Glad — šta ona znači?

TAČNO je da je poljoprivreda uveliko napredovala u poslednjim godinama, ali je i tačno da je čovečanstvo posvedočilo od 1914. o brojnim nestašicama hrane. Osmotrimo neke od njih da vidimo da li su one možda ispunile Isusovo proročanstvo i viziju apostola Jovana na tu temu. Ako one izgleda odgovaraju tome, tada ćemo ići dalje i videti da li ima nešto u vezi nestašica hrane u 26. veku što ih obeležava kao drugačije od onih koje su se ranije dogodile u svetskoj istoriji.

Glad usred izobilja

Neki misle da nije logično reći, zbog velikog bogatstva danas, da je ovo vreme kada vrani konj gladi galopira po Zemlji. Ali u Bibliji ne piše da će svako da gladuje u to vreme. U stvari, glas u viziji koji je najavljivao ogromne cene za osnovne životne namirnice a, takođe je rekao: „A maslinovom ulju i vinu nemoj da naškodiš“ (Otkrivenje 6:6, NS). Maslinovo ulje i vino pripadali su luksuznim artiklima. Dakle, u Otkrivenju se ukazuje na to da će neki uživati u luksuzu dok će drugi patiti od gladi.

Takođe je Isus, dok je prorokovao o nestašicama hrane, upozorio: „Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada. Jer će doći kao zamka“ (Luka 21:34, 35). Dok će neki podnositi nestašice hrane, drugi će biti u opasnosti da ne jedu preterano. Da li danas izgleda tako situacija?

Da. U stvari, izveštaji nam pokazuju da upravo porast životnog standarda nekih naroda prouzrokuje da gladuju drugi. „Poboljšanje životnog standarda i povećana potražnja hrane širom sveta vrše pritisak na cene hrane (prouzrokujući poskupljenje hrane) i tako otežavaju najsiromašnijim zemljama uvoz potrebne hrane“ (Njujork tajms, 16. avgust 1981). Drugim rečima, ’preterano jelo’ nekih izaziva još gore ’nestašice hrane’ kod drugih.

’Po raznim mestima’

Isus je upozorio da će biti ’nestašice hrane po raznim mestima’ (Matej 24:7). Da li se to dogodilo od 1914? Da. Da pomenemo samo neke: U Sovjetskom Savezu je 1921. godine umrlo oko 5 miliona ljudi usled gladi. U Kini je 1929. glad bila uzrok smrti kod oko 3 miliona ljudi. Isto tako je 1930 — ih godina u Sovjetskom Savezu umrlo od gladi 5 miliona ljudi. Pre nekoliko godina je bilo bezbroj izbeglica i do 100 000 mrtvih usled produžene suše u zemljama oko Sahare.

Seti se da je u viziji apostola Jovana vrani konj gladi sledio iza riđeg konja rata. Odgovarajuće tome, mnoge nestašice hrane naših dana jesu direktne posledice rata (Otkrivenje 6:3, 4). Na primer: španski građanski rat doneo je zemlji glad 1930 — ih godina. Drugi svetski rat doneo je glad Grčkoj, Poljskoj, Rusiji, Holandiji i drugim zemljama. Više od 1,5 miliona je u godinama 1943/44. u Bengalu, Indiji, umrlo od gladi koja je bila delimično posledica tog istog rata.

U skorije vreme, 1960 — ih godina umirali su u Kongu (sada Zair) ljudi od gladi koju je izazvao građanski rat. Izgladnela deca iz Kampučije piljila su u nas sa stranica novina dok su se tamo vodile borbe. Nedavno smo mogli da čitamo u novinama da više od milion izbeglicama preti glad u Somaliji, gde su pobegli od suše i borbi koje se vode u Etiopiji. Izvori informacija tvrde da je više od 9 miliona izbeglica na ivici gladovanja u Tajlandu, Sudanu, Zairu, Nikaragvi, Hondurasu i Pakistanu. I tako žalosnim izveštajima nema kraja.

U istoriji su gladi nastale usled rata, suše, najezde insekata ili neke druge katastrofe. Da li smo više doživeli ili čuli o takvim nestašicama hrane neke ranije generacije? To ne možemo sa sigurnošću reći, jer su statistički  podaci nepotpuni. Ali u ovom veku je bilo dosta prirodnih katastrofa i više ratova nego u okviru bilo koje druge generacije u istoriji. Dakle, moguće je da je globalno gledajući bilo više nestašica hrane nego ikada ranije. Svakako smo videli glad usred izobilja, glad prouzrokovanu ratom i nestašice hrane ’po raznim mestima’ — upravo kao što je bilo prorečeno.

Čak se sada razvija i nova vrsta nestašice hrane koja čini naše vreme drugačijim.

