Odbaci svetske želje!
Odbaci svetske želje!
1, 2. a) Kako treba da se obožava Jehova? b) Šta to iziskuje od njegovih Svedoka?
JEHOVA BOG zaslužuje da ga svi oni koji su njemu predani obožavaju na čist, ispravan način. Treba da mu odaju čast rečima i delima svagda i na svaki način. Sigurno da ne smeju da imaju ovaj ’svetski duh’ — osećanje ili sila koja aktivira na grešnost, sebičnost, često pokvarenost, dominantnost (1. Korinćanima 2:12). Jehovini svedoci, kao organizovani narod na hvalu Bogu, moraju da odudaraju od ovog sveta. Moraju svesrdno da primenjuju božansko uputstvo da se ,odreknu bezbožnosti i svetskih žudnji i žive u razboritosti, pravednosti i pobožnosti usred ovog ’sadašnjeg poretka’ (Titu 2:11—14, NS).
2 Međutim, žalosno je reći da ne odaju čast Jehovi svi koji tvrde da ga ljube i ne pokazuju jasno da su odbacili svetske želje i puteve. Izveštava se da su se neki hrišćani prerušili u žene kod posete jednom maskenbalu. Da li bi se moglo takvo ponašanje smatrati da nije svetsko ili da odaje čast Jehovi? Takvi postupci sigurno nisu ono što bismo očekivali od onih koji nisu ’deo sveta’ (Jovan 15:19). U većini slučajeva muškarac koji nosi žensku periku i odeću ne izgleda samo ženstven, već otvara put drugim muškarcima da mu predlože neprirodan seks! (5. Mojsijeva 22:5)
3. Koja pitanja u vezi svetskih puteva i želja zaslužuju razmatranje?
3 Kao Jehovini svedoci moramo da priznamo da ne valja ’biti preterano udubljen u svetske prilike’, kako je pokazao prethodni članak (1. Korinćanima 7:31, The New Testament: A New Translation, od Olafa M. Norlia). Valjda shvatamo da nas Božja nezaslužena dobrota uči da kažemo „ne“ bezbožnosti i svetskim strastima (Titu 2:11, 12, New International Version; NS). Ali šta ako naše srce tako ne reaguje? Ili hoćemo da postanemo još odlučniji u odbacivanju svetskih želja — šta nam može u tome pomoći?
Obrati se onome koji ’čuje molitve’
4, 5. a) Šta mogu da sadrže naše molitve, a što je sasvim ispravno? b) Kako moramo ponekad možda da se molimo za svoje srce?
4 Jedan od načina da uspemo da odbacimo svetske želje jeste da upućujemo iskrene i redovne molbe za pomoć onome koji ’čuje molitve’ (Psalam 65:2). Ali kako možemo da se molimo ako nam srce malo čezne za svetskim stvarima?
5 Kao Jehovini svedoci treba ’Bogu da stavimo na znanje molbe u svemu’. Ako to činimo u veri, čuvaće naše misli i srca neuporedivi ’mir Božji’. Naravno, sam Jehova je rekao da je ’rđava okolnost srca čovečijeg od malih nogu’ (Filipljanima 4:6, 7; 1. Mojsijeva 8:21). Zato ponekad moramo da se molimo da dobijemo drugačiji stav, promenimo srce. Ako, na primer, svetske draži vuku naše srce, moramo da zamolimo svog nebeskog Oca da nam pomogne da zamenimo tu čežnju za duhovno zdrave želje.
6. Kako možemo da se molimo ako nam svetski putevi i draži izgledaju naročito privlačni?
6 Psalmista David je molio Boga pre mnogo vekova: „Pokaži mi, Jehova, svoje puteve, . . . Dopusti da hodim u istini i pouči me“ (Psalam 25:4, 5, NS). Jehova je uslišio Davida i sigurno može i sada da usliši takvu molbu svojim sadašnjim slugama. Pošto Jehovini ’putevi’ i ’istina’ nisu svetski, mogu nam biti od pomoći u molitvi izražena osećanja slična Davidovim ako nam putevi ovoga sveta izgledaju naročito privlačni.
