’Izaberi sposobne, bogobojazne ljude’
’Izaberi sposobne, bogobojazne ljude’
„A ti moraš da probereš između svega naroda ljude sposobne, bogobojazne, poštene i nepodmitljive ljude i postavi ih nad svim narodom“ (2. Mojsijeva 18:21, The New English Bible).
1. Zašto su izrazi „nadglednik“ i „stariji“ naročito zanimljivi za Jehovine svedoke?
„OD vremena Homera (oko 9. veka pre n.e.) pa do naših dana mnoge reči su izumrle; mnoge nove su se rodile! Episkopos (nadglednik) i prezbiteros (stariji) i dalje postoje.„ U ovom komentaru jedan stručnjak za savremeni grčki jezik naglašava bogati vitalitet značenja grčkih izraza za „nadglednika“ i „starijeg“. Već hiljadama godina su te reči vezane za integralni deo Jehovinih organizacionih priprema za njegov narod. Ako si povezan sa Jehovinim svedocima, tada će sledeće razmatranje o tome kako su ovi izrazi našli put u hrišćansku skupštinu biti za tebe naročito zanimljivi.
2, 3. Koga je morao da ubedi Mojsije da bi služio kao od Boga postavljeni vođa Izraelaca?
2 Biblijska istorija nas, naravno, vraća unazad još mnogo dalje od grčkog pesnika Homera. Mojsije je u 16. veku pre n.e. dobio od Jehove nalog da se vrati u Egipat i izvede iz ropstva Izraelce. Kome je trebao da iznese nalog i punomoćstvo koje je dobio od Boga, pošto je oko 40 godina živeo odvojeno od svog naroda? Bog mu je rekao: „Idi i skupi starije ljude (grčki, gerousia, „savet starešina“; vidi prevod Septuagpnta) Izraelove . . . I oni će sigurno poslušati tvoj glas i tada pođi sa starijim ljudima Izraelovim ka egipatskom kralju“ (2. Mojsijeva 3:16, 18, NS).
3 Očigledno su od vremena patrijarha bili visoko cenjeni stariji ljudi zbog njihovog iskustva, znanja, mudrosti i zdravog suda. Njih je Mojsije morao da ubedi, tako da bi ga prihvatili kao od Boga postavljenog vođu za oslobođenje.
Šta se tražilo od starijih ljudi u Izraelu
4. Koji predlog je dao Jotor Mojsiju i do čega je to dovelo?
4 Kada su Izraelci bili u pustinji, oslobođeni od egipatskih zarobljivača, Mojsijeva odgovornost da sudi narodu postala je za njega samog prevelika. Jotor, njegov tast koji je bio kod njega u poseti, uvideo je to odmah i dao mu praktičan predlog, što je očigledno Jehova odobrio. Rekao mu je: „Nije dobro kako radiš . . . I ti i taj narod s tobom potpuno ćete se iscrpsti. Taj posao je za te pretežak; sam ga ne možeš obavljati. Poslušaj me. Savjetovat ću te, i Bog će biti s tobom! Ti zastupaj narod pred Bogom; . . . Onda, proberi između svega puka ljude sposobne, bogobojazne i pouzdane, koji mrze mito . . . neka ga (breme) oni s tobom nose“ (2. Mojsijeva 18:17—23, ST). To novo uređenje sudstva u Izraelu poslužilo je da se podeli teret na druge sposobne ljude. Izraelska skupština je imala sada organizovano starešinstvo koje je bilo sposobno da rešava sudske stvari i rasprave.
5. Da li je Mojsije morao da izabere samo starije ljude koji su bili na raspolaganju?
5 Koliko je to bilo suprotno današnjem svetskom sistemu gde se tako malo cene visoka načela — gde mito i korupcija potkopavaju vladare i one kojima vladaju! U doba starog Izraela pažljivo su morali da se izaberu ljudi koji su služili sa Mojsijem u sprovođenju pravde među narodom. Kao što je Jotor rekao: „A ti moraš da probereš između svega naroda ljude sposobne, bogobojazne, poštene i nepodmitljive ljude i postavi ih nad svim narodom“ (2. Mojsijeva 18:21, The New English Bible). To nije značilo jednostavno izabrati ljude starije po godinama. Mojsije je morao da potraži sposobne, podobne, nepodmitljive ljude. Kako je to divno merilo za one koji moraju danas da vode računa o interesima Jehovinog naroda!
