’Ne koristi svet do kraja’

„Koji se bave svetom, neka ne dopuste da ih potpuno zaokupi. Kažem vam to, jer svet prolazi kao što, znamo“ (1. Korinćanima 7:31, The Jerusalem Bible).

1, 2. a) Kako mnogi danas gledaju na budućnost sveta? b) Šta je Pavle rekao o svetu i korišćenju njega?

 NIKO ne može da proreče iznenađenja ili razočarenja koja budućnost donosi. . . Pa ipak, izgleda da svet, nevešto ili glatko, napreduje i da će napredovati.“ Tako je izjavio zapaženi istoričar H. G. Vels pre nekoliko decenija. Uprkos mnogo brojnim krizama i nesrećama, mnogi misle da će čovečanstvO nekako da reši svoje probleme i da će takav svet, kako ga znamo, uveliko preživeti.

² Međutim, hrišćanski apostol Pavle, pod božanskom inspiracijom, dao je drugačiju sliku sveta kada je pobuđivao svoju braću u veri: „Da budu. . . oni koji koriste ovaj svet kao da ga ne koriste do kraja; jer se menja scena ovoga sveta.“ Drugi prevod tog  stavka glasi: „Koji se bave svetom, neka ne dopuste da ih potpuno zaokupi. Kažem vam to, jer svet prolazi, kao što znamo“ (1. Korinćanima 7:29—31, Novi svet prevod; JB). Šta znači ovaj savet danas za sluge Jehove Boga?

„Svet prolazi“

3. O čemu je Pavle raspravljao u 1. Korinćanima 7. glavi i koje je misli izneo ovde?

³ Pavle je u 1. Korinćanima 7. glavi raspravljao o sklapanju brakova među hrišćanima. Mada je preporučio bezbračnost kao bolji životni pravac, priznao je da ’ne greše’ oni koji uđu u brak. Ali je dodao da će imati ’nevolje u telu’, jer su u braku prisutne određene zebnje. Na primer, bolest voljene osobe može prouzrokovati žalost. Iako Pavle nije ovde spomenuo progonstvo, ipak mogu naići dodatne nevolje na osobe koje su u braku u vreme kada se bračni drugovi razdvojeni jedan od drugoga ili roditelji od dece (1. Korinćanima 7:25—28).

4. Šta znače reči iz 1. Korinćanima 7:29?

⁴ Pavle je dalje rekao: „Nego ovo vam, braćo, kažem: preostalo vreme je skraćeno; ubuduće i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju“ (1. Korinćanima 7:29, NS). Pošto je ’preostalo vreme skraćeno’, hrišćani koji su u braku ne bi trebalo da se posvete potpuno bračnim prednostima i dužnostima, tako da su im one sav život. Trebalo bi da stavljaju interese Carstva na prvo mesto u životu, dok ne propuštaju da ispune svoje bračne obaveze (1. Korinćanima 7:3—5, 29—40). Zato što živimo u ’poslednjim danima’, imamo još više razloga da sledimo taj inspirisani savet (2. Timoteju 3:1—5).

5. Šta predstavlja „svet“ koji ne treba da koristimo do kraja?

⁵ Pošto je ’preostalo vreme skraćeno’, rekao je Pavle: „Da budu. . . oni koji koriste ovaj svet kao da ga ne koriste do kraja“ (1. Korinćanima 7:29—31, NS). U ovom odlomku grčka reč prevedena sa „svet“ (kosmos) ne odnosi se direktno na čovečanstvo, kao što je to slučaj u Jovanu 3:16, već na ljudsku sferu života i njene okvire. Čovečanstvo ima svoje jezične grupe, nacije, plamena, porodice, bogate i siromašne, i opšti okvir koji okružuje i utiče na ljude (1. Korinćanima 14:10; Jakov 2:5, 6; Otkrivenje 7:9; 14:6). Da, Pavle se osvrnuo na ljudsku sferu života i na ono što pruža kada je rekao: „Dok koristite svet, ne pokušavajte da izvučete iz njega sve što možete“ (1. Korinćanima 7:31, The New Testament in the Language of Today, od Vilijam F. Beka).

6, 7. a) Kako se „menja scena ovog sveta“? b) Šta je apostol Jovan istakao u vezi budućnosti sveta?

