Zašto biti zahvalan Stvoritelju?

ZA ONOGA koji nije zahvalan za ukazanu mu ljubaznost obično se kaže da nema osećaja ili nije dobro vaspitan. Naravno, ispred svih ljudi koji imaju pravo na našu zahvalnost za ukazanu nam ljubaznost najpre dolaze roditelji. Svuda je prihvaćeno da deca treba da budu zahvalna roditeljima što su ih doneli na svet, pružili im hranu, odeću, stan, obrazovanje itd.

Međutim, iako su nas roditelji zadužili, Stvoritelj nas je još više zadužio. Zašto? Jer smo od njega primili mnogo više blagodeti.

Evo primera za to; zahvalni smo roditeljima što su nas doneli na svet. Ali u prvom redu naš život nije, u stvari, potekao od njih. Oni su život samo preneli na nas, a Stvoritelj je pravi izvor života (Psalam 36:9). Takođe smo zahvalni roditeljima što su nam pružili životne potrebe. Oni su svojim novcem ili radom obezbedili te osnovne potrebe, ali nisu stvorili. Dakle, imamo veći razlog da osećamo koliko dugujemo Stvoritelju.

Kad ne bi bilo onoga koji je stvorio Zemlju i učinio sve pripreme za održavanje ljudskog života, ne bi nas mogla održati u životu nikakva suma novca i nikakav posao. Hrišćanski apostol Pavle je sledeće istakao Grcima u staroj Atini: „(Stvoritelj) daje svima život, i dah, i sve. Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo“ (Dela apostolska 17:25, 28, dr Čarnić).

 Uprkos svemu tome što je Stvoritelj učinio za čovečanstvo i čini, milioni ga danas potpuno zapostavljaju i sigurno mu se ne zahvaljuju za mnogobrojne blagodeti koje su primili. Neki priznaju preko volje da postoji Stvoritelj, ali se malo trude da saznaju nešto više o njemu i njegovoj volji. Na milione ima i onih koji poriču da postoji Stvoritelj i tvrde da je sve nastalo samo od sebe. Kakve li nezahvalnosti koja zapanjuje! Takva nezahvalnost je jedan od mnogih pokazatelja da živimo u ’poslednjim danima’ (2. Timoteju 3:1—5). Pa ipak, mi možemo a i treba, pojedinačno da budemo zahvalni Stvoritelju.

Divni darovi od Stvoritelja

Što bolje poznajemo Onoga koje je sve stvorio, to više shvatamo da je on Davalac ’svakog dobrog dara’ (Jakov 1:17; Otkrivenje 4:11). Većina onih koji nisu zahvalni Stvoritelju pokušava da opravda svoj stav, tvrdeći da ne možemo biti sigurni da postoji pošto ga još niko nije video. Veliki Stvoritelj je zaista nevidljiv za nas, jer je Duh i svojim očima ne možemo da vidimo osobe ili stvari u duhovnom carstvu (Jovan 4:24). Ali nesposobnost ljudi da vide Stvoritelja nije zaista valjani razlog da njegove velikodušne pripreme uzimamo kao nešto što se podrazumeva i odbijamo da priznamo da smo njemu dužni za sve to.

Pretpostavimo, došao si kući jednog dana i našao veliku korpu sa izvrsno ukusnim voćem, koju je neko ostavio. Sledećeg dana si našao korpu sa svežim povrćem, a drugog dana lepe komade mesa. I tako je to išlo cele nedelje, ali nikada nisi našao nikakvo pisamce iz kojeg bi saznao ko ti to ostavlja. Da li bi zaključio da su ti darovi nastali „prirodnim putem“ samo zato što nisi video nikoga da ostavlja hranu? Zar se ne bi pre marljivo raspitivao kod prijatelja i rođaka, da bi nekako saznao za ljubaznog davaoca te mu se iskreno zahvalio?

