„Jedan Gospod jedna vera, jedno krštenje“

„Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje. Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima“ (Efescima 4:4—6, NS).

1, 2. a) Šta je Jehova, preko Mojsija, jasno izjavio za sebe? b) Da li je, dakle, bilo mesta za različita religiozna mišljenja u Izraelu?

 JEHOVA naš Bog je jedan Jehova. Ne idite za drugim bogovima, nekim bogovima drugih naroda što su oko vas (jer je Jehova, Bog tvoj, koji stoji u sredini tvojoj, Bog koji zahteva isključivo predanje).“ Mojsije nije ostavio nikakvu nedoumicu u mislima Izraelaca koji su se sakupili na ravnicama Moavskim, kratko

pre nego što je trebalo da uđu u Obećanu zemlju. Jasno je izjavio da je njihov Bog, Jehova, jedan Bog i da Jehova očekuje od njih isključivo obožavanje. U prethodnom govoru je Mojsije rekao: „Jehova je istiniti Bog gore na nebesima i dole na zemlji—drugoga nema. Drži njegove odredbe i njegove zapovesti koje ti dajem danas, da dobro bude tebi“ (5. Mojsijeva 6:4, 14, 15; 4:39, 40, NS).

² U ovim rečima nema mesta za različita religiozna mišljenja! Izrael je imao jednog Boga. I Jehova je jasno zacrtao prihvatljiv način na koji je trebalo da bude obožavan.

 Pojavljuju se jevrejske sekte

3. Šta se na kraju dogodilo zato što većina Jevreja nije ostala verna Jehovi?

³ Međutim, umesto da su vršili čisto obožavanje jedinog istinitog Boga, Jehove, Izraelci su uglavnom postali otpadnici, obožavaoci idola (Jeremija 17:13; 19:5). Usled toga, ’nije im bilo dobro’. 607. pre n.e. Vavilonci su uništili Jerusalim i mnoge Jevreje su odveli u Vavilon u izgnanstvo. 70 godina kasnije vratio se u Jerusalim verni ostatak i počeo da gradi drugi hram za obožavanje Jehove. Ali kako je vreme prolazilo, većina Jevreja je otpala i na kraju su bili razdeljeni u razne sekte.

4, 5. a) Opiši neke jevrejske sekte koje su nastale nakon vavilonskog ropstva? b) Da li su takve razdvojene sekte donele nešto dobro Jevrejima? Objasni tvoj odgovor.

⁴ U četvrtom ili trećem veku pre n.e. nastala je sekta hasidi („pobožni“). Pripadnici te sekte bili su preterano revnosni u držanju judejskog zakona i obično se smatraju kao prethodnici drugih dveju sekta koje su nastale u drugom veku pre n. e. — eseni i fariseji. I eseni i fariseji usvojili su grčku nauku o besmrtnosti duše. Sadukeji su se razlikovali od njih u tome što nisu verovali u zagrobni život. Biblija govori o neslogama koje su postojale između sadukeja i fariseja u vreme apostola (Dela apostolska 23:7—10). U Konsajs Džuiš Ensajklopijdia izjavljuje se: „Zategnutost između te dve grupe dovodila je čak do masakra i građanskog rata.”

⁵ Zeloti su bili druga jevrejska sekta koja je postojala u prvom veku n.e. Bili su militantni nacionalisti koji su uveliko podstakli uspešnu pobunu Jevreja protiv Rima, 66. n.e. Posle toga, pokušali su da zavladaju drugim naoružanim sektama u Jerusalimu, izazvavši time građanski rat i mnoge patnje. Takav oružani sukob između suparničkih jevrejskih sekti nastavio se sve do konačne opsade Rimljana, pa čak i za vreme nje, i do uništenja Jerusalima 70. n.e. Očigledno je da sektaška razdvajanja i nevernost prema ujedinjenom, čistom obožavanju Boga Jehove, nisu doneli Jevrejima ništa dobro.

Prvi hrišćani nisu sekta

6. Zašto prvi hrišćani nisu imali nikakve veze sa jevrejskim sektama?

⁶ Nije potrebno reći da prvi hrišćani nisu imali nikakve veze sa sektaškim razdvajanjem Jevreja. Znali su da su fariseji i sadukeji bili među najogorčenijim neprijateljima Isusa. Hristovi sledbenici nisu mogli da dele sa esenima ni verovanje u besmrtnost duše ni sklonost prema monaškom, asketskom načinu života. I pošto su bili neutralni, sigurno nisu imali ništa zajedničko sa nacionalističkim zelotima (Jovan 17:16; 18:36). Umesto toga, hrišćani su vršili ujedinjeno, čisto obožavanje istinitog Boga i sledili reči koje je Isus rekao jednoj nejevrejki: „Nego ide čas i već je tu kada će pravi obožavaoci obožavati Oca duhom i istinom“ (Jovan 4:23, NS).