⁶ Pavle je takođe ukazao da hrišćani ne treba da ’koriste svet do kraja’, jer „se menja ocena ovoga sveta“, Ovaj svet je sličan scenama koje se menjaju na jednoj pozornici. Iako pozornica izgleda privlačna, glumci i dekoracija na njoj se menjaju. Ljudi dolaze „na pozornicu“ i neki postupaju oholo. Ali uskoro odlaze sa svojom generacijom i padaju u zaborav (Propovednik 1:4). U naše vreme treba da se „spusti zavesa“ na ovom starom svetu! Svakako, „svet prolazi, kao što znamo“ (1. Korinćanima 7:31, JB).

⁷ Apostol Jovan je izneo sličnu misao kada je rekao: „Svet prolazi i želja njegova, ali onaj koji tvori volju Božju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:15—17, NS). Jovan je očigledno mislio da nepravedno ljudsko društvo treba da prođe u božanskom uništenju, kao što je nestao i bezbožni pretpotopni svet (Jevrejima 11:7; 2. Petrova 2:5; 3:6). Naravno, zajedno se nepravednim ljudima stići će svi okviri ljudskog poretka i sve ono što pruža.

8. Čemu se nadaju hrišćani iako ovaj svet prolazi, i kako bi to trebalo da utiče na njihovo korišćenje sveta?

⁸ Međutim, kao što su pravednici preživeli potop, tako je Isus dao do znanja da će neki preživeti ’veliku nevolju’ koja se približava ogromnom brzinom (Matej 24:21, 22, 36—39; uporedi sa Otkrivenjem 7:9—17). Sada se već formira „nova zemlja“, društvo ljudi koje će živeti na ovoj Zemlji pod kraljevskom vladavinom (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1; uporedi sa Ps. 96:1). Zašto bismo trošili dobar deo vremena i energije na ovaj svet koji prolazi ako se lično nadamo da preživimo i večno živimo u novom uređenju?

’Održavati što manje kontakte sa svetom’

9. Na koji uravnoteženi način mogu Jehovini svedoci da koriste ispravno svet?

⁹ Pošto živimo kao Jehovini svedoci u ovom poretku, ne možemo da ’iziđemo iz sveta’ (1. Korinćanima 5:9, 10). Dakle, možemo da koristimo svet na uravnoteženi, ispravan, ograničeni način. Na primer, pošto plaćamo porez, imamo pravo na izvesne usluge koje vrše organi ’pretpostavljene vlasti’ (Rimljanima 13:1—7). Ispravno je da koristimo usluge pošte, službe javne bezbednosti i  druge zakonom odobrene usluge, kao javna transportna sredstva. U koju svrhu? Da ispravno živimo i sprovodimo delo svedočenja o Carstvu, koje nam je Bog dao. Ali, pošto ne treba da koristimo svet „do kraja“, sve to treba da upotrebljavamo samo do te mere da služe hrišćanskim interesima.

10. a) Na šta treba da usredsredimo svoj život? b) Kako je Isus ilustrovao veliku vrednost Carstva? c) Kako ćemo da koristimo svet ako nam mnogo znače interesi Carstva i prisan odnos sa Jehovom?

¹⁰ Ne možemo sebi dozvoliti da nas ovladaju svetski interesi. Treba da usredsredimo život na svoj odnos prema Jehovi, na obožavanje njega i na službu njemu. Da li naši postupci otkrivaju da je za nas zaista važan ’prisan odnos sa Bogom’? (Jov 29:4). Da li priznajemo najviše vrednosti duhovnih stvari? Isus Hrist je ilustrovao dragocenost Kraljevstva ’jednim biserom’ koji je bio toliko vredan da je trgovac ’prodao sve što je imao da bi ga kupio’ (Matej 13:45, 46). Dakle, Isus je pokazao da će neko ko ceni pravu vrednost postizanja Carstva biti spreman da se rastane od bilo kakvog zemaljskog blaga da bi Carstvo postigao. Ako nam mnogo znači Carstvo i njegovi interesi, a pogotovu prisan odnos sa Jehovom, ’održavaćemo što manje kontakata sa svetom’ (1. Korinćanima 7:31, Filips).

’Nismo primili duha sveta’

11, 12. a) Šta je ’duh sveta’? b) Kakvog duha su primili hrišćani i kako je u kontrastu sa duhom ovog sveta?

¹¹ Drugi razlog zašto ne koristimo svet do kraja jeste da je nemoguće uživati u prisnom odnosu sa Jehovom ako imamo ’duh ovoga sveta’ (1. Korinćanima 2:12). Duh ili sila koja pokreće i vlada svetom nepravednog ljudskog društva jeste demonska i otuđena od Boga. Pod vladavinom đavola svet zadovoljava sebičnost i želje palog tela, te time dolazi u neprijateljstvo sa Jehovom Bogom (Jovan 14:30; Efescima 2:1—3; 1. Jovanova 5:19).