Stariji ljudi opunomoćeni od Jehove
6, 7. Šta je preduzeo Jehova da bi imenovao starije ljude u Izraelu?
6 Nešto kasnije Izraelci su se žalili na uslove koji su vladali u pustinji. Mojsije je osetio da je za njega preteško breme upravljanja narodom i poverio je taj problem Jehovi. Kako je Bog rešio taj problem? O tome čitamo: „Na to reče Jehova Mojsiju:’Skupi mi sedamdeset muževa između starijih ljudi (grčki, prezbiteron, prevod Septuaginta) izraelskih, za koje znaš da su stariji ljudi (prezbiteroi) narodu i njegovi činovnici, . . . i uzeću nešto duha koji je na tebi i staviću ga na njih. I moraće da ti pomognu i nose sa tobom teret“ (4. Mojsijeva 11:1—6, 17, NS).
7 Mojsije je uradio kako mu je Bog zapovedio i zatim čitamo: „Jehova siđe u oblaku i govoraše s njim. Zatim uze nešto od duha koji beše na njemu i stavi na svakog od onih sedamdeset starijih ljudi (prezbiterous). Kad duh počinu na njima, počeše da vrše dužnost proroka“ (4. Mojsijeva 11:24, 25, NS). Ovo je bio očigledan dokaz teokratskog naimenovanja tih ’starijih ljudi’. Jehova je organizovao svoj narod da bi ga oslobodio iz ropstva i sada je upotrebljavao ’sposobne, pouzdane, bogobojazne ljude’ da podele sa Mojsijem odgovornost vođstva i upravljanja.
8. Koju su ulogu igrali stariji ljudi kada su se Izraelci nastanili u Obećanoj zemlji?
8 Vremenom su Izraelci, koji su bili nomadi, osvojili Obećanu zemlju i ponovo počeli da se za stalno naseljavaju u manjim mestima i gradovima, kao što su u Egiptu živeli. To je značilo da su sada stariji ljudi postali odgovorni za narod na nivou opština. Delovali su kao nadglednici za svoje opštine i iz svojih redova su davali sudije i činovnike za sprovođenje pravde i čuvanje mira, reda i duhovnog zdravlja (5. Mojsijeva 16:18—20; 25:7—9; Ruta 4:1—12).
Da li je dovoljna samo seda kosa?
9, 10. Šta se još traži od ’starijih ljudi’ osim fizičke zrelosti? Potvrdi to na temelju Biblije.
9 Da li se iz prethodnog može razumeti da je bilo koji stariji čovek u Izraelu postao automatski ’stariji’ u svojstvu sudije ili upravitelja? Da li bi određena starosna granica pretvorila Izraelca u ’starijeg’ u ovom smislu? Ne, takav zaključak ne bi bio razuman. Elijuj je to jasno izrazio kada je rekao: „Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči.“ A mudri sakupljač izreka je pisao: „Seda kosa je predivna kruna ako se nalazi na putu pravednosti“ (Jov 32:6, 9, ST; Priče Solomunove 16:31, NS; Propovednik 12:9, 10). Iz Hebrejskih spisa se jasno da videti da kod ’starijih’ koji ispunjavaju zahteve treba da budu starost i iskustvo spojeni sa mudrošću i pravednim ponašanjem.
10 Međutim, starost i iskustvo su od velike vrednosti. Da bi odgovarali zahtevima za službene prednosti, stariji ljudi moraju da prihvate vođstvo Božjeg duha i steknu razumevanje Božje reči. Nije dovoljno samo biti kadar citirati biblijske stavke. Za ’starijeg čoveka’ je veoma važno da ume mudro da ih primeni (Pr. Solomunove 4:7—9; Titu 1:9).
Stariji ljudi u hrišćanskoj skupštini
11, 12. a) Da li su jevrejske opštine još uvek imale starije ljude kada je Isus Hrist bio na Zemlji? b) Pod kakvim uređenjem su bile postavljene starešine u hrišćanskoj skupštini?