7. Šta su rekli Isus i Pavle i šta sadrže u sebi njihove reči s obzirom na pravo hrišćansko obožavanje?

⁷ Govoreći za prave hrišćane, apostol Pavle je izjavio: „Ali mi imamo jednog Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve postalo, pa i mi“ (1. Korinćanima 8:6, dr Čarnić). Pravo hrišćanstvo znači ujedinjeno obožavanje jednoga Boga Oca, Jehove, preko Gospoda Isusa Hrista. Isus je rekao svojim učenicima: „Vaš je vođa Hrist“ (Matej 23:10, NS).

8. Zašto nije moglo biti ispravno prve hrišćane nazivati sektom?

⁸ Doduše, članovi odavno utvrđenih jevrejskih sekti sa prezirom su zvali prve hrišćane sektom (grčki: hai’re. sis, što označava „grupu ljudi koji su se odvojili od drugih i slede svoja vlastita načela“ (Dela apostolska 24:5; 28:22). Ali u svojoj odbrani pred namesnikom Feliksom, apostol Pavle je odbacio taj pogrešni naziv, rekavši: „Po putu koji oni (njegovi religiozni neprijatelji) nazivaju ’sektom’, prinosim tako svetu službu Bogu naših otaca“ (Dela apostolska 24:14, NS). Hrišćani nisu nikako mogli da se nazivaju sektom, jer su sledili Isusa Hrista, a ne nekog čoveka. Dalje, nisu bili svakako ogranak jedne od judaističkih sekti koje su postojale u prvom veku n.e.

Nikakve sektaške podele

9, 10. a) Zašto nije bilo namenjeno da se hrišćanstvo podeli na odvojene crkve i sekte? b) Koje teorije o počecima hrišćanstva su potpuno pogrešne?

⁹ Prvo hrišćanstvo nije bilo sekta. Niti je bilo namenjeno da se podeli na odvojene sekte. Kada se Hrist molio svom Ocu, zamolio ga je da njegovi učenici ’budu jedno’ (Jovan 17:21). Trebalo je da njegovi učenici ’imaju ljubav među sobom’ (Jovan 13:35). To je isključivalo bilo kakvo razdorno formiranje sekti.

¹⁰ Ta činjenica uteruje u laž teorije koje izlažu mnogi istoričari i teolozi u vezi različitih vrsta hrišćanstva. Oni govore o „jevrejskom hrišćanstvu“ (koje su, tobože, zastupali Jakov, Petar i Jovan) i stavljaju ga nasuprot „neznabožačkom hrišćanstvu“ (za koje se kaže da ga je Pavle zastupao). Osvrću se na  „Jovanovu teologiju“ i „paulinsku (Pavlovu) teologiju“, tvrdeći da se hrišćanstvo nikada ne bi proširilo po svom svetu da ga Pavle nije potpuno preoblikovao. Takve teorije postavljaju ljudi koji ili ne veruju u hrišćanstvo ili prihvataju kao normalno stanje hrišćanstva da je podeljeno na stotine sekti i crkava.

11. a) Koji biblijski stavci dokazuju da nije bila Pavlova zamisao da se hrišćanstvo širi i među nejevrejima? b) Da li je Pavle odobravao razdorne sekte? c) Koji slučaj pokazuje da je Pavle bio u jedinstvu sa ostalim saradnicima?

¹¹ Činjenice izgledaju sasvim drugačije. Pre nego što je Pavle uopšte postao hrišćanin, Isus Hrist je zapovedio svojim učenicima da budu svedoci svim narodima (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8). Pavle se sam borio protiv svake tendencije da se slede ljudi i izjavio je: „Da ne bude među vama cepanja“ (1. Korinćanima 1:10—15; 3:3—5). Zato je sasvim uzaludno tvrditi da je Pavle imao drugačiju koncepciju hrišćanstva nego Jakov, Petar i Jovan. Svi su bili ujedinjeni u delu širenja dobre vesti. Jednom prilikom, verovatno u vreme koncila koji je bio održan povodom obrezanja 49. godine u Jerusalimu, njih četvorica su potpuno sarađivala u pogledu podele polja za propovedanje (Galatima 2:7—9).

Upozorenje protiv nejedinstva

12. Da li je vladalo bilo kakvo trajno neprijateljstvo između Pavla i Petra?

¹² Naravno, pošto su bili nesavršeni ljudi, bilo je nesuglasica među prvim hrišćanima — čak i među nekima koji su nosili teške odgovornosti u skupštini. U sirijskoj Antiohiji je Pavle ukorio Petra u izvesnoj stvari (Galatima 2:11—14). Ali, da li je Petar otišao i osnovao posebnu sektu, kao da nije bio saglasan sa takozvanim paulinskim hrišćanstvom? Nikako ne, Petar se godinama kasnije, oko 64. godine, ljubazno izrazio o Pavlu kada je govorio za njega (2. Petrova 3:15, 16).