„Jedinstvena u ljudskoj istoriji“

U svom predgovoru knjige Razmere svetskih problema gladi urednik E. R. Danken objašnjava da je do nedavno obično raslo snabdevanje hranom sa stanovništvom. Tačno je da su katastrofe doprinele širenju gladi. Stanovništvo se, međutim, oporavilo. Ali od 1940 — ih godina novi činilac stupa na scenu: ubrzani porast svetskog stanovništva koji zateže dugoročni kapacitet sveta da se hrani. On kaže: „Ta je situacija jedinstvena u ljudskoj istoriji.“

Za primer uzimamo Indiju. Indija je doživela nekoliko perioda gladi u toku svoje istorije, ali danas je drugačije. „Sve do prošlog veka, pa u značajnoj meri i do ovog dvadesetog veka, nije bio slučaj da je situacija (u Indiji) postala nesnošljiva. Ta činjenica se ne može dovoljno podvući da se odreknemo neiskrenog govora o gladi i istoriji kao nerazdvojnim saputnicima.“ Tako kaže Džordž Borgstrom, međunarodni istaknuti stručnjak za svetsku ishranu.

On nastavlja i objašnjava: „Kada su Englezi prvi put došli na taj bogati potkontinent, pre oko dvesta godina, na području današnju Indije živelo je oko šezdeset miliona ljudi. Od toga je deset miliona gladovalo. Od tada se stanovništvo usedmostručilo i sada je situacija obrnuta — broj ljudi koji imaju dovoljno da jedu iznosi otprilike deset miliona“ (Planeta gladi od Džordža Borgstroma).

Slična situacija se razvija i u drugim zemljama. Doduše, teoretski još uvek se u svetu, kao celini, proizvodi dovoljno hrane za svakoga. Ali, ako stanovništvo bude i dalje raslo, uskoro neće biti više dovoljno hrane. Već i sada mnoge siromašne zemlje, koje su nekada proizvodile dovoljno hrane, ne mogu više da obezbede potrebnu hranu za sebe, jer su siromašne, te ne mogu da kupe dovoljno hrane da bi nahranile svoje stanovništvo. Pa i u zemlji ponekad, koja ima, opšte uzevši, dovoljno hrane, velika grupa stanovništva je toliko siromašna da ne može sebi da priušti da kupi hranu. Dakle, i oni pate od nestašice hrane.

Los Anđeles tajms izvestio je prošle godine: „nestašica hrane pogoršala se u Africi u poslednjih šest meseci i 28 zemalja trpi glad.“

Vankuver San je izjavio: „Danas, na kraju ,normalne’ godine, FAO (Organizacija za poljoprivredu i ishranu) procenjuje da 450 miliona ljudi tako gladuje da umire od toga, a do milijardu ljudi nemaju dovoljno da jedu.“

U izveštaju od Međunarodnog dečjeg fonda Ujedinjenih nacija procenjuje se da je oko 17 miliona dece u svetu umrlo od gladi i bolesti u 1981. To je više nego što je procenjeno da je umrlo ljudi za vreme strašne gladi koja je zahvatila Kinu u godinama 1878/79.

Ima li rešenja za to? Njujork Tajms izveštava: „Proračuni Svetske banke pokazuju da će biti potrebno da se investira 600 milijardi dolara u zemlje u razvoju . . . u toku sledećih 10 godina da bi se zadržale zalihe hrane na sadašnjem nivou. Niko nije siguran odakle će se uzeti ta ogromna svota novca.“ Pa prema tome nema realnog rešenja na vidiku.

Dobra vest

Sama dalekosežnost problema gladi danas i činjenica da će se taj problem još pogoršati čine ovo vreme bez presedana. Tu je još nešto neuobičajeno. Ovo vreme je popraćeno još mnogim drugim poteškoćama koje izgledaju da su nerešive.

U viziji apostola Jovana vrani konj gladi bio je u društvu sa riđim konjem rata i bledim konjem bolesti. A i Isus je rekao, kada je prorekao nestašice hrane ’po raznim mestima’, da će biti propraćene zapaženim zemljotresima, epidemijama, ratovima i mnogim drugim nevoljama (Matej 24:7—14; Luka 21:10—28). Činjenica da se sve te stvari događaju danas obeležava ovo vreme kao značajno za koje su Isus i apostol Jovan prorekli.

Jahanje četiri apokaliptička konjanika trebalo je da bude nagoveštaj da je novokrunisani Isus krenuo ’pobeđujući i da pobedi’ (Otkrivenje 6:1—13). Isus je dao detaljni opis svetskih događaja kao odgovor na pitanje koje su mu postavili učenici: „Kada će to biti i koji će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka poretka“ (Matej 24:3, NS)?

Mi živimo u značajnim danima. Isus sada vlada kao nevidljivi kralj. Uskoro će ’potpuno da pobedi’ time što će odstraniti zle ljude i onesposobiti glavnog uzročnika zla, sotonu, đavola (Psalam 37:9—11; Otkrivenje 20:1—3). Zato je Isus rekao: „Kada vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božje“ (Luka 21:31).

 To je dobra vest koja se nalazi iza nesreća o kojima čitamo u novinama. Uskoro će prestati da jaše vrani konj gladi i Božje carstvo će uvesti pravednu vladavinu na Zemlji (Psalam 72:1, 16). To će biti najveća promena na dobro u čitavoj istoriji čovečanstva. Zašto ne bi sam saznao o njoj iz svoje Biblije? Jehovini svedoci će se radovati da ti pruže pomoć koju trebaš. Tako možeš da raspoznaš pravo značenje galopiranja vranog konja gladi, koji donosi pustoš.

[Fusnota]