Slično je i sa našim Stvoriteljem. Iako je nevidljiv za ljudske oči, njegovo divno stvarstvo koje zadovoljava na svaki način naše potrebe pruža bogate dokaze njegove ljubavi, ljubaznosti i velikodušnosti. Kao što je Pavle naglasio stanovnicima drevne Listre: „I opet ne ostavi (Bog) sebe neposvedočena, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17). Dakle, jedino što valja da radimo jeste da priznamo da smo zaduženi kod Stvoritelja i da zavisimo od njega u pogledu sredstava za život. Štaviše, zar ne bi trebalo da tragamo za njim još marljivije nego što bismo tragali za nepoznatim davaocem poklona iz našeg pri mera? (Dela apostolska 17:26, 27).

Negovati cenjenje prema Stvoritelju

Jedino kada upoznamo Stvoritelja i zaista cenimo ono što je učinio za nas, bićemo pobuđeni da ga ljubio i slušamo. Premda milioni tvrde danas da veruju u Boga, očigledno je po tome kako većina živi da mnogi iskreno i od srca ne cene svog Tvorca. Ali mi ne moramo da budemo isto tako nezahvalni. Zato bi trebalo da nas zanima pitanje: kako možemo da gajimo duboko cenjenje prema velikom Stvoritelju?

Pre svega, biće nam od koristi da razmislimo o mnogobrojnim blagodetima koje smo primili od Stvoritelja. Poklonio nam je život, iako još za sada ljudski životni vek ograničeno traje (Psalam 90:10). Povećaće nam se cenjenje ako razmišljamo o tome da Jehova Bog darežljivo pruža ono što je potrebno za opstanak ljudi i drugih oblika života na zemlji. Psalmista je sa cenjenjem rekao: „Plodima dela tvojih (Božjih) siti se zemlja. Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čovjeku, da bi izvodio hleb iz zemlje. . . . Kako je mnogo djela tvojih, gospode (Jehova)! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga tvojega“ (Psalam 104:10—24).

Čovečanstvo ima još više razloga da bude zahvalno Bogu, jer, je ljudima dano mnogo više nego životinjama. Od svih stvorenja na Zemlji samo je čovek sposoban da promišlja, ceni lepotu i duhovne vrednosti i, pre svega, da upozna i obožava Boga. To je zato što je jedino čovek bio stvoren po obličju Božjem i bio obdaren osobinama koje odražavaju osobine od Jehove Boga (1. Mojsijeva 1:27). Dakle, mi smo kadri da doživljavamo ne samo fizička zadovoljstva, već daleko dublja i trajnija duševna zadovoljstva. Jedino čovek može da ceni lepu muziku, literaturu, poeziju, slikanje i mnogobrojne druge umetnosti. Samo čovek zna za radost prijatnog i izgrađujućeg razgovora, kao i za osećanje zadovoljstva kada je svršio nešto što je zaista bilo vredno truda.

Čovek je jedinstven u čežnji za večnim životom. Ljubazni Stvoritelj je tu želju usadio u srce ljudima (Propovednik 3:11). Ali to nije samo uzaludna nada koju je nemoguće ispuniti. Stvoritelj je, iz velike ljubavi prema čovečanstvu, načinio sve potrebne pripreme da bi ljudi živeli večno na Zemlji u divnim rajskim  uslovima. Da, Bog je to ljubazno omogućio otkupnom žrtvom svog sina, Isusa Hrista (Rimljanima 5:12; 6:23; 1. Jovanova 2:1, 2).

Iako nastaje veliko zadovoljstvo kada se zadovolje naše fizičke, duševne i emocionalne potrebe, najveći blagoslovi ipak nastaju kada podmirimo svoje duhovne potrebe (Matej 5:3). Prirodno je da želimo da znamo svoje poreklo, kuda idemo i šta namerava Stvoritelj sa Zemljom i ljudima. Štaviše, želimo da upoznamo svog Tvorca i imamo dobar odnos prema njemu. Srećom, oni koji su svesni svojih duhovnih potreba i nastoje da ih na ispravan način zadovolje u stanju su da dožive duboku i trajnu radost, za koju uopšte ne znaju telesno nastrojeni pojedinci (1. Korinćanima 2:6—16).