13, 14. a) Kako je Pavle kategorisao „razdore“ i „sekte“? b) Šta treba da se uradi, po Pavlu, sa onima koji podupiru neku sektu?

¹³ Pod božanskom inspiracijom Pavle je ubrojao „razdore“ i „sekte“ među ’dela tela’. Pisao je: „A očigledna su dela tela, to su: blud, nečistota, razuzdanost, idolopoklonstvo, vršenje spiritizma, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, razdori, sekte . . . Oni koji čine takva dela neće naslediti carstva Božjega“ (Galatima 5:19—21, NS).

¹⁴ Pošto oni koji izazivaju „razdore“ i „sekte“ neće ’naslediti carstva Božjega’, ne mogu da se tolerišu unutar prave hrišćanske skupštine. Zato je Pavle pisao Titu: „A luda zapitkivanja i rodoslovlja svađe i prepiranje o Zakonu izbegavaj, jer su beskorisna i ništavna. Odbaci čoveka koji podupire neku sektu posle prve i druge opomene, znajući da se takav odvratio od puta i da greši, te sam na sebe navlači osudu“ (Titu 3:9—11, NS).

Jedinstvo verovanja

15, 16. a) Zašto nema mesta unutar hrišćanske skupštine za različite duhovne pravce i šta kaže Pavle povodom toga? b) Da li to znači da hrišćani ne treba da upotrebljavaju svoju sposobnost razmišljanja? c) Šta kažu Petar, Juda i Pavle koliko je opasno sumnjati i biti prevaren i odvraćen od istine?

¹⁵ Iz svega gore navedenog očigledno je da se pravo hrišćanstvo ne može deliti na veroispovesti i sekte. Čak ne mogu da postoje unutar skupštine ni različite tendencije ili duhovni pravci jedni pored drugih. Pavle je pisao Korinćanima: „Nego opominjem vas, braćo imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jednoglasno govorite i da ne bude među vama razdora, već da budete čvrsto sjedinjeni u istom razumu i istom toku misli“ (1. Korinćanima 1:10, NS).

¹⁶ To ne znači da pravi Jehovini hrišćanski svedoci ne mogu da upotrebljavaju sposobnost razmišljanja. Apostol Petar je pobudio na upotrebu ’sposobnosti bistrog razmišljanja’ kod pobijanja ’rugača’ koji će se pojaviti u ’poslednjim danima’ i poricati Hristovu ’prisutnost’ (2. Petrova 3:1—4). Juda govori u svom pismu o ’nekima koji sumnjaju’ (Juda 22). Ali ni Petar ni Juda ne kažu da hrišćanin može da ostane rugač ili sumnjalo. Petar nam kaže da se ’čuvamo’ ’neutvrđenih’ koji ’izvrću Pisma’ (2. Petrova 3:16, 17). I Juda izjavljuje da su osobe koje sumnjaju u opasnosti i da ih treba ’zgrabiti iz vatre’ (Juda 23). Onima koji su prevareni i odvraćeni od istine treba pomoći ’u blagosti’, nadajući se da će se ’osvestiti od zamke đavola’ (2. Timoteju 2:23—26).

17. Na koji način će pravi hrišćanin upotrebiti svoju sposobnost razmišljanja i šta će se ozbiljno starati da radi?

¹⁷ Pravi hrišćanin upotrebljava ponizno svoju ’sposobnost bistrog razmišljanja’. Pavle piše: „Molim vas, . . . da živite dostojno zvanja u koje ste pozvani, sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo. Jedno je telo i jedan je duh, kao što ste i vi pozvani na jednu nadu svoga zvanja. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje. Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima“ (Efescima 4:1—6, dr Čarnić).

 Kako postići i sačuvati jedinstvo

18. Šta je mišljeno izrazima a) „jedan Bog“? b) „jedan Gospod“? c) „jedan duh“? d) Šta je napisana smernica pravog hrišćanstva?

¹⁸ Pavle je govorio o ’jednom Bogu koji je nad svima’. Ili Mojsije je rekao ovako: „Jehova naš Bog je jedan Jehova“ (5. Mojsijeva 6:4, NS). Nikada se nije promenila ta fundamentalna istina. Ona predstavlja ključni faktor hrišćanskog jedinstva. Postoji jedan Bog i jedan prihvatljiv način obožavanja njega, „duhom i istinom“ (Jovan 4:23, 24). „Jedan Gospod“ je Isus Hrist, ’glava tela, skupštine’ (Kološanima 1:18). „Jedan duh“ označava delotvornu silu Jehovinu, koja sjedinjava. Isus je rekao svojim učenicima: „A pomagač, duh sveti koga će Otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao. Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir“ (Jovan 14:26, 27, NS). ’Sve ono čega su se setili’ zapisali su u Hrišćanska grčka spisa. Ova Spisa zajedno sa Hebrejskim spisima čine Bibliju, napisanu smernicu pravog hrišćanstva.