7. Koji mudar pravac treba da sledimo ako nas privlači nezdrava svetska zabava?
7 Svet zastupa nemoralna gledišta i pun je zla. Često se to iskazuje u svetskim pesmama, plesovima, knjigama, igrama, filmovima, televizijskim programima i tome slično. Šta ako nas, predane hrišćane, privlači nezdrava, svetska zabava? Kao prvo, biće dobro da procenimo mogućnosti zabave u svetlu Božje reči. Pokazuje nam da se ’gnušamo zla, a držimo dobra’ (Rimljanima 12:9). Zatim treba da se molimo Jehovi za pomoć, tako da bi naše srce, iako nesavršeno, prestalo da čezne za gadnim stvarima. Bog može, svakako, da nam ’stvori čisto srce’ ako ga za to iskreno zamolimo (Psalam 51:10).
Pomoć od svetog duha
8. Šta nam se može dogoditi po Psalmu 51:11, iako sada imamo svetog duha?
8 Nakon što je na dramatični način bila podvučena izraelskom kralju Davidu sva težina učinjenog greha sa Vitsavejom, preklinjao je on Jehovu: „Ne odbaci me od lica svoga; i svoga svetog duha ne uzmi od mene“ (Psalam 51:11, NS). Bog je uslišio tu molitvu. Ali zapazi da se sveti duh može izgubiti ili biti oduzet.
9. Šta bi moglo da nas povuče u svetsku pokvarenost i sa kakvim mogućim posledicama?
9 Ako mi predani hrišćani dozvolimo svetu da nas povuče natrag u ’duboku kaljugu raskalašnosti’, mogli bismo tamo da se duhovno udavimo (1. Petrova 4:4, NS). To može započeti radoznalošću — možda time što počnemo da hranimo mozak i srce nemoralnim, svetskim mislima ukorenjenim u literaturi i oblicima zabave, koje Biblija osuđuje. Božja reč nas pobuđuje da budemo ’mala deca u nevaljalstvu’, ne nastojeći da upoznamo nemoralne ili zle stvari (1. Korinćanima 14:20). Mogla bi, međutim, radoznalost da nas povuče u vrtlog pokvarenosti i mogli bismo da dođemo do nemudrog zaključka da smo zreli ili duhovno dovoljno jaki da se odupremo oskrnavljenju. Mogli bismo zatim da razvijemo takvu arogantnost da ne želimo da nam niko — pa ni Bog — kaže šta treba da radimo. Posledice bi mogle biti katastrofalne, jer ne može da prkosi Bogu tvrdoglavo odbijajući njegov savet, a da se ’neokrnjen izvuče’ (Jov 9:14).
10. a) Šta nam se može dogoditi u vezi svetog duha ako svetske želje ostanu nekontrolisane? b) Šta će nam pomoći da se odupremo svetu i njegovim primamljivostima?
10 Ako ostanu nekontrolisane svetske želje, mogu da nas navedu da ražalostimo Božji svet duh, ne poštujući ga, uzimajući pravac suprotan njegovom vođstvu, usredsređujući srce na druge ciljeve, a ne na one na koje nas pobuđuje duh. ’Žalostiti Božji sve ti duh’ takođe znači odbaciti njegovu Reč (Efescima 4:30; uporedi sa Delima apostolskim 7:51—53). To može dovesti do namerne pobune protiv očigledne manifestacije Jehovinog duha i može značiti huljenje na gaj duh, što je neoprostiv greh (Matej 12:31, 32; Marko 3:29; uporedi sa Jevrejima 6:4—6; 10:26—31). Zato, da ne krenemo nikada stazom nezavisnosti i da se ne upustimo u svetske radnje, odakle smo već jednom bili izbavljeni zahvaljujući Jehovinoj nezasluženoj dobroti. Umesto toga, molimo se za sveti duh i podvrgnimo njegovom uticaju, a to će nam pomoći da se odupremo svetu i njegovim mamljenjima (Psalam 143:10; Luka 11:13).
Božja reč i pomoć
11. Šta ćemo sada razmatrati što će nam pomoći da odolimo kušnji da ’svet iskoristimo do kraja’?
11 Divan proizvod Božjeg svetog duha jeste njegova inspirisana Reč (2. Samuilova 23:2; 2. Timoteju 3:16; 2. Petrova 1:20, 21). Na njenim stranicama ’napisano je mnogo toga nama za pouku’, kao i ’mnogi primeri koji služe za upozorenje nama, koje sustiže poslednje vreme’ (Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:11). Kako su gledali na svet neki ljudi spomenuti u Bibliji?