11 Iz ovoga što smo razmatrali očigledno je da su od starih vremena upotrebljavani podobni ’stariji muževi’ da preuzmu vođstvo u prilikama Jehovinog naroda. Ali u vreme kada je Isus Hrist bio na Zemlji Jevreji su uspostavili u Jerusalimu centralno telo sveštenika i starešina, koje se zvalo sinedrion. Ono je služilo kao vrhovni jevrejski sud (Matej 26:57—68). Pa ipak, ima dokaza da su grupe starijih ljudi još uvek delovale u opštinskim prilikama po gradovima, a ne samo na nacionalnom nivou (Luka 7:3—5).
12 Sa tim predznanjem istorijskog razvoja lako je uvideti kako će hrišćanska skupština nastaviti da se koristi teokratskim uređenjem, sličnim onim koje je Jehova odobrio u vreme Mojsija. Ti ’stariji ljudi’ ili starešine, postavljeni pod vođstvom Božjeg svetog duha u skupštini, biće ’sposobni, pošteni, nepodmitljivi i bogobojazni ljudi’.
13. Zašto su bili potrebni u hrišćanskoj skupštini aktivni, sposobni ljudi?
13 Skupština vernika brzo je rasla od Duhova 33. n.e. pa naovamo (Dela apostolska 2:41; 4:4). Nisu bili podeljeni u privatne, odvojene grupe za studiranje Biblije, kao kad bi pripadali nekoj sekti esena. Hrišćanstvo nije bilo privatna stvar. Trebalo je da bude javno poznato, da se objavljuje narodima (Matej 5:14—16; 28:19, 20). Iz tog razloga su bili potrebni aktivni sposobni ljudi da preuzmu vođstvo u hrišćanskoj organizaciji. To će biti logično ’stariji ljudi’.
Zahtevi za ’starije ljude’
14. Koje zahteve za starešine je naglasio Petar?
14 U sedmoj deceniji naše ere postavljeni su zahtevi duhovne prirode za one starije ljude koji bi preuzeli vođstvo u hrišćanskoj skupštini. Apostoli Petar i Pavle se u dovoljnoj meri osvrću na te zahteve u svojim pismima. Petar je na primer, pisao:
„Starešine među vama molim ja, . . . napasajte stado Božje koje je kod vas i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz želje za sramnim dobitkom, nego u prednosti, i ne kao gospodari nad onima koji su vam dodeljeni, nego budite primer stadu“ (1. Petrova 5:1—3, dr Čarnić).
Kada je Petar podvukao da starešine ne treba da služe ’iz ljubavi prema nečasnom dobitku, već revnosno’, logično je da je ponovio savet po kojem je Mojsije izabrao ’sposobne, bogobojazne, pouzdane ljude, koji mrze nepravedni dobitak’ (2. Mojsijeva 18:21).
15. Koje zahteve je postavio Pavle za ’starije ljude’?
15 Pavle je pisao svom poverljivom saradniku Titu, koji je služio na ostrvu Kritu u Sredozemnom moru i u tom pismu mu je dao uputstva da ’ispravi ono što je puno mana’ u skupštinama i ’postavi starije ljude (prezbiterous) po gradovima’. Zanimljivo je da grčka reč prevedena sa „stariji ljudi“ sadrži u sebi značenje koje ukazuje na „zrelog čoveka, koji je podoban, usled iskusnosti i smotrenosti, da vlada svojom porodicom ili narodom“ (Episkopos i Prezbiteros od profesora Manuela Guere i Gomeza). Takvo razumevanje dolazi do izražaja u zahtevima koje je Pavle jasno objasnio Titu, a koje treba da ispune hrišćani podobni da služe kao nadglednici. On je pisao:
„Ako je ko bez tužbe, muž jedne žene, ako ima decu vernike, koju ne optužuju zbog razvrata ili nepokornosti. Jer nadglednik (grčki, episkopon) mora da bude kao Božji upravitelj bez tužbe: ne samovoljan, ne sklon gnevu, ne goropadni pijanica, ne onaj koji se tuče, ne lakom na nepošteni dobitak, nego gostoljubiv, ljubitelj dobra, zdravog razuma, pravedan, lojalan, koji se samosavladava, držeći se čvrsto pouzdane reči u pogledu njegove veštine učenja, da bude kadar i opominjati u zdravoj nauci i koriti one koji protivureče“ (Titu 1:5—9 NS).