¹² Apostol Pavle je stavio duh sveta nasuprot Božjem duhu i rekao u vezi hrišćana: „Mi pak nismo primili duha ovoga sveta, nego duha koji je od Boga“ (1. Korinćanima 2:12, NS). Pošto se svetski model mišljenja i ponašanja protivreče uticaju Božjeg svetog duha i uputama koje se nalaze u njegovoj Reči, pobožne osobe moraju da se klone tog duha. Umesto toga, ispravno je od onih koji ljube Jehovu da neguju i doprinose plodove svetog duha: ljubav, radost, mir, uzdržljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, krotkost i samosavladavanje (Galatima 5:22, 23).

13. Šta je Jovan pisao u 1. Jovanovoj 4:1—6 i da li to ima bilo kakve veze sa našim korišćenjem sveta?

¹³ Zanimljivo je da je ostareli apostol Jovan rekao da Božji istinski ’inspirisani izrazi’ dolaze preko prave hrišćanske skupštine, a ne preko nehrišćanskih svetskih izvora. Zatim je rekao: „Ko poznaje Boga sluša nas; ko ne potiče od Boga ne sluša nas.“ Svakako, Jovanova tema su bili ’inspirisani izrazi’. Ali izneo je misao da hrišćani ne ’govore ovo što je od sveta’ (1. Jovanova 4:1—6, NS). Zašto bismo onda do kraja iskoristili svet?

Ostani ’neokaljan od sveta’

14. Kako se ističu hrišćani i njihovi predani pratioci u tome što nisu ’deo sveta’?

¹⁴ Zbog zaposlenja i drugih delatnosti neophodno je za Jehovine svedoke da se na izvestan način ’bave svetom’. Ali iz još jednog razloga ne bi trebalo da dopustimo da nas ’potpuno zaokupi’ (JB). Isus je rekao da njegovi sledbenici nisu ’deo sveta’ (Jovan 17:14). Jehova je preko Hrista pružio spasenje iz ovog sveta koji je pod sotoninom kontrolom (Kološanima 1:13, 14). Time što su poslušali otkrivenu Jehovinu reč, pomazani hrišćani postali su sveti, bili odvojeni da ih upotrebi u svojoj službi. Zato se oni, kao i njihovi predani pratioci ’velikog mnoštva’, ističu u tome što nisu ’deo sveta’ koji se ne drži Jehovine istine (Otkrivenje 7:9; Jovan 17:16, 17; Jakov 1:18; 1. Petrova 1:22). Za te osobe ne bi bilo na mestu da iskoriste svet do kraja!

15. Šta iziskuje čisto i neokaljano obožavanje prema Jakovu 1:27?

¹⁵ Ta odeljenost od sveta traži neutralnost u pogledu sukoba i politike sveta (Matej 22:21; Jovan 18:36, 37). Pomazani Hristovi sledbenici i njihovi predani pratioci moraju takođe da izbegavaju duhovni blud podržavanjem prijateljstva sa svetom. Od njih se zahteva moralna i duhovna čistoća (Efescima 4:25—32; Jakov 4:4). Da bismo prinosili Jehovi čisto i neokaljano obožavanje, moramo da ostanemo ’neokaljani od sveta’ i ne usvojimo stavove, govore i ponašanje, koji su uobičajeni u grešnom čovečanstvu otuđenom od Boga (Jakov 1:27). Ne smemo imati ništa zajedničkog sa svetskom pokvareno ću, nasiljem, nepravednim planovima i tome slično. Da, nužnost da ostanemo ’neokaljani od sveta’ predstavlja još jedan važan razlog zašto ne treba da ’koristimo svet kao da izvučemo iz njega sve što možemo’ (Bek).

 Ostani ’svet pred Bogom’

16. Zašto su Izraelci morali da prave ’rese na ivicama skutova’ svojih haljina sličnih odorama?

¹⁶ Jehovin narod se razlikuje od sveta po nadi, težnjama i povinovanju volji svog svetog Boga (2. Mojsijeva 39:30). Morali su da budu sveti pred Bogom. Prema tome, ljudi u starom Izraelu morali su da ’prave rese na ivicama skutova haljina’ (slično odorama), a iznad resa da stave plavu vrpcu. Morali su da rade to da ne bi imali isti ’stil’ kao Moavci, Egipćani i) drugi narodi, i da se podsećaju da valja da se kao Jehovin narod razlikuju od drugih i slušaju Jehovu, pokazujući da su ’sveti pred svojim Bogom’ (4. Mojsijeva 15:37—41). Želja da budemo ’sveti pred Bogom’ navešće nas da smo oprezni kada koristimo svet.