12. Ko je bio Dimas i kako možemo imati koristi ako razmatramo njegov način postupanja?
12 Čak i jedan nepovoljan primer može biti koristan, jer nam pokazuje šta treba da izbegavamo. Recimo: apostola Pavla je napustio njegov saradnik Dimas, jer je ’zavoleo sadašnji poredak’. Ne kaže se tačno kakve je prirode bio njegov odlazak od Pavla i do koje mere ga je napustio, ali ljubav prema svetskim užicima i materijalnim stvarima može postati jača od one prema duhovnim stvarima. U svakom slučaju Dimas je propustio izvanrednu priliku da jača svog brata Pavla (2. Timoteju 4:10). Ovaj primer treba da nas navede da se čvrsto držimo svoje braće u veri i ne napuštamo ih time što bismo dopustili da nam srce ispuni ljubav prema sadašnjem poretku.
13. Koje dokaze imamo da Avram i Sara nisu dopustili da ’ih previše zaokupe svetski interesi’?
13 Danas imamo za vodiča celu Bibliju. Ali dok još nismo pročitali nijednu celu knjigu iz Biblije, već nailazimo u 1. Mojsijevoj na pobožne patrijarhe Avrama, Isaka i Jakova i njihove lojalne žene, ’koji nisu do kraja koristili svet’. Na primer: Avram je po naređenju Jehove Boga napustio Ur, haldejski grad sa lepim kućama i mnogim prednostima. Da, arheološke iskopine otkrivaju da su on i njegova voljena žena Sara uzeli na sebe zapažene materijalne žrtve da bi išli tamo kuda ih je Bog uputio i živeti pod šatorima kao stranci u obećanoj zemlji. Isak i Jakov su postupali u veri kao ’naslednici sa Avramom tog istog obećanja’. Svetski interesi imali su relativno male posledice na Avrama, jer je „očekivao grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“ (Jevrejima 11:8—10, NS).
14. a) Kako se može potvrditi da Mojsije ’nije do kraja iskoristio svet’? b) Kako može da nam koristi Mojsijev primer što se tiče našeg gledišta na duhovne interese?
14 Prorok Mojsije nam daje drugi divan primer u tome što se uzdao u Jehovu i odbacio svetske želje. Mojsije je u veri izabrao da bude zlostavljan sa Božjim narodom i ’smatrao je Hristovu porugu (to jest da bude Božji pomazani sluga) većim bogatstvom od blaga egipatskog’. Zato je imao divnu prednost i služio je nepokolebljivo ’Nevidljivome (Jehovi) kao da ga gleda’ (Jevrejima 11:24—27). Jasno je da Mojsije nije mogao doneti bolju odluku od te: da stavi duhovne interese na prvo mesto u životu uprkos svetskim primamljivostima. Niti mi možemo doneti bolju odluku od te (Matej 6:33).
15. Koje iskustvo Izraelaca treba da razmotrimo, koje treba da nas navede da se klonimo svetskih primamljivosti na nemoral?
15 Sa svetom koji prolazi proći će i „želja tela“, koja se manifustuje na različite načine, ponekad na veoma zle (1. Jovanova 2:15—17). Mnogobrojna su svetska mamljenja na nemoral i ponekad su prouzrokovala katastrofalne posledice za narod predan Jehovi. Na primer: iako su Izraelci bili oslobođeni iz egipatskog ropstva, kasnije je bilo hiljade pobijenih zato što su imali ’nemoralne odnose sa kćerima moavskim’ (4. Mojsijeva, 25. glava; 1. Korinćanima 10:8). Kako bi to trebalo da nas navede da se klonimo svetskih mamljenja na nemoral!
16. a) Kako je Josif postupio kada je bio doveden u kušnju da počini nemoral? b) Kako može da nam koristi Josifov primer?
16 Uzmi u obzir i divan primer Josifa, Jakovljevog sina. U više navrata ga je nagovarala žena njegovog egipatskog gospodara da ima seksualne odnose sa njom. Međutim, on ju je čvrsto odbijao. Nije rečeno da je žena bila ružna i tako odbijala jednog muškarca. Već je Josif bežao od nje zato što nije hteo da zgreši pravednom Bogu Jehovi (1. Mojsijeva 39:7—20). Da li je nužno da izvršimo neke promene u čitanju, rekreaciji ili drugim okolnostima da ne bismo zgrešili Bogu? Ako da, učinimo to bez oklevanja, kao što je postupio pobožni Josif (1. Petrova 2:11, 12).
