Izraela’ bio gažen 42 lunarna meseca ili tri i po mesečeve  godine, time što je bio proganjan u I svetskom ratu. Potpuno su se duhovno oporavili do vremena drugog kongresa Istraživača Biblije, koji je bio održan u leto 1922. u Sidar Pointu (Ohajo, SAD). Dakle, proganjanje ostatka u I svetskom ratu bilo je deo ’znaka’ koji je imao da označi činjenicu da je Isus prisutan od 1914. pa naovamo u svom Kraljevstvu, u Jerusalimu odozgo, koji je slobodan od svakog gaženja (Matej 24:3, 9—13).

15. Šta su počeli tada da rade, kao nikada ranije, ostatak i njegovi saputnici, i da li su dozvolili da budu gaženi u tom pogledu?

¹⁵ Tada je ostatak ’Božjeg Izraela’, kao nikada ranije, pokrenuo ’objavljivanje Kralja i Kraljevstva’. Duhovno govoreći, nisu legli dole da ih više gaze pagani (Otkrivenje 11:7—15).

16. Koji kralj od 1914. jaše i pristupa podvrgavanju usred neprijatelja i na koji će način uskoro doći do preokreta stvari u pogledu gaženja?

¹⁶ U slavnom preokretu događaja, od kraja vremena pagana, 1914, ustoličeni kralj Isus Hrist vlada u nebeskom Jerusalimu i pristupa podvrgavanju usred svojih zemaljskih neprijatelja. Uskoro, nakon što se bude dalo svedočanstvo o Carstvu širom zemlje, doći će kraj ’završetka poretka’. Ti neprijateljski pagani, ili ’narodi’, biće odsečeni kao čokot pun grožđa. Zatim će ih baciti u ’veliku presu za vino gneva Božjega’ i tamo će dobiti zasluženo gaženje i proliće im se sama krv (Otkrivenje 14:18—20). „On će ih (narode) pasti gvozdenom palicom. I gazi prese za vino ljutog gneva Boga Svemogućega“ (Otkrivenje 19:15, NS).

17. Koje je konačno poređenje u Isusovom proročanstvu o ’znaku’ i kako se čini dobro duhovnoj ’braći’ vladara?

¹⁷ Ispunjenje Isusovog poređenja o ovcama i jarcima trebalo bi da bude deo ’znaka’, koji nagoveštava njegovu nevidljivu ’prisutnost’ i ’svršetak poretka’ (Matej 24:3; 25:31—46). Milioni su, tačno po proročanstvu, do sada prihvatili svedočanstvo o Carstvu koje daje ostatak ’Božjeg Izraela’. Reagovali su ispravno, zahvalno. Te ’ovce’ iz poređenja čine dobro čak i najmanjem od duhovne ’braće’ kralja Isusa Hrista koji sada vlada. U saradnji sa tom njegovom ’braćom’, ’ovce’ izvršavaju ogroman deo prorečenog propovedanja ’ove dobre vesti o carstvu’ širom zemlje, za konačno svedočanstvo.

18. Kakvo ’kraljevstvo’ žele da naslede simbolične ovce i kako će im se dati poziv ča to?

¹⁸ Te ’ovce’ iz poređenja žele da naslede ’kraljevstvo koje im je pripremljeno od osnivanja sveta’ (Matej 25:34). Poziv na to primiće od ’Sina čovečjeg’, koji vlada, pošto ulaze u ’veliku nevolju’, sa izgledom da je prežive pod božanskom zaštitom. Tako će se ispuniti Isusove završne reči u poređenju: „Ovi simbolični jarci koji ne čine dobro Hristovoj ’braći’) će otići u večno odrezanje (smrt), a pravednici (simbolične ovce) u večni život“ (Matej 25:46, NS). Oni će biti ’telo’ koje će biti spaseno u velikoj nevolji kakve nije bilo ’od početka sveta, ne, niti će je ikada biti’. Radi Božjih ’izabranika’ (ostatka ’Božjeg Izraela’) skratiće se dani najveće od svih zemaljskih nevolja (Matej 24:21, 22, NS),

19. Odakle će izaći ’veliko mnoštvo’ i šta će učiniti sa područjem ’Kraljevstva’ na koje će stupiti?

¹⁹ Dakle, ’veliko mnoštvo’ ljudi sličnih ovcama ’izaći će iz velike nevolje’ i stupiće na očišćeno zemaljsko područje kralja Isusa Hrista (Otkrivenje 7:9—14). Od početka novog poretka imaće udela u pretvaranju područja Kraljevstva u zemaljski raj po čitavoj zemaljskoj kugli, što je Tvorac nameravao kada je dao to zaduženje roditeljima svih ljudi, Adamu I Evi (1. Mojsijeva 1:27—31; 2:5—9).

20. Šta rade u međuvremenu ljudi slični ovcama zajedno sa ostatkom i kojeg značenja ’znaka’ se pridržavaju sve do ’kraja’?

²⁰ U međuvremenu, dok ne čuju poziv ’Sina čovečjeg’ koji vlada u nebeskoj slavi: „Dođite, blagosloveni od Oca mojega, nasledite kraljevstvo koje vam je pripremljeno od osnivanja sveta“, ti pravedni ljudi slični ovcama nastavljaju da rade, rame uz rame, sa ostatkom ’Božjeg Izraela’ (Matej 25:34, NS). Kao ti duhovni Izraelci, tako ni oni ne gube veru u značenje kraja vremena naroda, 1914. Dakle, ne zatvaraju oči pred svetlećim ’znakom’ ’prisutnosti’ Mesije Isusa kao kralja i kao zemaljski podanici slave svoju službu i radosno napreduju, propovedajući ’ovu dobru vest o kraljevstvu’ širom zemlje naoči približavajućeg se ’kraja’ (Matej 24:14).

Možeš la da odgovoriš?

□ Šta dokazuje ispunjenje svih obeležja prorečenog ’znaka’?

□ U kakvoj delatnosti učestvuju ’Božji Izrael’ i njihovi saputnici?

□ Šta je ’sveti grad’ koji je bio gažen ’četrdeset i dva meseca’ i koji ’Jerusalim’ nije bio gažen?

□ Kada se bude završilo razlučivanje simboličnih ovaca od jaraca — šta će se dogoditi svakoj grupi?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 14. strani]

Koje vidljive dokaze je Isus prorekao da bi njegovi sledbenici znali da su se navršila vremena pagana?