Ako zadovoljimo svoje duhovne potrebe, imaćemo mir u srcu i duhu i uveliko ćemo biti srećni, uprkos tome što živimo u svetu besprimernih nevolja. Što je još važnije, ako smo svesni svojih duhovnih potreba, možemo da doživimo najveći blagoslov koji može čovek da doživi — večni život u Božjem pravednom novom poretku (Jovan 3:16; Filipljanima 4:6, 7; 2. Petrova 3:13).

Bolje upoznati svog Stvoritelja

Ako smo uvereni da postoji ljubazan i velikodušan Stvoritelj, zar nije logično da želimo da ga bolje upoznamo i ukažemo mu zahvalnost za njegovu nezasluženu dobrotu time što činimo ono što mu se dopada? Posmatrajući Božje divno stvarstvo, u stanju smo da opazimo neke njegove divne osobine, kao što su ljubav, velikodušnost, obazrivost, mudrost i moć (Rimljanima 1:20). Međutim, ako želimo da saznamo njegove misli i namere u vezi ljudi, potreban nam je pismeni dokumenat od Boga. Pored .toga, treba da piše šta je Bog učinio u prošlosti i šta će još učiniti za blagoslov čovečanstva.

Na sreću mi raspolažemo takvim dokumentom koji se nalazi u knjizi sa najvećim tiražom u ljudskoj istoriji—Božjoj reči, Bibliji. Stvoriteljeva volja je da su njegova stvorenja kadra da steknu tačno znanje o njemu i razviju duboku ljubav prema njemu studirajući njegovu Reč i razmišljajući o njoj. Tako mogu da saznaju za mnoga ’divna dela Božja’ i da cene razne aspekte njegove veličanstvene ličnosti (Isus Navin 1:8).

Pokazati Bogu svoje cenjenje

Nužno je da marljivo studiramo Božju reč ako želimo da razvijemo duboko cenjenje prema Stvoritelju. Što više saznajemo o Jehovi i njegovim divnim osobinama, sve više nas on privlači. Ne možemo a da ne budemo ispunjeni ljubavlju i divljenjem prema takvom ljubaznom i veličanstvenom Bogu. Štaviše, bićemo podstaknuti da izrazimo svoja osećanja kao što je psalmista izrazio svoja kada je rekao: „Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa. Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio. Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš? Ti si Bog koji čudesa stvaraš“ (Psalam 77:12—15, ST; 77:11—14, Daničić—Karadžić).

Kako možemo, onda, da ukažemo od srca cenjenje prema velikom Stvoritelju? Naša ljubav prema njemu i zahvalnost za njegovu nezasluženu dobrotu treba da nas podstaknu da mu dobrovoljno služimo. Na to ne treba da gledamo kao na dužnost, već treba da nam bude zadovoljstvo. Takvu radosnu, dobrovoljnu službu želi Jehova, jer je inspirisao psalmistu da napiše: „Služite Jehovi u veselju. Pred lice mu dođite s radosnim klicanjem“ (Psalam 100:2, NS).

Zar nam ne pričinjava veliko zadovoljstvo da služimo nekome koga zaista volimo? Sigurno da. A tako je isto i sa našom službom Jehovi, velikom Stvoritelju.

Naravno, služiti Jehovi uključuje više nego samo živeti čisto i ne činiti što je zlo u njegovim očima. Pobožno ponašanje je važno, ali naša služba Stvoritelju uključuje i da ga aktivno i radosno hvalimo. To znači da drugima govorimo o Jehovinim velikim delima i divnim namerama, otkrivenim u Svetom pismu.

Dakle, svima koji istinski cene divnog Stvoritelja biće drago da se odazovu na radosni poziv psalmiste: „Pjevajte Gospodu (Jehovi), blagosiljajte ime njegovo, javljajte od dana na dan spasenje njegovo. Kazujte po narodima slavu njegovu, po svijem plemenima čudesa njegova. Jer je velik Gospod (Jehova) i valja ga hvaliti“ (Psalam 96:2—4). Takvom radosnom službom možeš ti, kao i mnogi drugi, da dokažeš ubedljivo da zaista ceniš ono što je učinio Stvoritelj za tebe.