17. a) Kakav stav često pothranjuje svetski način mišljenja? b) Kako su se ukrašavale izvesne ohole žene u Judeji i šta se dogodilo sa njima i njihovim nakitom?
17 Svetski način mišljenja pothranjuje često nezavisnost i ponos. U svetu se materijalni aspekti života ističu i u ukrašavanju, što je naročito značajno za žene koje hoće lepo da izgledaju. U vreme Isaije kitile su se gizdavo ohole žene u Judeji. Samo da bi bile moderne takve ponosne žene nosile su ’grivne na nogama’ ili lančići pričvršćene za kopču oko gležnja. Te grivne su ’zveckale’ dok su žene hodale, a one su još smanjivale svoj korak i koračale „sitnim koracima“ i tako naročito elegatno i ženstveno hodale. Naravno, kada je Vavilon 607. pre n.e. osvojio Judeju, prestali su da postoje ti nakiti i sloboda (Isaija 3:16—24).
18. Kako glasi biblijsko merilo za žensko ukrašavanje?
18 Što se tiče ženskog ukrašavanja, ogromna razlika u stavu postojala je između neskromne, svetske Jezavelje i skromne, pobožne, a ipak lepo odevene, Jestire (2. Carevima 9:30; Jestira 2:7; 5:1). Sigurno je da će hrišćanske žene poželeti da budu kao Jestira. Dakle, ukrašavaju se ’u urednim haljinama sa skromnošću i razboritošću’. Njihov glavni ukras je ’skrivena osoba srca s nepropadljivim ukrasom mirnog i krotkog duha, što je od velike vrednosti u Božjim očima’ (1. Timoteju 2:9; 1. Petrova 3:3—5, NS).
19. Kako je Isus Hrist pružio najbolji primer u svetskoj nenastrojenosti?
19 Isus Hrist nam daje najveći primer u tome kako ne treba da budemo svetski nastrojeni. Bio je savršen čovek i imao je daleko veće mogućnosti od bilo kog drugog čoveka da postigne uspeh u svetu, ali njegovo glavno zanimanje bilo je duhovne prirode—toliko je bilo ono jako da ’nije imao gde da osloni glavu’ (Matej 8:20). Isus je bio daleko od moralne pokvarenosti sveta i zato je za njega rečeno da je ’lojalan, bezazlen, neokaljan, odvojen od grešnika’ (Jevrejima 7:26). Kao nesavršeni ne možemo savršeno da polazimo Isusovim stopama. Ali treba da damo sve od sebe; uz Jehovinu pomoć (1. Petrova 2:21, 22).
Odbacuj i dalje svetske želje
20. Kako se možeš čuvati od uticaja duha ovog sveta ako si obožavalac Jehove?
20 Zaista si blagosloven ako se nalaziš u mnoštvu srećnih obožavalaca Jehove. Našao si nešto što je daleko bolje od svega što pruža ovaj pokvareni svet koji umire. Drži se čvrsto pravog obožavanja i nemoj biti pod uticajem duha ovog sveta. Za to se često obraćaj onome ’koji čuje molitve’, traži pomoć svetog duha, povinuj se uvek savetima Božje reči i nemoj nikada da napustiš redove dugogodišnjega — sada vekovima starog — poretka Jehovinih vernih svedoka (uporedi sa Jevrejima 12:1—3).
21. Kako treba da glasi i naša odluka u pogledu ovog sveta?
21 Neka bude tvoja čvrsta odluka da ne koristiš svet do kraja. Usredsredi svoje misli i srce na vršenje Božje volje. Ako to činiš, Jehova će te podržati svojom ’večnom mišicom’, koja nikada ne posustaje (5. Mojsijeva 33:27, An American Translation). Uveren u tu božansku pomoć, nastavi da živiš u razboritosti, pravednosti i pobožnosti, i odbaci bezbožnost i svetske želje.
Kako bi odgovorio?
□ Kako ti molitva može pomoći ako tvoje srce malo čezne za svetskim stvarima?
□ Kako nam može pomoći sveti duh da se odupremo svetu i njegovim primamljivostima?
□ Koji biblijski primeri nam mogu pomoći da odbacimo svetske puteve i želje?
□ Kako možemo da se čuvamo od uticaja duha ovog sveta?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 27. strani]
Ne dozvoli da te radoznalost odvuče u svetsku pokvarenost
[Slika na 29. strani]
Josif je pobegao da ne bi zgrešio. I mi treba da brzo reagujemo da bismo izbegli bezbožno ponašanje.