17. Kako može da ugrozi naš odnos prema Jehovi svetski cilj za sticanje bogatstva?

¹⁷ Svetski ciljevi su bogatstvo, ugled i duhovno nezdrave aktivnosti koje mogu da potkopaju hrišćansku veru. Ako dopustimo, recimo, da težnja za materijalnim stvarima i bogatstvom zauzme dominantno mesto u našem životu, možemo biti namamljeni da postupamo neispravno iz sebičnih interesa i tako ugrozimo naš odnos prema Jehovi (Priče Solomunove 28:20; uporedi sa Jeremijom 5:26—28; 17:9—11). Oni koji koriste svet do te mere da im sticanje materijalnih dobara postane glavna briga, zaista su u opasnosti da se upuste u nepoštene radnje i izgube veru zbog zanemarivanja duhovne stvari. Ko postane uspešan u poslu ili se obogati može isto postati i uobražen i oholo ceniti svoja gledišta više od saveta Božje skupštine (1. Timoteju 6:9, 10, 17). Na taj način sigurno ne možemo da ’ostanemo sveti pred Bogom’.

18. Zašto ne bi valjalo da imamo svetski cilj za sticanjem materijalnih stvari u obilju?

¹⁸ Isus je prikladno rekao: „Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva, da bi vas (vaši nebeski prijatelji Jehova Bog i Isus Hrist) primili u večne stanove — kad ono nestane“ (Luka 16:9, dr Čarnić). Dakle, mi trebamo materijalne stvari i možemo upotrebiti takve izvore da unapređujemo interese Carstva i načinimo sebi nebeske prijatelje, ali ne bi valjalo da dozvolimo da nam srce pokvari svetski cilj za sticanje tih stvari u obilju (Luka 12:34).

19. Kako bi valjalo da gledamo na svetski cilj za postizanje slave?

¹⁹ Drugi svetski cilj sastoji se u tome što se pokušava postići položaj, ugled i slava. Često to iziskuje dugogodišnje visoko naobrazovanje, uspon u društvu i tome slično. Ali u Bibliji se upoređuju ljudi koji traže slavu sa onima koji jedu previše meda, te im postane muka od toga. Zato čitamo: „Jesti mnogo meda nije dobro, niti tražiti časti (slavu) nije časno“ (Priče Solomunove 25:16, 27, Roterhem; NS). Isto tako nije biblijski ispravno obožavati svetske heroje i zvezde—na šta ponekad moraju roditeljima  da upozore ljubazno svoju decu (uporedi sa Delima apostolskim 12:21—23). Sigurno je nužno ispravno gledati na te stvari ako želimo da ostanemo ’sveti pred Bogom’ i izbegnemo potpuno iskorišćavanje sveta.

Ne ’koristi svet do kraja’

20, 21. Zašto ne bi valjalo da iskoristimo do kraja svet?

²⁰ Dakle, kao verni Jehovini svedoci ne bi valjalo da iskoristimo do kraja svet. Ne bi trebalo da dopustimo da nas ’potpuno zaokupi’ iz sledećih razloga: 1) ’preostalo vreme je skraćeno’, 2) „svet prolazi, kao što znamo“, 3) naš život treba da usredsredimo na dragoceni odnos prema Jehovi, 4) treba da manifestujemo Božji duh, a ne svetski, 5) treba da budemo ’neokaljani od sveta’, i 6) moramo da ostanemo ’sveti pred Bogom’.

²¹ Sve to možemo da činimo samo uz Jehovinu pomoć (uporedi sa Zaharijom 4:6). Pošto imamo divnu nadu u Carstvo, nemojmo želeti da iskoristimo do kraja svet, kao da sve što imamo jeste što nam on pruža. Ali šta nam zaista može pomoći da odbacimo svetske puteve i želje?

Sećaš li se?

□ Šta je mišljeno sa ’svetom’ u 1. Korinćanima 7:31?

□ Kako treba hrišćani da gledaju na korišćenje sveta pošto se ’menja scena ovog sveta’?

□ Do koje mere mogu hrišćani s pravom da koriste svet?

□ Šta je ’duh sveta’, ali kakav duh pokazuju oni koji ljube Jehovu?

□ Kako se Jehovin narod razlikuje od sveta u pogledu ciljeva?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 25. strani]

Rese na skutovima njihovih haljina podsećale su Izraelce da treba da budu sveti pred Jehovom. Ako želimo da budemo ’sveti pred Bogom’, treba da budemo na oprezu kada koristimo svet