Brižljivi pregled tih zahteva pomaže nam da shvatimo da je ’stariji čovek’ u hrišćanskoj skupštini morao da dostigne visoko merilo ponašanja i duhovnosti.
16. Kako znamo da su starešine bile i nadglednici u prvom veku?
16 Takođe je zanimljivo zapaziti kako Pavle upotrebljava grčke izraze prezbiteros i episkopos, „stariji“ i „nadglednik“. Iz ovoga možemo izvesti sud da su podobni stariji ljudi ispunjavali dužnosti nadglednika u skupštinama. Drugi stavci pokazuju da je moglo biti više nadglednika u istoj skupštini (Dela apostolska 14:23; 20:28; Filipljanima 1:1).
17. a) Koje zahteve za nadglednika je Pavle poslao Timoteju? b) Zašto mora jedan starešina da bude aktivan u službi propovedanja?
17 Kada je Pavle pisao Timoteju izneo je zahteve za nadglednika, ali je pri tome upotrebio malo drugačije izraze, verovatno je uzeo u obzir različite okolnosti (1. Timoteju 3:1—7). Pošto je prva hrišćanska skupština bila po prirodi organizacija jevanđelista, podrazumevalo se da treba ti stariji ljudi revnosno da objavljuju dobru vest. Nije bilo mesta za tromost (Luka 24:46—48; 1. Korinćanima 9:16; uporedi sa Matejom 23:24—27).
Otpad zadire
18. Kako je otpad uticao na položaj nadglednika?
18 Dok je skupština zalazila u drugi i treći vek, stvari su počele da se menjaju. Prorečeni otpad je pustio koren (Dela apostolska 20:29, 30; 2. Petrova 2:1). Slavoljubivi ljudi su se podigli između samih starešina u skupštinama. Motivi podrivanja su bili posredi kada su počeli da gledaju na svoju službu nadglednika kao na položaj vlasti i prestiža. Izvesni skupštinski nadglednici postali su čak „biskupi“ i vladali dijecezom ili grupom crkava. Vremenom su za tu službu biskupe birali laici, od kojih su neki bili uticajni vladari. Zato je pisao jedan istoričar katolicizma: „To je dovelo do veoma velike opasnosti, pogotovu od trenutka kada se povećao prestiž episkopata i uz te položaje bili vezani zapaženi prihodi i materijalni interesi . . . (stoga) su se uzdigle političke osobe do najuticajnijih sedišta biskupa (episkopija)“.
19. Do čega je konačno doveo otpad?
19 Da, svaki biskup postao je uzvišen kao moćni monarh. To je opet doprinelo razdorima i šizmama u hrišćanstvu, koje je već odavno prestalo da bule pravo. Teokratsko uređenje sposobnih, poštenih, duhovno nastrojenih starešina—nadglednika izrodilo se u svešteničku hijerarhiju. Dobrovoljno služenje skupštini pretvorilo se u plaćenu profesiju, koja je zahtevala dugogodišnje više obrazovanje u teologiji, filozofiji i kanonskom zakonu.
20. Koja pitanja iziskuju sada odgovore?
20 Da li to znači da nije trebalo više nikada da se obnovi pravo hrišćanstvo sa svojim prvobitnim teokratskim uređenjem za svaku skupštinu? I da je zauvek bila izgubljena zdrava jednostavnost službe koju su vršili ’stariji ljudi’ ili „nadglednici“? Pa, šta je sa Isaijinim proročanstvom koje nagoveštava uspon teokratske organizacije? Ono glasi: „Mesto bakra, doneću zlato, mesto gvožđa, doneću srebro; mesto drva, bakar; mesto kamena, gvožđe. Postaviću mir za nadglednike tvoje i pravdu za one koji dele posao“ (Isaija 60:17, NS). U sledećem članku naći ćemo odgovore na ova bitna pitanja.
Da li možeš da odgovoriš?
□ Kakvi ljudi su bili izabrani u starom Izraelu da podele sa Mojsijem odgovornost suđenja?
□ U kakvom svojstvu su služili ’stariji ljudi’ kada su se Izraelci nastanili u Obećanoj zemlji?
□ Koje su neke izvanredne osobine koje se očekuju od hrišćanskih starešina ili nadglednika?
□ Kako je prorečeni otpad uticao na uređenje starešinstva?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Stariji ljudi Izraela služili su kao sudije na gradskim vratima