19. Šta je „jedno telo“ i ko je bio postavljen da snabdeva sve članove „tela“ istom duhovnom hranom?

¹⁹ „Jedno telo“ je hrišćanska skupština, čija je „glava“ Isus (Efescima 1:22, 23). Svi pomazani članovi te ujedinjene skupštine primiće pojedinačno istu duhovnu hranu. U tu svrhu je njihov „gospodar“ postavio na Zemlji kolektivnu klasu ’vernog upravitelja’, telo pomazanih hrišćana, od Duhova 33. n.e. Pošto je „gospodar“ zatekao ostatak tog tela kako verno i razborito deli ’zalihe hrane’ kada je 1919. došao u inspekciju, postavio je te preostale članove ’nad svim svojim imanjem’ (Luka 12:42—44). Činjenice pokazuju da se taj „upravitelj“ od 1919. verno starao o tom ’imanju’.

20. a) Kakva razlika postoji između Božjeg naroda i religioznih otpadnika prema Isaiji 65:11, 13? b) Šta je uveliko doprinelo jedinstvu Božjeg naroda?

²⁰ Sveštenici brojnih crkava i sekti hrišćanstva nisu nađeni kako dele ispravne zalihe duhovne hrane Hristovom ’telu služinčadi’. Zato su ti sveštenici i njihova stada duhovno ’gladni’ (Isaija 65:11, 13). S druge strane, ’verni upravitelj’ je nastavio da daje obilato ’zalihe hrane u pravo vreme’ pomazanim hrišćanima pojedinačno, a od 1935. i za sve veće ’veliko mnoštvo drugih ovaca’ (Otkrivenje 7:9, 10; Jovan 10:16). Bez obzira na jezik i geografski položaj, svi ti Jehovini svedoci slede širom sveta isti program studiranja, zasnovan na Božjoj reči. To uveliko doprinosi stvaranju jedinstva među njima, kao i očuvanju istoga.

 Divio jedinstvo Jehovinog naroda

21. Kako se danas jedinstvo čuva među Jehovinim svedocima i kako se to može uporediti sa organizacionim pripremama u danima apostola?

²¹ I organizacione metode zasnovane na Pismu doprinose očuvanju jedinstva od oko 45 000 skupština Jehovinih svedoka u preko 200 zemalja. ’Apostoli i starešine u Jerusalimu’ činili su vodeće telo za hrišćansku skupštinu u prvom veku (Dela apostolska 15:2). Oni i njihovi predstavnici su imenovali ’nadglednike’ i ’sluge pomoćnike’ po skupštinama i donosili druge odluke u vezi nadzora (Filipljanima 1:1; Titu 1:5; Dela apostolska 14:23; 16:4). Tako i danas, grupa pomazanih hrišćanskih starešina sačinjava vodeće telo Jehovinih svedoka. I kao što je u prvom veku vodeće telo saopštavalo skupštinama svoje odluke, tako i danas skupštine Jehovinih svedoka primaju uputstva od vodećeg tela i posećuju ih putujući nadglednici (Dela apostolska 15:22, 23, 30). Kao onda ,tako i sada skupštine se učvršćuju u veri i broj im raste iz dana u dan’ (Dela apostolska 16:5).

22. Šta cene naročito Jehovini svedoci i šta će i dalje jedinstveno da rade?

²² Jehovini svedoci su izbavljeni od sektaških podela hrišćanstva. Pod vođstvom svog ’jednog Gospoda’, Isusa Hrista, i njegovog ’upravitelja’ navaljuju jedinstveno na objavljivanje ’ove dobre vesti o carstvu’ (Matej 24:14). I dalje će se ’ozbiljno starati da svezom mira koja sjedinjuje održe duhovno jedinstvo’. Zaista, ’čvrsto stoje u jednom duhu i jednodušno se zajedno bore za veru dobre vesti’ (Efescima 4:3; Filipljanima 1:27).

Da li se sećaš ovih glavnih tačaka?

□ Kakva vrsta obožavanja je najpre postojala u starom Izraelu?

□ Šta se događalo među otpalim jevrejima od četvrtog veka pre n.e. pa naovamo?

□ Koji biblijski stavci pokazuju da nije bilo nikada namenjeno da hrišćanstvo bude sektaško?

□ Kako pokazuje Biblija da nema mesta unutar hrišćanske skupštine za različite duhovne pravce?

□ Koji faktori doprinose jedinstvu razumevanja i dela među Jehovinim svedocima?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Jehovini svedoci su širom sveta ujedinjeni u obožavanju