Pitanja čitalaca

■ Da li Isusovo obećanje o večnom životu, dato u Jovanu 11:25, 26, važi samo za pomazanike ili te reči obuhvataju i ’veliko mnoštvo’ koje željno očekuje da živi na rajskoj Zemlji?

Izvesno vreme u prošlosti je Kula stražara tvrdila da je primena ovog stavka ograničena samo na hrišćane koji dobijaju večni život. Do tog gledišta se očigledno došlo iz tog razloga što je Isus tamo govorio osobama kojima je kasnije data ta nada. Ali pažljivo ispitivanje tih biblijskih stavaka pokazuje da Isus nije postavio to ograničenje. Kao što se potvrđuje u člancima za studiranje ovog broja Kule stražare, stavcima iz Jovana 11:25, 26 moramo da pridamo šire značenje, što uključuje i osobe čija je nada večni život na rajskoj Zemlji. Zašto dajemo ovakvu izjavu?

Zapazi šta Marta kaže o umrlom Lazaru u Jovanu 11:24: „Znam da će ustati o vaskrseniju, u poslednji dan.“ Na koje je vaskrsenje mislila? Na vaskrsenje koje su očekivali u veri Avram i drugi Jevreji koji su sačuvali čistoću — na zemaljsko vaskrsenje! Kako su, onda, sledeće Isusove reči privukle Martu? Saopštile su joj situaciju s obzirom na zemaljsko vaskrsenje.

Isus je zatim označio sebe kao onoga koji vaskrsava mrtve. Ali nije rekao da govori samo za neke od mrtvih koji su u njega verovali. On je ’vaskrsenje i život’ za sve one koji dobijaju večni život, bilo u nebu ili na Zemlji. Sve što kaže Isus u 25. i 26. stavku može da se primeni na obe grupe, ali na različite načine. Pomazani hrišćani ’dolaze u život’ time što bivaju vaskrsnuti za besmrtni nebeski život. Mrtvi koji će živeti večno na Zemlji, biće vaskrsnuti i tada će postepeno biti dovedeni do savršenstva (uporedi sa Otkrivenjem 20:4).

Sasvim je tačno, kao što piše u 26. stavku, da pomazanici ’neće nikada uopšte umreti’ nakon što budu vaskrsnuli. Tada će ’videti Boga onakvog kakav je’, tako da više neće morati da ’hode po veri’ (1. Jovanova 3:2; 2. Korinćanima 5:7). Dakle, kada Isus kaže, „svaki koji živi i veruje u mene“, upoznaje nas sa novim faktorom koji je naročito značajan za one danas koji se nadaju da postignu večni život na Zemlji. Pravednost je već propisana ’velikom mnoštvu’, jer su članovi te klase ’oprali svoje haljine i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj’. Već žive u telu sa nadom da prežive veliku nevolju i njihovi životi se smatraju pravednima, kao i život od Avrama u staro doba. Oni moraju, zajedno sa vaskrsnulima, da dalje upražnjuju veru tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine da bi postigli večni život u ljudskom savršenstvu (Otkrivenje 7:9, 10, 14, 15; 21:3, 4).

To nije, u stvari, potpuno novo gledište. S vremena na vreme tokom godina bila je predložena u publikacijama Udruženja Kule stražare šira primena reči iz Jovana 11:24—26. Na primer, u Kuli stražari od 1. juna 1959, na strani 337 (eng. izdanje) pisalo je za Jehovine svedoke, sakupljene iz svih naroda: „Oni koji očekuju da žive na ovoj Zemlji isto se nadaju da prežive kraj ovog sveta i dalje žive u novom svetu, bez da ikada umru.“ Kao podrška toj izjavi navedeni su stavci iz Jevrejima 11:1, 6 i Jovana 11:26. Slično je pisalo i u Kuli stražari od 1. avgusta 1976, da za vaskrsnulo čovečanstvo zajedno sa ’velikim mnoštvom’ preživelih u Armagedonu važe te iste Isusove reči: „I svaki, koji živi i veruje u mene, neće uopšte nikada umreti; veruješ li to?“

Veruješ li ti to?